Branko Maksimović Uporedni test Radeon HD2400 kartica Uvod Grafičke kartice najniže klase se i dalje prodaju velikim system builder-ima,
ali i pojedinačnim kupcima, kroz retail ili e-tail. To svakako znači da su desktop
računari i dalje izbor ogromnog procenta kupaca, bilo da se radi o kućnim korisnicima
ili corporate tržištu. I, što je možda još interesantnije – integrisana rešenja,
na kraju prve decenije ovog veka, nisu ugrozila discrete grafiku niže
klase do mere u kojoj bi njeno postojanje bilo besmisleno. No, budimo iskreni
– low-end grafička rešenja koja kupujemo za do pedesetak evra, a koja
imaju i podršku za DirectX 10, svakako nisu tu da bi na njima gledali Crysis.
Osim podrške za akceleraciju video materijala visoke definicije, čime su ove
kartice idealan izbor za Media Centar računare, ne-integrisana grafika
je karakteristična po tome što poseduje sopstvenu memoriju. Iako one imaju mogućnost
da, po potrebi, pozajme i deo sistemske memorije, svakako se odlikuju višim performansama.
Žalimo što ove kartice po performansama nisu napredovale u istom procentu, u
odnosu na rešenja iste klase iz prethodne generacije, kao i kartice iz srednje
ili više klase, zbog čega je danas razlika u performansama između najjeftinije
i najskuplje grafičke kartice iste generacije mnogo veća nego što je bila pre
pet ili osam godina. Zbog smanjenja troškova, odnosno neprestane konkurentnosti,
nekada se zanemaruju i vrlo bitne osobine; primera radi, smatramo da bi sve kartice
niže klase, koje “ciljaju” na Media Centar računare, trebalo da poseduju
HDMI priključak. I, kada je već HDMI prisutan, zbog čega bi on bio samo tu kao
“fensi verzija DVI konekcije”? Ako je nekome bilo čudno to što Radeon HD kartice
imaju integrisan audio koder, bolje neka razmisli ponovo. Jer, najjednostavniji
način da asemblirate PC računar koji će stajati u dnevnoj sobi kreće od pasivno
hlađene Radeon HD kartice – nakon instalacije sistema i drajvera, potrebno je
samo da na TV vežete HDMI priključak. Ako posedujete i eksterni 5.1 sistem, lako
ćete iz LCDTV uređaja izvesti i višekanalni audio, mada to nije obavezno. Verovatno
ćemo i na sam HDMI u budućnosti vezivati odgovarajuće splitere, kako bi, bez
posredstva TV aparata, zvuk mogli da odvojimo i dovedemo do zvučnog sistema.
Štaviše, smatramo da će Dual HDMI kartice uskoro postati standardna pojava –
bitno je da se ova vrsta konekcije konačno odomaći i na desktop monitorima,
jer je sve češće viđamo kod notebook računara, pa low-end matičnih
ploča!
Iako su dosta jeftine, kartice niže klase donose ogroman profit; dizajnerima
(AMD, NVIDIA), proizvođačima (TSMC, UMC) i partnerima je izuzetno bitno kakve
će ugovore napraviti sa velikim imenima IT industrije kakvi su Dell, Acer ili
Apple. Takođe je bitno i kako se i na koji način oni plasiraju u channel,
dok je za ovu klasu kartica možda najmanje bitan, ali svakako ne i zanemarljiv
– retail. Ove kartice se prodaju u velikim količinama. Kod prethodnih
generacija, integrisana grafička rešenja nisu nudila dovoljno dobre performanse
čak ni za akceleraciju osnovnog 3D interfejsa Vista operativnog sistema. Na
ovo su, tokom dizajniranja video čipova, AMD i NVIDIA posebno vodili računa,
pa su, GeForce 8400 i Radeon HD2400, u ovim ulogama znatno uspešniji nego njihovi
prethodnici – GeForce 7300 i Radeon X1300, iako ista analogija ne važi za performanse
u drugim situacijama (naravno, mislimo na igre). I dok za Intel procesore važi
da su značajno brži od aktuelne generacije AMD-ovih, što u dobroj meri može
da se prenese i na odnos NVIDIA-AMD, uvek postoji i ona klasa “performanse
za uložen novac”, a tu je AMD, čini se, na svom terenu. Jer, njihove grafičke
kartice nikad nisu imale bolji price-to-performance indeks nego što ga trenutno
imaju. Kod modela niže klase se, za konačnu evaluaciju, još neke osobine ubacuju
u koš za evaluaciju, pa jednačina isplativosti može da bude na strani “zapostavljenog”
AMD-a. Uostalom, mi ovo pišemo nakon što smo prošli sva empirijska merenja
i, možemo reći da smo se i sami oslobodili nekih predrasuda. Osim igara, HD
sadržaji su sve atraktivniji i pri posmatranju filmova i sve popularnijih serija,
kod kojih je produkcija na znatno višem nivou u odnosu na one od pre samo nekoliko
godina.
Radeon HD2400 GPU
Radeon HD serija akceleratora je predstavljena još na proleće, krajem maja
meseca, ali se tada u prodaji pojavio samo najjači model – Radeon HD2900 XT,
baziran na top-of-the line grafičkom čipu R600. Kako smo još onda znali da
će i čipovi za kartice srednje i niže klase biti bazirani na ovoj arhitekturi,
ali i njihove karakteristike, jedva smo čekali da vidimo kakve će performanse
ponuditi u odnosu na konkurenciju iz istih cenovnih kategorija. Jedan deo posla
– veliki test Radeon HD2600 kartica je iza nas i možete ga pročitati ovde,
dok ćemo se ovom prilikom pozabaviti entry-level segmentom Radeon
HD ponude. Iako AMD još uvek kaska za konkurentom kada su u pitanju performanse
u određenim, višim cenovnim razredima, odlični poslovni potezi omogućili su
mu dobre pozicije u OEM i channel prodaji. Jasno je da bez dobre ponude,
nema govora ni o početku saradnje, ali je bitno istaći i da AMD sa partnerima
brine o svojim kupcima, kako velikim, tako i manjim. Ovo je posebno važno kad
se radi o velikoj količini robe, odnosno jeftinijim proizvodima, koji se masovno
plasiraju na tržište. Kao što znamo, RV6xx čipovi su po mogućnostima i arhitekturi veoma slični najjačem
modelu. Osnovna razlika je u sirovoj snazi i procesu izrade, koja je u slučaju
mainstream čipova 65-nanometarska. Usitnjavanje proizvodnog procesa obezbeđuje
nižu cenu proizvoda, niže radne napone, potrošnju i zagrevanje, ali i više
frekvencije, a AMD je prvi koji je masovno počeo da proizvodi čipove za desktop
i notebook tržište u ovom “formatu”. Kako zahteva dugotrajan proces usavršavanja,
nije iznenađujuće što smo na predstavnike niže klase čekali duže od 80-nanometarskog
čipa R600. RV610 je kao i RV630, DirectX 10 GPU, nastao redukcijom skalabilnog
R600 procesora i karakterističan je po istoj super-skalarnoj arhitekturi koja
podrazumeva veliki broj shader jedinica sposobnih za paralelno izvršavanje pixel, vertex i
kalkulacija nad geometrijom i fizikom. Neke od karakteristika su zajedničke
za celu R6xx familiju čipova: unificirana superskalarna arhitektura, “prirodni”
CrossFire, AvivoHD (hardverski dekoder za video visoke definicije), hardversko
deljenje poligona (hardware tessellator) i sl. Zapravo, kada je AvivoHD u pitanju,
čipovi više klase poseduju i prednost u odnosu na R600 GPU. RV630 se izrađuje u TSMC-ovom naprednom 65-nm procesu, a čini ga preko 390
miliona tranzistora. RV610 je dosta manji i ima 180 M tranzistora. Osim podrške
za Shader Model 4.0 i hardversko deljenje poligona sa više različitih metoda
(hardware tesselation), tu su i novi metodi za umekšavanje ivica, kao i brzo
dinamičko grananje i veoma brz rad sa kompleksnim shader programima, zahvaljujući
posebnim branching jedinicama i usavršenom ultra threaded dispatch procesoru.
