Benchmark Redakcija
Nebojša Todorović
Pre nešto više od dve godine smo objavili naš prvi veliki uporedni test SSD-ova. Scena se od tada značajno promenila. Samo najbrži modeli su dostizali sekvencijalne brzine od oko 500 MB/s, a prvi izbor većine proizvođača koji su planirali da se nađu u samom vrhu je bio SandForce kontroler. Dovoljno je bilo reći da SSD ima SF-2281 i već se znalo da će se dobro kotirati na tržištu.
Samsung je tek hvatao zamah sa serijom 830, koja je u međuvremenu doživela dva naslednika, a kompanija ozbiljno zagrizla tržišni kolač. Toshiba i OCZ nisu bile kompanije koje su radile zajedno, a Crucial gotovo da nije bio prisutan na tržištu. Kingston je dominirao sa brojem različitih modela, a činjenica da su razvili sopstveni firmver za SandForce kontroler je bila dovoljna da ih postavi na prvo mesto.
Pored kompanija kao što su Crucial, Intel, Samsung i Kingston, imamo i SanDisk koji neće prepustiti nikom bilo koje tržište koje ima veze sa memorijom, Toshibu, OCZ, pa čak i AMD koji se zainteresovao da korisnicima ponudi ceo ekosistem
Ruku na srce, neke stvari se nisu menjale, pa je Kingston i dalje prvi po broju različitih modela. Ipak, žustra konkurencija koja ima prednosti u vidu sopstvenih kontrolera i NAND je nemilosrdna, pa je Kingston morao da prepusti drugima vođstvo na polju tehnološkog napretka.
Pritom, ponuda je šarenija nego ranije, pa sada pored pomenutih kompanija kao što su Crucial, Intel, Samsung i Kingston imamo i SanDisk koji neće prepustiti nikom bilo koje tržište koje ima veze sa memorijom, Toshibu, OCZ, pa čak i AMD koji se zainteresovao da korisnicima ponudi ceo ekosistem. Bilo kako bilo, izbor je zanimljiv, a već od budžetski orijentisanih modela možemo očekivati puno. Na kraju se postavlja najbitnije pitanje: kome poveriti svoj teško stečeni novac? Pogledajmo poduži spisak takmičara…
Sam SSD izgleda kako biste i očekivali kada bi vam neko rekao da zamislite Radeon SSD. Metalno kućište sa nalepnicom na kojoj se nalazi veliki Radeon logo. Zaista, nema mnogo toga što bi se reklo, osim da smo primetili da se nalepnica malo oljuštila još i pre nego što smo ga otpakovali iz zaštitne plastike. Pretpostavljamo da je u pitanju testni model kod kojih ovakvi detalji mogu da promaknu.
Čim smo okrenuli donju stranu SSD-a, odmah smo pronašli OCZ logo, što jasno govori odakle je SSD stigao. Nismo dugo razmišljali pre nego što smo ga rastavili i unutra smo pronašli poznatu elektroniku. Lep detalj je implementacija termalnog interfejsa između kontrolera i kućišta, tako da metalno kućište praktično služi kao veliki hladnjak.
Što se hardvera tiče, unutra je praktično poznati SSD koji se na tržištu nalazi već neko duže vreme, a reč je o Vertexu 460 ili 460A koji je blago izmenjen. Osnovu svega čini Indilinx Barefoot 3 M00 kontroler, koji radi na blago većem taktu u odnosu na M10 reviziju iz novog Vertexa, na osnovu čega Radeon R7 SSD ima blagu prednost u performansama.
Ovaj kontroler poseduje niz optimizacija za poboljšanje performanse tokom dugih sesija opterećenja. Konkretno, dok većini SSD-ova performanse drastično padaju kada u kontinuitetu rade pod opterećenjem, ovaj efekat je zbog pomenutih optimizacija daleko manje izražen kod OCZ-ovih SSD-ova.
U kontroler je implementirana AES 256-bitna enkripcija, pa možete da računate da su vaši podaci na njemu u potpunosti sigurni. Takođe, unapređen je i menadžment “potrošnje” NAND-a čime je efektivno produžen radni vek ovog SSD-a i pored upotrebe tipičnog 3K MLC NAND-a. Čipovi su naravno potpisani od strane Toshibe, a reč je o proverenom 19-nanometarskom NAND-u koji je debitovao kod Kingstona V300 i od tada predstavlja veoma popularan izbor mnogih brendova.
Sve ovo u kompletu čini Radeon R7 odličnim izborom za sve kategorije. Bilo da ste entuzijasta, gejmer ili prosečan korisnik ovo je izuzetno brz SSD sa garantnim rokom od četiri godine koji se odlično nosi sa potrošnjom ćelija i performansama u svakodnevnom radu.
Prednosti:– Performanse- Hardver- 4 godine garancija- Očekivana cena (oko 130 evra)
Nedostaci:– Manje nesavršenosti u izradi kućišta
[modul]specifikacija=8272[/modul]Crucial MX100 je logični naslednik M500 modela, mada realno gledano sasvim je izvesno da će ugroziti i prodaju M550-ice koja iz nekog razloga nastavlja da učestvuje na tržištu, a jedini razlog koji mi vidimo je to što je najveća verzija MX100 ova koju mi testiramo od 512 GB, dok M550 postoji u verziji od 1 TB.
Samo kućište je izrađeno u potpunosti od metala, a obrnuto u odnosu na sve SSD-ove koje smo imali prilike da testiramo, MX100 ima drugačije raspoređenu prednju i zadnju stranicu. Jednostavno, kada ga uzmete u ruku deluje kao da su nalepnice naopako zalepljene. Crucial je očigledno želeo da se istakne vizuelno, pa makar na ovakav, neočekivan, način.
Kao i svi ostali moderni SSD-ovi i MX100 upošljava SATA 6 Gbps interfejs koji je dovoljan da omogući maksimalne sekvencijalne brzine od 550 MB/s za čitanje, odnsno 500 MB/s za upis podataka koliko je proizvođač deklarisao za ovaj model.
Unutar kućišta se nalazi razlog za nisku cenu ovog modela i može se reći da je Crucial MX100 vesnik novog pada cena u svetu SSD-ova
Unutar kućišta se nalazi razlog za nisku cenu ovog modela i može se reći da je Crucial MX100 vesnik novog pada cena u svetu SSD-ova. Razlog za to je Micron NAND izrađen u proizvodnom procesu od 16 nm. Toshiba je prva napravila korak dalje od 2X nm, kada je predstavila svoj 19nm NAND, a sada dobijamo još moderniji proizvodni proces.
Šta to znači za proizvode? Pre svega, sitniji proizvodni proces povećava broj čipova koji može da se dobije na vaferu iste površine. Sami čipovi zauzimaju manje mesta u slučaju da imaju isti kapacitet, odnosno na istoj površini možete da dobijete veći kapacitet. Sve zavisi od kompanija, ali je sigurno jedno. Povećava se odnos cene po gigabajtu u korist kupaca.
Novi NAND iz Microna se, doduše, približava nekim limitima koji će se teško probiti, jer posle 16nm kompanije će imati sve više problema sa očuvanjem izdržljivosti i pouzdanosti NAND-a. Jedino rešenje koje se za sada nameće je ono što je Samsung učinio sa svojim 3D NAND-om, a verujemo da će i ostale kompanije potražiti rešenje upravo na taj način.
Crucial MX100 nismo mogli da otvaramo zbog toga što je reč o prodajnom primerku, a nismo želeli da narušimo garanciju. Ipak, znamo da se radi o modelu sa Marvell 88SS9189 kontrolerom. Reč je o praktično istom kontroleru kao 88SS9187 koji se koristi kod Toshiba Q Series sa kojim smo bili izuzetno zadovoljni. Nova verzija donosi tek neke minorne optimizacije koje se odražavaju u performansama, ali ništa što bi drastično promenilo situaciju na tržištu.
Dok je upis za MX 100 od 512 GB deklarisan na 500 MB/s, kod 256 GB je 330 MB/s, a u slučaju 128 GB verzije svega 150 MB/s.
Marvell 88SS9189 poseduje podršku za AES 256-bitnu enkripciju, TCG Opal 2.0 i IEEE-1667 poput njegovog prethodnika, a MX100 poseduje i zaštitu od gubitka energije (tzv. Power-loss protection). Kontroler je uparen sa 512 MB keš memorije kod modela od 256 i 512 GB. U slučaju da se odlučite na 128 GB verziju imajte u vidu da ona raspolaže sa dvostruko manjom keš memorijom.
