Benchmark Redakcija
Miloš Stamenković Kada se sa ove vremenske distance okrenemo unazad i pogledamo u istoriju kompanije VIA Technologies, možemo konstatovati da je dotična firma svoj uspon i ime izgradila prvenstveno kreirajući čipsetove za AMD procesore. Pojavom Duron i Athlon Thunderbird procesora, VIA je sa KT133 čipsetom ubacila u višu brzinu, te je zajedno sa AMD-om krenula
u rapidno osvajanje Intelovog pozamašnog dela tržišta. Istina da se u zadnje vreme VIA maksimalno trudi da ponudi dobre Pentium 4 čipsetove, ali u finalnoj distribuciji ovi proizvodi nailaze na velike probleme na putu do kupaca, uglavnom zbog i dalje aktuelne sudske parnice sa Intelom u vezi prava na Pentium 4 čipset tehnologiju. Bilo kako bilo, KT133A je doneo značajni skok performansi, KT266 razočarao, a KT266A je povratio slavu i veru u DDR čipsetove. Već u tom momentu, zbog slova ”A” u nazivu čipseta korisnička populacija je sama izvela teoremu ”ne kupuj VIA čipset ako nema sufiks ”A” u nazivu”. Zbog toga, tako da kažemo malo negativnog publiciteta, VIA je uoči KT333 promocije imala dilemu oko naziva tog, ali i narednog čipseta. Razne varijante su kružile hardverskim kuloarima, ali je sve ipak ostalo u standardnim okvirima, te imamo klasične i očekivane nazive. E sad, o tome da li je KT400 bilo bolje nazvati KT333A ili ne može se dosta špekulisati, ali lično možemo istaći mišljenje da je naziv najnovijeg VIA čipseta apsolutno u sladu sa već stečenom reputacijom, koju je jedino stari KT333 možda malo poljuljao.
Ako sagledamo nove mogućnosti koje donosi KT400, bar po VIA Tech-ovom oficijelnom
press release-u, akcenat je bačen na AGP 8X i 8X V-Link interfejse, kao i zvaničnu podršku budućim AMD Athlon XP procesorima koji će zahtevati 166MHz magistralu. Nakon ovih informacija nameće se jednostavno pitanje: ”A šta je sa podrškom za DDR400 memoriju ? ”. Kao što su to dolazeće glasine koje su pristizale u poslednje vreme i najavljivale, DDR400 memorija nije zvanično podržana od strane KT400 čipseta. U svetlu ove činjenice nestaje i glavni razlog da čipset nosi ime koje nosi, ali nećemo opet da ulazimo u tu priču. Glavni uzrok izostanka zvanične podrške su, naravno, primećeni znakovi nestabilnosti u procesu testiranja, a tačan uzrok, bar za tako kratko vreme VIA-ni stručnjaci nisu mogli pronaći i razrešiti. Uglavnom, DDR400 memorija se može koristiti, jer za to postoje odgovarajuće mogućnosti, ali se VIA jednostavno ogradila od potencijonalnih problema koji tada mogu nastati. Kako DDR400 standard nije još zvanično proglašen od strane JEDEC-a, VIA je primenila klasično političko rešenje kako bi izbegla eventualne probleme, a opet na tržište izbacila već odlagani i očekivani KT400 čipset.
Kao što se na dijagramu čipseta može videti, KT400 se ne razlikuje mnogo od P4X400 čipseta koji nam je od ranije poznat. Pored toga, u KT400 sklopu nalazi se VT8235 southbridge koji se već počeo standardno upotrebljavati na novijim KT333 matičnim pločama. Pored podrške za USB 2.0 i ATA133 standarde, southbridge je sa northbridge-om povezan 8X V-Link vezom koja sada duplira propusnu moć poznatu sa KT333 sa 266MB/s na 533MB/s. Sam northbridge nosu oznaku VT8368, dakle samo za jedan broj veću od KT333 northbridge-a (VT8367), što možda može poslužiti kao još jedan pokazatelj napretka u tehnologiji i performansama. Glavni novitet KT400 u vidu AGP 8X interfejsa donosi maksimalnu propusnu moć od 2.1 GB/s, koja bi trebala dodatno povećati performanse nadolazećih AGP 8X kompatibilnih grafičkih karti. Ovim se spisak noviteta koje nudi sam KT400 završava, jer su gotovo sve ostale karakteristike iste kao i kod prethodnika, što možete i proveriti preko
uporedne specifikacije osnovnih mogućnosti KT400 i KT333 čipseta.
