Uporedni test Radeon HD2400 kartica

Uporedni test Radeon HD2400 kartica

AMD akceleratori najniže klase, sa podrškom za DirectX 10 su već neko vreme na tržištu. Na našem testu se našlo desetak modela koje smo suprotstavili odgovarajućim rešenjima iz konkurencije. U izboru za najbolje i najisplativije modele nisu učestvovale samo 3D performanse...

    Sadržaj

      Branko Maksimović Uporedni test Radeon HD2400 kartica Uvod Grafičke kartice najniže klase se i dalje prodaju velikim system builder-ima,
      ali i pojedinačnim kupcima, kroz retail ili e-tail. To svakako znači da su desktop
      računari i dalje izbor ogromnog procenta kupaca, bilo da se radi o kućnim korisnicima
      ili corporate tržištu. I, što je možda još interesantnije – integrisana rešenja,
      na kraju prve decenije ovog veka, nisu ugrozila discrete grafiku niže
      klase do mere u kojoj bi njeno postojanje bilo besmisleno. No, budimo iskreni
      – low-end grafička rešenja koja kupujemo za do pedesetak evra, a koja
      imaju i podršku za DirectX 10, svakako nisu tu da bi na njima gledali Crysis.
      Osim podrške za akceleraciju video materijala visoke definicije, čime su ove
      kartice idealan izbor za Media Centar računare, ne-integrisana grafika
      je karakteristična po tome što poseduje sopstvenu memoriju. Iako one imaju mogućnost
      da, po potrebi, pozajme i deo sistemske memorije, svakako se odlikuju višim performansama.
      Žalimo što ove kartice po performansama nisu napredovale u istom procentu, u
      odnosu na rešenja iste klase iz prethodne generacije, kao i kartice iz srednje
      ili više klase, zbog čega je danas razlika u performansama između najjeftinije
      i najskuplje grafičke kartice iste generacije mnogo veća nego što je bila pre
      pet ili osam godina. Zbog smanjenja troškova, odnosno neprestane konkurentnosti,
      nekada se zanemaruju i vrlo bitne osobine; primera radi, smatramo da bi sve kartice
      niže klase, koje “ciljaju” na Media Centar računare, trebalo da poseduju
      HDMI priključak. I, kada je već HDMI prisutan, zbog čega bi on bio samo tu kao
      “fensi verzija DVI konekcije”? Ako je nekome bilo čudno to što Radeon HD kartice
      imaju integrisan audio koder, bolje neka razmisli ponovo. Jer, najjednostavniji
      način da asemblirate PC računar koji će stajati u dnevnoj sobi kreće od pasivno
      hlađene Radeon HD kartice – nakon instalacije sistema i drajvera, potrebno je
      samo da na TV vežete HDMI priključak. Ako posedujete i eksterni 5.1 sistem, lako
      ćete iz LCDTV uređaja izvesti i višekanalni audio, mada to nije obavezno. Verovatno
      ćemo i na sam HDMI u budućnosti vezivati odgovarajuće splitere, kako bi, bez
      posredstva TV aparata, zvuk mogli da odvojimo i dovedemo do zvučnog sistema.
      Štaviše, smatramo da će Dual HDMI kartice uskoro postati standardna pojava –
      bitno je da se ova vrsta konekcije konačno odomaći i na desktop monitorima,
      jer je sve češće viđamo kod notebook računara, pa low-end matičnih
      ploča!

      Iako su dosta jeftine, kartice niže klase donose ogroman profit; dizajnerima
      (AMD, NVIDIA), proizvođačima (TSMC, UMC) i partnerima je izuzetno bitno kakve
      će ugovore napraviti sa velikim imenima IT industrije kakvi su Dell, Acer ili
      Apple. Takođe je bitno i kako se i na koji način oni plasiraju u channel,
      dok je za ovu klasu kartica možda najmanje bitan, ali svakako ne i zanemarljiv
      – retail. Ove kartice se prodaju u velikim količinama. Kod prethodnih
      generacija, integrisana grafička rešenja nisu nudila dovoljno dobre performanse
      čak ni za akceleraciju osnovnog 3D interfejsa Vista operativnog sistema. Na
      ovo su, tokom dizajniranja video čipova, AMD i NVIDIA posebno vodili računa,
      pa su, GeForce 8400 i Radeon HD2400, u ovim ulogama znatno uspešniji nego njihovi
      prethodnici – GeForce 7300 i Radeon X1300, iako ista analogija ne važi za performanse
      u drugim situacijama (naravno, mislimo na igre). I dok za Intel procesore važi
      da su značajno brži od aktuelne generacije AMD-ovih, što u dobroj meri može
      da se prenese i na odnos NVIDIA-AMD, uvek postoji i ona klasa “performanse
      za uložen novac”, a tu je AMD, čini se, na svom terenu. Jer, njihove grafičke
      kartice nikad nisu imale bolji price-to-performance indeks nego što ga trenutno
      imaju. Kod modela niže klase se, za konačnu evaluaciju, još neke osobine ubacuju
      u koš za evaluaciju, pa jednačina isplativosti može da bude na strani “zapostavljenog”
      AMD-a. Uostalom, mi ovo pišemo nakon što smo prošli sva empirijska merenja
      i, možemo reći da smo se i sami oslobodili nekih predrasuda. Osim igara, HD
      sadržaji su sve atraktivniji i pri posmatranju filmova i sve popularnijih serija,
      kod kojih je produkcija na znatno višem nivou u odnosu na one od pre samo nekoliko
      godina.