Treba istaći da dok su performanse modela od 512 GB jako dobre, brzina upisa pada kod modela sa 128 i 256 GB zbog manjeg broja fizičkih čipova na štampanoj ploči. Jednostavno tada kontroler može da obavi manje paralelnih instrukcija što u zamenu rezultuje slabijim performansama. U prevodu, dok je upis za MX 100 od 512 GB deklarisan na 500 MB/s, kod 256 GB je 330 MB/s, a kod 128 GB verzije svega 150 MB/s.
Prednosti:– Cena- Kapaciteti od 512 GB- 16nm Micron NAND- Performanse u klasi
Nedostaci:
– MX100 verzije manje od 512 GB imaju znatno slabije performanse
[modul]specifikacija=6668[/modul] Kućište Series 530 SSD-a je zaista jako lepo iako nema previše detalja. Za razliku od “agresivne” SkullTrail teme za koju je zaista diskutabilno da li se uklapa u imidž ozbiljne kompanije kao što je Intel, Series 530 karakteriše mnogo odmereniji dizajn. Samo kućište je u potpunosi izrađeno od metala, a prisutan je hromirani Intel logo koji je simpatičan detalj. Posebno nam se dopada nalepnica u desnom ćošku koja “otkriva” tranzistore.
U kombinaciji sa debljinom kućišta od 7 milimetara, Series 530 izgleda veoma elegantno, posebno zbog metalnih površina i jako pametno istaknutog logoa. Sa donje strane završna obrada metala je prilično slaba, a ovo je ustaljena praksa kompanije, tako da nas to nije ni najmanje iznenadilo. Razlog leži najverovatnije u želji da se napravi ušteda, a slične stvari neretko srećemo i kod kulera gde se kvalitetno obrađuje prva i poslednja aluminijumska ploča, dok su one između uskraćene za poliranje.
Kao i svi moderni SSD-ovi i Intel 730 Series se oslanja na SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama koje premašuju 500 MB/s bez ikakvih problema, pa imajte u vidu da ćete ga u ovom smislu poprilično ograničiti ukoliko u računaru posedujete SATA 3 Gbps.
Kućište Intel Series 530 modela, kao i kod ostalih SSD-ova nove generacije koji nam stižu iz ove kompanije, ima debljinu od 7 milimetara. Ovo je bitno, jer u slučaju da vam je potreban SSD sa kućištem debljine 9.5 milimetara adapter se najverovatnije neće isporučivati u okviru standardnog paketa kao i kod Series 730 verzije.
Kao što smo i očekivali unutar sebe Series 530 krije manje egzotične komponente nego model iz klase iznad. Konkretno, Intel je ponovo odabrao saradnju sa LSI SandForce-om, pa se poput velikog broja konkurentskih proizvoda Series 530 zasniva na SF-2281 kontroleru. On je izuzetno popularan među kompanijama koje nemaju sopstveno rešenje, a najbolji primer je Kingston koji se praktično ekskluzivno oslanja na ove kontrolere. Naravno, veliki brendovi uvek rade na tome da usklade rad i nikada ne uzimaju ove čipove u “off the shelf” izdanju, već ih prilagođavaju sopstvenim proizvodima. Verujemo da je i sam Intel imao određene intervencije na SandForce kontroleru što sugerišu i određeni testovim, ali o tome ćemo kasnije.
Za potrebe memorijskih čipova, Intel je ugradio 20-nanometarski NAND, a razlog za odlaganje da se pređe sa 25nm na 20nm čipove je čekanje da novi proizvodni proces “sazri”. Intel je želeo da ovlada modernijim proizvodnim procesom kako bi novi NAND mogao da pruži istu pouzdanost i performanse koju su imali 25nm MLC čipovi. Čim su se pojavili u potrošačkoj srednjoj klasi, znači da je IT gigant u tome i uspeo. Dokaz za to je garancija od čitavih pet godina i u ovom segmentu gde je tako dugu garanciju zaista teško sresti. Da li je ovo adut kojim Intel želi da osvoji kupce?
Prednosti:
– Garancija pet godina
Nedostaci:
– Cena – Performanse umeju da budu nekonzistentne
[modul]specifikacija=5371[/modul]Kućište uređaja je u potpunosti izrađeno od metala što svakako doprinosi ozbiljnom izgledu iako nas je kompanija Intel odavno navikla upravo na ovakve SSD-ove. Samo kućište se praktično nikada nije ni menjalo, već nalepnica koja se na njemu nalazi. Ovog puta, Intel je želeo da nam pruži malo agresivniji izgled svog proizvoda koji ipak nekako ne ide uz “plavce” koji već godinama grade svoj imidž uz plavo/belu sterilnost i ozbiljnost. Lobanja, iako je tu da predstavlja Skulltrail logo, jednostavno nije nešto što većina povezuje sa Intelom. No dobro, to je samo sitan detalj koji postaje nebitan istog momenta kada SSD ugradite u PC.
Pored nalepnice na gornjoj stranici, tu je i jedna koja se nalazi sa donje strane. Na njoj se nalaze sve bitne informacije o proizvodu kao što su serijski brojevi, razne oznake, naponi i sl. Treba napomenuti i to da je završna obrada donje ploče na znatno slabijem nivou od gornje, što je tipično za kućita Intelovih SSD-ova, a radi se najverovatnije o želji kompanije da uštedi neki cent na ovoj sitnici.
Kao i svi moderni SSD-ovi i Intel 730 Series se oslanja na SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama koje premašuju 500 MB/s bez ikakvih problema, pa imajte u vidu da ćete ga u ovom smislu poprilično ograničiti ukoliko u računaru posedujete SATA 3 Gbps.
Kućište Intel Series 730 modela ima debljinu od 7 milimetara. To znači da spada u tanje SSD-ove, ali za razliku od starijih modela, ovog puta se kupcima ne isporučuje i adapter za 9.5 mm što treba imati u vidu ukoliko vam je tako nešto potrebno.
Intel Series 730 krije dobar hardver ispod haube. Na štampanoj ploči 240 GB je sačinjeno od 16 čipova izrađenih u 20nm litografiji. To je ujedno i bitan korak napred u odnosu na dosadašnji 25-nanometarski NAND. U pitanju su MLC čipovi što je i očekivano, a verujemo da je njihov kvalitet poslovično dobar na šta nas je proizvođač i navikao. Intel je ugradio novi kontroler treće generacije koji deli mnogo toga sa modelima za serversko tržište. Poput Kingstona SSDNow E100 i u Series 730 je ugrađena elektronika za zaštitu od gubitka struje.
Reč je o posebnim kondenzatorima koji obezbeđuju da se svi podaci iz kontrolera upišu u SSD u slučaju nestanka energije Ovo je svakako velika prednost u odnosu na ostale proizvode u klasi. Ovaj SSD je kompatibilan sa SATA 6 Gbps standardom, što se vidi i kroz deklarisane performanse od 550 MB/s za čitanje, odnosno 270 MB/s za upis. Dok je brzina čitanja odlična, sekvencijalni upis kaska za modelima iz OCZ-a, Kingstona i Samsunga. Ono što takođe nedostaje ovom modelu je enkripcija podataka koja je sve češće prisutna i u modelima nižeg cenovnog ranga.
Odluka da se ide sa modelom koji ima ovako specifičan kontroler nosi za sobom i visoku potrošnju u mirovanju, jer ne postoji prilagođen režim koji bi oborio potrošnju energije. Razlog? Kontroler iz ovog SSD-a u svom prirodnom okruženju je predviđen za rad pod opterećenjem 24/7 što u normalnim uslovima prosečnog kućnog korisnika nije ni blizu realnog scenarija.
Prednosti:
– Garancija pet godina – “Power data loss” zaštita – Intel Migration softver
Nedostaci:
– Performanse u nekim scenarijima ispod proseka – Cena – Bez enkripcije podataka
[modul]specifikacija=5385[/modul]Intel Series 335 nam je stigao u “upgrade” obliku. To znači da je propratna oprema je prilično bogata. Tu je nosač za 3.5-inčne slotove u kućištima, svi neophodni šrafovi, dokumentacija u papirnom obliku, ali i na disku. Na kraju tu su i potrebni kablovi, ali i nalepnica “Speed Demon” karakteristična za Intelove SSD-ove. Nju možete nalepiti na kućište, kako bi ostali mogli da znaju kako ste opremljeni Intelovim SSD-om. Simpatično.
Dizajn SSD-a nije posebno interesantan, ali je nakon Toshibine Q serije koja je postavila nove standarde u domenu bezličnog, Series 335 sasvim atraktivna. Izrada je veoma dobra, jer se koristi relativno debeo aluminijum koji daje uređaju masu i čini da isti odaje utisak robusnosti što je uvek dobrodošla karakteristika.