RV630 ima manji broj shader, render back-end i teksturnih jedinica, dok su,
zarad smanjenja broja tranzistora, kod RV610 neke jedinice (hierarchical-Z,
L2 Texture Cache) i potpuno izbačene (uz zadržanu DirectX funkcionalnost, ali
manju efikasnost pipeline-a). Kod oba čipa niže klase, keš memorije
raznih nivoa, kao i specifični baferi su smanjeni ili unificirani (jedan bafer
koristi više različitih jedinica). I dok Radeon HD2900 GPU ima 320 jedinica
u okviru 64 shader unit-a, Radeon HD2600 procesori ih broji 120, raspoređenih
u okviru 24 shader “blokova”. RV610, koji je predmet ovog testa, ima svega
osam shader blokova, odnosno tek 40 streaming procesora, što čini
tek osminu snage najjačeg modela. Takođe, RV630 u jezgru ima dva puta manje
teksturnih jedinica (osam) i svega četiri ROP, odnosno render back-end jedinice.
(podsetićemo – R600 ih ima 16), dok HD2400 GPU ima tek četiri TMU jedinice,
dok je broj ROP-a četiri, kao kod mainstream procesora. U odnosu na najjači,
R600 procesor, HD2600 GPU ima četiri puta užu memorijsku magistralu, dok HD2400
GPU ima osam puta uži put ka video memoriji, tj. isključivo 64-bitnu memorijsku
magistralu. Tu je, svakako i podrška za “prirodni” Crossfire, pa nije potrebno
da kartice imaju posebnu dodatnu elektroniku, niti da se dele na “master” i
“slave”, odnosno primarne i sekundarne. Avivo HD, koji, kako se pokazalo, nedostaje
najjačem modelu, HD2900 XT (po nekim izvorima – ovaj deo GPU-a je “pokvaren”),
prisutan je u pravom hardverskom obliku kod RV630 i RV610 GPU-a. Jasno je da su mainstream i low-end GPU-ovi i kod ATI-ja i NVIDIA-e dosta manje
napredovali u odnosu na prethodnu generaciju(e), dok su high-end modeli gotovo
uvek donosili žestoka ubrzanja. RV6xx bazirani video akceleratori podržavaju
in-chip HDCP preko Dual Link DVI konekcije, što je korisno ako imate 30-inčni
XHD monitor na kome u Windows Vista OS-u ili preko nekog stand-alone Blu Ray
ili HD-DVD plejera želite da gledate HD video sadržaje. Uz to, RV630 je sposoban
i za reprodukciju zvuka, koji se “provlači” direktno kroz HDMI kabl (putem
DVI-HDMI adaptera). Da bi hi-def multimedijalni ugođaj bio kompletan, ATI je
kreirao novi, Unified Video Decoder, koji potpuno rasterećuje centralni procesor,
preuzimajući dekoding videa visoke definicije, od kojih su najbitniji VC-1
i H.264 kodeci, u upotrebi kod komercijalnih Blu Ray i HD-DVD izdanja filmova
i kod kojih bit-rate može da dostigne i do 40 Mbps (sa čime se teško i noviji
dvojezgarni procesori teško mogu izboriti). Kada je audio u pitanju, treba znati da je samo jedna Radeon HD kartica na
našem testu stigla sa HDMI priključkom, a samo putem ove konekcije i odgovarajućeg
kabla, moguće je “sprovesti” audio do vašeg LCDTV uređaja. Nakon instalacije
drajvera (selektujte sve ponuđene opcije) pod Windows XP OS-om, potrebno je
da u Audio Properties panelu, označite ATI HD audio rear output (kao podrazumevani
kodek). U Vista okruženju je još jednostavnije – Sound / Playback panel će
“videti” i vašu zvučnu karticu i eventualno karticu sa matične ploče, ali i
Digital Output Device (HDMI) sa sve podržanim audio formatima (DTS Audio, Dolby
Digital, Microsoft WMA Pro Audio) i sempl učestanostima (48 kHz). Nažalost,
za sve one modele koji ne stižu sa HDMI konektorom morate dokupiti ATI-jev
DVI-HDMI adapter, koji se, ne sumnjamo, lako nalazi na Ebay-u, ali ga je potrebno
ponuditi na više mesta i u domaćim prodavnicama. Dakle, RV610 poseduje svega dva SIMD niza, ukupno 40 stream procesora, jedan
teksturni unit (do četiri teksturna filter-pass-a uz FP32 preciznost) i unificiranu
vertex i texture keš memoriju. ROP jedinica je ostala identična kao kod RV630.
Radeon HD2400 Pro i XT kartice imaju 64-bitnu magistralu i koriste DDR2 memoriju,
mada će jače verzije koristiti i sve povoljniji, sporiji DDR3. Radeon HD2400
XT ima preporučeni radni takt od 700 MHz, dok bi lokalnih 256 MB memorije trebalo
da bude postavljena na 1600 MHz. Ove kartice bi trebalo da imaju DualLink DVI
konektor, što znači da podržavaju rezolucije do 2650 x 1600 piksela. Slabiji
model, Radeon HD2400 Pro, ima radni takt od 525 MHz, dok 128 ili 256 MB memorije
po preporuci radi na 800 MHz. Jači model troši tek nešto više od 26, dok slabiji
vuče oko 23W struje pod punim opterećenjem – daleko, daleko manje od Radeona
HD2900 XT, zar ne?
Kartica na testu – ASUS EAH2400Pro
ASUS EAH2400Pro je klasična kartica bazirana na RV610 čipu, ali na prvi pogled
ne liči na sempl koji je AMD pokazao kada su HD2400 i HD2600 akceleratori predstavljeni,
jer ne spada u low-profile modele. Samim tim je i nije moguće instalirati u niska small
form factor računarska kućišta, bar ne bez nekakve adapter kartice kakav
je CoolerMaster-ov “raiser card”. EAH2400 Pro ima 256 MB DDR2 memorije, a na
kutiji još uočavamo HDCP kompatibilnost, kao i činjenicu da je u pitanju pasivno
hlađeni model. Nažalost, na ovom modelu nema HDMI konektora.