      Radeon HD2400 GPU

      Radeon HD serija akceleratora je predstavljena još na proleće, krajem maja
      meseca, ali se tada u prodaji pojavio samo najjači model – Radeon HD2900 XT,
      baziran na top-of-the line grafičkom čipu R600. Kako smo još onda znali da
      će i čipovi za kartice srednje i niže klase biti bazirani na ovoj arhitekturi,
      ali i njihove karakteristike, jedva smo čekali da vidimo kakve će performanse
      ponuditi u odnosu na konkurenciju iz istih cenovnih kategorija. Jedan deo posla
      – veliki test Radeon HD2600 kartica je iza nas i možete ga pročitati ovde,
      dok ćemo se ovom prilikom pozabaviti entry-level segmentom Radeon
      HD ponude. Iako AMD još uvek kaska za konkurentom kada su u pitanju performanse
      u određenim, višim cenovnim razredima, odlični poslovni potezi omogućili su
      mu dobre pozicije u OEM i channel prodaji. Jasno je da bez dobre ponude,
      nema govora ni o početku saradnje, ali je bitno istaći i da AMD sa partnerima
      brine o svojim kupcima, kako velikim, tako i manjim. Ovo je posebno važno kad
      se radi o velikoj količini robe, odnosno jeftinijim proizvodima, koji se masovno
      plasiraju na tržište. Kao što znamo, RV6xx čipovi su po mogućnostima i arhitekturi veoma slični najjačem
      modelu. Osnovna razlika je u sirovoj snazi i procesu izrade, koja je u slučaju
      mainstream čipova 65-nanometarska. Usitnjavanje proizvodnog procesa obezbeđuje
      nižu cenu proizvoda, niže radne napone, potrošnju i zagrevanje, ali i više
      frekvencije, a AMD je prvi koji je masovno počeo da proizvodi čipove za desktop
      i notebook tržište u ovom “formatu”. Kako zahteva dugotrajan proces usavršavanja,
      nije iznenađujuće što smo na predstavnike niže klase čekali duže od 80-nanometarskog
      čipa R600. RV610 je kao i RV630, DirectX 10 GPU, nastao redukcijom skalabilnog
      R600 procesora i karakterističan je po istoj super-skalarnoj arhitekturi koja
      podrazumeva veliki broj shader jedinica sposobnih za paralelno izvršavanje pixel, vertex i
      kalkulacija nad geometrijom i fizikom. Neke od karakteristika su zajedničke
      za celu R6xx familiju čipova: unificirana superskalarna arhitektura, “prirodni”
      CrossFire, AvivoHD (hardverski dekoder za video visoke definicije), hardversko
      deljenje poligona (hardware tessellator) i sl. Zapravo, kada je AvivoHD u pitanju,
      čipovi više klase poseduju i prednost u odnosu na R600 GPU. RV630 se izrađuje u TSMC-ovom naprednom 65-nm procesu, a čini ga preko 390
      miliona tranzistora. RV610 je dosta manji i ima 180 M tranzistora. Osim podrške
      za Shader Model 4.0 i hardversko deljenje poligona sa više različitih metoda
      (hardware tesselation), tu su i novi metodi za umekšavanje ivica, kao i brzo
      dinamičko grananje i veoma brz rad sa kompleksnim shader programima, zahvaljujući
      posebnim branching jedinicama i usavršenom ultra threaded dispatch procesoru.
      RV630 ima manji broj shader, render back-end i teksturnih jedinica, dok su,
      zarad smanjenja broja tranzistora, kod RV610 neke jedinice (hierarchical-Z,
      L2 Texture Cache) i potpuno izbačene (uz zadržanu DirectX funkcionalnost, ali
      manju efikasnost pipeline-a). Kod oba čipa niže klase, keš memorije
      raznih nivoa, kao i specifični baferi su smanjeni ili unificirani (jedan bafer
      koristi više različitih jedinica). I dok Radeon HD2900 GPU ima 320 jedinica
      u okviru 64 shader unit-a, Radeon HD2600 procesori ih broji 120, raspoređenih
      u okviru 24 shader “blokova”. RV610, koji je predmet ovog testa, ima svega
      osam shader blokova, odnosno tek 40 streaming procesora, što čini
      tek osminu snage najjačeg modela. Takođe, RV630 u jezgru ima dva puta manje
      teksturnih jedinica (osam) i svega četiri ROP, odnosno render back-end jedinice.
      (podsetićemo – R600 ih ima 16), dok HD2400 GPU ima tek četiri TMU jedinice,
      dok je broj ROP-a četiri, kao kod mainstream procesora. U odnosu na najjači,
      R600 procesor, HD2600 GPU ima četiri puta užu memorijsku magistralu, dok HD2400
      GPU ima osam puta uži put ka video memoriji, tj. isključivo 64-bitnu memorijsku
      magistralu. Tu je, svakako i podrška za “prirodni” Crossfire, pa nije potrebno
      da kartice imaju posebnu dodatnu elektroniku, niti da se dele na “master” i
      “slave”, odnosno primarne i sekundarne. Avivo HD, koji, kako se pokazalo, nedostaje
      najjačem modelu, HD2900 XT (po nekim izvorima – ovaj deo GPU-a je “pokvaren”),
      prisutan je u pravom hardverskom obliku kod RV630 i RV610 GPU-a. Jasno je da su mainstream i low-end GPU-ovi i kod ATI-ja i NVIDIA-e dosta manje
      napredovali u odnosu na prethodnu generaciju(e), dok su high-end modeli gotovo
      uvek donosili žestoka ubrzanja. RV6xx bazirani video akceleratori podržavaju
      in-chip HDCP preko Dual Link DVI konekcije, što je korisno ako imate 30-inčni
      XHD monitor na kome u Windows Vista OS-u ili preko nekog stand-alone Blu Ray
      ili HD-DVD plejera želite da gledate HD video sadržaje. Uz to, RV630 je sposoban
      i za reprodukciju zvuka, koji se “provlači” direktno kroz HDMI kabl (putem
      DVI-HDMI adaptera). Da bi hi-def multimedijalni ugođaj bio kompletan, ATI je
      kreirao novi, Unified Video Decoder, koji potpuno rasterećuje centralni procesor,
      preuzimajući dekoding videa visoke definicije, od kojih su najbitniji VC-1
      i H.264 kodeci, u upotrebi kod komercijalnih Blu Ray i HD-DVD izdanja filmova
      i kod kojih bit-rate može da dostigne i do 40 Mbps (sa čime se teško i noviji
      dvojezgarni procesori teško mogu izboriti). Kada je audio u pitanju, treba znati da je samo jedna Radeon HD kartica na
      našem testu stigla sa HDMI priključkom, a samo putem ove konekcije i odgovarajućeg
      kabla, moguće je “sprovesti” audio do vašeg LCDTV uređaja. Nakon instalacije
      drajvera (selektujte sve ponuđene opcije) pod Windows XP OS-om, potrebno je
      da u Audio Properties panelu, označite ATI HD audio rear output (kao podrazumevani
      kodek). U Vista okruženju je još jednostavnije – Sound / Playback panel će
      “videti” i vašu zvučnu karticu i eventualno karticu sa matične ploče, ali i
      Digital Output Device (HDMI) sa sve podržanim audio formatima (DTS Audio, Dolby
      Digital, Microsoft WMA Pro Audio) i sempl učestanostima (48 kHz). Nažalost,
      za sve one modele koji ne stižu sa HDMI konektorom morate dokupiti ATI-jev
      DVI-HDMI adapter, koji se, ne sumnjamo, lako nalazi na Ebay-u, ali ga je potrebno
      ponuditi na više mesta i u domaćim prodavnicama. Dakle, RV610 poseduje svega dva SIMD niza, ukupno 40 stream procesora, jedan
      teksturni unit (do četiri teksturna filter-pass-a uz FP32 preciznost) i unificiranu
      vertex i texture keš memoriju. ROP jedinica je ostala identična kao kod RV630.
      Radeon HD2400 Pro i XT kartice imaju 64-bitnu magistralu i koriste DDR2 memoriju,
      mada će jače verzije koristiti i sve povoljniji, sporiji DDR3. Radeon HD2400
      XT ima preporučeni radni takt od 700 MHz, dok bi lokalnih 256 MB memorije trebalo
      da bude postavljena na 1600 MHz. Ove kartice bi trebalo da imaju DualLink DVI
      konektor, što znači da podržavaju rezolucije do 2650 x 1600 piksela. Slabiji
      model, Radeon HD2400 Pro, ima radni takt od 525 MHz, dok 128 ili 256 MB memorije
      po preporuci radi na 800 MHz. Jači model troši tek nešto više od 26, dok slabiji
      vuče oko 23W struje pod punim opterećenjem – daleko, daleko manje od Radeona
      HD2900 XT, zar ne?

