Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković Uporedni test SATA / SATAII hard diskovaNaš poslednji veliki test hard diskova nije bio objavljen tako skoro. U to vreme Maxtor je tek nedavno bio kupio Quantum, IBM je još uvek bio aktivno uključen u proizvodnju hard diskova, a Western Digital i Seagate su pokušavali da novim modelima izbore sebi što bolju poziciju na tržištu. Danas je situacija na tržištu značajno drugačija. Hitachi kao naslednik IBM linije veoma aktivno učestvuje na tržištu, kao i Samsung koji u poslednje vreme ima interesantne modele iz svoje SpinPoint serije. Seagate kao dugogodišnji gigant po proizvodnji hard diskova je manje ili više ostao na pozicijama koje je i nekada imao, novi modeli se rade, ali ne dovoljnom žestinom da bi se na tržištu izazvale neke značajnije promene. Sam Western Digital je tokom minulih godina najviše učinio da se performanse desktop hard diskova podignu na viši nivo, i to naravno preko tri generacije Raptor modela. Dotični modeli su još jednom jasno pokazali da se značajniji napredak u performansama može ostvariti samo povećanjem brzine rotacije. Kada je pitanju Maxtor, ovaj proizvođač i dalje poseduje veliki udeo na tržištu, ali je on ipak nešto manji u odnosu na neke ranije godine i kvartale.
Ipak, ono što je najveća i sasvim očigledna razlika u odnosu na prošli veliki test hard diskova je činjenica da smo ovoga puta imali priliku da testiramo samo Serial ATA 1 i 2 modele. Iako su Serial ATA hard diskovi sa nama već par godina, tek prošle godine su uspeli da se izbore za primat koji danas imaju na tržištu. No, proces u kojem Serial ATA sa standarda na papiru postao i realni standard je dosta dugo trajao, iako je podrška kroz kontrolere na matičnim pločama postojala mnogo pre nego i pravi Serial ATA hard diskovi. Logično, slične stvari se događaju i sa novim Serial ATA II standardom koji je podržan od strane čipsetova mnogo ranije, dok hard diskove nove generacije tek sada imamo priliku prvi put da vidimo i testiramo. Ipak, sa jedne strane, proces masovnije dostupnosti Serial ATA 2 hard diskova se mnogo brže rešava nego što je to bio slučaj se prethodnom generacijom hard diskova, ali je činjenica da su ovoga puta nešto drugačiji elementi u jednačini.
Kada se Serial ATA pojavio, on je kao standard doneo dosta noviteta kojima su proizvođači hard diskova morali da se prilagode. Sa druge strane, Serial ATA 2 donosi samo mala unapređenja, tako je razlika u specifikacijama između dve verzije standarda u realnosti svedena je samo je jedan detalj, odnosno na povećanje teoretske maksimalne brzine komunikacije između kontrolera i PHY jedinica na hard disku sa 150 MB/s na 300 MB/s. U realnosti, ova razlika u brzini je gotovo beznačajna za prosečnog korisnika i eventualno može imati značaja samo u RAID 5 ili RAID 10 sistemima. Zbog povećanja brzine, po Serial ATA II specifikaciji predviđeni su novi kvalitetniji kablovi koji su sposobni da izdrže brzinu transfera od teoretskih 300 MB/s. Ipak, u praksi se pokazalo da i stari kablovi bez problema rade posao tako da se, bar za sada, ova preporuka može zanemariti. U tabelama sa rezultatima u nekim testovima jasno ćete moći da primetite razliku u performansama između Serial ATA 2 i Serial ATA 1 hard diskova, ali uglavnom u testovima koji značajnije zavise od Burst transfera. Opet, neki Serial ATA 1 modeli ostvaruju prednost kada su u pitanju testovi u kojima je bitnije manje vreme prosečnog pristupa. Naravno, da bi ste saznali ko na kraju odnosi pobedu, moraćete prostudirati ovaj naš veliki test do kraja
Hitachi
Ogranak kompanije Hitachi koji se bavi hard diskovima trenutno u svojoj ponudi ima dosta veliku gamu modela, koji pokrivaju tržište od serverskog segmenta, pa do mobile i mirco drive uređaja. Na ovom testu, Hitachi je na testu bio prisutan sa tri svoja aktuelna modela, od kojih sva tri pripadaju Serial ATA 1 generaciji hard diskova.