U kutiji se, pored kartice, nalazi i Video-to-component spliter, kao
i CD sa drajverima i poseban CD na kome se nalazi PDF uputstvo na desetak svetskih
jezika. Od dodatne opreme, u ovoj klasi kartica, više nismo ni očekivali. Među
priloženim softverom, tu su i čuvene aplikacije kao što je ASUS Splendid,
ASUS Video Security Online i ASUS Gamer OSD. Dve trećine površine ove malene
kartice prekriva aluminijumski radijator solidne mase. Naponska jedinica je
veća nego što smo očekivali da će biti, a naponski filteri su načinjeni od,
logično je, uglavnom klasičnih kondenzatora (uočili smo i dva solid kapacitora
poznate firme Nichicon, dok su ostali iz kompanije Sanyo). Kartica ima D-Sub,
DVI-I (Dual Link) i Video out izlaze, a naravno, nedostaju joj i CrossFire
konektori (AMD Dual GPU režim se ostvaruje “softverski” kao i kod jednostavnijih
Radeon HD2600 Pro akceleratora). Naravno, potpuno je nepotrebno da ovakva kartica
poseduje konektor za eksterno napajanje, s obzirom na to da nikad ne vuče više
od 23.5W (u proseku oko 19W); maksimum koji PCI-E x16 konektor može da isporuči
je, podsetićemo – 75W.
Ispod velikog hladnjaka nalaze se dva DDR2 memorijska čipa proizvođača Qimonda,
sa očekivanom latencijom od 2.5 ns, što odgovara taktu od efektivnih 800 MHz.
Imali smo utisak da se sam malecni GPU, površine ne veće od 82 kvadratna milimetra
(7.7 x 10.7 mm), može hladiti i bez prisustva kulera, ali je takt od 525 MHz
teško zanemarljiv, a i sama površina isuviše mala da bi mogao da radi bez heat-spreader-a.
Kao što smo pomenuli, GPU radi na 525 MHz, a memorija na 800 MHz. Kartica se
jako malo zagreva tokom intenzivnog rada u 3D okruženju, bar ako joj se obezbedi
dovoljno dobro provetravanje. Dva memorijska čipa su smeštena i sa druge strane štampe, obavezno sa jedne
strane GPU-a, što nas podseća na činjenicu da je memorijska magistrala 64-bitna.
Dopada nam se i činjenica da je aluminijumski kuler osiguran sa druge strane
štampane ploče dodatnim metalnim profilom – jako je bitno da kuler drži čvrsto
i sam PCB koji se može pomalo i iskriviti nakon dugih procesa zagrevanja i
hlađenja.
Pogledaćemo i ostatak fotografija ASUS EAH2400 Pro akceleratora:
Gigabyte Radeon HD2400XT
Gigabyte je na test poslao takođe pasivno hlađenu karticu sa “prepoznatljivo
kriptičnom” oznakom – GV-RX24T256HP. U pitanju je kartica bazirana na RV610
čipu koja radi na 800 MHz (jezgro) i 1400 MHz (memorija), što znači da se radi
o jačoj, XT verziji Radeona HD2400. Osim što je RoHS komplementarna, Gigabyte
kartica stiže sa isključivo solid kapacitorima, otpornijim na ekstremne radne
uslove (visoka i niska temperatura) i značajno dugotrajnijim od klasičnih.
Mali GPU površine od svega 82 kvadratna milimetra, na 800 MHz ume da se zagreje,
ali Gigabyte ima dosta iskustva sa pasivnim rashladnim sistemima. Konkretno
rešenje za Radeon HD2400 silent akceleratore Gigabyte naziva “Screen Cooling”.
Iako na prvi pogled deluje da se radi o kartici sa PCB-om punog formata, štampa
je zapravo niskoprofilna, dok prostor iznad nje popunjava sam kuler i njegov
estetski detalj. Kuler se sastoji od posebno izrađenog i namenski profilisanog
bruniranog aluminijuma, sa izrezima na mestima gde se nalaze ostaci naponske
jedinice (smešteni desno od GPU-a). Jedan takav deo je vidljiv sa donje desne
strane (kondenzator i prigušnica). Sam radijator je vrlo masivan i kvalitetno
obrađen, te se odlično naslanja na grafički čip i memoriju. Gornji njegov deo
je obložen aluminijumskim profilom bez dodatne obrade, svetlim i poliranim,
sa logotipom pasivnog hladnjaka. Pošto prekriva ceo gornji deo kartice, prvi
utisak o njoj je da se i njen PCB prostire kompletnom visinom, iako je kartica
zapravo niskog profila. Zbog velikog kulera, nažalost ne može da se montira
u mala kućišta.
GV-RX24T256HP je po kvalitetu izrade nadmašio sve ostale kartice sa testa.
Navoj, odnosno prigušnica, je keramički zaštićena i dok su sve komponente kao
kod akceleratora više klase – bar u rangu sa Radeon HD2600 XT ili GeForce 8600
GTS modelima. Ugrašena memorija je Hynix sa FP-14 oznakom, što ukazuje na 1.4
ns, odnosno 1428 MHz, iako na kartici radi na čak 1500 MHz. Sa druge strane
štampe takođe primećujemo vrhunsku završnu obradu, što se, čini nam se, može
videti i na slikama. Čak su i video izlazi – DVI-I, D-Sub i S-Video zaštićeni
gumenim zaptivačima, kako pri transportu ne bi bili oštećeni. Zapravo, ovoj
kartici nedostaje samo HDMI da bi bila jednoglasno proglašena za našeg zvaničnog
ljubimca na ovom testu. Uz karticu stiže i Gigabyte-ov video dongle koji je
zapravo spliter video signala na S-Video i komponentni Y,Pr, Pb/Av. Kako o
ovoj kartici nemamo više ništa novo da kažemo, pogledaćemo i ostatak slika:
GeCube Radeon HD2400 Pro HDMI
GeCube Radeon HD2400 nas je prilično iznenadio. Ova kartica izgleda identično
kao i model iz VisionTek-a (uključujući i nalepnicu) i u pitanju je jedini
Radeon akcelerator sa testa koji ima HDMI priključak. Na kutiji, proizvođač
ističe i činjenicu da kartica može da adresira do jednog gigabajta radne memorije.
No, kako i sami priznaju, lokalna memorija se svodi na 256 MB, u DDR2 varijanti.
U kutiji se nalazi i CD sa drajverima, uputstvo, reklama za Half Life: The
Orange Box, koji vlasnici ove kartice mogu, nakon kreiranja accounta, preuzeti
putem online servisa “Steam”, kao i dodatni dongle za video izlaz
i molex-to-SATA-HDD 12V adapter (???). Iako verujemo da je pomenuti strujni
adapter tamo sasvim slučajno, dongle za video izlaz nije, jer se na
ovoj low-profile kartici nalazi DVI-I priključak (Dual Link, naravno),
HDMI i D-Sub, pa za S-Video nije bilo mesta.
