XFX GeForce GTX 285 i GTX295

Branko Maksimović

XFX GeForce GTX 285 i GTX295

Uvod

Ako se vratimo pola godine unazad, setićemo se da je najskuplji GeForce GTX 280 inicijalno prodavan po preporučenoj ceni od 600 američkih dolara, dok je dosta slabijoj varijanti data 200 dolara niža cena. Zatim se pojavio AMD RV770, odnosno serija kartica baziranih na njemu i potpuno redefinisala pojam “najbolja kupovina”. Čak iako je to AMD učinio u nešto nižim cenovnim razredima, NVIDIA je shvatila da je pristup u dizajnu GT200 čipa, bar na aktuelnom nivou razvoja litografske tehnologije, pogrešan. Više od dva puta manji GPU nudi sličnu computing moć od giganta kakav je GT200. RV770 u obe varijante i u sopstvenim cenovnim rangovima nudi fascinantne sirove performanse, posebno pogodne za GP-GPU projekte kakav je Folding@Home. Svesni da povratka nema, u kompaniji NVIDIA su krenuli da smanjuju cene novih GeForce kartica i menjaju marketinšku taktiku, pa je uskoro akcenat bačen na ubrzan razvoj CUDA platforme i Stream Computing rešenja za profesionalne korisnike,  odnosno PhysX za igrače, a tada novi modeli – GeForce GTX260 i GTX 280 su dobili 15, 20 i na kraju 25% niže cene. AMD Radeon HD4800 serija grafičkih akceleratora je dodatno zakomplikovala situaciju u redovima „zelenih“ i na najbolji mogući način pokazala da možete proizvoditi GPU koji će biti preskup, preglomazan, vruć i komplikovan, ali i krajnje neisplativ – bez obzira na to kakve performanse nudi. Teško je bilo za očekivati da će NVIDIA nakon GT200 na tržište da izađe sa potpuno novim, ne-monolitnim rešenjem. Pre bi se moglo očekivati da će prvo postojeću arhitekturu, u koju je uloženo dosta resursa, prebaciti u sitniji proizvodni proces, a da će više puta razmisliti u kom će se pravcu dalje razvijati GT300. To se i desilo i rezultat je GT200b.

Trenutno, GeForce GTX 280 je jeftiniji od Radeon HD4870X2 modela, a njegove performanse ipak ne zavise od toga koliko se dobro određena aplikacija skalira u DualGPU režimu. Uz nižu cenu i nove drajvere, GeForce GTX 280 akcelerator postaje atraktivnija kupovina, što smo i pokazali u našem testu overklokovanog ASUS ENGTX 280 TOP modela. NVIDIA je sa svojim partnerima na ovaj način pripremila teren za još jeftinije i još brže GeForce GTX 285  kartice, a kako je njihova cena sada niža, ostalo je prostora za novi, skuplji model – GeForce GTX295, koji smo već prikazali u našem inicijalnom testu ovih kartica, na primeru Gainward modela.  Ovoga puta, ideja je da kroz poboljšane drajvere predstavimo dve nove XFX GeForce kartice iz serija GTX 285 i GTX 295. Od modela GTX 285 ne očekujemo veća poboljšanja, ali pažljivim čitaocima sigurno nije promaklo to da je GTX 295 prilično često bio sporiji od GTX 285 modela, što je rezultat loše podešenih Dual GPU profila unutar drajvera, koji se “vezuju” za izvršni fajl svake odi igara.

XFX je kompanija čije smo proizvode do skoro mogli samo da poručimo od rođaka iz Amerike ili eventualno iz neke zemlje Zapadne Evrope. Međutim, kompanija je u vreme kada je NVIDIA bila neprikosnovena prilično napredovala, pa je proširila svoje poslovanje izvan okvira u kojima je bila rame uz rame sa brendovima poput BFG-a. U prilog činjenici da se XFX prilično „komercijalizovao“ govori i to da je ova kompanija od nedavno predstavila svoje prve Radeon kartice. To, naravno, ne mora da bude loše, a nakon poteza koji je učinio Gainward, očekivalo se i ovo. Sasvim je moguće da ćemo uskoro videti i Galaxy Radeon akceleratore – cilj svakog igrača je da što bolje posluje, odnosno preživi u ovim, za IT industriju, prilično teškim momentima.