Jako nam se dopada to što je kućište zatvoreno putem četiri klasična “krstasta” šrafa, kao i to da nema nikakvih nalepnica čijim se oštećivanjem gubi garancija. To je osiguralo da naša potreba da zavirimo unutra bude zadovoljena, a isto važi i za svakog vlasnika ovog SSD-a. Prosto, zabrana ove vrste koju praktikuju pojedini proizvođači nema mnogo smisla, s obzirom na to da SSD nema mehaničkih delova i da su zaista minimalne šanse da bilo koji korisnik, koji je iole iskusan, ugrozi same komponente koje se nalaze unutra.
Profil SSD-a je visok standardnih 9 milimetara i to je dimenzija koju najčešće i srećemo. To treba imati u vidu ukoliko kupujete SSD radi montaže u prenosni računar, jer ima modela koji mogu da udome samo modele od 7mm. Od vizuelnih karakteristika ostaje još da se pomene i SATA 6 Gbps i naponski konektor na zadnjoj stranici,
Na štampanoj ploči zelene boje se našlo šesnaest memorijskih čipova koji su nalemljeni na obe strane PCB-a. Upotrebljeni su Intelovi čipovi, koji su izrađeni u 20-nanometarskom proizvodnom procesu. Radi se o Toggle-mode sinhronom MLC NAND-u, a kao što je i očekivano Intel tvrdi da za sopstvene proizvode bira samo najkvalitetnije primerke. Ovo može biti i marketinški trik, ali svakako pretpostavljamo da se radi o NAND-u deklarisanom na 3K Program/Erase ciklusa, čemu u prilog govori garantni rok od 3 godine.
U suštini, jedina razlika u odnosu na Series 330 je upravo u proizvodnom procesu, koji je sada usitnjen. Ipak, ne radi se i o novom NAND-u, već je u pitnaju takozvani “optical shrink”. Smanjeni NAND ima nešto bolju energetsku efikasnost, ali su same specifikacije identične, a time i performanse na nivou memorije. Boljitak u performansama je uvek moguće dobiti i blagom optimizacijom kontrolera.
U pogledu kontrolera odluka je pala na SandForce SF-2281 koji smo sreli u nebrojeno mnogo modela različitih proizvođača. Prema rečima Intela, SandForce kontroler je dodatno optimizovan kako bi pružio maksimalne performanse. Kao što smo do sada već viđali, razlike mogu da se primete u nijansama, bez većih razlika u odnosu na ostale SSD-ove koji se oslanjaju na isti kontroler. Ipak, Intelov model pruža jako dobre performanse i ako ništa drugo, onda barem izvlači maksimum iz SF-2281. Pored toga, Series 335 poseduje podršku za TRIM funkciju, tako da će se ćelije trošiti ravnomerno čime će biti ostvaren maksimalan životni vek.
Prednosti:
– Dosta dodatne opreme – 20nm Intel MLC NAND – Izrada
Nedostaci:
– Stepen kompresije utiče na performanse (karakteristično za SandForce kontroler)
[modul]specifikacija=2919[/modul]kućište kao od V300 modela, što smo u neku ruku i očekivali, jer je proizvođač gledao da uštedi, a sasvim je izvesno da je kućište od HyperX 3K modela nešto skuplje. Razlika je naravno u nalepnici koja nosi oznaku modela, informaciju o kapacitetu, serijski broj i još nekoliko generičkih informacija i logoa.
Kao i svaki moderan SSD, Kingston HyperX Furi koristi SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama, jer je za njih vrlo bitan maksimalni protok interfejsa i znajte da ćete ih praktično prepoloviti ukoliko koristite SATA 3 Gbps u svom računaru. Ostale brzine će verovatno ostati iste, jer su daleko ispod maksimalnog protoka i starijeg i novog standarda.
Verovatno se pojedinci pitaju, da li se nešto novo nalazi u HyperX Fury SSD-u ili Kingston i dalje nastavlja po starom. Imamo utisak da se kompanija trenutno drži stava da se ono što dobro radi ne menja. Stoga, kao i u većini svojih modela i u ovom se nalazi SandForce SF-2281 kontroler. Da, onaj o kome smo pisali naširoko u mnogim ranijim tekstovima. U suštini, i dalje je reč o veoma dobrom kontroleru koji je doduše dobio nekoliko konkurenata u odnosu na koje je inferioran, ali ne u meri da Kingston bilo šta menja. Generalno, ovaj kontroler je poznat po tome što njegove performanse u velikoj meri zavise od stepena kompresije podataka, pa ukoliko ih nije moguće kompresovati (slike, video fajlovi, muzika itd.) brzine kopiranja primetno opadaju.
U praksi, ovo ne predstavlja veliki problem, prosto, jer većina korisnika ni ne obraća pažnju na sekvencijalne brzine i retko kopiraju velike količine podataka odjednom sa jednog diska na drugi. Upravo iz tog razloga, sekvencijalne brzine malo toga govore o pravim performansama diska, a i uostalom gotovo svaki model će predstavljati veliki skok na bolje, jer jedna prednost SSD-a bez obzira na model u odnosu na HDD je drastično kraće vreme pristupa. Dok je to poptuno tačno, ipak bismo voleli da vidimo treću generaciju SandForce-a koji bi ponovo uhvatio priključak za Samsungovim i OCZ-ovim modelima.
Što se tiče NAND-a, upotrebljeni su Micron 20-nanometarski MLC flash koji omogućava nešto niže cene u odnosu na HyperX 3K. Što se performansi tiče, imamo utisak da su one regulisane na nivou kontrolera, jer ne vidimo zašto SSD koji raspolaže sa SF-2281 kontrolerom i Micron 20nm MLC NAND-om ne bi mogao da pruži iste ili gotovo identične performanse kao i HyperX 3K.
Prednosti:
– Cena – Performanse
Nedostaci:
– Rad sa kompresovanim podacima (svi SF-2281 modeli) – Ne donosi ništa posebno novo
[modul]specifikacija=5379[/modul]Reč je o SSD-u koji u potpunosti odgovara svom blizancu u vidu Kingston HyperX 3k modela. Naime, razlike su isključivo kozmetičke prirode. Izrada, oblik, pa čak i upotrebljeni materijali su identični, a suštinski jedina razlika je kombinacija boja i dodati nazivi “Limited Edition” i “NAVI”.
Ipak, nemojte shvatiti da imamo išta protiv ovog redizajna, jer je po našem mišljenju veoma simpatičan i sigurni smo da će imati svoju publiku. Štaviše, nije nam jasno zašto je pokretač ovog postupka morala da bude saradnja sa poznatim gejmerskim timom. Prosto, verujemo da je Kingston odavno mogao da pravi ograničene serije SSD-ova i memorija sa promenjenim kolornim šemama. Na ovaj način bi itekako osvežili postojeće proizvode i dali mogućnost korisnicima da imaju više izbora. Istina, za funkcionalnost SSD-a boja kućišta je nebitna, ali, složićete se, ponekad je i kolorna šema dovoljan razlog da vam privuče pažnju i mnogi proizvođači SSD-ova ne koriste to u dovoljnoj meri.
Nismo otvarali ovaj SSD, jer smo dobili i zvaničnu potvrdu od Kingstona kako je reč o potpuno istom uređaju kao već dva puta testirani HyperX 3k. Uostalom, to jasno govori i oznaka na donjoj strani kućišta koja u kriptičnoj oznaci SH103S3/120G koju ćete naći i ispod starije i dobro poznate originalne verzije. To znači da kao i klasičan HyperX 3k, Navi verzija koristi kvalitetni sinhroni Intel NAND izrađen u 25nm proizvodnom procesu. Jedina razlika u odnosu na stari “plavi” model je u broju deklarisanih Program/Erase (P/E/) ciklusa. Performanse su izuzetno dobre, kao i kod regularnog HyperX 3k SSD-a, zahvaljujući kvalitetnim čipovima i odlično optimizovanim LSI SandForce SF-2281 sa firmverom koji je posebno razvijen od strane Kingstona.
Prednosti:
– Vizuelno osvežen
Nedostaci: – Bez unapređenja u odnosu na originalni model
[modul]specifikacija=2906[/modul]Dolazimo i do modela namenjenog entuzijastima koji nosi naziv HyperX 3K. Kingston polaže jako velike nade u HyperX liniju proizvoda bez obzira na to da li govorimo o SSD-ovima, memorijskim modulima ili fleš diskovima. Stoga, ne čudi činjenica da se pripadnici ove serije kvalifikuju kao posebni. Sve vezano za ovaj SSD je učinjeno tako da iskače iz proseka. Kutija je prva koja govori u prilog tome. Upotrebljen je deblji i kvalitetniji materijal u odnosu na klasičnu SSDNow seriju. Po otvaranju ceo sadržaj je sakriven ispod debelog sunđera, a na videlo izlazi sam SSD.