GeCube kartica radi na 525 MHz (core) i 400 MHz (800 MHz DDR, memorija), što
su preporučene vrednosti za Radeon HD2400 Pro. Aktivno je hlađena i na njoj
se nalazi neobično veliki hladnjak, s obzirom na to da je površina same kartice
vrlo mala. Zapravo, PCB je toliko mali da je analogni D-Sub adapter izveden
putem kabla – vodovi do njega ne idu kroz štampu zbog toga što nema ni štampane
ploče u njegovoj visini. Nažalost, sam bracket je standardne visine,
pa nema vajde od toga što je sama kartica niskog profila. Zbog toga žalimo
što proizvođač nije ubacio još jedan mali bracket, koji bi izlaze
ograničio na sasvim dovoljna dva – DVI i HDMI.
Sam kuler je tanak, uzak i niskog profila, te neće zauzeti mnogo prostora.
Osnovni deo je načinjen od legure špialtera, a ventilator je malog promera
– takve smo već godinama viđali na karticama niže klase (i u vreme 486 i prvih
Pentium računara i na samim procesorima). Ovi ventilatori znaju da budu malo
bučniji, što je posebno bitno ako znamo da Radeon HD2400 Pro ne poseduje regulaciju
broja obrtaja, te stoga ventilator uvek radi na konstantnom (maksimalnom) broju
obrtaja u minuti.
Kroz HDMI konektor, korisnici će lako moći da “provuku” 5.1 zvuk kao i sliku
do 2560 x 1600 piksela pri osvežavanju od 60 Hz. Već ovo je dovoljno GeCube
dobije naše bezrezervne simpatije i bitne poene. Primerak koji smo testirali
je, kao što možete videti na slikama, stigao sa 256 MB radne memorije, čija
je latencija 2.0 ns, što znači da može da radi na oko 1000 MHz (a verovatno
i više), za razliku od očekivanih 800 MHz (2.5 ns čipovi). GeCube kartica je
takođe prošla sve naše testove bez ikakvih loših simptoma i jedina njena mana
je što je nešto glasnija nego što bi mi to želeli (baš kao što je Gigabyte-u
nedostajao HDMI konektor).
HIS Radeon HD2400 Pro
HIS kartica je, za divno čudo, stigla sa nešto više dodatne opreme. Ne treba
očekivati “AAA” igre, ali su tu bar svi kablovi (S-Video-komponentni + produžni),
kao i DVI-DSub adapter, kao i neophodni drajveri (mi ipak preporučujemo da
skinete Catalyst 7.10 za vaš operativni sistem). Iznenađenje broj dva je to
što kartica zapravo ima plavi lak na PCB-u, kao i činjenica da je aktivno hlađena
i da nije bučna. HIS-ov iCool “kulerčić” je zapravo efikasniji od daleko masivnijeg
primerka na, recimo, GeCube kartici, a opet, daleko je tiši, odnosno – nečujan.
Ova nisko-profilna kartica takođe ima kablom izveden analogni priključak, pa
još jednom žalimo što u paketu nije i mali dongle kako bi karticu
mogli da smestite u ona tanka, fensi, SFF kućišta za Media Centar računare.
S tim u vidu, žao nam je što kartica nema HDMI, ili bar adapter za isti.
I HIS kartica je podešena na standardne vrednosti – 525 MHz za grafički čip
i 400 MHz (800 MHz DDR) za memoriju. Memorija nije aktivno je hlađena, a izbor
je pao na Hynix sa oznakom FP-25, što znači da joj je i maksimum na oko 800
MHz. Ipak, nju je, kao i sistemsku RAM memoriju, moguće overklovati iznad cifara
koje su date u specifikaciji, pa pomenuti Hynix najčešće može da se ubrza do
nekih 930-940 MHz, dok je Qimonda (2.5 ns) raspoložena i za 30-ak MHz više.
I HIS je napravio kvalitetnu karticu, mada je na njoj nešto manji broj klasičnih
kondenzatora, te se može reći da je prilično “gola”. 65-nm čip koji TSMC proizvodi
već skoro čitav kvartal, ne zagreva se mnogo na 500-ak MHz, te ga je u dobro
provetrenim kućištima moguće lako ubrzati i na 800-ak MHz. Pitanje je samo
koliko bi to benefita donelo, ako znamo da memorija ne može da se ubrza više
od 15-ak procenata. Takođe, i memorijska magistrala ostaje 64-bitna, što je
najveća prepreka za iole više performanse.
MSI RX2400PRO-TD256EH
MSI RX2400 Pro je jedina Radeon HD2400 Pro kartica koju MSI
ima u ponudi i koja radi na standardnim učestanostima – 525 MHz za grafički
čip i 400 MHz (800 MHz DDR) za memoriju. To je dosta čudno za ovog proizvođača,
koji recimo, poseduje čak osam različitih GeForce 8500 GT i čak petnaest (!!!)
različitih GeForce 8600 GT akceleratora (i čak 39 modela GeForce 8xxx kartica!).
Od prethodno opisanog modela iz HIS-a, RX2400 Pro se razlikuje po prisustvu
pasivnog hladnjaka, kao i nešto drugačijeg rasporeda komponenti, koji ipak
nije toliko nestandardan da bi ga mogli nazvati posebnim dizajnom. No, očigledno
je da je ATI pružio partnerima dosta slobode kad su ove kartice u pitanju,
jer gotovo svaka kartica ima određene razlike u rasporedu komponenti. Naravno,
ovakve kartice je jednostavno proizvesti gotovo kao i modeme, pa se u tim prilikama
daju samo specifikacije kartice i jedan predlog referentnog dizajna. U skladu
sa specifikacijama, partneri mogu napraviti svoje izmene kako bi postigli određene
uštede ili, recimo, više radne učestanosti, bolje hlađenje, implementaciju
drugačijeg sistema za odvođene toplote i sl.
MSI Radeon HD2400 ne stiže sa mnogo dodataka: u paketu je samo uputstvo i CD
sa drajverima, a nedostaju ;ak i S-Video i komponentni kablovi, kao i bar osnovni
nekakav DVI-DSub adapter.GPU dimenzija 7.7 x 10.7 milimetara, u standardnom
flip-chip “pakovanju” hladi pasivni hladnjak koji ima solidnu visinu (može
da zauzme i susedni slot na matičnoj ploči), što je bilo neophodno – kuler
mora imati određenu dodirnu površinu sa vazduhom. MSI se odlučio da ide u visinu
i zadrži nizak profil same kartice, dok je, recimo, Gigabyte, zadržao single-slot
rešenja, ali je izgubio nizak profil. I MSI kartica ima kablom izveden analogni
priključak, bez odgovarajućeg dodatka koji bi omogućio da karticu smestite
u SFF kućišta za Media Centar računare. Naravno, nedostaje i HDMI, ali izgleda
da mnogo tražimo…
Memorija smeštena sa osnovne strane je dodatno hlađena combo kulerom, dok je
sa druge strane “gola”. I ovoga puta, u pitanju je Hynix sa oznakom FP-25,
što znači da joj je i maksimum na oko 800 MHz. Čini se da je MSI za nijansu
kvalitetnija kartica od HIS-ove, mada je na njoj nešto manji broj klasičnih
kondenzatora, ali je bar jedan od njih, zadužen za filtriranej napona na GPU-u,
oklopljen. Gigabyte svakako ostaje do sada najkvalitetnije izrađena kartica
na testu. MSI RX2400 Pro se u radu zagreva toliko da joj je kuler pomalo vruć,
ali ne i vreo kako bi ste se na dodir opekli, što je već dovoljno za pohvalu
(korisnici koji su imali pasivno hlađene kartice znaju da smo u pravu).