      Kartica na testu – ASUS EAH2400Pro

      ASUS EAH2400Pro je klasična kartica bazirana na RV610 čipu, ali na prvi pogled
      ne liči na sempl koji je AMD pokazao kada su HD2400 i HD2600 akceleratori predstavljeni,
      jer ne spada u low-profile modele. Samim tim je i nije moguće instalirati u niska small
      form factor računarska kućišta, bar ne bez nekakve adapter kartice kakav
      je CoolerMaster-ov “raiser card”. EAH2400 Pro ima 256 MB DDR2 memorije, a na
      kutiji još uočavamo HDCP kompatibilnost, kao i činjenicu da je u pitanju pasivno
      hlađeni model. Nažalost, na ovom modelu nema HDMI konektora.

      U kutiji se, pored kartice, nalazi i Video-to-component spliter, kao
      i CD sa drajverima i poseban CD na kome se nalazi PDF uputstvo na desetak svetskih
      jezika. Od dodatne opreme, u ovoj klasi kartica, više nismo ni očekivali. Među
      priloženim softverom, tu su i čuvene aplikacije kao što je ASUS Splendid,
      ASUS Video Security Online i ASUS Gamer OSD. Dve trećine površine ove malene
      kartice prekriva aluminijumski radijator solidne mase. Naponska jedinica je
      veća nego što smo očekivali da će biti, a naponski filteri su načinjeni od,
      logično je, uglavnom klasičnih kondenzatora (uočili smo i dva solid kapacitora
      poznate firme Nichicon, dok su ostali iz kompanije Sanyo). Kartica ima D-Sub,
      DVI-I (Dual Link) i Video out izlaze, a naravno, nedostaju joj i CrossFire
      konektori (AMD Dual GPU režim se ostvaruje “softverski” kao i kod jednostavnijih
      Radeon HD2600 Pro akceleratora). Naravno, potpuno je nepotrebno da ovakva kartica
      poseduje konektor za eksterno napajanje, s obzirom na to da nikad ne vuče više
      od 23.5W (u proseku oko 19W); maksimum koji PCI-E x16 konektor može da isporuči
      je, podsetićemo – 75W.

      Ispod velikog hladnjaka nalaze se dva DDR2 memorijska čipa proizvođača Qimonda,
      sa očekivanom latencijom od 2.5 ns, što odgovara taktu od efektivnih 800 MHz.
      Imali smo utisak da se sam malecni GPU, površine ne veće od 82 kvadratna milimetra
      (7.7 x 10.7 mm), može hladiti i bez prisustva kulera, ali je takt od 525 MHz
      teško zanemarljiv, a i sama površina isuviše mala da bi mogao da radi bez heat-spreader-a.
      Kao što smo pomenuli, GPU radi na 525 MHz, a memorija na 800 MHz. Kartica se
      jako malo zagreva tokom intenzivnog rada u 3D okruženju, bar ako joj se obezbedi
      dovoljno dobro provetravanje. Dva memorijska čipa su smeštena i sa druge strane štampe, obavezno sa jedne
      strane GPU-a, što nas podseća na činjenicu da je memorijska magistrala 64-bitna.
      Dopada nam se i činjenica da je aluminijumski kuler osiguran sa druge strane
      štampane ploče dodatnim metalnim profilom – jako je bitno da kuler drži čvrsto
      i sam PCB koji se može pomalo i iskriviti nakon dugih procesa zagrevanja i
      hlađenja.
      Pogledaćemo i ostatak fotografija ASUS EAH2400 Pro akceleratora:

      Gigabyte Radeon HD2400XT

      Gigabyte je na test poslao takođe pasivno hlađenu karticu sa “prepoznatljivo
      kriptičnom” oznakom – GV-RX24T256HP. U pitanju je kartica bazirana na RV610
      čipu koja radi na 800 MHz (jezgro) i 1400 MHz (memorija), što znači da se radi
      o jačoj, XT verziji Radeona HD2400. Osim što je RoHS komplementarna, Gigabyte
      kartica stiže sa isključivo solid kapacitorima, otpornijim na ekstremne radne
      uslove (visoka i niska temperatura) i značajno dugotrajnijim od klasičnih.
      Mali GPU površine od svega 82 kvadratna milimetra, na 800 MHz ume da se zagreje,
      ali Gigabyte ima dosta iskustva sa pasivnim rashladnim sistemima. Konkretno
      rešenje za Radeon HD2400 silent akceleratore Gigabyte naziva “Screen Cooling”.

      Iako na prvi pogled deluje da se radi o kartici sa PCB-om punog formata, štampa
      je zapravo niskoprofilna, dok prostor iznad nje popunjava sam kuler i njegov
      estetski detalj. Kuler se sastoji od posebno izrađenog i namenski profilisanog
      bruniranog aluminijuma, sa izrezima na mestima gde se nalaze ostaci naponske
      jedinice (smešteni desno od GPU-a). Jedan takav deo je vidljiv sa donje desne
      strane (kondenzator i prigušnica). Sam radijator je vrlo masivan i kvalitetno
      obrađen, te se odlično naslanja na grafički čip i memoriju. Gornji njegov deo
      je obložen aluminijumskim profilom bez dodatne obrade, svetlim i poliranim,
      sa logotipom pasivnog hladnjaka. Pošto prekriva ceo gornji deo kartice, prvi
      utisak o njoj je da se i njen PCB prostire kompletnom visinom, iako je kartica
      zapravo niskog profila. Zbog velikog kulera, nažalost ne može da se montira
      u mala kućišta.

      GV-RX24T256HP je po kvalitetu izrade nadmašio sve ostale kartice sa testa.
      Navoj, odnosno prigušnica, je keramički zaštićena i dok su sve komponente kao
      kod akceleratora više klase – bar u rangu sa Radeon HD2600 XT ili GeForce 8600
      GTS modelima. Ugrašena memorija je Hynix sa FP-14 oznakom, što ukazuje na 1.4
      ns, odnosno 1428 MHz, iako na kartici radi na čak 1500 MHz. Sa druge strane
      štampe takođe primećujemo vrhunsku završnu obradu, što se, čini nam se, može
      videti i na slikama. Čak su i video izlazi – DVI-I, D-Sub i S-Video zaštićeni
      gumenim zaptivačima, kako pri transportu ne bi bili oštećeni. Zapravo, ovoj
      kartici nedostaje samo HDMI da bi bila jednoglasno proglašena za našeg zvaničnog
      ljubimca na ovom testu. Uz karticu stiže i Gigabyte-ov video dongle koji je
      zapravo spliter video signala na S-Video i komponentni Y,Pr, Pb/Av. Kako o
      ovoj kartici nemamo više ništa novo da kažemo, pogledaćemo i ostatak slika:

      GeCube Radeon HD2400 Pro HDMI

      GeCube Radeon HD2400 nas je prilično iznenadio. Ova kartica izgleda identično
      kao i model iz VisionTek-a (uključujući i nalepnicu) i u pitanju je jedini
      Radeon akcelerator sa testa koji ima HDMI priključak. Na kutiji, proizvođač
      ističe i činjenicu da kartica može da adresira do jednog gigabajta radne memorije.
      No, kako i sami priznaju, lokalna memorija se svodi na 256 MB, u DDR2 varijanti.
      U kutiji se nalazi i CD sa drajverima, uputstvo, reklama za Half Life: The
      Orange Box, koji vlasnici ove kartice mogu, nakon kreiranja accounta, preuzeti
      putem online servisa “Steam”, kao i dodatni dongle za video izlaz
      i molex-to-SATA-HDD 12V adapter (???). Iako verujemo da je pomenuti strujni
      adapter tamo sasvim slučajno, dongle za video izlaz nije, jer se na
      ovoj low-profile kartici nalazi DVI-I priključak (Dual Link, naravno),
      HDMI i D-Sub, pa za S-Video nije bilo mesta.