Chipset
KT400
KT333
North Bridge
VT8368
VT8367
South Bridge
VT8235
VT8233, VT8233C, VT8233A or VT8235
North / South Bridge Link
VIA V-Link@ 533MB/s
VIA V-Link@ 266MB/s
Front Side Bus
200/266MHz
200/266MHz
Memory Bus
200/266/333MHz
200/266/333MHz
Memory Type
DDR200/266/333 SDRAM
DDR200/266/333 SDRAM
AGP Support
AGP 8X
AGP 4X
Kako matične ploce samo što nisu ušle u zvaničnu prodaju, za pomoć smo se obratili
kompaniji MyStar koja predstavlja evropsku filijalu MSI-a i sa kojom gajimo izvanrednu saradnju, odnosno domaćoj firmi Pakom – jednom od lokalnih distributera firme Microstar. Tako samo na test dobili sample primerak modela KT4 Ultra ploče, a o kome nivou ekskluzivnosti se radi dovoljno govori i sama kutija na kojoj nema oznake ploče (generička kutija ovog proizvođača na kojoj samo piše MSI Mainboard), a isto važi i za CD sa drajverima na kojem nema nikakvih oznaka modela.
Zahvaljujući gospodinu Draganu Milanoviću odnosno gospođi Jasmini Divljaković,
predstavnicima pomenutih kompanija, čitaoci Benchmarka su u prilici da se uvere u mogućnosti MSI KT4 Ultra ploče pre nego je ijedan test izašao na internetu. Najlepse im se ovom prilikom zahvaljujemo što su se potrudili da nam jedan ovakav test i omoguće…
Matična ploča koju smo imali na testu predstavlja logičnog naslednika veoma uspešne KT3 Ultra serije koja je pobrala veliki broj pozitivnih utisaka, kako kod domaće tako i kod inostrane hardverske javnosti. Uz činjenicu da su KT400 i KT333 potpuno
pin-to-pin kompatibilni čipsetovi, sasvim je realno bilo očekivati da se KT3 Ultra i KT4 Ultra neće razlikovati po svom layout-u; medutim, nije tako. KT4 Ultra se može pohvaliti generalno nešto urednijim layout-om i boljem rasporedu komponenti,
što se donekle može pripisati i raznim dodatnim (potencionalnim) mogućnostima ove ploće koje i nisu direktno vezane za novi čipset. Tako se na testiranoj ploči jasno ocrtavaju mesta za Promise-ov Serial ATA RAID kontroler, firewire i ostale
stvari koje će biti dostupne na BSR verziji ploče (BSR – serial ATA + Blue Tooth + gigabitni LAN).
KT4 Ultra poseduje šest PCI slotova, a izbačen je nesretni AMR/CNR slot koji ćemo, barem se nadamo, sve manje viđati u budućnosti. Naponska jedinica je slična kao i na KT3 Ultra modelima, dakle kvalitetni elektrolitski kondenzatori, uz jedan manje 2200 mF kondenzator nego na KT3 Ultra. Na kraju ovog dela priče, pomenimo i gotovo jedini loš momenat koji se odnosi na layout, a to je prevelika blizina između grafičke karte i prva dva memorijska slota, jer kada se u AGP slotu nalazi kartica jako je teško staviti ili izvaditi memoriju iz ležišta što nikako nije povoljno. Slika dole desno najbolje potvrđuje ove naše reči…
Na delu sa konektorima jasno primećujemo još dva USB priključka, sada ih ukupno ima četiri. Evolucija je u toku 🙂 – sasvim je realno očekivati da dodatni bracketi sa USB priključcima polako nestanu, a USB portovi i definitno zamene PS2, serijske i paralelne priključke. ABIT je to već uradio sa svojim avangardnim AT7 Max modelom, i treba očekivati da se i ostali proizvođači ubrzo povedu tim primerom… Polozaj konektora ATX napajanja je mogao biti i povoljniji a već smo navikli da MSI “gura” socket na sam obod ploče što baš i nije najpovoljnije prilikom montaže-demontaže procesorskog kulera.
Kao integrisano zvučno rešenje upotrebljen je CMI 8738DX zvučni čip koji smo navikli da viđamo na Chaintech pločama, a sam MSI ovaj čip do sada nije upotrebljavao. Kako CMI 8738DX nudi bolju 5.1 podršku od standardnog AC’97 kodeka, možemo reći da je ovim izborom učinjen mali korak napred.