Palit Radeon HD2400 Pro Sonic
Palit Radeon HD2400 Pro Sonic je odista neobična RV610 kartica. Stiže u pakovanju
koje nije četvrtasto, sa opširnom specifikacijom na kutiji i uputstvom na pet
jezika. U pakovanju i dalje nema igara, jer, podsetimo se da ova kartica košta
koliko i najnovija hit-igra Electronic Arts-a, ali su zato tu svi kablovi (S-Video-komponentni
i produžni), DVI-to-D-Sub adapter i CD sa drajverima. Svoje mesto je našla
i Half Life 2 / Steam reklama. Sama kartica je vrlo neobična. PCB je kratak
i podseća na Zotac GeForce kartice sedme generacije niže i srednje klase. Vrlo
je čist i ima manje slojeva (svega tri), a naponska jedinica je smeštena u
gornjem redu, sastavljena od klasičnih neoklopljenih Rubycon kondenzatora i
jednog urednog oklopljenog navoja. Referentni kuler koji hladi ovaj GPU sa
četiri teksturne podjedinice i 64-bitno memorijskom magistralom, nije previše
bučan, mada bi na prvi pogled izgledao kao da je “jedan od njih”. Sva memorija
je smeštena sa osnovne strane i nju je potpisao nama nepoznati proizvođač.
Sam PCB nije niskoprofilan, ali je dobar deo njegove površine prazan. Zanimljivo
je da je sva memorija smeštena sa osnovne strane štampe, kao i da postoje i mesta
za dodatnih 512MB memorije sa druge strane, iako smatramo da je takva kartica
potpuno besmislena. Kartica poseduje standardni DL-DVI-I, analogni 15-pin D-Sub
konektor, kao i video izlaz. Grafički procesor radi na 600 MHz, dok je memorija
ostavljena na 800 MHz. Overklokovani model ima i sufiks “Sonic”.
Palit Radeon HD2400 XT Sonic / XpertVision Radeon HD2400
XT Sonic
U jednako opremljenom paketu, stižu nam i dve identične kartice – Palit i
ExpertVision Radeon HD2400 XT Sonic. Kutije su identične, kao i nalepnice i
pakovanja, ali i same kartice, kao što možete videti dole, u galeriji koju
smo za vas pripremili. PCB je isti kao i kod HD2400 Pro akceleratora, osim
što je jačim karticama dodata još jedna navojnica, a umesto tri Rubycon kondenzatora
od 1500 mikro Farada i jednog Sanyo od 470 µF, na HD2400XT Sonic karticama
su prisutna četiri Sanyo kondenzatora od 1500 µF. Memorija je smeštena sa obe
strane štampe – po dva čipa, sakrivena ispod malog aluprofila, imaju latenciju
od 1.4 ns i nije nam poznato ko ih je proizveo. U ovom trenutku je, pak, bitnije
istaći da XpertVision i Palit Radeon HD2400 Pro Sonic kartice rade na učestanostima
od 700 / 1500 MHz.
I naravno, slike govore više nego što bi mogli da smislimo u ovom trenutku
– uostalom, vidi se da su u pitanju identični modeli.
i XpertVision…
PowerColor Radeon HD2400Pro
PowerColor Radeon HD2400 Pro je stigao bukvalno bez ikakvih dodataka – u paketu
nije bilo čak ni CD-a sa drajverima, ali je S-Video u kompozitni adapter ipak
našao svoje mesto u maloj, light-retail kutiji ovog renomiranog proizvođača.
Kartica po dizajnu podseća na već opisane HIS i GeCube Radeon HD2400 Pro akceleratore,
sa minimalnim razlikama. Ventilaor je nešto bučniji od HIS-ovog iCool hladnjaka,
a opet, nešto tiši od onog na GeCube kartici koji je na granici da postane
iritirajuće glasan. Ova nisko-profilna kartica takođe ima kablom izveden analogni
priključak, ali nema mini-dongle za lakše smeštanje u tanka SFF kućišta
za Media Centar računare.
PowerColor Radeon HD2400 Pro je setovana na najstandardnije moguće taktove
– 525 MHz za grafički čip i 400 MHz (800 MHz DDR) za memoriju. Memorija nije
aktivno je hlađena, a kao što verovatno već pogađate, radi se o Qimonda čipovima
sa latencijom od 2.5 ns i optimalnim taktom od baš 400 MHz.
Sam kuler je malen, ali i dalje veći od orbolike varijante sa HIS kartice,
pa se ne može govoriti o tome da će predstavljati smetnju u bilo kakvom računarskom
sistemu. Njegova baza je načinjena od aluminijuma, a ventilator, kakav smo
viđali godinama na karticama niže klase, vrti se na oko 3200 rpm. Kao i sve
ostale kartice sa testa, i PowerColor kartica ima 256 MB video memorije.
Sapphire Radeon HD2400 Pro
I Sapphire Radeon HD2400 Pro je klasična pasivno hlađena kartica bazirana
na RV610 čipu, koja ne spada u low-profile modele, pa je samim tim i slična
već opisanom ASUS EAH2400 Pro. Nećete je lako instalirati u niska small
form factor računarska kućišta, ali je bar nečujna u radu. EAH2400 Pro
ima 256 MB DDR2 memorije, a na kutiji još uočavamo HDCP kompatibilnost, kao
i činjenicu da je u pitanju pasivno hlađeni model. Nažalost, ni na ovom modelu
nema HDMI konektora.
U kutiji se, pored kartice i čuvene “Orange Box” reklame (i vaučera za download),
nalazi i kratak Video-to-component spliter, CD sa drajverima, S-Video
u kompozitni adapter, kao i digital-analog konvertor. Dve trećine površine
ove malene kartice prekriva aluminijumski kuler koji je nešto manjih dimenzija
i mase od onog kod ASUS kartice. Naponska jedinica je takođe manja, sa svega
dva klasična kondenzatora Kartica ima D-Sub, DVI-I (Dual Link) i Video out
izlaze, nema CrossFire konektora niti eksternog napajanja. Zanimljivo je i
da Sapphire Radeon HD2400 Pro kartica poseduje džamper kojim se bira da li
je S-Video izlaz PAL ili NTSC.
Ispod velikog hladnjaka nalaze se dva DDR2 memorijska čipa proizvođača Hynix,
sa očekivanom latencijom od 2.5 ns (oznaka FP-25), što odgovara taktu od efektivnih
800 MHz. Druga dva memorijska čipa su smeštena sa druge strane štampe. Radni
takt malog RV610 čipa je 525 MHz, dok memorija radi na već očekivanih 800 MHz.
