Miloš Stamenković
Western Digital Raptor WD740Pre nekoliko godina nije se ni moglo zamisliti da hard diskovi namenjeni širokom
desktop tržištu sustignu, ili čak prestignu uređaje namenjene SCSI interfejsu.
SCSI je godinama važio kao najbrže i najpouzdanije rešenje kod uređaja za masovno
skladištenje podataka, ali je njegova slaba strana bila izuzetno visoka cena
svih proizvoda vezanih za SCSI standard. Iako SCSI poseduje dobru filozofiju
i još uvek ima određene prednosti u odnosu na Paralel-ATA i Serial-ATA standardne,
one su uglavnom vezane za napredne RAID režime koji velikoj većini korisnika
nisu ni potrebni. Generalno EIDE hard diskovi tokom godina postajali sve brži
i polagano se po performansama približavali SCSI modelima srednje klase, a uz
to posedovali su (i još uvek poseduju) veoma povoljne cene po gigabajtu, što
ih čini metom ogromne većine korisnika računara. Kako su proizvođači ploča doveli
to činjenice da gotovo svaka bolja matična ploča poseduje RAID kontroler sa
osnovnim 0 i 1 režima rada, korisnici koji imaju potrebu za RAID-om su mogli
to sebi da priušte bez velikih troškova vezanih za SCSI kontrolere i hard diskove.
Zbog toga se veliki broj malih serverskih konfiguracija projektuje bez SCSI-ja,
odnosno sa Paralel-ATA ili Serial-ATA RAID rešenjem, pa se može reći da SCSI
kao standard lagano gubi bitku i svoj poslednji bastion u vidu serverskih mašina.
Navedeni rast performansi EIDE hard diskova u celini postignuto je prvenstveno
povećanjem gustine zapisa na pločama, kao i povećanjem brzine rotacije. Međutim,
kod brzine od 7200 stalo još pre par godina zbog tehnoloških ograničenja za
dalji rast broja obrtaja. U stvari, problem je bio u visokoj ceni proizvodnje
dovoljno kvalitetnih mašinskih delova koji su u stanju da pruže pouzdan rad
pri brzinama značajnije većim od 7200 obrtaja u minuti. Naravno, najbolji SCSI
hard diskovi su dostigli brzine od prvo 10 000 pa nakon toga i 15 000 obrtaja
u minuti, ali je cena tih diskova bila izuzetno visoka zbog opravdanih razloga.
Koliko je su ovo velike cifre biće vam lakše da shvatite sa sledećim malim poređenjem,
koje i možda nije baš adekvatno ali je zanimljivo. Naime, aktuelni top motori
u bolidima formule jedan se “vrte” na 18 000 obrtaja u minuti, a treba da traju
samo jedan trkački vikend što je u proseku šest sati vožnje. Hard disk sa ovako
kratkim životnim vekom nikako nije zanimljiv, tako da nam je malo jasnije zašto
je dosta težak zadatak masovno proizvoditi hard diskova sa brzinom rotacije
od 10 000 ili više obrtaja u minuti, a da se pri tome održi kako-tako pristupačna
cena.
Kompanija Western Digital je prošle godine očigledno uspela da premosti sve
ove probleme, te je tržištu predstavljen prvi hard disk sa brzinom rotacije
od 10 000 obrtaja u minuti koji je namenjen desktop tržištu. Raptor WD360 je
doneo primetan skok performansi, ali je prava stvar usledila tek kasnije sa
predstavljanjem nove evolucije Raptor modela pod nazivom WD740.
U momentu pojavljivanja na tržištu Raptor WD360 je bio nekih 20 do 30 procenata
jeftiniji od U320 10 000 RPM SCSI modela istog kapaciteta od 36 GB. Western
Digital je uspeo da ponudi hard disk koji je po performansama veoma konkurentan
pomenutim SCSI modelima, ali po primetno nižoj ceni. Ovo je ostvareno jer je
Western Digital upotrebio elektroniku od svog starog WD Caviar Special Edition
7200 RPM hard diska, i naravno uradio neophodne izmene kako bi istu prilagodio
radu sa Serial ATA standardom. To konkretno znači da Raptor WD360 nema ugrađenu
Serial ATA podršku već se koristi PATA to SerialATA bridge koji služi kao prevodilac
instrukcija sa jednog na drugi standard. Na sledećoj slici jasno se može videti
Marvell-ov SerialATA bridge čip.