      GeCube kartica radi na 525 MHz (core) i 400 MHz (800 MHz DDR, memorija), što
      su preporučene vrednosti za Radeon HD2400 Pro. Aktivno je hlađena i na njoj
      se nalazi neobično veliki hladnjak, s obzirom na to da je površina same kartice
      vrlo mala. Zapravo, PCB je toliko mali da je analogni D-Sub adapter izveden
      putem kabla – vodovi do njega ne idu kroz štampu zbog toga što nema ni štampane
      ploče u njegovoj visini. Nažalost, sam bracket je standardne visine,
      pa nema vajde od toga što je sama kartica niskog profila. Zbog toga žalimo
      što proizvođač nije ubacio još jedan mali bracket, koji bi izlaze
      ograničio na sasvim dovoljna dva – DVI i HDMI.

      Sam kuler je tanak, uzak i niskog profila, te neće zauzeti mnogo prostora.
      Osnovni deo je načinjen od legure špialtera, a ventilator je malog promera
      – takve smo već godinama viđali na karticama niže klase (i u vreme 486 i prvih
      Pentium računara i na samim procesorima). Ovi ventilatori znaju da budu malo
      bučniji, što je posebno bitno ako znamo da Radeon HD2400 Pro ne poseduje regulaciju
      broja obrtaja, te stoga ventilator uvek radi na konstantnom (maksimalnom) broju
      obrtaja u minuti.

      Kroz HDMI konektor, korisnici će lako moći da “provuku” 5.1 zvuk kao i sliku
      do 2560 x 1600 piksela pri osvežavanju od 60 Hz. Već ovo je dovoljno GeCube
      dobije naše bezrezervne simpatije i bitne poene. Primerak koji smo testirali
      je, kao što možete videti na slikama, stigao sa 256 MB radne memorije, čija
      je latencija 2.0 ns, što znači da može da radi na oko 1000 MHz (a verovatno
      i više), za razliku od očekivanih 800 MHz (2.5 ns čipovi). GeCube kartica je
      takođe prošla sve naše testove bez ikakvih loših simptoma i jedina njena mana
      je što je nešto glasnija nego što bi mi to želeli (baš kao što je Gigabyte-u
      nedostajao HDMI konektor).

      HIS Radeon HD2400 Pro

      HIS kartica je, za divno čudo, stigla sa nešto više dodatne opreme. Ne treba
      očekivati “AAA” igre, ali su tu bar svi kablovi (S-Video-komponentni + produžni),
      kao i DVI-DSub adapter, kao i neophodni drajveri (mi ipak preporučujemo da
      skinete Catalyst 7.10 za vaš operativni sistem). Iznenađenje broj dva je to
      što kartica zapravo ima plavi lak na PCB-u, kao i činjenica da je aktivno hlađena
      i da nije bučna. HIS-ov iCool “kulerčić” je zapravo efikasniji od daleko masivnijeg
      primerka na, recimo, GeCube kartici, a opet, daleko je tiši, odnosno – nečujan.
      Ova nisko-profilna kartica takođe ima kablom izveden analogni priključak, pa
      još jednom žalimo što u paketu nije i mali dongle kako bi karticu
      mogli da smestite u ona tanka, fensi, SFF kućišta za Media Centar računare.
      S tim u vidu, žao nam je što kartica nema HDMI, ili bar adapter za isti.

      I HIS kartica je podešena na standardne vrednosti – 525 MHz za grafički čip
      i 400 MHz (800 MHz DDR) za memoriju. Memorija nije aktivno je hlađena, a izbor
      je pao na Hynix sa oznakom FP-25, što znači da joj je i maksimum na oko 800
      MHz. Ipak, nju je, kao i sistemsku RAM memoriju, moguće overklovati iznad cifara
      koje su date u specifikaciji, pa pomenuti Hynix najčešće može da se ubrza do
      nekih 930-940 MHz, dok je Qimonda (2.5 ns) raspoložena i za 30-ak MHz više.
      I HIS je napravio kvalitetnu karticu, mada je na njoj nešto manji broj klasičnih
      kondenzatora, te se može reći da je prilično “gola”. 65-nm čip koji TSMC proizvodi
      već skoro čitav kvartal, ne zagreva se mnogo na 500-ak MHz, te ga je u dobro
      provetrenim kućištima moguće lako ubrzati i na 800-ak MHz. Pitanje je samo
      koliko bi to benefita donelo, ako znamo da memorija ne može da se ubrza više
      od 15-ak procenata. Takođe, i memorijska magistrala ostaje 64-bitna, što je
      najveća prepreka za iole više performanse.

      MSI RX2400PRO-TD256EH

      MSI RX2400 Pro je jedina Radeon HD2400 Pro kartica koju MSI
      ima u ponudi i koja radi na standardnim učestanostima – 525 MHz za grafički
      čip i 400 MHz (800 MHz DDR) za memoriju. To je dosta čudno za ovog proizvođača,
      koji recimo, poseduje čak osam različitih GeForce 8500 GT i čak petnaest (!!!)
      različitih GeForce 8600 GT akceleratora (i čak 39 modela GeForce 8xxx kartica!).
      Od prethodno opisanog modela iz HIS-a, RX2400 Pro se razlikuje po prisustvu
      pasivnog hladnjaka, kao i nešto drugačijeg rasporeda komponenti, koji ipak
      nije toliko nestandardan da bi ga mogli nazvati posebnim dizajnom. No, očigledno
      je da je ATI pružio partnerima dosta slobode kad su ove kartice u pitanju,
      jer gotovo svaka kartica ima određene razlike u rasporedu komponenti. Naravno,
      ovakve kartice je jednostavno proizvesti gotovo kao i modeme, pa se u tim prilikama
      daju samo specifikacije kartice i jedan predlog referentnog dizajna. U skladu
      sa specifikacijama, partneri mogu napraviti svoje izmene kako bi postigli određene
      uštede ili, recimo, više radne učestanosti, bolje hlađenje, implementaciju
      drugačijeg sistema za odvođene toplote i sl.