Sadržaj je još bogatiji i zaista ostali proizvođači padaju u senku Kingstonovog HyperX-a po ovom pitanju. Tu je sve što smo već nekoliko puta pominjali, oprema za montažu na 3.5 inča, eksterno kućište, dokumentacija, pa čak i alat koji ima više nastavaka i menja standardni šrafciger. Sve je brendirano i učinjeno zaista privlačnim i zanimljivim. Prosto, korisnik se oseća kao da je kupio skup proizvod ne samo zbog cifre na fiskalnom računu, već i zbog izrade i propratne opreme koja je vrhunska.
Način na koji je izrađen HyperX SSD takođe beži od konzervativnog dizajna koji imaju ostali modeli ovog proizvođača. Oblik, kombinacija materijala i završna obrada sugerišu da se radi o “high-end” proizvodu što ovaj uređaj to i jeste. Ne samo spolja, već i iznutra. HyperX 3K koristi kvalitetni sinhroni Intel NAND izrađen u 25nm proizvodnom procesu. Jedina razlika u odnosu na skuplji “plavi” model je u broju deklarisanih Program/Erase (P/E/) ciklusa.
Dobra vest je da većina korisnika nikada neće dostići 3.000 P/E ciklusa za svoj SSD, a kamoli 5.000 na koliko je deklarisan klasični HyperX SSD. Na ovaj način, Kingston je ponudio model koji je praktično identičan kao i skuplji model uz razliku u garanciji od dve godine. Pored toga, to što su čipovi deklarisani na 3K upisa, sve su šanse da će doživeti i više od toga. Imajući u vidu navike prosečnih korisnika, na osnovu analiza došlo se do zaključka da bi ovakav SSD trebao da potraje oko osam godina. Da li ćete toliko dugo koristiti isti SSD? Nismo ni mislili…
Stoga, HyperX 3K žrtvuje samo teoretski vek trajanja za cenu dok u svakom aspektu ostaje isti. Performanse su brutalno dobre, kao i kod regularnog HyperX SSD-a, zahvaljujući kvalitetnim čipovima i odlično optimizovanom SF-2281 sa firmverom koji je posebno razvijen od strane Kingstona. Kada već govorimo o tome, savetujemo vas da u slučaju kupovine ovog diska odmah odete na KIngstonov zvanični sajt i u okviru “support” stranice nađete novi firmware oznake 5.03 koji će vam omogućiti ispravan rad TRIM tehnologije koja omogućava da se ćelije SSD-a troše ravnomerno i time dodatno produži vek trajanja.
Kako je model koji smo testirali imao veliki kapacitet, moramo priznati da jedva čekamo da modeli od 240GB postanu standard i nadamo se da će se dostići cena od 0.5 evra po gigabajtu u skorijoj budućnosti. Iako je za današnje standarde najveći izbor neki od modela kapaciteta 120GB, moramo priznati da je rad sa varijantom od 240GB pravo uživnaje. Na raspolaganju vam je jako puno prostora čak i nakon instalacije operativnog sistema, tako da je kao primarni disk idealan.
Na žalost, ovaj SSD je dosta skuplji od stalih zbog svog kapaciteta, ali imajući u vidu sve što nudi HyperX 3K je izuzetnan izbor. Kingston je uspeo jasno da odvoji obične modele od HyperX serije po svakom aspektu. U svakom slučaju, od testiranih SSD-ova HyperX 3K nam deluje kao idealan izbor. Nažalost u ovakvoj varijanti neće svako moći da ga priušti, ali za one koji budu imali tu vrstu sreće, uživaće u svakom momentu.
[modul]specifikacija=2883[/modul]KC300 je stigao uz pregršt dodataka. Tu je migracioni softver, eksterno kućište za hard disk ili SSD od 2.5 inča, dokumentacija, SATA i USB kabl, šrafovi, adapteri za montažu itd. U prevodu, sve što bi ikada moglo da vam zatreba ukoliko menjate postojeći sistemski hard disk za SSD, a želite da izvršite što bezbolniju tranziciju. Bićete spremni u potpunosti, bez obzira na to da li koristite desktop ili prenosni računar.
Eksterno kućište može biti više nego korisno ukoliko menjate hard disk u laptopu, jer nakon toga i dalje imate odličan način da uposlite HDD. Jednostavno ga prebacite u kućište i rešili ste problem. Ovaj dodatak je sjajan, ali smatramo da je krajnje vreme da Kingston počne da isporučuje kućišta sa USB 3.0 kontrolerom, jer sada uveliko ima 2.5-inčnih hard diskova koji mogu da pređu ograničenje USB 2.0 standarda.
Kako je kućište KC300 uređaja svega 7 milimetara, Kingston je isporučio u “Upgrade kitu” i dodatak koji mu povećava debljinu na često potrebnih 9.5mm. On je napravljen od gume i poseduje samolepljivu površinu, tako da ukoliko ga montirate, imajte u vidu da nije poželjno naknadno skidanje.
Što se samog SSD-a tiče, Kingston nije odstupao od tradicionalnog dizajna. Vrlo jednostavno kućište izrađeno od metala ima praktično istu nalepnicu kao i svi ostali SSD-ovi u ponudi osim HyperX-a. Razlika je samo u odštampanoj oznaci i kapacitetu što je očigledno najjednostavnije i najekonomičnije rešenje za proizvođača. Nažalost, to sam proizvod pomalo lišava identiteta, ali to je ionako komponenta koja završava u kućištu PC-a i osim kada je kupite, male su šanse da je često vidite.
Kada je u pitanju hardver koji se nalazi unutra, Kingston nije rizikova. Upotrebljene su proverene komponente, poput SandForce SF-2281 kontrolera koji je implementiran u praktično svaki SSD ove kompanije. Što se memorije tiče, verujemo da je implementiran stariji Intelov 25-nanometarski NAND, a naravno reč je o MLC čipovima, koji su jeftiniji za proizvodnju. Razlog zašto pretpostavljamo da je u pitanju Intel, a ne novija Toshiba izrađena u 19nm je činjenica da Kingston nigde ne pominje koji je NAND u pitanju. Ipak, sve to ima jako malo veze u praksi za korisnike, tako da se ne treba opterećivati detaljima u posebno velikoj meri.
SSDNow KC300 se oslanja na SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama koje premašuju 500 MB/s bez ikakvih problema, pa imajte u vidu da ćete ga u ovom smislu poprilično ograničiti ukoliko u računaru posedujete SATA 3 Gbps.
Kako je ovaj SSD namenjen korisnicima sa potrebom za osiguranim podacima, bez obzira na povećanu količinu upisa, implementirane su dodatne tehnologije kao što su RAISE i DuraClass set mogućnost. Konkretno, radi se o dodatnim SMART mogućnostima koje prate rad SSD-a i optimizuiju potrošnju čipova, energetsku efikasnost i zaštitu podataka. Ove tehnologije su u principu rezervisane za KC seriju kako bi se izdvojila od ostalih u ponudi.
Prednosti:
– Dobre performanse – Dosta dodatne opreme – DuraWrite i RAISE tehnologije – Odlična optimizacija
Nedostaci:
– Stepen kompresije utiče na performanse (karakteristično za SandForce kontroler)
[modul]specifikacija=3172[/modul]Spisak dodataka koji idu uz V300 je zaista dugačak. Pre svega, za one koji se po prvi put upuštaju u zamenu diska tu je video koji korak po korak objašnjava kako se prolazi kroz ovaj proces. Takođe, tu je oprema za montiranje diska u 3.5″ slotove, dodatni SATA kabl, dokumentacija, dodatak koji povećava debljinu uređaja sa 7 na 9.5mm i još jedna korisna stvar. U pitanju je eksterno kućište sa USB 2.0 konekcijom i adekvatnim kablom.
Sam SSDNow V300 se ne razikuje od ostatka modela iz svoje serije. Zapravo, jedina konkretna razlika se može videti u samoj oznaci dok su nalepnice i svi njeni detalji identični do te mere da u slučaju uklanjanja oznake jedini način da se razlikuju jeste da im izmerite brzinu. Moramo priznati da nam je drago što Kingston koristi metal za izradu kućišta za razliku od mnogih proizvođača koji se oslanjaju na plastiku.
Već smo rekli da je V300 tanji i da mu profil iznosi 7 milimetara. Da bi mogao da se montira u uređaje koji zahtevaju da 2.5″ uređaj za smeštanje podataka ima debljinu od 9.5mm, u paketu se dobija odgovarajući adapter. S obzirom na to da je samolepljiv pretpostavljamo da dobro razmislite da li će vam biti potreban ponovo nakon što ga skinete.