U pitanju su modeli iz Deskstar linije, šta znači da su u pitanju standardni desktop modeli kapaciteta 160, 200 i 250 GB. 8 MB keš memorije je na raspolaganju na sva tri hard diska, dok je prosečno vreme pristupa deklarisano na 8.5 ms. Interesantno je da bi po specifikaciji proizvođača ovi diskovi trebalo da podržavaju Serial ATA 2 standard, ali je očigledno da su u pitanju starije Serial ATA 1 verzije dotičnih hard diskova. Logično, sva tri modela imaju gotovo identične i ostale tehničke karakteristike, između kojih je i odavno standardna brzina rotacije od 7200 obrtaja u minuti. Broj ploča za upis podataka se prirodno razlikuje od modela do modela. Interesantno je da se kapacitet od 160 GB pojavljuje u dve verzije, i to sa oznakama modela T7K250 i T7K160, gde su je očigledno da je kod 160 GB T7K250 diskova određeni deo ploča fabrički izbačen iz funkcije.
Očekivano, sva tri modela imaju gotovo identičnu krivu transfera, sa malom razlikom da T7K250 250 GB model ostvaruje nešto bolje performanse usled korišćenja ploča najveće gustine, što je ujedno i ubedljivo glavni detalj na kome su radile sve kompanije.
Hitachi 160 GB, SATA
Hitachi 200 GB, SATA
Hitachi 250 GB, SATA
Maxtor
Već dugi vremenski period ovaj proizvođač je sa svojim modelima najzastupljeniji na domaćem tržištu. Kvalitetan rad distributera, dobar kvalitet uz odličan odnos cene i performansi su zaslužni za veliku popularnost Maxtor hard diskova kod nas. U poslednje vreme, se ova situacija ipak nešto promenila, jer su Western Digital modeli takođe postali interesantni domaćoj javnosti, ali i ostatak konkurencije radi svoj posao. U desktop segmentu, Maxtor u svojoj ponudi ima čak šest različitih serija modela: DiamondMax 10, 11, 16, 8s, kao i starije generacije DiamondMax Plus 8 i 9 serija. Ovoga puta, na testu smo imali četiri predstavnika DiamondMax 10 serije, koja ujedno predstavlja i najoptimalnije modele iz Maxtor desktop ponude. Serija 11 se razlikuje samo po duplo većoj količini keš memorije i po većem maksimalnom kapacitetu, dok su sve ostale vitalne karakteristike iste.
Četiri DiamondMax 10 diska koja smo imali na raspolaganju za testiranje su bili modeli kapaciteta 200, 250, 300 i 400 GB. U ovoj skupini, jedino 300 GB model je predstavnika stare Serial ATA 1 generacije, dok su ostali modeli Serial ATA 2 kompatibilni. Iako bi diskovi sami trebali da prepoznaju mogućnost kontrolera i biraju odgovarajući mod rada, u praksi se pokazalo da neki Serial ATA 2 modeli imaju izvesnih problema sa radom na Serial ATA kontrolerima starije generacije, tako da na ovaj detalj treba obratiti pažnju pri kupovini. Pored brzine rotacije koje je zajednička za sve ove modele, treba napomenuti i količinu keš memorije. Maxtor kod serije DiamondMax 10 modela u rasponu od 80 GB do 200 GB koristi keš memoriju kapaciteta 8 MB, dok je se kod modela od 250 GB i većih implementiro 16 MB. Konkretno, u slučaju našeg testa, jedno 200 GB model poseduje 8 MB, dok ostali imaju na raspolaganju 16 MB keš memorije. Sada već standardne Maxtor tehnologije Fluid Dynamic Bearings, Shock Protection System, Data Protection System i RoHS su implementirane i na ove serije diskova.