Kartica se jako malo zagreva tokom intenzivnog rada u 3D okruženju, čini nam
se i manje od ASUS modela. Aluminijumski kuler, ipak, nije osiguran sa druge
strane štampane ploče dodatnim metalnim profilom, iako za njega postoji posebno
mesto iscrtano na samom PCB-u.
i… kao konkurent – MSI NX8500GT-MTD256EH/D2
O GeForce kartici nećemo mnogo pisati u uporednom testu Radeon HD2400 kartica
– ona je ovde samo kako bi predstavljala odgovarajuću konkurenciju Radeon
HD2400 Pro modelima, a pošto o njoj ranije nismo pisali, reći ćemo nešto više:
MSI NX8500 GT kartica na prvi pogled podseća na RX2400 Pro – tu je pasivan
hladnjak i uski profil, kao i vrlo gusta naponska jedinica. Međutim, ono što
NX8500 GT odvaja od proseka je prisustvo dva različita dongle-a
za instalaciju u mala small form factor kućišta. Pošto se radi o modelu koji
ima HDMI priključak i kako bi isti imao 100% smisla, na karticu je potrebno
dovesti zvuk sa eksternog izvora, bilo da se radi o zvučnoj kartici ili zvučnom
čipu i audio kodeku na matičnoj ploči. Zbog toga su priložena i dva kabla –
jedan ima dva pina i vezuje se na HD Audio kodek konektor na matičnoj ploči,
dok je sa druge strane odgovarajući ženski priključak za povezivanje na NX8500
GT akcelerator. Drugi kabl je zapravo analogni koaksijalni audio kabl koji
se vezuje na izlaz zvučne kartice (drugi kraj je identičan kao kod prethodno
pomenutog kabla). Naravno, na samom dongle-u kartice se nalazi poseban otvor
kako bi ovaj kabl mogli da sprovedete sa PCB-a grafičke, van kućišta, do odgovarajućeg
audio konektora. Pomenućemo još i da su radne frekvencije NX8500 GT HDMI modela
460 MHz za GPU i 800 MHz za memoriju.
Test Setup PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom
u tabeli:
Procesor
Intel
Core 2 Duo E6700 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB
Matična
ploča
ASUS
Striker Extreme NVIDIA nForce 680i (SLI) Chipset
Memorija
2
x 1024 MB Kingmax Hardcore PC800 (4-4-4-12, as DDR888)
Hard
Disk
Samsung SpinPoint
SATA II, 320 GB, 16MB Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB
Video
Karte
ASUS
EAH2400Pro (256MB DDR2) – Catalyst 7.10 Gigabyte Radeon HD2400XT (256MB
DDR3) – Catalyst 7.10 GeCube Radeon HD2400 Pro HDMI (256MB
DDR2) – Catalyst 7.10 HIS Radeon HD2400 Pro (256MB
DDR2) – Catalyst 7.10 MSI RX2400PRO-TD256EH (256MB
DDR2) – Catalyst 7.10 Palit Radeon HD2400 Pro Sonic (256MB
DDR2) – Catalyst 7.10 Palit Radeon HD2400 XT Sonic (256MB
DDR3) – Catalyst 7.10 XpertVision Radeon HD2400
XT Sonic (256MB
DDR3) – Catalyst 7.10 PowerColor Radeon HD2400Pro (256MB
DDR2) – Catalyst 7.10 Sapphire Radeon HD2400Pro (256MB
DDR2) – Catalyst 7.10 ASUS
EAH2600XT/HTDP/256M (256MB DDR3) – Catalyst 7.8b HIS Excalibur HD2600 Pro (256MB DDR2) – Catalyst 7.8b MSI NX8500GT-MTD256EH/D2 – Forceware 163.71 ASUS EN8600 GT (256MB DDR3) – Forceware 163.71
Monitor
Benq
241WZ TFT-LCD (ustupio KimTec)
Cooling,
Case, PSU
ThermalTake
BigTyphoon VX CoolerMaster WaveMaster CoolerMaster Real Power 850W SLI Certified
DVD
uređaj
Pioneer
DVR-112L
CDRW
uređaj
Pioneer
DVR-108D
Operativni
sistem
Windows
XP Service Pack 2 (optimized for performance) Direct X 9.0c
Igre/Bench
programi
FutureMark
– 3D Mark 05 Pro 1.2.0 FutureMark – 3D Mark 06 iD Software – Doom 3 iD Software / Raven – Quake 4 3DRealms – Prey Company of Heroes 1.3 EA’s Battlefield 2142 SPECORG SpecVIEW Perf 9 Activision Call of Duty 2 Valve’s Half Life 2: Episode One Valve’s Half Life 2: Lost Coast Tom Clancy’s Splinter Cell 3: Chaos Theory Tom Clancy’s
Rainbow Six:
Vegas Crytek
FarCry v1.4 The Elder Scrolls IV: Oblivion Trackmania Nations Need For Speed: Most Wanted Need For Speed: Carbon X3 Reunion Demo Benchmark S.T.A.L.K.E.R F.E.A.R
1.08
ATI kartice smo testirali sa Catalyst A.I podešenim na Standard. Ako je AF bio
uključen, to je podrazumevalo Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic
filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo
isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne
optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije
isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen.
Nadamo se da će vam narednih 34 tabele pomoći u sagledavanju performansi ovih
kartica…
FutureMark 3DMark 05 Pro
Izdanje 3DMark benchmark programa iz 2005 godine, može da se izvršava samo
sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Sva tri testa koriste Shader Model
verzije 2.0, 2.0a, 2.0b ili 3.0 – u zavisnosti od podrške koju GPU ima (Radeon
9700 do X800 modela podržavaju SM 2.0 i 2.0b, dok nVidia FX akceleratori podržavaju
verziju 2.0 i 2.0a, a GeForce 7800GTX, kao i GF serije 6, podržava SM 2.0, 2.0a
i 3.0). Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih jezivo visok
broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje
neravnina, osvetljenja, emulacija HDR, particle efekti, dinamične i meke senke,
subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i
dosta postprocesing efekata. Najjače kartice danas isporučuju od 15 do 20 frejmova
u većini scena, a na najzahtevnijim delovima i manje!
FutureMark 3DMark 06 Pro
Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim
akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije
koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video
memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih solidno visok
broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje
neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične
i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta),
ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji,
a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama,
kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
Call of Duty 2
Iako su prethodne Call of Duty igre koristile više klasičan
Quake 3 Team Arena engine, Call of Duty 2 koristi novi Direct3D engine razvijen
na bazi Quake 3 koda i prerađenog za Direct3D API. Prosto je neverovatno koliko
su detaljne displacement (normal i bump), specular i color-map teksture u ovoj
igri, dok su particle efekti i dim izuzetni, pogotovo kada imamo u vidu period
kada se igra pojavila. Nažalost, za uživanje u najvišim setovanjima,
potrebno je imati veoma jaku karticu (u rangu sa GeForce 7900 GTX ili Radeon
X1950 XT. Mi smo, kao i uvek, testirali sa svim podešavanjima na maksimumu.