Razume se SSDNow V300 se oslanja na SATA 6Gbps interfejs kako bi mogao da dostigne deklarisane brzine za upis i čitanje podataka. Kao kontroler odabrano je SandForce rešenje oznake SF-2281. Druga generacija SandForce kontrolera je izuzetno popularna i može se naći na većini SSD-ova u poslednje vreme. Za razliku od Indilix i Samsung MCX kontrolera, SF-2281 briljira u brzini rada sa “compressable” podacima. To znači da rad sa random podacima neće dati deklarisane rezultate.
Kako ne bila reč samo o generičkom SandForce čipu, Kingston je sa ovom kompanijom napravio tesnu saradnju, pa je dodatni trud učinjen kako bi optimizacija za njihove proizvode bila što bolja. Rezultat je SF-2281 koji je brendiran Kingston logoom. Uparen sa novim Toshibinim čipovima izrađenim u 19nm čija je izdržljivost deklarisana na 4k P/E ciklusa, može se reći da dobijamo jako kvalitetan proizvod po pristupačnoj ceni.
Prednosti:
– Performanse u slučaju da vam se zalomi primerak sa Toshiba NAND-om – Veliki korak u nižem cenovnom segmentu – Cena
Nedostaci:
– Razlika između upgrade i običnog pakovanja samo 10 evra
[modul]specifikacija=2912[/modul]Kako je u pitanju “upgrade kit” spisak opreme je poduži. Tu je dokumentacija, disk sa video uputstvom za montažu uređaja i migracionim softverom koji će vam olakšati tranziciju sa hard diska na SSD, što će posebno biti od koristi korisnicima sa laptopom koji ima prostor za samo jedan uređaj za smeštanje podataka. Pored svega mesta se našlo i za eksterno USB 2.0 kućište, koje predstavlja zaista koristan dodatak, a na kraju tu su i sitnice poput SATA kabla i opreme za montiranje.
Sam SSDNow V300 se ne razikuje od ostatka modela iz svoje serije. Zapravo, jedina konkretna razlika se može videti u samoj oznaci dok su nalepnice i svi njeni detalji identični do te mere da u slučaju uklanjanja oznake jedini način da se razlikuju jeste da im izmerite brzinu. Moramo priznati da nam je drago što Kingston koristi metal za izradu kućišta za razliku od mnogih proizvođača koji se oslanjaju na plastiku.
Već smo rekli da je V300 tanji i da mu profil iznosi 7 milimetara. Da bi mogao da se montira u uređaje koji zahtevaju da 2.5″ uređaj za smeštanje podataka ima debljinu od 9.5mm, u paketu se dobija odgovarajući adapter. S obzirom na to da je samolepljiv pretpostavljamo da dobro razmislite da li će vam biti potreban ponovo nakon što ga skinete.
Razume se SSDNow V300 se oslanja na SATA 6Gbps interfejs kako bi mogao da dostigne deklarisane brzine za upis i čitanje podataka. Kao kontroler odabrano je SandForce rešenje oznake SF-2281. Druga generacija SandForce kontrolera je izuzetno popularna i može se naći na većini SSD-ova u poslednje vreme. Za razliku od Indilix i Samsung MCX kontrolera, SF-2281 briljira u brzini rada sa “compressable” podacima. To znači da rad sa random podacima neće dati deklarisane rezultate.
Kako ne bila reč samo o generičkom SandForce čipu, Kingston je sa ovom kompanijom napravio tesnu saradnju, pa je dodatni trud učinjen kako bi optimizacija za njihove proizvode bila što bolja. Rezultat je SF-2281 koji je brendiran Kingston logoom. Uparen sa novim Toshibinim čipovima izrađenim u 19nm čija je izdržljivost deklarisana na 4k P/E ciklusa, može se reći da dobijamo jako kvalitetan proizvod po pristupačnoj ceni. Verujemo da je Kingston celu V300 seriju mogao učiniti bržom. Prosto, ovaj vid kontrole je morao biti učinjen kako se V300 ne bi previše približio HyperX 3K seriji, kojoj u pogledu performansi “diše za vratom”.
Od kada je predstavljen, SSDNow V300 je dobio blagu korekciju cene i predstavlja sjajan izbor. Moderni Toshiba NAND i SandForce SF-2281 kontroler daju odlične rezultate i očigledno je da ni u jednom aspektu novi memorijski čipovi ne zaostaju za Intelovim. Sve u svemu, naše tople preporuke za ovaj SSD ostaju da važe, budući da je novi SSDNow upravo uređaj koji nudi veoma puno za uloženi novac.
Prednosti:
– Performanse u slučaju da vam se zalomi model sa Toshiba NAND-om – Veliki korak u nižem cenovnom segmentu – Cena
Nedostaci:
– Brzina opada pri radu sa “incompressable” podacima (karakteristika svakog SandForce baziranog SSD-a)
[modul]specifikacija=2913[/modul]SSDNow V310 je praktično identičan svom prethodniku. Kućište je metalno i pomalo hrapavo na dodir, a nalepnica je kao i uvek generička, uz razliku u oznaci koja predstavlja jedini detalj putem koga biste mogli da identifikujete da nije reč o bilo kom drugom modelu iz V, V+ ili KC serije.
Kao što je i očekivano, V310 koristi SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u eksploatiše u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama, jer je za njih vrlo bitan maksimalni protok interfejsa i znajte da ćete ih praktično prepoloviti ukoliko koristite SATA 3 Gbps u svom računaru.
Dok HyperX i Fury koriste sličnu hardversku konfiguraciju, V310 je znatno drugačiji. Pre svega, ovo je prvi Kingston SSD koji upošljava Phison PS3108-S8 kontroler. Reč je o osmokanalnom kontroleru koji se koristi za budžetske SSD-ove i iako ga ne karakterišu vanserijske performanse već prilično prosečne, poverenje mu ukazuju čak i proizvođači kao što je Corsair koji ga koristi u svojoj Force LS seriji.
Izbor ovog kontrolera je pomalo unazadio V310 u odnosu na originalni V300 koji poseduje SandForce SF-2281. Iako je potonji sporiji pri radu sa nekompresovanim podacima, u globalu predstavlja bolji kontroler. Ipak, to sve za klasu u kojoj se V310 nalazi nije previše bitno. Na kraju, ne treba zaboraviti da je Phison kontroler uparen sa 512 MB keš memorije.
Ono što je definitivno razlog za kritiku jeste upotreba Micron 20nm NAND-a umesto Toshibine 19nm Toggle-mode memorije. Na stranu moderniji proizvodni proces, Toshiba NAND je sposoban za bolje performanse, a Kingston je već naleteo na talas negodovanja kod korisnika kada je ćutke kod V300 zamenio Toshiba NAND sa zastarelijim Micronom. Zbog toga, Kingston će imati problema da se takmiči sa sjajnim proizvodima kao što je recimo Crucial MX100.
Na kraju priče, ostaje da zaključimo samo da u slučaju da merite performanse i računate svaki megabajt u sekundi, sve su šanse da V310 nije idealan proizvod. Sa druge strane, ukoliko gledate kako da pređete sa hard diska na SSD što bezbolnije u aspektu potrošenog novca i da pritom ne želite kompromis na polju kapaciteta V310 je realativno dobar izbor.
Prednosti:– Kapacitet- Cena
Nedostaci:– Micron 20nm NAND- Phison umesto SandForce kontrolera- Rad sa 4K i 4K QD32 podacima
[modul]specifikacija=6669[/modul]OCZ Vertex 460 ima kvalitetno kućište izrađeno od metala u potpunosti sa blago zaobljenim ćoškovima koji doprinose izgledu u pozitivnom smislu. Preko kućišta se nalazi nalepnica preko cele površine na kojoj se nalazi naziv proizvoda, ali je zanimljivo da izostaje informacija o kapacitetu.
Na suprotnoj strani nalazimo nalepnicu koja na sebi nosi serijski broj i broj proizvoda, kao i kapacitet. Kućište se rasklapa putem četiri šrafa, ali je preko jednog postvaljena nalepnica koja služi da onemogući korisnike od otvaranja SSD-a. Ukoliko se ošteti, gubi se garancija.
OCZ Vertex 460 se oslanja na SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama koje premašuju 500 MB/s bez ikakvih problema, pa imajte u vidu da ćete ga u ovom smislu poprilično ograničiti ukoliko u računaru posedujete SATA 3 Gbps.