Kada je reč o krivi transfera, interesantno je da 300 GB Serial ATA 1 model ima najmirniji transfer sa minimalnim oscilacijama u radu. Ostali Serial ATA 2 modeli znaju da prave malo veće varijacije transfera, što naročito važi za 400 GB model.
Maxtor 200 GB, SATA2
Maxtor 250 GB, SATA2
Maxtor 300 GB, SATA
Maxtor 400 GB, SATA2
Samsung
U sferi hard diskova za Samsung se može reći da je jedan od novih igrača na tržištu, iako je u pitanju čuveni proizvođač raznih drugih računarskih komponenti. Međutim, očigledno je da ova kompanija sa istim nivoom ozbiljnosti i upornosti radi na svakom proizvodu koji izlazi iz njihovih proizvodnih pogona. Najnovije proširenje SpinPoint serije modela sa oznakom SP2504C predstavlja disk koji bi vrlo lako mogao da poremeti odnose snaga među već establiranim modelima. Logično, u pitanju je Serial ATA 2 kompatibilan hard disk, sa brzinom rotacije od 7200 obrtaja u minuti i 8 MB keš memorije. Pored toga, SP2504C model koristi Marvell 88i6525 kontroler koji ima naziv SystemOnChip i koji predstavlja najmanji ali i vrlo efikasan „native“ Serial ATA 2 kontroler na tržištu. Kada je u pitanju potpuna kompatibilnost sa starijom generacijom Serial ATA kontrolera, Samsung je i na to mislio, tako da SP2504C poseduje jumper preko koga se vrši selekcija između Serial ATA 1 i 2 modova rada. U praksi se ovo rešenje pokazalo kao veoma funkcionalno, te nismo imali nikakvih problema sa kompatibilnošću ovog hard diska sa bilo kojim kontrolerom.
Samsung SP2504C poseduje odličnu krivu transfera, sa veoma malim oscilacijama u radu. Na brzinu od preko 60 MB/s se može računati sve do 150-tog GB, dok se na kraju diska transfer zaustavlja na 40 GB, što je veoma dobar rezultat. Većina ostalih diskova sa testa na kraju padaju na 35 MB/s, dok se ispod brzina od 60 MB/s pada ranije nego što je to slučaj kod SP2504C modela.
Samsung 250 GB, SATA2
Seagate
Od kada je sveta i PC računara, Seagate je tu sa svojim hard diskovima. Gotovo bukvalno se ovim rečima može opisati prisustvo i značaj kompanije Seagate kada su u pitanju hard diskovi. Međutim, iako na globalnom nivou veliki, diskovi ovog proizvođača na domaćem tržištu nikada nisu imali prilike da dožive veću popularnost. Usled te činjenice, dostupnost Seagate modela kod nas nije velika, tako da smo na ovom prilikom bili ograničene na standardne modele kapaciteta 200, 250 i 300 GB.
Naravno, vrlo rado bi smo probali najnovije gigantske modele od 750 GB iz najnovije Barracuda 7200.10 serije. Modeli koje smo imali na raspolaganju pripadaju Barracuda 7200.8 i Barracuda 7200.9 serijama diskova. Primarna razlika između ove dve serije je u podršci Serial ATA 2 standardu, tako da serija 9 predstavlja noviju generaciju diskova kompatibilnu sa ovim standardnom. Seriji 7200.9 pripadaju 200 GB i jedan 250 GB model, dok su drugi 250 GB i 300 GB modeli 7200.8 generacije. Naravno, sama oznaka serija i ovde sugeriše da se radi od modelima sa brzinom rotacije od 7200 obrtaja u minuti, dok je količina keša koju poseduju svi testirani modeli 8 MB. Tek sa novom 7200.10 serijom, Seagate nudi širi raspon modela sa 16 MB keš memorije, tako da se može reći da ova kompanija i po ovom pitanju malo kasni za konkurencijom.
