Veličine matičnih ploča

Kada govorimo o matičnim pločama, postoji mnogo načina da se izvrši njihova klasifikacija i podela – po platformi, čipsetu, cenovnoj kategoriji…Ipak, jedna od osnovnih podela, koja se istovremeno dosta reflektuje na vaš računar i njegove mogućnosti, jeste na osnovu dimenzija matične ploče. Iako nije uvek apsolutno tako, obično matična ploća većih dimenzija sugeriše i više mogućnosti, odnosno snažniju platformu, budući da na matičnu ploču većih dimenzija može da stane više čipova, više portova, više slotova, više kondenzatora, i tako dalje. Takođe, matične ploče manjih dimenzija sugerišu računare specijalne namene, pa tako često imamo situaciju da se minijaturne matične ploče zajedno sa manjim kućištima koriste kao specijalizovane mašine male potrošnje (za internet, HTPC funkcije, gledanje filmova i slično). Takođe, za svakog kupca je veoma bitno da zna šta može da očekuje od matične ploče određenih dimenzija, a samim tim da razume njihovu podelu u tom smislu.

Matične ploče se razlikuju po veličini. Propisano je nekoliko standarda, među kojima su najznačajniji ATX  (Advanced Technology eXtended) format i njegovi derivati. U ove standarde ubrajamo (između ostalih) ATX, microATX, Mini-ATX, Mini-ITX, E-ATX,  XL-ATX i WTX, i to su ploče koje najčešće srećemo u PC računarima i osnovnim serverima. Svaki od ovih formata ima određene specifičnosti i namenjen je nešto drugačijem tržišnom segmentu. Specifikacije definišu ključne dimenzije, načine kačenja/priključivanja komponenti i montiranja ploče na kućište, I/O panel, napajanje i interfejs za konektore koji povezuju kućište, matičnu ploču i napajanje. ATX format je razvio Intel kako bi unapredio dotadašnje standarde. Predstavljen je 1995. godine. Trenutno je aktuelna revizija 2.2 ove specifikacije. Dimenzije ATX matične ploče su 305 x 244 milimetara, pri čemu su moguća blaža odstupanja u pogledu dimenzija i komponenti, ali ne u suštinskom smislu (na primer, raspored rupa za montiranje šrafova mora biti istovetan na svim pločama). Danas je ATX najprihvaćeniji standard i predstavlja svojevrsnu „normalu“ ili „standardni format“ za matične ploče u desktop računarima, a veličina je dovoljna za priključivanje većeg broja komponenti standardnih dimenzija.

microATX (mATX) je derivat ATX-a, osmišljen da, zadržavajući osnove rasporeda komponenti donese redukciju u dimenzijama, kako bi se ovakve ploče mogle montirati u manje prostrana kućišta. Dimenzije mATX ploče su 244 x 244 milimetara, to jest ploče su kvadratnog oblika. Obično imaju manje komponenti od standardnih ploča, ali ne mora da znači da su slabijih sposobnosti, pošto to zavisi od konkretnog primerka. U zavisnosti od toga na čemu se uštedi, i kakve su potrebe korisnika, iskustvo na mATX platformi može biti identično ili čak bolje u odnosu na ATX varijantu, ali najčešće se radi o pločama dizajniranim za štedljive računare, bilo u smislu prostora, bilo u smislu performansi. Mini-ATX format je takođe derivat ATX-a, čija je površina slična kao kod mATX-a, ali čiji format je pravougaoni, nalik na ATX ploču, umesto na mATX koji je kvadratnog oblika. Dimenzije ovog formata iznose 284 x 208 milimetara. Za njega važi manje-više sve što je rečeno i za mATX u pogledu koncepta i tipa računara kojima je prevashodno namenjen, kao i kvaliteta komponenti. Međutim, postoji i „nestandardni Mini ATX“ još manjih dimenzija i kvadratnog oblika. Dimenzije ovakvog nestandardnog formata su 150 x 150 milimetara, i zbog toga se često unosi zabuna u pojam Mini-ATX faktora. Mini-ITX format je namenjen izuzetno malim i kompaktnim računarima. Računari bazirani na ovom formatu su najčešće nezahtevne mašine, visokog stepena integracije komponenti i bez slotova za proširenje, makar u nekoj ozbiljnijoj meri. Dimenzije ovog formata iznose 170 x 170 milimetara. Format je prva izbacila VIA Technologies, kako bi odgovorila na rastuću potrebu standardizacije SFF (small form factor) rešenja. Obično su ovakve ploče pasivno hlađene i neretko dolaze sa gotovim, zalemljenim procesorom, jednim slotom za proširenje i memoriju i malim brojem portova.

E-ATX format je, kao što mu i ime kaže, produženi ATX (Extended ATX). Radi se o formatu sa većom površinom od ATX-a, kako bi se smestio veći broj komponenti. Standard podržava ploče veće dužine. Ovakve ploče se uglavnom sreću u zahtevnim računarima, dvoprocesorskim mašinama i/ili serverima. Po standardu, dimenzije iznose 315 x 330 milimetara, ali se u praksi javljaju različite dužine, pošto nekada nema potrebe za baš tolikim prostorom, već je dovoljno da dužina bude veća od standardnog ATX formata da bi bila proglašena E-ATX-om. Tako zatičemo dimenzije od 305 x 257, 305 x 267, 305 x 272 milimetara i tako dalje, koje se takođe karakterišu E-ATX formatom.

XL-ATX je format koji nije zvanično proglašen, ali je u upotrebi od strane nekoliko kompanija koje nude prostrane i velike matične ploče. Sam pojam jasno sugeriše da se radi o značajno uvećanom ATX formatu. Kako format nije formalno definisan, imamo situacije da se u njega ubrajaju dimenzije od 343 x 262 milimetara, 325 x 244 milimetara ili 345 x 264 milimetara.
Iako nije uvek apsolutno tako, obično matična ploća većih dimenzija sugeriše i više mogućnosti, odnosno snažniju platformu, budući da na matičnu ploču većih dimenzija može da stane više čipova, više portova, više slotova, više kondenzatora, i tako dalje
WTX je standard koji je korišćen u radnim stanicama, a danas se veoma retko koristi. Ovo je istovremeno i „najglomazniji“ standard kada su dimenzije u pitanju, sa dimenzijama od 356 x 425 milimetara. Intel je zvanično „penzionisao“ ovaj standard koji je bio namenjen najzahtevnijim i najprostranijim mašinama. Ime formata je skraćenica od Workstation Technology Extended oznake. Ovo nisu svi formati. Cilj je bio da predstavimo najznačajnije i najbitnije formate i veličine. Postoje i drugi formati, ali ih ili retko možete sresti, ili su davno obustavljeni, ili ih je praktično nemoguće kupiti kod nas. Takođe, ploče nekih formata nisu dostupne da se kupe u slobodnoj prodaji, već se mogu dobiti samo putem narudžbine specijalnih mašina.