Vertex 460 ima debljinu od 7 milimetara, tako da spada u tanje SSD-ove. Imajte u vidu da za razliku od Kingstonovih ili Intelovih modela ne dobijate adapter za 9.5 mm.
Što se hardvera tiče, bilo je jasno od starta da će Toshiba implementirati svoj NAND. Ugrađen je odlični 19nm Toggle-Mode NAND koji je debitovao kod Kingston V300 modela i koji se pokazao izuzetno dobro. Sa druge strane OCZ poseduje odlične kontrolere, pa smo u ovom budžetski orijentisanom modelu pronašli Barefoot 3 M10. On poseduje niz optimizacija za poboljšanje performanse tokom dugih sesija opterećenja.
Konkretno, dok većini SSD-ova performanse drastično padaju kada u kontinuitetu rade pod opterećenjem, ovaj efekat je zbog pomenutih optimizacija daleko manje izražen kod Vertexa 460. U kontroler je implementirana AES 256-bitna enkripcija, pa možete da računate da su vaši podaci na njemu u potpunosti sigurni. Takođe, unapređen je i menadžment “potrošnje” NAND-a čime je efektivno produžen radni vek ovog SSD-a i pored upotrebe tipičnog 3K MLC NAND-a.
Prednosti:
– Odlične performanse u svakom scenariju – BareFoot 3 kontroler se pokazao izvrsno – Acronis True Image
Nedostaci:
– Poneki pad performansi
[modul]specifikacija=5096[/modul]SSD je izrađen od metala u potpunosti, a dizajn mu je prilično elegantan, da ne kažemo jednostavan. Samsung očigledno ne želi da napravi imidž sličan Kingstonovom HyperX iako imamo utisak bi to mogli da izvedu bez mnogo poteškoća.
Metalno kućište je dobra odluka zbog disipacije toplote, ali odaje utisak kvaliteta što se ne može reći za neke modele čija je elektronika našla mesta u običnoj plastici. Dopada nam se što nema nalepnica koje predstavljaju jeftinije rešenje od bilo kakve vrste gravure. Čudi nas samo da nema oznake modela sa prednje strane, ali to je već manje bitno.
Poput svih pripadnika aktuelne generacije SSD-ova i 840 EVO se oslanja na SATA 6 Gbps interfejs. Na zadnjoj strani koja je obeležena se nalaze konektori, a možete da primetite po debljini da je reč o kućištu visine 7 milimetara, pa imajte u vidu da se u pakovanju ne dobija adapter za 9.5 mm.
Sa donje strane se nalaze informacije vezano za sam proizvod na crnoj nalepnici. Tu su serijski i ostali brojevi, kao i oznaka i kapacitet modela.
To je bilo to što se tiče fizičkih karakteristika, a sada treba da vidimo zašto je ovaj SSD toliko nahvaljen od samog uvoda. Pre svega, 840 EVO je dobio novi kontroler. Ne novi u arhitekturalnom smislu, već je reč o MDX procesoru sa prva dva 840 modela (“vanila” i PRO). MEX je varijanta ARM baziranog procesora sa tri Cortex R4 jezgra koji radi na 400 MHz. To mu donosi bolje performanse i maksimalno iskorišćenog NAND-a.
Samsung ima sreću da i NAND i kontroler razvije u okviru sopstvene kompanije, a time ne može da se pohvali veliki broj proizvođača. Upravo to i jeste razlog za činjenicu da je Samsung eksplodirao sa uspehom na tržištu “consumer” SSD-ova čim je uloženo malo više truda. Pritom, novi kontroler donosi podršku sa SATA 3.1 standard koji kao najbitniju novinu uvodi tzv. “queued TRIM” komande. Takođe, za razliku od 840 u “običnoj” varijanti, EVO poseduje podršku za 256-bitnu AES enkripciju.
Kontroler je uparen sa povećom količinom RAM memorije, koja u slučaju modela sa testa koji ima kapacitet od 250 GB iznosi čak 512 MB. Upotrebljen je prilično brzi LPDDR2 podešen na 1066 MHz kakav se neretko sreće u pametnim telefonima.
Pored sjajnog kontrolera, Samsung ima velikog uspeha na polju TLC NAND-a koji je sada izrađen u 19-nanometarskom proizvodnom procesu. Ovaj tip NAND-a ima nižu cenu kada prođe dovoljno vremena da “yield” bude dovoljno dobar. Jedina briga je kraće radni vek u odnosu na tipičan “2 bits per cell” MLC NAND koji ćete videti u SSD-ovima gotovo uvek (klasičnim naravno).
Ipak, kako je praksa pokazala Samsungov 840 gde se ovaj NAND koristi je veoma pouzdan i na duge staze, tako da briga ne bi trebala da postoji. Slična situacija je bila kada su prvi put u prodaju pušteni SSD-ovi sa NAND-om deklarisanim na 3K P/E ciklusa, gde su se mnogi “uplašili” potencijalnih kvarova, ali se sumnja ispostavila kao neosnovana.
Prednosti:
– Cena – Performanse
Nedostaci:
– Bez bitnijih nedostataka
[modul]specifikacija=3709[/modul]Samsung SSD 850 Pro izgleda identično kao i većina drugih Samsung modela uz blago izmenjenu kolornu šemu. Sve ostalo je tu kao i kod ostalih 830 i 840 modela. Kvadratić, logo kompanije i kompletno metalno kućište. Čak ga karakteriše i slična skromna težina od svega 66 grama.
Reč je o SSD-u debljine od 7 milimetara, s tim da se uz Samsungove modele ne dobija adapter za 9.5 mm koji je ponekad potreban kao što se to često sreće kod Kingston, Intel i drugih proizvoda. Istini za volju, mi nismo dobili finalno komercijalno pakovanje, ali poučeni iskustvo Samsung ga neće uključiti u standardno pakovanje. Ukoliko vam je potreban verujemo da postoji alternativni put da se do njega dođe.
Ukoliko je nekom SSD-u potreban SATA 6 Gbps interfejs to je 850 Pro koji ima veoma visoko deklarisane sekvencijalne brzine. Čitanje od 550 MB/s i upis podataka od 520 MB/s su uistinu impresivni, a pritom Samsung navodi da će performanse u svim scenarijima biti konzistentnije nego ikada. Povrh svega, SSD-ovi ove kompanije ne pate od pada performansi u radu sa kompresovanim podacima i sl.
Sa donje strane se nalaze informacije vezano za sam proizvod na crnoj nalepnici. Tu su serijski i ostali brojevi, kao i oznaka i kapacitet modela. Praktično isto kao i kod 840 EVO modela koji smo nedavno testirali i prikazali.
Nismo odoleli, a da ne otvorimo novu Samsungovu uzdanicu, tako da smo otvorili tri “torx” šrafa uz odgovarajući alat i unutra pronašli nešto vrlo zanimljivo.
Prva stvar koja se primeti je vrlo jednostavna unutrašnjost i prosto je iznenađujuće koliko prosto deluje unutrašnjost ovog SSD-a. Nema termalnih interfejsa koji bi prenosili toplotu sa čipova na kućište ili bilo šta drugo. Tri šrafa, dve metalne ploče i jedan minijaturni PCB koji izaziva sumnju i pitanje “da li ovde nešto fali?”. Kada uporedite ovaj prizor sa većinom drugih SSD-ova, verujemo da nikada ne biste tipovali da će 850 Pro biti među najbržima, a kamoli najbrži, zar ne?
No kompleksnost je manje bitna stavka, ako sve radi kako treba. Štaviše, Samsung se oslanja na prilično sofisticiranu tehnologiju kojoj nijedna druga kompanija nije pribegla iz straha da se neće isplatiti. Reč je o V-NAND-u, odnosno 3D NAND-u. Ukoliko se pitate o čemu se tu radi, a želite detaljno objašnjenje, moraćete da sačekate poseban članak koji će se pozabaviti ovim zanimljivim konceptom.
Ukratko, Samsung je velike nade položio u MLC NAND gde se tranzistori umesto tradicionalnog, uslovno rečeno, ređanja po X i Y osi, ređaju i po visini. Ovo znatno olakšava neke stvari, jer tranzistori ne moraju da se “nabijaju” preblizu jedan drugom i u isto vreme NAND može da se izrađuje u odavno ovladanom proizvodnom procesu od 40nm i da i pored toga ima manju površinu od klasičnom MLC NAND-a koji je izrađen u 25nm npr.
Manja površina znači da ćete dobiti više čipova sa wafera iste površine u odnosu na klasičan NAND. Ono što je veliki napredak kod 850 PRO je to što je Samsung upotrebio V-NAND druge generacije koji je izrađen u sitnijoj litografiji od pomenutih 40nm. Kod NAND-a, sitniji proizvodni proces donosi veću izdržljivost, kao i bolje performanse što je zanimljivo da se proveri, jer je 840 serija već bila fantastična na polju ostvarenih brzina.