Interesantno je da se u kompletu dobijaju dva D-Bracket dodatka koja su veoma slična, ali imaju nešto drugačiju funkciju. Na oba se nalazi već standardna MSI LED dijagnostika, uz dva dodatna USB slota. Međutim, na jednom D-Bracketu jedan USB slot je prelepljen nalepnicom na kojoj piše ”ne skidaj nalepnicu ako misliš koristiti BlueTooth”. Pošto na testiranoj ploči postoji samo jedan komplet odgovarajućih konektora na koje se priključuje D-Bracket, to ujedno znači da morate izabrati koji ćete od D-Bracketa povezati, tj. koje ćete funkcije koristiti, što i nije baš najelegantnije rešenje.
Što se pakovanja tice, ono je odrađeno u skladu sa ”sample principima”, što znači da se pored same matične ploče i D-Bracket dodataka jedva našao CD sa drajverima uz po jedan HDD i flopi kabl. Naravno, ne smemo zaboraviti izuzetno kvalitetno odštampano uputstvo koje na svojim koricama poseduje KT400 i KT4 Ultra oznake.
Nakon što smo ploču pustili u pogon, odmah smo pohitali ka BIOS-u, odnosno opcijama koje se odnose na podešavanja memorijskih parametara. Sačekao nas je dobro poznati AMI BIOS, veoma slican onom sa KT3 Ultra generacije ploča, koji ipak donosi par noviteta. Kao najatraktivnji momenat nameće se mogućnost podešavanja memorija na 200 MHz (400 MHz DDR), naravno u asinhronom modu rada sa FSB-om od standardnih 133 MHz.
Opcija za podešavanje CAS parametara dobila je nove vrednosti, tako da je sada CAS moguće podesiti na 1.5, 2, 2.5 i 3. Vrednost 3 je logično prisutna da bi se eventualno pomoglo što stabilnijem radu memorije na 200MHz, dok je 1.5 vrednost veoma atraktivna ali na žalost sa trenutno dostupnim memorijskim modulima jako
teško ostvarljiva, naročito na iole višim radnim taktovima. Ipak, performanse koje CAS 1.5 donosi ne treba zanemariti, pa se nadamo da će se u neko skorije vreme pojaviti i adekvatna memorija. Od novih opcija za podešavanje DRAM parametara
prisutna je i ”Fast R-2-R Turnaround” opcija, čijim se uključivanjem smanjuje vreme čekanja između dva READ zahteva i logično povećavaju performanse. Ostale funkcije se poklapaju sa BIOS-om na KT3 Ultra ploči, a jedino je sam raspored
pojedinih opcija malo promenjen.
Overkloking opcije u ”Frequency / Voltage Control” meniju su takođe standardne, dakle podešavanje napona procesora, memorije i AGP, u već odavno poznatim rasponima vrednosti (Chaintech 7VJL nas je malo razmazila svojim većim marginama za podešavanje napona, pa smo tako nešto očekivali i na KT4 Ultra).
Ovako se završio pokušaj setovanja memorije na 200 MHz uz agresivna podešavanja (2-3-5)
Umerenija setovanja (CAS 2.5) su nas ipak dovela do željenog boot screen-a
Kada dođemo de stavke koja se zove ”overkloking”, i koja ujedno predstavlja ono što većinu i najviše zanima, jer bi jako lepo bilo videti npr. 250 MHz FSB. Na žalost, nismo bili u mogućnosti da ispitamo ”koliko može da razvije” od izgraviranih maksimalnih 280 MHz, zbog pojedinih problema na koje smo naišli. Iako bi prva logična pomisao bila da jednostavno nismo imali memoriju, nije baš u tome bio problem, jer smo zahvaljujući moderatoru forumu Aci dobili na korišćenje PC3500 433MHz memoriju sa kojom je moguće ostvariti barem 215-220 FSB.
Glavna prepreka za overkloking izlete bila je nemogućnost ploče da regularno menja množilac na Athlon XP procesoru. I pored investiranja u puno truda da to čudo proradi, jednostavno nismo uspeli da dobijemo željeni množilac. Ponekad se dešavalo da ploča sama proglasi npr. množilac na 12 (iako je korišćen Athlon XP 1600+ procesor), jednom se postuje i nakon reseta se više ne pali, tj. do operacije resetovanja CMOS-a. Najbolje što smo uspeli jeste da dobijemo množilac 9, ali to je opet premalo za korišceni Athlon XP 1600+ procesor koji stabilno radi na 1.7 GHz – 9×200 je ipak malo više nego što ovaj procesor može podneti. Na nižim vrednostima množioca ploča je jednostavno odbijala saradnju. Magistrala radi na maltene idealnim vrednostima, sto nas “test istine” najbolje potvrđuje…
Problem sa promenom množioca na Athlon XP procesorima nije nov, jer su i mnoge KT266A ploče posedovale ovaj problem. Ni KT3 Ultra nije imuna na to, jer i ona ima problema sa nekim vrednostima (npr. 8), ali ipak je daleko raspoloženija za saradnju od testiranog primerka KT4 Ultra. Pored ovog, postoje i dve druge male nepravilnosti rada BIOS-a. Kada se učitaju ”High Performance Defaults”
podešavanja, dolazi do brzog krahiranja sistema. Međutim, kada se učitaju klasična ”BIOS Default” podešavanja i nakon toga sve opcije podese na ”High Performance Defaults” stanja, sve radi kako treba. Jedini logičan zaključak je da ”High
Performance Defaults” opcije vrše izmenu nekih parametara koje su nevidljivi u BIOS-u i tako narušavaju stabilnost sistema, što ujedno i piše pri učitavanju ovih opcija.