Opcija “optimize for SLI” ubrzava igru i u SingleGPU modu (na Radeon
i GeForce karticama), pa smo i nju uključili prilikom testiranja. Nemojte
da vas zavaraju niske cifre – ova prelepa igra jednostavno traži moćan
hardver, a ako je budete igrali uz najviši nivo detalja, verujemo da ćete
se složiti sa nama da je u pitanju možda i najlepša WWII igra
do sada (pored U3 bazirane igre Medal of Honor: Airborne).
Doom 3
Doom 3 testiramo sa ugrađenim Demo1 demo-om, na high podešavanjima (highest
koristimo kod kartica koje imaju bar ili više od 512 MB memorije), što podrazumeva
da je zvuk isključen, svi detalji na maksimumu (sve senke, poligoni i najveće
teksture), ali i da je uključeno osmostruko anizotropno filtriranje. Dodat je
i UltraHighQuality.pk4, koji omogućava da objekti bacaju senku sami na sebe (tzv.
self-shadow). Zvuk, AI i fizika su isključeni automatski, samim pokretanjem timedemo
komande.
Quake 4
Definitivno jedna od najboljih igara 2006. godine – “duhovni” naslednik
fenomenalnog Quake-a 2. Iako ne može da “prikazuje” velike otvorene
nivoe, Doom 3 engine itekako pokazuje koliko detalja sa lakoćom može
da prikaže u jednoj sceni. Apsolutno je neverovatno sa kolikom je pažnjom
tim dizajnera i programera u “Raven”-u pristupio pri izradi ove igre,
koja je, uz Call of Duty 2, jedan od najlepših FPS-ova, čak i nakon 18 meseci
od pojavljivanja. Za ljubitelje pravog hardcore uzbuđenja – obavezno štivo
je Quake 4 i to nekoliko puta, na najtežem nivou! Kao i uvek, testirali smo sa
najzahtevnijim “setup”-om, osim što smo “zadržali” kompresiju
color i specular tekstura, što znači da je Ultra Quality korišten
samo pri testiranju kartica koje imaju bar 512 MB memorije.
Prey
Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja
stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava
sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene
gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako
bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a
(kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan,
a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za nove grafičke
kartice. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, osim što
smo “zadržali” kompresiju color i specular tekstura – što
znači da nije “aktiviran” Ultra Quality (koji se uključuje
iz konzole), već High Quality mod.
Tom Clancy’s Rainbow Six: Vegas
Poslednji nastavak jedne od tri najpoznatije franšize igara čiju priču osmišlja
čuveni američki pisac Tom Klensi, Rainbow Six se u aktuelnoj iteraciji, razvijanoj
za Xbox360 konzolu, oslanja na Unreal Engine 3.0 i koristi ogroman broj poligona,
realnih per-pixel dinamičkih senki, uz pregršt post processing efekata i detaljnih
color i displacement (normal i paralax) tekstura. Igru smo testirali na maksimumu
detalja uz pomoć FRAPS-a, i dali prosečan broj frejmova u sekundi posle tri ponavljanja
u predposlednjoj mapi u Vegas-u.
Tom Clancy’s Splinter Cell Chaos Theory
Ova igra koristi nešto stariji verziju Unreal engine-a (V2.5) i u mnogo većoj
meri se oslanja na upotrebu shadera, pa je zahtevna skoro kao i naredni nastavak
Splinter Cell Double Agent, koji je pomalo problematičan kao PC igra (inicijalno
je razvijan za Xbox360), te ga ne koristimo u našem test-bed-u. Karakteriše je
veliki broj poligona, ali i funkcije kao što su HDR, paralax mapping, klasican
bump mapping i veliki broj normal tekstura (tu su i stancil efekti, dosta post
processing filtera itd.). Testirali smo na najvišim mogućim setovanjima, kao
i uvek. Iako smo ranije testirali sa isključenim HDR-om u SM3.0 modu, ovoga
puta smo kartice “mučili” sa uključenim HDR-om, za šta
su sposobne samo GeForce 8800 i 8600 kao i Radeon X1K i HD2K kartice.
X3: Reunion
X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život
u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se
ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva
da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima.
Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato
dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju,
sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni
fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir,
planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova
igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.
Company of Heroes 1.3
Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of
Heroes, koristi next-gen engine kakav viđamo u modernim PC
igrama i na konzolama poslednje generacije. Ovaj engine podr žava sve
nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke,
a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Kao
i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u
i vidi:
Battlefield 2142
Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142 sa 1.10 zakrpom.
Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka
u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičke senke, post processing
efekti (blur, depth of field, bloom i sl.). Igru smo testirali na najvišim setovanjima
na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:
Far Cry v1.4
Igra koja je po mnogima redefinisala žanr, odnosno pooštrila kriterijume
kada su vizuelni aspekt, ali i gameplay u pitanju. CryTek-ov engine je demonstracija
mogućnosti Direct X 9 API-ja u praksi – tu je ogroman broj poligona i efekata
koji se izvršavaju u Shader jedinicama, celih 128 MB video memorije je po nivou
rezervisano i zajedno sve izgleda jednostavno fenomenalno. Fotorealistična grafika
i do sada najbolja fizika i dizajn nivoa su atributi ove fenomenalne igre. Tu
su i shaderi za Normal mapping, napredne enviroinment fizike, promenljiva geometrija
terena, dinamičke senke i osvetljenja, motion capture animacije… Testirali smo
sa Very high i Ultra high podešavanjima (gde je moguće), uz pomoć već snimljenog
i opšte prihvaćenog demoa. GeForce 6 i 7 serija kartica koristi Shader Model
3.0, ali smo, kao i kod Splinter Cell Chaos Theory, ovoga puta, aktivirali HDR.
Ovu igru ćemo “izbaciti” kada se na našem testu pojavi
prva prava DirectX 10 igra – dugo očekivani Crysis.
Half Life 2: Lost Coast
Engine možda nije toliko napredan kao onaj kod igre FarCry ili čak Doom
3, ali je moćan, fleksibilan (skalabilan) i odlično optimizovan, te svakako pokazuje
kakve će performanse kartice dati u igrama koje očekujemo. Testirali smo sa najvišim
kvalitetom (highest), uz obavezan Anisotropic i Antialiasing.
Half Life 2: Episode One
Episode One je prva epizoda koja se nastavlja tamo gde se originalni HL2 završava.
Baziran na istom build-u Source engine-a kao i Lost Coast, donosi pregršt
akcije, pa je i naš demo značajno zahtevniji od originala… Podešavanja
su ista kao i kod originalnog Half Life 2 – sve je na maksimumu.
F.E.A.R 1.08
Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna
horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali
smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan
broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk
smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
S.T.A.L.K.E.R Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine
širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres
za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”,
ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije
ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo
tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo
fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja,
a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.