      MSI Radeon HD2400 ne stiže sa mnogo dodataka: u paketu je samo uputstvo i CD
      sa drajverima, a nedostaju ;ak i S-Video i komponentni kablovi, kao i bar osnovni
      nekakav DVI-DSub adapter.GPU dimenzija 7.7 x 10.7 milimetara, u standardnom
      flip-chip “pakovanju” hladi pasivni hladnjak koji ima solidnu visinu (može
      da zauzme i susedni slot na matičnoj ploči), što je bilo neophodno – kuler
      mora imati određenu dodirnu površinu sa vazduhom. MSI se odlučio da ide u visinu
      i zadrži nizak profil same kartice, dok je, recimo, Gigabyte, zadržao single-slot
      rešenja, ali je izgubio nizak profil. I MSI kartica ima kablom izveden analogni
      priključak, bez odgovarajućeg dodatka koji bi omogućio da karticu smestite
      u SFF kućišta za Media Centar računare. Naravno, nedostaje i HDMI, ali izgleda
      da mnogo tražimo…

      Memorija smeštena sa osnovne strane je dodatno hlađena combo kulerom, dok je
      sa druge strane “gola”. I ovoga puta, u pitanju je Hynix sa oznakom FP-25,
      što znači da joj je i maksimum na oko 800 MHz. Čini se da je MSI za nijansu
      kvalitetnija kartica od HIS-ove, mada je na njoj nešto manji broj klasičnih
      kondenzatora, ali je bar jedan od njih, zadužen za filtriranej napona na GPU-u,
      oklopljen. Gigabyte svakako ostaje do sada najkvalitetnije izrađena kartica
      na testu. MSI RX2400 Pro se u radu zagreva toliko da joj je kuler pomalo vruć,
      ali ne i vreo kako bi ste se na dodir opekli, što je već dovoljno za pohvalu
      (korisnici koji su imali pasivno hlađene kartice znaju da smo u pravu).

      Palit Radeon HD2400 Pro Sonic

      Palit Radeon HD2400 Pro Sonic je odista neobična RV610 kartica. Stiže u pakovanju
      koje nije četvrtasto, sa opširnom specifikacijom na kutiji i uputstvom na pet
      jezika. U pakovanju i dalje nema igara, jer, podsetimo se da ova kartica košta
      koliko i najnovija hit-igra Electronic Arts-a, ali su zato tu svi kablovi (S-Video-komponentni
      i produžni), DVI-to-D-Sub adapter i CD sa drajverima. Svoje mesto je našla
      i Half Life 2 / Steam reklama. Sama kartica je vrlo neobična. PCB je kratak
      i podseća na Zotac GeForce kartice sedme generacije niže i srednje klase. Vrlo
      je čist i ima manje slojeva (svega tri), a naponska jedinica je smeštena u
      gornjem redu, sastavljena od klasičnih neoklopljenih Rubycon kondenzatora i
      jednog urednog oklopljenog navoja. Referentni kuler koji hladi ovaj GPU sa
      četiri teksturne podjedinice i 64-bitno memorijskom magistralom, nije previše
      bučan, mada bi na prvi pogled izgledao kao da je “jedan od njih”. Sva memorija
      je smeštena sa osnovne strane i nju je potpisao nama nepoznati proizvođač.

      Sam PCB nije niskoprofilan, ali je dobar deo njegove površine prazan. Zanimljivo
      je da je sva memorija smeštena sa osnovne strane štampe, kao i da postoje i mesta
      za dodatnih 512MB memorije sa druge strane, iako smatramo da je takva kartica
      potpuno besmislena. Kartica poseduje standardni DL-DVI-I, analogni 15-pin D-Sub
      konektor, kao i video izlaz. Grafički procesor radi na 600 MHz, dok je memorija
      ostavljena na 800 MHz. Overklokovani model ima i sufiks “Sonic”.

      Palit Radeon HD2400 XT Sonic / XpertVision Radeon HD2400
      XT Sonic

      U jednako opremljenom paketu, stižu nam i dve identične kartice – Palit i
      ExpertVision Radeon HD2400 XT Sonic. Kutije su identične, kao i nalepnice i
      pakovanja, ali i same kartice, kao što možete videti dole, u galeriji koju
      smo za vas pripremili. PCB je isti kao i kod HD2400 Pro akceleratora, osim
      što je jačim karticama dodata još jedna navojnica, a umesto tri Rubycon kondenzatora
      od 1500 mikro Farada i jednog Sanyo od 470 µF, na HD2400XT Sonic karticama
      su prisutna četiri Sanyo kondenzatora od 1500 µF. Memorija je smeštena sa obe
      strane štampe – po dva čipa, sakrivena ispod malog aluprofila, imaju latenciju
      od 1.4 ns i nije nam poznato ko ih je proizveo. U ovom trenutku je, pak, bitnije
      istaći da XpertVision i Palit Radeon HD2400 Pro Sonic kartice rade na učestanostima
      od 700 / 1500 MHz.

      I naravno, slike govore više nego što bi mogli da smislimo u ovom trenutku
      – uostalom, vidi se da su u pitanju identični modeli.

      i XpertVision…

      PowerColor Radeon HD2400Pro

      PowerColor Radeon HD2400 Pro je stigao bukvalno bez ikakvih dodataka – u paketu
      nije bilo čak ni CD-a sa drajverima, ali je S-Video u kompozitni adapter ipak
      našao svoje mesto u maloj, light-retail kutiji ovog renomiranog proizvođača.
      Kartica po dizajnu podseća na već opisane HIS i GeCube Radeon HD2400 Pro akceleratore,
      sa minimalnim razlikama. Ventilaor je nešto bučniji od HIS-ovog iCool hladnjaka,
      a opet, nešto tiši od onog na GeCube kartici koji je na granici da postane
      iritirajuće glasan. Ova nisko-profilna kartica takođe ima kablom izveden analogni
      priključak, ali nema mini-dongle za lakše smeštanje u tanka SFF kućišta
      za Media Centar računare.

      PowerColor Radeon HD2400 Pro je setovana na najstandardnije moguće taktove
      – 525 MHz za grafički čip i 400 MHz (800 MHz DDR) za memoriju. Memorija nije
      aktivno je hlađena, a kao što verovatno već pogađate, radi se o Qimonda čipovima
      sa latencijom od 2.5 ns i optimalnim taktom od baš 400 MHz.

      Sam kuler je malen, ali i dalje veći od orbolike varijante sa HIS kartice,
      pa se ne može govoriti o tome da će predstavljati smetnju u bilo kakvom računarskom
      sistemu. Njegova baza je načinjena od aluminijuma, a ventilator, kakav smo
      viđali godinama na karticama niže klase, vrti se na oko 3200 rpm. Kao i sve
      ostale kartice sa testa, i PowerColor kartica ima 256 MB video memorije.

      Sapphire Radeon HD2400 Pro

      I Sapphire Radeon HD2400 Pro je klasična pasivno hlađena kartica bazirana
      na RV610 čipu, koja ne spada u low-profile modele, pa je samim tim i slična
      već opisanom ASUS EAH2400 Pro. Nećete je lako instalirati u niska small
      form factor računarska kućišta, ali je bar nečujna u radu. EAH2400 Pro
      ima 256 MB DDR2 memorije, a na kutiji još uočavamo HDCP kompatibilnost, kao
      i činjenicu da je u pitanju pasivno hlađeni model. Nažalost, ni na ovom modelu
      nema HDMI konektora.