Kod krive transfera kod sva četiri modela se može primetiti određeni nivo varijacije transfera. Brzina pada dosta brzo ispod 60 MB/s, i to već oko 100-tog GB, dok se transfer na kraju diska završava sa brzinom od oko 35 MB/s. Ove brojke nisu baš mnogo pohvalne, što je činjenica kojom se Seagate nikako ne može pohvaliti, jer se od ove kompanije ipak očekuje nešto više.
Seagate 200 GB, SATA
Maxtor 300 GB, SATA
Seagate 250 GB, SATA
Maxtor 250 GB, SATA2
Western Digital
„Zapadno digitalno“, kao što već ranije napomenuli je kompanija koja je napravila najveći korak napred kada je u pitanju desktop ponuda. Oko hard diskova iz Raptor serije se već dugo diže velika prašina, i to jako dobrim razlogom, jer su u pitanju najbrži Serial ATA hard diskovi koji se za novac mogu kupiti. Stoga je sasvim logično što se Raptor modeli ne nalaze u ovom testu, jer oni ipak predstavljaju klasu za sebe i nije ih pristojno mešati sa modelima za obične smrtnike. E sad, kada su u pitanju modeli baš za ovu kategoriju korisnika, Western Digital već dugo tržištu nudi manje više iste modele iz Caviar SE serije, uz izvesne modifikacije radi prilagođavanja novim standardima ili novoj generaciji magnetnih ploča.
Tako i pored činjenice da je ovaj proizvođač dosta zastupljen na domaćem tržištu, jedini relativno novi model koji smo imali na raspolaganju je sa oznakom WD2500 JS. U pitanju je Serial ATA 2 kompatibilan uređaj, sa standardnom brzinom rotacije od 7200 RPM i 8 MB keš memorije. Za razliku od Raptora, WD2500JS ne predstavlja ništa specijalno, a paralelno sa tim nalaze se slične performanse.
Veoma mirna i pravilna kriva transfera od WD2500 JS modela je veoma pozitivna karakteristika, međutim utisak kvari nešto slabiji prosečan transfer, kao i brzina rada pri kraju diska.
Western Digital, 250 GB, SATA2
Rezultati testova
Pre nego što detaljnije prostudirate rezultate koji se nalaze u tabelama, možemo vam skrenuti pažnju na par detalja radi lakšeg razumevanja. Burst brzina transfera vezana je samo za brzinu interfejsa, odnosno predstavlja maksimalni zabeleženi transfer između kontrolera i keš memorije hard diska. Ovim testom se meri efikasnost Serial ATA 1 ili 2 implementacije. Ove brzine su, naravno, daleko od onih u realnom radu, jer se željeni podaci u najmanjem broju slučajeva već nalaze u keš memoriji diska. Bazični testovi u SiSoft Sandra 2005 SP3 softveru mere brzinu čitanja i pisanja podataka u tri različita moda rada. Seqential i Random modovi su za realne performanse najbitniji, tako da na njih treba obratiti najviše pažnje. Brzina izmerena kroz HDTach predstavlja prosečan transfera pri čitanju i upisu podataka preko celog kapaciteta diska. Zajedno sa krivom transfera, ovi rezultati daju dosta veran utisak u ukupnim performansama hard diska. PCMark 2005 HDD test ne predstavlja baš neki mnogo pouzdan test kada su hard diskovi u pitanju, ali smo i pored toga u proceduru uključili dva osnovna testa čije rezultate možete ipak uzeti u obzir sa malom rezervom. ZD Bussnies Winstone 2004 paket primetno zavisi od performansi hard diskova, tako da se kroz ove rezultate jasno može steći slika o razlikama koje donose određeni diskovi u uslovima klasičnog ili malo zahtevnijeg Office rada. Naravno, finalni deo priče predstavlja test kopiranja fajlova, jer je logično da upravo ova funkcija predstavlja realnost. U velikom broju slučajeva, operacije sa diskom su vezane sa kopiranje (ostatak je logično vezan samo za čitanje, što je prirodno deo operacije kopiranja) tako da bi ovi rezultati trebalo da imaju najveću težinu pri stvaranju konačne slike o performansama određenih hard diskova sa testa.