Što se tiče kontrolera, SSD 850 Pro upošljava isti ARM bazirani trojezgarni kontroler oznake MEX koji smo imali prilike da vidimo kod 840 serije, s tim da je zbog upotrebe novog NAND-a firmver prošao kroz ozbiljne optimizacije.
MEX kontroler se oslanja na LPDDR2 RAM, a u slučaju modela sa našeg testa on ima kapacitet od 512 MB. Svi ostali modeli imaju ovaj kapacitet RAM-a, izuzev verzije od 128 GB čiji kontroler ima na raspolaganju dvostruko manje lokalne memorije.
Na kraju, treba naglasiti da ovaj SSD ima svoju ciljnu grupu u vidu krajnjih korisnika i da u ovom scenariju Samsung daje garantni rok od čitavih 10 godina čime eliminiše bilo kakve sumnje u kvalitet i pouzdanost ovih memorijskih čipova. Pritom, 850 Pro poseduje 256-bitnu enkripciju podataka, TRIM funkciju i sve ostale mogućnosti potrebne za ovakav proizvod.
Samsung SSD 850 Pro je prvi “consumer” SSD sa V-NAND-om i rezultat se pokazao kao pun pogodak. Napredak na polju upisa je jasno vidljiv i više nema “varanja” koji je učinjen sa EVO modelom koji je pravio mali bafer kako bi u kratkim intervalima imao veliku brzinu koja je tokom dugih kopiranja padala u primetnoj meri.
Prednosti:– Performanse- 10 godina garancije
Nedostaci:– Potencijalno nešto viša cena
[modul]specifikacija=6079[/modul]Kućište SSD-a je izrađeno od metala i kombinuje dominantno crne površine uz tek jedan crveni detalj u vidu proizvođačevog logoa.
Unutar monotonog eksterijera se nalazi jednako nezanimljiva unutrašnjost. To kažemo, jer je SanDisk Extreme baziran na uveliko poznatom SandForce SF-2281 kontroleru koji nam je poznat više od tri godine i zaista nikakvo iznenađenje ne može da se krije iza SSD-a koji ga koristi kao svoju osnovu. Uostalom, još davne 2012. godine smo imali prilike da pišemo o istom ovom modelu u izdanju od 120 GB na našem velikom uporednom testu SSD-ova.
Pored SandForce kontrolera druge generacije, tu je sinhroni NAND izrađen u, sada već pomalo zastareloj, 24nm litgorafiji. Ovaj NAND je izrađen baš od SanDiska i to je jedan od retkih aspekata u kom je ovaj SSD jedinstven. Nažalost to nije dovoljno da se izdvoji od ostalih SSD-ova sa istim kontrolerom.
Kao i svaki moderan SSD, SanDisk Extreme koristi SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama, jer je za njih vrlo bitan maksimalni protok interfejsa i znajte da ćete ih praktično prepoloviti ukoliko koristite SATA 3 Gbps u svom računaru. Ostale brzine će verovatno ostati iste, jer su daleko ispod maksimalnog protoka i starijeg i novog standarda.
Prednosti:– Provereni SF-2281 kontroler
Nedostaci:– Performanse u odnosu na druge SF-2281 modele- Stari 24nm NAND- Rad sa kompresovanim podacima (svi SF-2281 modeli)
[modul]specifikacija=7960[/modul] Kućište SSD-a je izrađeno od metala i kombinuje dominantno crne površine uz tek jedan crveni detalj u vidu proizvođačevog logotipa. Može se reći da je Kingston sa Fury serijom iskopirao SanDiskovu ideju, obzirom da pomenuti budžetski HyperX neodoljivo liči na ovaj model. Vredi pomenuti da i Extreme verziju karakteriše poptuno isti izgled. Zahvaljujući plastičnom kućištu, ovaj SSD je ekstremno lagan, pa je tako dobar izbor za prenosne uređaje gde se svaki gram računa.
Zahvaljujući plastičnom kućištu, ovaj SSD je ekstremno lagan, pa je tako dobar izbor za prenosne uređaje gde se svaki gram računa.
Unutar ovog SSD-a se krije nešto mnogo zanimljivije od onoga što smo očekivali. SanDisk do Ultra Plus modela nije bio preterano kreativan, već je upošljavao izlizanu kombinaciju standardnog NAND-a sa SandForce SF-2281 kontrolerom. To više nije slučaj, jer je SanDisk rešio da uzdrma konkurenciju, što je odlična odluka s obzirom da neki od njih koriste staru slavu, umesto inovacije.
Naime, TLC NAND iliti Triple-Level Cell koji je u odnosu na klasičan MLC jeftiniji, pokazao se kao vrlo komplikovan za spuštanje u sitniji proizvodni proces. Samsung, koji je lider na polju TLC NAND-a je pokazao da se ulaganje u ovu tehnologiju isplatilo, a SanDisk je rešio da se uključi na ovom polju. Dok je Samsungu lako da implementira TLC ili V-NAND zbog toga što u svojim pogonima proizvodi sve – kontroler, NAND, keš memoriju i štampanu ploču, ostalima, pa i SanDisku je teže zbog toga što se oslanjaju obično na neku od partnerskih firmi.
U ovom slučaju, SanDisk se okrenuo Marvellovom kontroleru sa podrškom za osmokanalnu vezu prema memoriji. U pitanju je Marvell 88SS9189 čip koji se vodi pod kodnom oznakom “Renoir”. Ovaj kontroler se nalazi i u brilijantnom Cruical MX100 koji smo testirali pre nekoliko meseci, a nativno nije optimizovan za TLC i njegovo brže “trošenje” u odnosu na MLC ili SLC. Tu je SanDisk uskočio i implementirao sopstvene optimizacije kroz firmware, pa smo dobili nCache 2.0, MPR (Multi Page Recovery) itd.
Kao i svaki moderan SSD, SanDisk Ultra II koristi SATA 6 Gbps interfejs čiji potencijal koristi u velikoj meri. Naravno, govorimo o sekvencijalnim brzinama, jer je za njih vrlo bitan maksimalni protok interfejsa i znajte da ćete ih praktično prepoloviti ukoliko koristite SATA 3 Gbps u svom računaru. Ostale brzine će verovatno ostati iste, jer su daleko ispod maksimalnog protoka i starijeg i novog standarda.
Malo koji “obični” korisnik kome je ovaj model namenjen treba da se opterećuje koliko sekvencijalna brzina upisa opada ukoliko se u jednom potezu puni preko 100 GB podataka, jer jednostavno to će se desiti svega par puta tokom kompletnog perioda korišćenja SSD-a. Slična priča je bila i sa SandForce baziranim SSD-ovima kojima su performanse prepolovljene svaki put kada rade sa nekompresovanim podacima, ali su i dalje bili mega popularni, jer to nije bilo bitno u realnom scenariju.
Prednosti:– Cena- Performanse u većini scenarija
Nedostaci:– Pad performansi pri kopiranju ogromnih podataka
[modul]specifikacija=8211[/modul]Za SSD je upotrebljeno metalno kućište, što je svakako plus. Dizajn je jednostavan i bez ikakvih detalja koji bi bili vredni pomena. Sa druge strane, ono što se nalazi unutra je svakako novost. U suštini, umesto “dosadnih” SandForce generičkih modela, sada imamo priliku da vidimo šta SanDisk ima da pokaže kada u kalkulaciju uđe malo kreativnosti.
Pre svega, “mozak operacije” čini Marvelov 88SS9175 kontroler sa četiri kanala prema NAND-u. Izbor kontrolera je jasan. S obzirom na to da je reč o srednjoj klasi, Marvell 88SS9175 je jeftiniji izbor od SandForce-a, a pritom nudi daleko veće mogućnosti da proizvođač sam učini firmware prilagođenim ili da ga jednostavno kompletno prepravi. To je SanDisku omogućilo dosta opcija. Sam NAND je došao iz SanDiska, a izrađen je u 19nm. Prema rečima kompanije u pitanju je 19nm eX2 ABL MLC NAND.
Ovde dolazimo do nekoliko bitnih detalja. Kako je Marvell 9175 orijentisan na energetsku efikasnost, on sa NAND-om komunicira sa četiri nezavisna kanala. Takođe, SanDisk je implementirao drugi stepen (posle DDR keša) memorije brzog pristupa u vidu nCache tehnologije. Ideja iza toga je da se deo kapaciteta NAND-a pretvori u dodatni prostor kome se brzo pristupa i gde se čuvaju mali podaci. Firmware sam odlučuje koji će to deo biti, a pomenuti nCache funkcioniše u svojevrsnom SLC (Single Level Cell) režimu. Ovakve tehnologije se najčešće praktikuju kada SSD nema DDR RAM kao keš memoriju, ali u ovom slučaju se dobijaju obe opcije što je svakako prednost.