      U kutiji se, pored kartice i čuvene “Orange Box” reklame (i vaučera za download),
      nalazi i kratak Video-to-component spliter, CD sa drajverima, S-Video
      u kompozitni adapter, kao i digital-analog konvertor. Dve trećine površine
      ove malene kartice prekriva aluminijumski kuler koji je nešto manjih dimenzija
      i mase od onog kod ASUS kartice. Naponska jedinica je takođe manja, sa svega
      dva klasična kondenzatora Kartica ima D-Sub, DVI-I (Dual Link) i Video out
      izlaze, nema CrossFire konektora niti eksternog napajanja. Zanimljivo je i
      da Sapphire Radeon HD2400 Pro kartica poseduje džamper kojim se bira da li
      je S-Video izlaz PAL ili NTSC.

      Ispod velikog hladnjaka nalaze se dva DDR2 memorijska čipa proizvođača Hynix,
      sa očekivanom latencijom od 2.5 ns (oznaka FP-25), što odgovara taktu od efektivnih
      800 MHz. Druga dva memorijska čipa su smeštena sa druge strane štampe. Radni
      takt malog RV610 čipa je 525 MHz, dok memorija radi na već očekivanih 800 MHz.
      Kartica se jako malo zagreva tokom intenzivnog rada u 3D okruženju, čini nam
      se i manje od ASUS modela. Aluminijumski kuler, ipak, nije osiguran sa druge
      strane štampane ploče dodatnim metalnim profilom, iako za njega postoji posebno
      mesto iscrtano na samom PCB-u.

      i… kao konkurent – MSI NX8500GT-MTD256EH/D2

      O GeForce kartici nećemo mnogo pisati u uporednom testu Radeon HD2400 kartica
      – ona je ovde samo kako bi predstavljala odgovarajuću konkurenciju Radeon
      HD2400 Pro modelima, a pošto o njoj ranije nismo pisali, reći ćemo nešto više:
      MSI NX8500 GT kartica na prvi pogled podseća na RX2400 Pro – tu je pasivan
      hladnjak i uski profil, kao i vrlo gusta naponska jedinica. Međutim, ono što
      NX8500 GT odvaja od proseka je prisustvo dva različita dongle-a
      za instalaciju u mala small form factor kućišta. Pošto se radi o modelu koji
      ima HDMI priključak i kako bi isti imao 100% smisla, na karticu je potrebno
      dovesti zvuk sa eksternog izvora, bilo da se radi o zvučnoj kartici ili zvučnom
      čipu i audio kodeku na matičnoj ploči. Zbog toga su priložena i dva kabla –
      jedan ima dva pina i vezuje se na HD Audio kodek konektor na matičnoj ploči,
      dok je sa druge strane odgovarajući ženski priključak za povezivanje na NX8500
      GT akcelerator. Drugi kabl je zapravo analogni koaksijalni audio kabl koji
      se vezuje na izlaz zvučne kartice (drugi kraj je identičan kao kod prethodno
      pomenutog kabla). Naravno, na samom dongle-u kartice se nalazi poseban otvor
      kako bi ovaj kabl mogli da sprovedete sa PCB-a grafičke, van kućišta, do odgovarajućeg
      audio konektora. Pomenućemo još i da su radne frekvencije NX8500 GT HDMI modela
      460 MHz za GPU i 800 MHz za memoriju.

      Test Setup PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom
      u tabeli:

      Procesor

      Intel
      Core 2 Duo E6700 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB

      Matična
      ploča

      ASUS
      Striker Extreme NVIDIA nForce 680i (SLI) Chipset

      Memorija

      2
      x 1024 MB Kingmax Hardcore PC800 (4-4-4-12, as DDR888)

      Hard
      Disk

      Samsung SpinPoint
      SATA II, 320 GB, 16MB Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB

      Video
      Karte

      ASUS
      EAH2400Pro (256MB DDR2) – Catalyst 7.10 Gigabyte Radeon HD2400XT (256MB
      DDR3) – Catalyst 7.10 GeCube Radeon HD2400 Pro HDMI (256MB
      DDR2) – Catalyst 7.10 HIS Radeon HD2400 Pro (256MB
      DDR2) – Catalyst 7.10 MSI RX2400PRO-TD256EH (256MB
      DDR2) – Catalyst 7.10 Palit Radeon HD2400 Pro Sonic (256MB
      DDR2) – Catalyst 7.10 Palit Radeon HD2400 XT Sonic (256MB
      DDR3) – Catalyst 7.10 XpertVision Radeon HD2400
      XT Sonic (256MB
      DDR3) – Catalyst 7.10 PowerColor Radeon HD2400Pro (256MB
      DDR2) – Catalyst 7.10 Sapphire Radeon HD2400Pro (256MB
      DDR2) – Catalyst 7.10 ASUS
      EAH2600XT/HTDP/256M (256MB DDR3) – Catalyst 7.8b HIS Excalibur HD2600 Pro (256MB DDR2) – Catalyst 7.8b MSI NX8500GT-MTD256EH/D2 – Forceware 163.71 ASUS EN8600 GT (256MB DDR3) – Forceware 163.71

      Monitor

      Benq
      241WZ TFT-LCD (ustupio KimTec)

      Cooling,
      Case, PSU

      ThermalTake
      BigTyphoon VX CoolerMaster WaveMaster CoolerMaster Real Power 850W SLI Certified

      DVD
      uređaj

      Pioneer
      DVR-112L

      CDRW
      uređaj

      Pioneer
      DVR-108D

      Operativni
      sistem

      Windows
      XP Service Pack 2 (optimized for performance) Direct X 9.0c

      Igre/Bench
      programi

      FutureMark
      – 3D Mark 05 Pro 1.2.0 FutureMark – 3D Mark 06 iD Software – Doom 3 iD Software / Raven – Quake 4 3DRealms – Prey Company of Heroes 1.3 EA’s Battlefield 2142 SPECORG SpecVIEW Perf 9 Activision Call of Duty 2 Valve’s Half Life 2: Episode One Valve’s Half Life 2: Lost Coast Tom Clancy’s Splinter Cell 3: Chaos Theory Tom Clancy’s
      Rainbow Six:
      Vegas Crytek
      FarCry v1.4 The Elder Scrolls IV: Oblivion Trackmania Nations Need For Speed: Most Wanted Need For Speed: Carbon X3 Reunion Demo Benchmark S.T.A.L.K.E.R F.E.A.R
      1.08

      ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio
      uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic
      filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo
      isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne
      optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije
      isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen.
      Nadamo se da će vam narednih 34 tabele pomoći u sagledavanju performansi ovih
      kartica…

      FutureMark 3DMark 05 Pro

      Izdanje 3DMark benchmark programa iz 2005 godine, može da se izvršava samo
      sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Sva tri testa koriste Shader Model
      verzije 2.0, 2.0a, 2.0b ili 3.0 – u zavisnosti od podrške koju GPU ima (Radeon
      9700 do X800 modela podržavaju SM 2.0 i 2.0b, dok nVidia FX akceleratori podržavaju
      verziju 2.0 i 2.0a, a GeForce 7800GTX, kao i GF serije 6, podržava SM 2.0, 2.0a
      i 3.0). Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih jezivo visok
      broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje
      neravnina, osvetljenja, emulacija HDR, particle efekti, dinamične i meke senke,
      subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i
      dosta postprocesing efekata. Najjače kartice danas isporučuju od 15 do 20 frejmova
      u većini scena, a na najzahtevnijim delovima i manje!