Sledeća stvar koje možete videti jeste prisustvo konektora za napajanje od
PATA i SerialATA standarda, što je u principu logičan potez, jer napajanja sa
SerialATA naponskim konektorima još nema na tržištu. Na nalepnici oba modela diska
jasno piše da se nikako ne uključuju oba izvora napajanja, jer može doći do
trajnog oštećenja uređaja. Naravno, za sav normalan svet ovo je sasvim logično,
ne bi moralo da piše, ali zarad onih drugih Western Digital je hteo da se osigura.
Pored konektora za napajanje mogu se primetiti jumper-i, ali nemojte se plašiti,
oni nemaju nikakvu funkciju kod SerialATA standarda, tako da samo predstavljaju
zaostavštinu od PATA Caviar hard diska čija je originalna elektronika.
Kada je u pitanju razlika između WD360 i WD740 modela, nije u pitanju samo
puka razlika u kapacitetu gde je jedan 46 GB a drugi 72 GB. Western Digital
je značajno unapredio WD740 model unapređujući mehaniku sa Fluid Dynamic Bearing
sistemom koji između ostalog znatno snižava nivo buke koja se proizvodi pri radu.
Tako se razlika između WD740 i WD360 modela može primetiti već “na prvo slušanje”.
Pored toga WD740 poseduje ugrađenu podršku za “Command Queuing” što je jedna od
osnovnih funkcija SerialATA standarda, što znači da je novi model dosta bliži
SerialATA standardu od svog prethodnika. Poslednja bitna stavka je gustina zapisa
na ploči, tako da oba diska poseduju samo jednu ploču, ali zbog dvostruke veće
gustine (pored naravno većeg kapaciteta) dobija se nešto i na performansama.
Sve ostale karakteristike su prirodno iste, što uključuje brzinu rotacije od
10 000 obrtaja u minuti i 8 MB keš memorije.
CPU
AMD Athlon XP3200+ (2200 MHz, 200×11)
Matična ploča
EPoX 8RDA3+
Memorija
2 x Corsair PC3500 256MB 5-2-2 CAS2 1T
Hard disk
Maxtor DiamondMax+8 40GB, Western Digital Raptor WD360
i WD740
Graficka karta
GeForce 4 Ti 4400
Operativni sistem
Windows XP Pro SP1
Drajveri
nForce 3.13 i ForceWareDetonator 53.04
Pored samog uporednog testa dva Raptor modela, nismo mogli da odolimo iskušenju
i isprobamo rad dva WD740 hard diska u RAID Stripe režimu rada, tako da ćemo
uključiti i ovo poređenje. Pošto sa na našem benchmark forumu javljali ljudi
sa problemima u radu EPoX 8RDA3+ ploče i SiliconImage kontrolera na njoj, moramo
reći da mi nismo imali apsolutno nikakvih problema sa RAID režimima, te da je
sve radilo kako treba.
UPOREDNE SPECIFKACIJE
Raptor WD360
Raptor WD740
Kapacitet
36.2 GB
72 GB
Brzina rotacije
10 000 RPM
10 000 RPM
Vreme traženja
5 ms
4 ms
Interfejs
Serial ATA
Serial ATA
Keš memorija
8 MB
8 MB
Garancija
5 godina
5 godina
Za početak, pogledajmo krive transfera koje ostvaruju testirani diskovi.
Prvi grafikon predstavlja krivu transfera WD360, a drugi WD740 model.
Analizom grafikona lako se može videti da novi Raptor u svakom segmentu pruža
bolje rezulate. Brzina transfera na početku i na kraju je značajno veća, a i
sam pad transfera na pri kraju diska je dosta manji kod WD740 modela. Tako maksimalni
transfer kod novog Raptora iznosi negde oko 72 MB/s, dok na kraju on pada na
nivo od 50 MB/s, što je vrlo dobar rezultat. WD360 model ima proporcionalno
sličan pad transfera, tako da se početnik 60 MB/s pada na nivo ispod 40 MB/s,
što je takođe dobar rezultat. Pogledajmo kako izgledaju ovi rezultai kada se
sve sabere.
Ovi rezultati samo potvrđuju tvrdnje o značajno bržem radu novog Raptor u odnosu
na stari WD360 model.
SiSoft Sandra 2004 predstavlja jedan od omiljenih paketa za brzo testiranje
i upoređivanje performansi određenih komponenti sistema. Iako ne mnogo relevantni
kod većine testova, SiSoft Sandra 2004 daje dosta dobre rezultate i predstavu
o performansama hard diska. Razlike u korist WD740 modela su opet velike, kao
da se radi o dva modela potpuno različite klase.