Rezultati testova 2
Rezime
Na kraju, kada se u obzir uzmu svi dobijeni elementi, treba svesti zaključke. Dva faktora koja do sada nismo pomenuli se odnose na količinu buke i količinu zagrevanja pri radu. Naravno, postoji dobar razlog zbog čega smo ove faktore izostavili, te ih logično velika većina korisnika može i zanemariti. Tehnologija izrade hard diskova sa brzinom rotacije od 7200 obrtaja u minuti je gotovo maksimalno usavršena, tako da svi proizvođači nemaju nikakvih termalnih ili akustičnih problema sa svojim diskovima. Istina, nivo buke se od modela do modela razlikuje, ili je on u situaciji zatvorenog kućišta toliko mali da ga većina korisnika neće ni primetiti. Ista situacija važi i termalno pitanje, tako da se svi modeli veoma približno zagrevaju.
Naravno, ono što nam ostaje, a to su cena (vezana za kapacitet) i performanse, treba da budu glavni parametri pri izboru vašeg novog hard diska. Iako ukupno gledano rezultati testova mogu da budu malo zbunjujući, jer čas je jedan model najbolji pa čas drugi, te se loptica sudbine i sreće vrte od Hitachi modela, preko Maxtora i Samsunga do Western Digital-a. Međutim, kada se sagledaju najbitniji momenti, možemo izvesti zaključak da su Maxtor DiamondMax 10 kapaciteta 400 GB i Samsung SP2504C najbolji izbor sa ovog testa. Ukoliko vam treba disk velikog kapaciteta, Maxtor 400 GB model ovde najbolje ispunjava sve potrebe korisnika. Ako vam toliko veliki kapacitet nije potreban, mi vas ipak savetujemo da ne idete ispod kapaciteta do 250 ili 200 GB, jer su u ovom momentu modeli baš ovog ranga nose najbolji odnos cene i kapaciteta. U ovoj klasi, Samsung nas je veoma prijatno iznenadio sa SP2504C modelom. Kada nije najbrži u određenoj kategoriji testova, ovaj model ne zaostaje mnogo za trenutnim liderom, ali kada je SP2504C vodeći, većina konkurentskih modela se nalazi malo značajnije iza. Ovo je posebno karakteristično za brzinu kopiranja malih fajlova i prosečnu brzinu transfera, gde ovaj model ostvaruje ubedljivo najbolje performanse. Kako rad pod Windows operativnim sistemom upravo zavisi od brzine rada sa malim fajlovima, jasno je zašto ovi podaci sami po sebi preporučuju SP2504C model. Naravno, detalj vezan za pouzdanost nikako se ne može proveriti, tako da ovaj bitan detalj kroz ove testova ostaje ne razjašnjen. Kada je ova stvar u pitanju, možda se donekle može suditi po količini garancije koju proizvođač daje. Tako Seagate za svoje modele daje čak 5 godina garancije, pa ukoliko vam je ovo najbitnije, možete se opredeliti i za neki od Seagate modela. Ostatak hard diskova sa testa ne predstavljaju loš izbor, jer većina prosečnih korisnika teško da će primetiti neku veliku razliku. No, kada već ima bolje, zašto se ne opredeliti za to. Sa druge strane, ukoliko po značajnije povoljnoj ceni (koja vam u tom momentu nešto znači) imate priliku da nabavite neki od testiranih modela, možete slobodno to i učiniti. Na kraju, želimo vam još jednom skrenuti pažnju na detalj koji se odnosi na realan kapacitet hard diskova. Svi proizvođači računaju 1 GB 1.000.000.000 bajtova, dok je 1 GB podataka u stvari 1,073,741,824 bajtova (2 na30ti). U praksi ovo znači da je realan kapacitet diska od 250 GB neki 230 GB, čisto da vas podsetimo da nakon kupovine i formatiranja ne bude neprijatnih iznenađenja. Srećno sa kupovinom.
Maxtor diskove za potrebe testa ustupio CT Computers. Seagate i Hitachi diskove za potrebe testa dobili smo ljubaznošću Pin Computers-a. Samsung i Western Digital diskove za potrebe testa ustupio Pakom.