      FutureMark 3DMark 06 Pro

      Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim
      akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije
      koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video
      memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih solidno visok
      broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje
      neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične
      i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta),
      ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji,
      a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama,
      kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.

      Call of Duty 2

      Iako su prethodne Call of Duty igre koristile više klasičan
      Quake 3 Team Arena engine, Call of Duty 2 koristi novi Direct3D engine razvijen
      na bazi Quake 3 koda i prerađenog za Direct3D API. Prosto je neverovatno koliko
      su detaljne displacement (normal i bump), specular i color-map teksture u ovoj
      igri, dok su particle efekti i dim izuzetni, pogotovo kada imamo u vidu period
      kada se igra pojavila. Nažalost, za uživanje u najvišim setovanjima,
      potrebno je imati veoma jaku karticu (u rangu sa GeForce 7900 GTX ili Radeon
      X1950 XT. Mi smo, kao i uvek, testirali sa svim podešavanjima na maksimumu.
      Opcija “optimize for SLI” ubrzava igru i u SingleGPU modu (na Radeon
      i GeForce karticama), pa smo i nju uključili prilikom testiranja. Nemojte
      da vas zavaraju niske cifre – ova prelepa igra jednostavno traži moćan
      hardver, a ako je budete igrali uz najviši nivo detalja, verujemo da ćete
      se složiti sa nama da je u pitanju možda i najlepša WWII igra
      do sada (pored U3 bazirane igre Medal of Honor: Airborne).

      Doom 3

      Doom 3 testiramo sa ugrađenim Demo1 demo-om, na high podešavanjima (highest
      koristimo kod kartica koje imaju bar ili više od 512 MB memorije), što podrazumeva
      da je zvuk isključen, svi detalji na maksimumu (sve senke, poligoni i najveće
      teksture), ali i da je uključeno osmostruko anizotropno filtriranje. Dodat je
      i UltraHighQuality.pk4, koji omogućava da objekti bacaju senku sami na sebe (tzv.
      self-shadow). Zvuk, AI i fizika su isključeni automatski, samim pokretanjem timedemo
      komande.

      Quake 4

      Definitivno jedna od najboljih igara 2006. godine – “duhovni” naslednik
      fenomenalnog Quake-a 2. Iako ne može da “prikazuje” velike otvorene
      nivoe, Doom 3 engine itekako pokazuje koliko detalja sa lakoćom može
      da prikaže u jednoj sceni. Apsolutno je neverovatno sa kolikom je pažnjom
      tim dizajnera i programera u “Raven”-u pristupio pri izradi ove igre,
      koja je, uz Call of Duty 2, jedan od najlepših FPS-ova, čak i nakon 18 meseci
      od pojavljivanja. Za ljubitelje pravog hardcore uzbuđenja – obavezno štivo
      je Quake 4 i to nekoliko puta, na najtežem nivou! Kao i uvek, testirali smo sa
      najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju
      color i specular tekstura, što znači da je Ultra Quality korišten
      samo pri testiranju kartica koje imaju bar 512 MB memorije.

      Prey

      Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja
      stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava
      sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene
      gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako
      bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a
      (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan,
      a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za nove grafičke
      kartice. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što
      smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura – što
      znači da nije “aktiviran” Ultra Quality (koji se uključuje
      iz konzole), već High Quality mod.

      Tom Clancy’s Rainbow Six: Vegas

      Poslednji nastavak jedne od tri najpoznatije franšize igara čiju priču osmišlja
      čuveni američki pisac Tom Klensi, Rainbow Six se u aktuelnoj iteraciji, razvijanoj
      za Xbox360 konzolu, oslanja na Unreal Engine 3.0 i koristi ogroman broj poligona,
      realnih per-pixel dinamičkih senki, uz pregršt post processing efekata i detaljnih
      color i displacement (normal i paralax) tekstura. Igru smo testirali na maksimumu
      detalja uz pomoć FRAPS-a, i dali prosečan broj frejmova u sekundi posle tri ponavljanja
      u predposlednjoj mapi u Vegas-u.

      Tom Clancy’s Splinter Cell Chaos Theory

      Ova igra koristi nešto stariji verziju Unreal engine-a (V2.5) i u mnogo većoj
      meri se oslanja na upotrebu shadera, pa je zahtevna skoro kao i naredni nastavak
      Splinter Cell Double Agent, koji je pomalo problematičan kao PC igra (inicijalno
      je razvijan za Xbox360), te ga ne koristimo u našem test-bed-u. Karakteriše je
      veliki broj poligona, ali i funkcije kao što su HDR, paralax mapping, klasican
      bump mapping i veliki broj normal tekstura (tu su i stancil efekti, dosta post
      processing filtera itd.). Testirali smo na najvišim mogućim setovanjima, kao
      i uvek. Iako smo ranije testirali sa isključenim HDR-om u SM3.0 modu, ovoga
      puta smo kartice “mučili” sa uključenim HDR-om, za šta
      su sposobne samo GeForce 8800 i 8600 kao i Radeon X1K i HD2K kartice.

      X3: Reunion

      X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život
      u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se
      ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva
      da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima.
      Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato
      dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju,
      sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni
      fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir,
      planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova
      igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.

      Company of Heroes 1.3

      Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of
      Heroes, koristi next-gen engine kakav viđamo u modernim PC
      igrama i na konzolama poslednje generacije. Ovaj engine podr žava sve
      nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke,
      a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Kao
      i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u
      i vidi:

      Battlefield 2142

      Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142 sa 1.10 zakrpom.
      Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka
      u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičke senke, post processing
      efekti (blur, depth of field, bloom i sl.). Igru smo testirali na najvišim setovanjima
      na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:

      Far Cry v1.4

      Igra koja je po mnogima redefinisala žanr, odnosno pooštrila kriterijume
      kada su vizuelni aspekt, ali i gameplay u pitanju. CryTek-ov engine je demonstracija
      mogućnosti Direct X 9 API-ja u praksi – tu je ogroman broj poligona i efekata
      koji se izvršavaju u Shader jedinicama, celih 128 MB video memorije je po nivou
      rezervisano i zajedno sve izgleda jednostavno fenomenalno. Fotorealistična grafika
      i do sada najbolja fizika i dizajn nivoa su atributi ove fenomenalne igre. Tu
      su i shaderi za Normal mapping, napredne enviroinment fizike, promenljiva geometrija
      terena, dinamičke senke i osvetljenja, motion capture animacije… Testirali smo
      sa Very high i Ultra high podešavanjima (gde je moguće), uz pomoć već snimljenog
      i opšte prihvaćenog demoa. GeForce 6 i 7 serija kartica koristi Shader Model
      3.0, ali smo, kao i kod Splinter Cell Chaos Theory, ovoga puta, aktivirali HDR.
      Ovu igru ćemo “izbaciti” kada se na našem testu pojavi
      prva prava DirectX 10 igra – dugo očekivani Crysis.