Najzanimljiviji rezultat, ujedno i onaj koji je pokazao ubedljivo najveću razliku, je
baferovano upisivanje podataka. Vrlo je moguće da ovo ima veze podrškom “Command
Queuing” SerialATA funkcije čija je glavna uloga planiranje redosleda izvršavanja
zahteva upisa i čitanja podataka. Ono što takođe doprinosi bolje radu WD740
modela jeste i poboljšani keš algoritmi, pa se tako 8 MB keš memorije sada kvalitetnije
upotrebljava.
Pored PCMarka 2004 i očekivanog rezultata, poslednja runda testova uključuje
i neizbežne Ziff Davies Winstone testove koji po tradiciji mnogo zavise od brzine
hard diska. Međutim, pokazalo se da su nove 2004 verzije ovih test programi
napravljeni tako da dosta manje zavise od brzine hard diska, pa su stoga i razlike
nešto manje. No, i pored ove činjnice WD740 je uspeo da ostvari primetno bolji
rezultat u odnosu na stariji Raptor. Nemojte da vas buni minimalna razlika u
brojevima, jer su te male razlike kod 2004 testova u realnosti dosta velike.
Sada prelazimo na ono što neke možda i više interesuje, a to je poređenje uzmeđu
jednog WD740 disk i dva povezana u RAID 0 Stripe režim rada. Kao i uvek, pogledajmo
prvo krive transfera. Prvi grafiko predstavlja single WD740, a drugi dva WD740
u Stripe režimu.
Razlika između dva grafikona se odmah primećuje, gde možemo videti da je transfer
od početk do kraja gotovo konstantan kod Stripe-a, dok u slučaju jednog WD740
transfer počinje da lagano pada od polovine pa do kraja diska.
Naravno, rezulati sa grafiona se prenose i ovde, ali ovde ipak razliku u performansama
možemo daleko jasnije uočiti. Pogledajte samo razliku u prosečnoj brzini čitanja
koja je gotovo 50 procenata veća kod Stripe režima sa dva WD740.
Opet smo kod rezultata SiSoft Sandre 2004, gde dva WD740 u Stripe režimu još
dominantnije pokazuju svoju snagu.
Šta reći nakon ovih rezultata sem – Excellent !
Sada, kada posle čistih sintetičkih testova pređemo na drugi tip testova
koji podrazumevaju realnu upotrebu i performanse sa standardnim softverom, prednost
RAID-a brzo nestaje.
Iako smo konstatovali da ZD 2004 nema veliku zahtevnost prema hard disku, možemo
reći da smo ipak očekivali nešto bolje rezultate.
Nakon testiranja ovih diskova, a naročito WD740, na glas možemo reći da je
Westren Digital načionio veliki korak napred sa kompletnom Raptor serijom diskova.
WD740 je doneo nepohodni veći kapacitet, jer je ranijih 36 GB bilo stvarno malo,
bar kada gledamo sa stanovišta zahtevnog korisnika koji za sebe želi najbolje
moguće performanse. Jedan WD740 to sigurno može pružiti, a razlika se u trenutku
oseća kada pređe sa, na primer, danas standardno Maxtor DiamondMax+9 modela
na novi Raptor. Podizanje operativnog sistema je primetno brž, kao i rad sa
svim mogućim aplikacijama od Adobe Premiera pa do učitavanja Battlefield-a.
Cena od 200 eura za jedan ovakav disk jeste velika, ali svi kojima je stalno
do performansi biće u stanju da odvoje novac za jedan ovakv hard disk.
Sa druge strane, Stripe kombinacija nije na nas ostivila ovako dobar utisak
i pored fantastičnih rezultata u sintetičkim testovima. Razlika u radu između
single i Stripe režima se “na oko” nije mogla primeiti, jer prevenstveo
nismo imali gde da je primetimo. Sam RAID je nešto malo duža i generalno druga
priča, jer se on može konfigurisati za određene potrebe. Tako sa na primer za
file server i obradu video materijala i RAID ne podešava isto, jer razlike mogu
da budu dosta velike. Pošto smo na forumu primetili da se ima dosta želje za
RAID-om, ali da pri tome dolazi do problema, ovu temu ćemo u budućnosti obratiti
malo detaljnije.
Western Digital hard diskove za potrebe testiranja ustupila firma FLAMINGO