Logično, kao i svi ostali moderni SSD-ovi i Ultra Plus se oslanja na SATA 6 Gbps interfejs koji mu omogućava maksimalno iskorišćenje. Tražeći malo po zvaničnoj SanDisk stranici, model kapaciteta 128 GB koji se našao na našem testu ima deklarisanih 500 MB/s za upis i 300 MB/s za čitanje podataka što je u skladu sa budžetskom klasom kojoj pripada.
Prednosti:– Rad sa malim podacima- Konzistentnost- DRAM i nCache tehnologija
Nedostaci:– Nešto slabije sekvencijalne brzine
[modul]specifikacija=7957[/modul]Sam SSD je potpuno bezličan. Na gornjoj ploči limenog kućišta se ne nalazi čak ni najbazičnija nalepnica. Još jedan pokazatelj koji ide u prilog činjenici da Toshiba još uvek nema osećaj da je i sam dizajn prilično bitan u “retail” svetu, gde uređaj ne prodaju isključivo performanse, već i pakovanje, dizajn, propratna oprema i sl. To ne govorimo iz loših namera, već zbog toga što nalepnica zaista nikako ne može uticati na krajnju cenu, ali su sitnice one koje umeju da izmame osmeh.
Poređenja radi, nedavno testirani Kingstonov HyperX Navi će uvek iskočiti pored Toshibine Q serije, posebno kada se oba nađu na istoj polici jedan do drugog. Uz slične performanse koje su naznačene na kutiji, znaće se unapred ko će imati prednost kod prosečnog i slabije obaveštenog korisnika. To je zaista šteta, jer Toshiba zaista ima šta da ponudi.
Nastavimo li dalje, pronalazimo i kriptičnu oznaku THNSNH128GBST koja zapravo govori da je u pitanju model od 2.5 inča debljine 9 mm. Da pojasnimo, GBST modeli imaju klasičnu debljinu od 9.5 mm, dok SSD-ovi čija se oznaka završava sa GCST imaju tanji profil od 7 mm.
Kao i svi moderni SSD-ovi i Toshiba Q Series se oslanja na SATA 6 Gbps interfejs, čime su omogućene visoke performanse ugrađenog kontrolera i memorijskih čipova. Naravno, nismo odoleli da zavirimo šta se krije unutar kućišta ovog SSD-a i koje su tačno komponente odgovorne za vrhunske deklarisane brzine upisa i čitanja. Odlična vest je da se kućište lako otvara, jer je osigurano samo putem četiri šrafa, a čak ne postoji ni nalepnica čijim bi oštećivanjem prekršili uslove garancije. Nadamo se da će se i drugi proizvođači, ugledati na Toshibu u ovom pogledu.
Osam šrafova kasnije i kompletno smo rastavili uređaj. Da ne bude zabune, iako smo rekli da četiri šrafa osiguravaju kućište, tu su još četiri koji povezuju štampanu ploču i na koje smo naišli unutra.
Dakle, rastavljanjem kućišta smo otkrili plavu štampanu ploču malih dimenzija i ne posebno zasićenu komponentama. Verujemo da se na istoj platformi baziraju i verzije većeg kapaciteta, tako da su ostala mesta predviđena za čipove zapravo popunjena kod njih. Na svim čipovima, uključujući i kontroler se nalaze tanke termalne trake koje prenose toplotu sa čipova na metalno kućište. Ipak, smatramo da je ovo besmislena ušteda i da je Toshiba mogla komotno da postavi termalnu traku iz jednog dela preko cele stranice gde se nalaze čipovi.
Da bi ovo rastavljanje do poslednjeg detalja imalo smisla, uklonili smo komadiće termalne trake i očistili čipove kako bismo saznali koje je komponente Toshiba tačno upotrebila za ovaj SSD. Što se tiče memorije, sasvim očekivano, reč je o NAND-u iz matične kompanije. U pitanju je 19-nanometarski MLC NAND koji smo već jednom sreli i to u sjajnom Kingstonu SSDNow V300 u verziji od 120 i 240 GB.
Ipak, Toshiba ima punih 128, 256 odnosno 512 GB, jer ne koristi LSI SandForce kontorler koji obavezno korisnicima uskrati 8, 16 ili 32 GB od ukupnog kapaciteta. Stoga, ovaj SSD obezbeđuje slobodnih 119 GB nakon formatiranja, umesto 112 GB. Iskreno, očekivali smo da se i Toshiba popne na SandForce vozić zajedno sa mnogim drugim kompanijama, ali je odluka pala na modifikovani Marvell procesor. Konkretno, on je u Toshibinoj izvedbi dobio oznaku TC58NC5HA9GST.
Nemamo mnogo informacija o njegovim karakteristikama, ali znamo da je u pitanju osmokanalni kontroler kome nije potrebna odvojena RAM memorija za rad. Takođe, Toshiba veruje u njegove performanse koje su odlične i u slučaju kada podatke nije moguće kompresovati. To znači da sa nekompresovanim podacima nema pada performansi kao kod SandForce baziranih SSD-ova. Na kraju, tu je i podrška za TRIM i NCQ tehnologije, tako da je Q Series SSD veoma dobar na papiru.
Teško je ne preporučiti Toshibu Q Series, jer je reč o jednom od onih odličnih uređaja za koje ne morate tražiti ugao iz kog su dobri. Praktično u svim testovima briljira, poseduje tri godine garancije, TRIM funkcija je tu, tako da suštinski predstavlja fenomenalan izbor.
Prednosti:
– Fantastične performanse – Stepen kompresije ne utiče na brzinu – Tehnološki moderne komponete – Povoljna (očekivana) cena
Nedostaci: – Bezličan dizajn – Bez dodatne opreme
[modul]specifikacija=2923[/modul][modul]test=395[/modul][modul]test=396[/modul][modul]test=397[/modul]Rezultati su nam pokazali da je stanje na tržištu veoma interesantno. Tehnologija NAND-a i kontrolera je toliko napredovala da se retko koji SSD može nazvati sporim. Svaki je definitivno višestruko brži od bilo kog hard diska, a pritom su sekvencijalne i mnoge druge performanse udvostručene u odnosu na modele od pre nekoliko godina.
Tehnologija NAND-a i kontrolera je toliko napredovala da se retko koji SSD može nazvati sporim, a kapacitet je takođe porastao, što je dobro za celo tržište
Kapacitet SSD-ova je takođe porastao, pa se modeli kapaciteta od oko 250 GB mogu nazvati čak nekim standardom, a i pojedini modeli od 500 GB nisu više nedostupni. To nam najbolje pokazuje Crucial sa MX100 koji nam je doneo 512 GB za ispod dve stotine evra. U svakom slučaju, treba izdvojiti modele koji se izdvajaju po nekim karakteristikama u odnosu na ostale.
Prvi je SanDisk Ultra Plus 128 koji po veoma povoljnoj ceni donosi razuman kapacitet i odlične performanse. Ovaj SSD nije najbrži, ali je prilično povoljan i pritom koristi moderan kontroler, NAND i nekoliko SanDisk tehnologija kao što je nCache 2.0. Sve to nije bitno koliko činjenica da po povoljnoj ceni ima performanse koje je teško nadmašiti.
Ukoliko tražite SSD velikog kapaciteta koji ne košta previše, a pritom ima odlične performanse, naš izbor bezrezervno ide u pravcu Crucial MX100. Ovaj SSD se na kratko pojavljuje na domaćem tržištu i treba biti brz da biste ga “uhvatili”, ali svako ko ga je kupio nije se pokajao. Performanse u svim aspektima su fantastične (posebno 4K, 4K QD32). Model od 512 GB se izdvaja, jer ima primetno bolje performanse u odnosu na verzije od 256, a posebno 128 GB.
Na kraju, ukoliko tražite apsolutno najbrži model, koji ne nosi sa sobom bilo kakav kompromis, naša preporuka ide Samsungu 850 PRO koji se pokazao kao najbolji “consumer” SSD na tržištu u ovom trenutku. Samsung zvanično navodi garantni rok od 10 godina što je još jedan pokazatelj da imaju veru u svoj “3D NAND”, ali prvo proverite kako stoje stvari sa lokalnim šopovima i distributerima. U svakom slučaju, ovaj model nije jeftin, ali je jedinstven i za sada mu nema alternative.