Pri kraju procesa testiranja, uspeli smo da nabavimo jedan procesor iz serije Athlon Thunderbird, i da sa njim ispitamo limite KT400 na ovom ”sample” primerku KT4 Ultra ploče, jer sa dotičnim procesorom je moguće slobodno menjati množilac na ovoj ploči. Iako smo očekivali da ćemo uspeti malo da pomerimo granice koje je postavio KT333, to nije biio slučaj, jer se ovaj primerak zaustavio tačno na 200MHz magistrali. Sve preko toga, kao nrp. vrednost od 210MHz prouzrokuje takav pad operativnog sistema, da se tresak čuje do Japana. Ovim se još jednom potvrđuje činjenica da je KT400 samo blago rečeno ponovljen čipset, koji se i dalje bazira na KT266A / KT333 tehnologiji, pa shodno tome ima i slične limite u radu.
Kada je reč o performansama, KT400 ne donosi nikakav kvalitativni skok već naprotiv, boljitka gotovo da nema; u nekim testovima pokazuje čak i slabije rezultate od KT333 bazirane MSI matične ploče. Setovanjem memorije na 200MHz u asihronom režimu rada se ne dobija gotovo ništa, tako da ova mogućnost nema nikakvu realnu vrednost. Nivo i razlike u performansama KT400 i KT333 se naravno, najbolje mogu uočiti preko rezultata testova, pa zato pređimo na njih. Napominjemo da su svi testovi za KT3 Ultra plocu urađeni ponovo, zbog novije revizije VIA 4in1 drajvera (4.42), kao i zbog druge grafičke karte koja je u ovom slucaju bila GeForce 4 Ti 4400 sa
30.82 verzijom drajvera. Stoga, rezultati nisu kompletno uporedivi kao oni dobijeni pri prethodnom testu Chaintech 7VJL ploče. Test setup – Windows XP
CPU
– AMD AthlonXP 1600+
(1.40 GHz)
Maticna ploca
– Microstar KT4 Ultra – Microstar KT3 Ultra
Memorija
– 256MB PC3500
Video-karta
– Leadtek GeForce 4
Ti 4400 – Soltek SiS Xabre 400
Hard-diskovi
– Maxtor D740X
Cooling
– by Spire
Drajveri
– nVidia Detonator
30.82 – VIA “4 in 1” 4.42
Kao po običaju, sve testove AMD matičnih ploča započinjemo testovima memorijskog protoka.
Ovog puta, on ne pokazuje nikakvu razliku u performansama izmedu čipsetova, što nikako nije pohvalno. Iako je memorija u ovom slucaju radila na 200 MHz a na KT333 ploci na 166 MHz, slabašni memorijski tajminzi nam ništa konkretno nisu doneli u ovom slučaju.
Niti naredna dva testa iz popularnog utility-ja SiSoft Sandra 2002 nam nisu donela ništa novo – razlike su zaista marginalne.
Ista priča se nastavlja i kada su u pitanju sintetički testovi iz dobro poznatog paketa Ziff Davis Winbench 99. Novi VT8235 southbridge u komunikaciji sa IDE uređajima ne donosi ništa bolje rezultate u odnosu na svog prethodnika, ali zato u rezultatima 2D grafike beležimo izvesni pomak unapred – naravno, kod novog modela. I to je
nešto…
I sličan test konkurentske kuće MadOnion pokazuje približno iste rezultate…čak je ovde situacija još povoljnija za model sa KT333 čipsetom.