      Half Life 2: Lost Coast

      Engine možda nije toliko napredan kao onaj kod igre FarCry ili čak Doom
      3, ali je moćan, fleksibilan (skalabilan) i odlično optimizovan, te svakako pokazuje
      kakve će performanse kartice dati u igrama koje očekujemo. Testirali smo sa najvišim
      kvalitetom (highest), uz obavezan Anisotropic i Antialiasing.

      Half Life 2: Episode One

      Episode One je prva epizoda koja se nastavlja tamo gde se originalni HL2 završava.
      Baziran na istom build-u Source engine-a kao i Lost Coast, donosi pregršt
      akcije, pa je i naš demo značajno zahtevniji od originala… Podešavanja
      su ista kao i kod originalnog Half Life 2 – sve je na maksimumu.

      F.E.A.R 1.08

      Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna
      horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali
      smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan
      broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk
      smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.

      S.T.A.L.K.E.R Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine
      širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres
      za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”,
      ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije
      ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo
      tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo
      fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja,
      a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.

      The Elder Scrolls IV: Oblivion

      O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG
      igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i
      grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a
      (koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier’s Pirates!, Civilization IV, Dark
      Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu
      bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za
      kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na
      koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored
      drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno,
      te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar
      veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije
      drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost
      igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su
      srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo
      detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje
      nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće (na Radeon-u uz Chuck
      patch, GeForce 8800 – legalno).

      TrackMania Nations

      Ova besplatna online-only igra je nastala na fleksibilnoj “mašini” komercijalne
      igre TrackMania Sunrise. Predstavlja takmičenje manjih automobila na stazama
      koje kreiraju sami igrači u jednostavnom editoru. Iako sve deluje pitko
      i jednostavno, igra je grafički vrlo kompleksna, animacije objekata kao što
      su zastave, trava i sl.su sjajne, a teksture detaljne, zajedno sa shader-ima
      za refleksiju okoline i sunca. Za pravilno benchmarkovanje potrebno je postaviti
      sve opcije na maksimum (forsirati Post Processing, Motion Blur i Dynamic Color,
      Shader Model 3.0, a kompleksne senke i geometriju postaviti na maksimum. Filtering
      tekstura se postavlja na trilinear, a antialiasing na “none”, te se
      oni “biraju” iz panela grafičkih drajvera. U suprotnom (ako ih
      izaberete u samoj igri), igra forsira najniži LOD tekstura, dok su teksture
      okoline (sve osim staze) prebačene na bilinear filtering, pa sve radi dosta
      brže, ali izgleda daleko lošije. Koristili smo standardni benchmark
      loop inkorporiran u samu igru.

      Need For Speed: Most Wanted

      Naša druga “bonus” igra. Performanse su merene
      FRAPS-om, standardna vožnja u kojoj se pomalo menjaju uslovi (atmosferski
      i saobraćajni), pa rezultati nisu u promil verodostojni, tj. sve ume malo
      da odskače. Ipak, ovo omogućava da vidimo performanse koje kartice
      postižu u igri. Sve in-game opcije su uključene na ON ili maksimum,
      uključujući i AA i AF!

      Need For Speed: Carbon

      A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz novog nastavka
      ove popularne franšize – Carbon. Igra je inicijalno razvijana
      za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted
      (mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije,
      broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj
      poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti
      kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate
      iz verzije 1.2.

      Zaključak

      Ostaje pitanje koliko će dugo discrete grafika niže klase imati smisla
      – Intel Extreme X4500 bi trebalo da podržava DirectX 10 i da pruži performanse
      u rangu sa GeForce 8500 akceleratorima, a zvanično je najavljena i podrška
      za kompletnu hardversku akceleraciju BluRay i HD-DVD video formata. No, trenutno
      još uvek postoje realni razlozi zbog kojih bi trebalo da nabavite disctrete grafiku.
      Pored akceleracije osnovne 3D grafike u Windows Vista operativnom sistemu (sve
      verzije osim Basic) i 3D akcelerisanog Media Center interfejsa koji ćete na
      MCPC računaru posmatrati svo vreme, tu je i nezavisni hardverski dekoding video
      materijala visoke definicije – HD-DVD plejeri sada koštaju manje od 200 evra,
      a odgovarajući filmovi kojih i kod nas ima u prodaji (i to uz pozamašan izbor)
      koštaju oko 2000 dinara. Upravo zbog svega ovoga 3D performanse kartice nisu
      bile presudne kada smo birali naše favorite ovog uporednog pregleda. Veoma
      je bitno i koliko će kartica pružiti krajnjem korisniku, a jasno je da kupac
      ovakvog akceleratora ne provodi veći deo vremena u igrama. U ovako cenovno-osetljivoj
      kategoriji, najviše pažnje su privukli najjefitniji modeli, mada se moramo
      složiti da većina takmičara ima odlične cene. Kako je u pitanju najniža klasa
      kartica, nismo hteli da dajemo nagrade za “visoke performanse” niti “izbor
      urednika”, jer bi se mi, iskreno, radije odlučili za neku tihu verziju Radeon
      HD2600 Pro akceleratora, najpre zbog ne toliko više cene i vidljivo boljih
      performansi; podsetićemo da su rezolucije u kojima smo testirali sasvim dovoljne
      za igranje na LCDTV aparatima – mod od 1360 x 768 piksela je manje zahtevan
      od testiranih 1280 x 1024. Gigabyte GV-RX24T256HP (Radeon HD2400 XT Silent)
      je definitivno najkvalitetnija kartica na testu, pa joj sledi naša najtoplija
      preporuka. Ista nagrada sledi i modelu iz kompanije GeCube, naravno, zbog prisustva
      HDMI konektora. I na kraju, najpovoljnija kupovina, ASUS EAH2400 Pro, kartica
      koja je za nekoliko evra jeftinija od konkurencije, a svakako nije ništa lošija
      od njih – naprotiv, čak ima i pasivan rashladni sistem. No, da ne bi dalje
      nabrajali ili ostali nedorečeni, za vas smo pripremili dve tabele: u jednoj
      ćete naći zbir svih rezultata svake od kartica sa testa, a u drugoj njihove
      maloprodajne cene. Nadamo se da ćete onda imati bolji uvid u to koja je od
      njih najbolje rešenje za vas.

      Gigabyte GV-RX24T256HP (Radeon HD2400 XT Silent) – Benchmark Highly Recommended
      Award

      GeCube Radeon HD2600 Pro HDMI – Benchmark Highly Recommended Award

      ASUS EAH2400 Pro – Benchmark Best Buy Award

      Zahvaljujemo se distributerima na ustupljenim karticama za potrebe testa, kao
      i lokalnoj kancelariji kompanije AMD na
      pomoći koja je ukazana tokom njegove realizacije.Kontakt: ASUS EAH2400Pro – Pakom Distribution
      System;
      Gigabyte Radeon HD2400 XT SilentDirect
      Link
      ; GeCube Radeon HD2400 Pro – KimTec; HiS Radeon HD2400 Pro – PiN
      Computers;
      MSI RX2400 Pro i NX8500GT Pakom
      Distribution System;
      Palit Radeon 2400 Pro i XT Sonic RHS; Sapphire Radeon HD2400 Pro – Alti; XpertVisionCosmosoft;

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test