The Elder Scrolls IV: Oblivion
O ovoj igri zaista ne treba mnogo pisati, jer je u pitanju ne samo najbolja RPG
igra iz prvog lica i dostojni naslednik prethodnih igara TES serijala, već i
grafički revolucionaran naslov. Oslonjen na poslednju verziju Gamebryo engine-a
(koji koriste i mnoge druge igre – Sid Meier’s Pirates!, Civilization IV, Dark
Age of Camelot itd.), Oblivion je sposoban da prikaže ogromna prostranstva prepunu
bogatom florom i faunom uz nezapamćeno visok nivo detalja. Igra podržava i Havok engine za
kalkulaciju fizike (nažalost, za sada samo od strane CPU-a). Zbog tehnike na
koju su Bethesdi ponosni, SpeedTree, koja svaki put drugačije generiše raspored
drveća i manjih stena, benchmark-ovanje u ovoj igri je pomalo nekonzistentno,
te zahteva veći broj ponavljanja. Mi smo se odlučili za merenje performansi unutar
veoma guste šume, u kojoj prolazimo između dva Eyelid-a (podzemne prostorije
drevne civilizacije) na konju, sve posmatrajući iz prvog lica (postoji i mogućnost
igranja iz trećeg lica). Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su
srednji rezultati, a onda je dat prosek. Naravno, koristili smo najviši nivo
detalja koji je moguće postići iz same igre (bez self-shadows, koje
nisu lepo rešeni), uključujući i HDR+AA, gde je to moguće (na Radeon-u uz Chuck
patch, GeForce 8800 – legalno).
TrackMania Nations
Ova besplatna online-only igra je nastala na fleksibilnoj “mašini” komercijalne
igre TrackMania Sunrise. Predstavlja takmičenje manjih automobila na stazama
koje kreiraju sami igrači u jednostavnom editoru. Iako sve deluje pitko
i jednostavno, igra je grafički vrlo kompleksna, animacije objekata kao što
su zastave, trava i sl.su sjajne, a teksture detaljne, zajedno sa shader-ima
za refleksiju okoline i sunca. Za pravilno benchmarkovanje potrebno je postaviti
sve opcije na maksimum (forsirati Post Processing, Motion Blur i Dynamic Color,
Shader Model 3.0, a kompleksne senke i geometriju postaviti na maksimum. Filtering
tekstura se postavlja na trilinear, a antialiasing na “none”, te se
oni “biraju” iz panela grafičkih drajvera. U suprotnom (ako ih
izaberete u samoj igri), igra forsira najniži LOD tekstura, dok su teksture
okoline (sve osim staze) prebačene na bilinear filtering, pa sve radi dosta
brže, ali izgleda daleko lošije. Koristili smo standardni benchmark
loop inkorporiran u samu igru.
Need For Speed: Most Wanted
Naša druga “bonus” igra. Performanse su merene
FRAPS-om, standardna vožnja u kojoj se pomalo menjaju uslovi (atmosferski
i saobraćajni), pa rezultati nisu u promil verodostojni, tj. sve ume malo
da odskače. Ipak, ovo omogućava da vidimo performanse koje kartice
postižu u igri. Sve in-game opcije su uključene na ON ili maksimum,
uključujući i AA i AF!
Need For Speed: Carbon
A za sve ljubitelje Need For Speed serijala, evo i rezultata iz novog nastavka
ove popularne franšize – Carbon. Igra je inicijalno razvijana
za Xbox360 i znatno je grafički poboljšana u odnosu na Most Wanted
(mnogima se doduše ne sviđa motion blur); teksture su detaljnije,
broj objekata koji su animirani znatno veći, AI NPC-ova je bolji, a broj
poligona je tri puta viši uz bolje efekte. Tu su i neki lepi noviteti
kao što je DOF, HDR i poneka paralax occlusion mapa… Pogledajmo rezultate
iz verzije 1.2.
Zaključak
Ostaje pitanje koliko će dugo discrete grafika niže klase imati smisla
– Intel Extreme X4500 bi trebalo da podržava DirectX 10 i da pruži performanse
u rangu sa GeForce 8500 akceleratorima, a zvanično je najavljena i podrška
za kompletnu hardversku akceleraciju BluRay i HD-DVD video formata. No, trenutno
još uvek postoje realni razlozi zbog kojih bi trebalo da nabavite disctrete grafiku.
Pored akceleracije osnovne 3D grafike u Windows Vista operativnom sistemu (sve
verzije osim Basic) i 3D akcelerisanog Media Center interfejsa koji ćete na
MCPC računaru posmatrati svo vreme, tu je i nezavisni hardverski dekoding video
materijala visoke definicije – HD-DVD plejeri sada koštaju manje od 200 evra,
a odgovarajući filmovi kojih i kod nas ima u prodaji (i to uz pozamašan izbor)
koštaju oko 2000 dinara. Upravo zbog svega ovoga 3D performanse kartice nisu
bile presudne kada smo birali naše favorite ovog uporednog pregleda. Veoma
je bitno i koliko će kartica pružiti krajnjem korisniku, a jasno je da kupac
ovakvog akceleratora ne provodi veći deo vremena u igrama. U ovako cenovno-osetljivoj
kategoriji, najviše pažnje su privukli najjefitniji modeli, mada se moramo
složiti da većina takmičara ima odlične cene. Kako je u pitanju najniža klasa
kartica, nismo hteli da dajemo nagrade za “visoke performanse” niti “izbor
urednika”, jer bi se mi, iskreno, radije odlučili za neku tihu verziju Radeon
HD2600 Pro akceleratora, najpre zbog ne toliko više cene i vidljivo boljih
performansi; podsetićemo da su rezolucije u kojima smo testirali sasvim dovoljne
za igranje na LCDTV aparatima – mod od 1360 x 768 piksela je manje zahtevan
od testiranih 1280 x 1024. Gigabyte GV-RX24T256HP (Radeon HD2400 XT Silent)
je definitivno najkvalitetnija kartica na testu, pa joj sledi naša najtoplija
preporuka. Ista nagrada sledi i modelu iz kompanije GeCube, naravno, zbog prisustva
HDMI konektora. I na kraju, najpovoljnija kupovina, ASUS EAH2400 Pro, kartica
koja je za nekoliko evra jeftinija od konkurencije, a svakako nije ništa lošija
od njih – naprotiv, čak ima i pasivan rashladni sistem. No, da ne bi dalje
nabrajali ili ostali nedorečeni, za vas smo pripremili dve tabele: u jednoj
ćete naći zbir svih rezultata svake od kartica sa testa, a u drugoj njihove
maloprodajne cene. Nadamo se da ćete onda imati bolji uvid u to koja je od
njih najbolje rešenje za vas.
Gigabyte GV-RX24T256HP (Radeon HD2400 XT Silent) – Benchmark Highly Recommended
Award
GeCube Radeon HD2600 Pro HDMI – Benchmark Highly Recommended Award
ASUS EAH2400 Pro – Benchmark Best Buy Award
Zahvaljujemo se distributerima na ustupljenim karticama za potrebe testa, kao
i lokalnoj kancelariji kompanije AMD na
pomoći koja je ukazana tokom njegove realizacije.Kontakt: ASUS EAH2400Pro – Pakom Distribution
System; Gigabyte Radeon HD2400 XT Silent – Direct
Link; GeCube Radeon HD2400 Pro – KimTec; HiS Radeon HD2400 Pro – PiN
Computers; MSI RX2400 Pro i NX8500GT – Pakom
Distribution System; Palit Radeon 2400 Pro i XT Sonic – RHS; Sapphire Radeon HD2400 Pro – Alti; XpertVision – Cosmosoft;