Dok se na tržištu ne budu pojavile memorije sposobne da na taktu 200 MHz “izguraju” sa oštrim memorijskim setovanjima, nema nikakve svrhe prelaziti na KT400 čipset. Čak i testovi realnih aplikacija ne pokazuju nikakvo unapređenje, naprotiv…
Stigosmo i do prvih testova koji daju prednost novom modelu; ako ništa drugo, svi ćemo raditi u Photoshopu i igraćemo se Specviewperfa 🙂
Na zapadu ništa novo…i definitivno ćemo na prelazak na novi čipset sačekati nekoliko meseci; mnogo brži memorijski moduli predstavljaju krucijalan uslov za neku veću popularnost novog VIA čipseta.
Naravno, test KT400 ploče ne bi bio potpun bez adekvatnog isprobavanja AGP 8X mogućnosti. Za ove potrebe koristili smo Soltek Xabre 400 video kartu sa 64MB DDR memorije koja potpuno podržava AGP 8X standard.
Kako BIOS na KT4 Ultra u kombinaciji sa ovom kartom nije dozvoljavao promenu AGP moda, već se opcija zaključavala na AUTO podešavanjima koja pružaju AGP 8X mod rada, tako smo uporedne AGP 4X performanse testirali na KT3 Ultra ploči sa Soltek Xabre 400 grafičkom kartom.
Ova testiranja su pokazala da AGP 8X samo u višim rezolucijama ostvaruje minimalnu prednost, što je i logično jer tek tada zahtevi za propusnom moći
značajnije rastu. Ipak, može se reći da je AGP 8X više marketinški trik u cilju da se na papir stavi nešto novo, nego potreba za ostvarivanjem boljih performansi grafičkog podsistema. AGP tehnologija je u originalnoj ideji prvenstveno zamišljena za korišćenje AGP Texturing funkcije, koja treba
da grafičkim kartama sa manje memorije omogući što brži rad tako što će se sistemska memorija koristiti za skladištenje velikih tekstura. Kada
bi smo danas imali GeForce 4 Ti kartice sa 8MB memorije, 8X AGP bi sigurno dosta značio. Međutim, kako je opšti trend da se na grafičke karte stavlja što više memorije, mogućnosti AGP-a i AGP Texturinga jednostavno nisu potrebne. Najnovije igre nisu u stanju ni da iskoriste 128MB on-board memorije na grafičkoj karti, tako da nema potrebe da GPU krene na put do tekstura preko AGP-a.
Posle prvog susreta sa KT400 čipsetom možemo reći da je u pitanju promašaj, barem u smislu donošenja dodatnih performansi AMD procesorima. Kada se, i ako se budu pojavili Athlon XP procesori predviđeni za rad na 166 MHz magistrali (što je sasvim realno za očekivati), tada će KT400 sa zvaničnom podrškom ovim procesorima doneti značajniji skok performansi. Ali ako znamo da će na
velikoj većini KT333 ploča biti moguće koristiti ove procesore, pojavljivanje KT400 nema nekog velikog značaja za krajnje korisnike. Naravno, nikako ne treba zaboraviti ni na brze memorijske module DDR400 standarda, jer da bi KT400 zaista
“poleteo”, neophodno je njihovo prisustvo. Logično, VIA Techu je trebao novi čipset jer lagano gubi udeo na tržištu, ali da bi poboljšali svoje pozicije potrebno je ipak nešto bolje od KT400. Ni malo ne sumnjamo da će cena novog čipseta i ploča baziranim na njemu biti minimalno veća u odnosu na KT333 sisteme i da će prethodnik logično, ubrzo i biti zamenjen; novi čipset ce ipak imati prođu na tržištu i popuniti prazninu do pojave AMD K8 generacije procesora. Cela ova priča međutim, podseća na prve testove KT333 ploča i muke koje smo tada imali – i tadašnji početni nedostatak adekvatnih memorijskih modula izazvao je u nama blago razočaranje ucinjenim…Ako poverujemo VIA Techu i kažemo: “pa ovaj čipset i nije predviđen za rad sa DDR400 memorijama” – imamo pravo da budemo nezadovoljni. I VIA je počela da nam “udeljuje” performanse na kašičicu… Što se utisaka o samoj KT4 Ultra ploči tiče, on je sasvim zadovoljavajući ako u obzir uzmemo da je u pitanju pravi ”sample” primerak a ne ploča koja je potekla iz masprodukcije. Problema ima, ali ako ih MSI reši novim verzijama ploče i BIOS-a, KT4 Ultra može vrlo lako postati jedan od interesantnijih
modela u dolazećoj KT400 ponudi. U svakom slučaju, ovoj ploči ćemo ponovo pružiti šansu da se iskaže na nekom od naših narednih, uporednih testova ploča sa ovim čipsetom. Najlepše se zahvaljujemo kompaniji “Mystar” iz Holandije, na ustupljenom hardveru za potrebe testa