Još o GT200b čipu…

Najuspešniji proizvod kompanije NVIDIA ostao je G80 i njegov derivat G92x – samo za protekle dve godine, čitaoci Benchmark sajta su bili u prilici da pročitaju test preko četrdeset modela akceleratora baziranih na G80 tehnologiji, tu uključujući i test čak šesnaest GeForce 8800 kartica. GeForce 8800 je u svom izvornom obliku, sa istim referentnim nivoom performansi, bio aktuelan preko 20 meseci, što je u IT industriji izuzetno dug period. GT200 GPU, koji pokreće GeForce GTX 280 i GTX260 modele je najveći GPU i najveći procesor koji se proizvodi, a da je namenjen desktop PC tržištu. Ovaj GPU monstrum čini 1.4 milijarde tranzistora i on je nekoliko puta veći od Core 2 procesora, a po veličini ga nije nadmašio ni “Nehalem”.  Čitaoce koji žele više informacija o GT200 arhitekturi upućujemo na naš prvi test GeForce GTX 280 kartice. Sam GT200 GPU, o kome najviše detalja možete saznati na ovoj lokaciji (ako niste čitali, toplo preporučujemo da pogledate linkovanu stranicu!), izrađen je u 65-nm proizvodnom procesu koji je i u trenutku kada se čip pojavio bio uglavnom prevaziđen. NVIDIA nije imala mnogo izbora, niti je želela da rizikuje toliko da ovako veliki GPU izradi u sitnijem procesu. Nakon nekoliko meseci napornog rada na izmenama potrebnim da bi se čip uspešno prebacio na 55-nm, ali i velikog broja simulacija i drugih testiranja, GT200b je imao svoj uspešan tape-out. Naravno, manji GPU znači i nižu cenu u proizvodnji, manju potrošnju, zagrevanje i mogućnost rada na nižem naponu, odnosno višim radnim učestanostima. Ipak, prelazak sa 65 na 55 “nanometara” nije napredak od koga se mogu očekivati čuda, pa ni najbrži GT200b akcelerator neće biti epohalno brži od GT200 izdanja. Ne treba nikako zaboraviti da ovi procesori imaju preko 1400 miliona tranzistora! Iako su GeForce GTX 285  i GTX295 novi modeli, GTX 285  predstavlja osveženi GTX 280, njegovu verziju sa novim 55-nm GT200 čipom, ali smo ovaj GPU na tržištu mogli da sretnemo i ranije. Naime, GeForce GTX260-Core 216, pojačana verzija te kartice (bez Core 216 “sufiksa”) je prva kartica koja je bila bazirana na GT200b čipu. Kako je velike GPU-ove malo teže prebaciti na sitniji proizvodni proces (a da se zadrži dobar yield (procenat ispravnih čipova po vaferu)), prve izdanke GT200b čipova, sa delimično defektnim delom “pajplajna”, NVIDIA je markirala za novi GTX260 model, koji, kao što znamo, ima jedan shader, render back-end, memorijski i TMUblok “isključen” unutar samog čipa. Nakon što se yield poboljšao, a praznici prošli, došlo je vreme da se GT200b naplati na pravi način. Novi naziv – GeForce GTX 285  je konačno i pravi, jer kupci mogu da predpostave da pomak u odnosu na prethodni model nije veliki, što je i tačno. Radne frekvencije su sa 602 MHz / 2.2 GHz  povećane na  648 MHz / 2.484 GHz, što nije mnogo, ako znamo da je već testirani ASUS EN280GTX TOP imao radnu frekvenciju GPU-a od 670 MHz. Naravno, očekuju se i overklokovana izdanja GT200b baziranih kartica, a neki partneri su u startu ponudili blago ubrzane verzije. S obzirom na to da je GT200b po arhitekturi i broju operativnih jedinica identičan svom malo većem prethodniku, pogledaćemo tabelu sa uporednim karakteristikama novih modela, dok čitaoci koje zanima više detalja o ovom fascinantnom čipu, mogu da posete linkove koje smo dali na početku ove stranice.

Kao što smo već objasnili u prethodnim testovima, GT200b, kao i GT200, ima 240 SP jedinica, 32 ROP-a, 512-bitnu memorijsku magistralu i podršku za stariji, GDDR3 standard – prava je šteta što GeForce GTX 285  ne stiže sa GDDR5 memorijom, jer bi tako efektivan bandwidth bio dvostruko veći, a sama kartica u višim rezolucijama, najverovatnije, dosta brža. Ovako, na GeForce GTX 285  možemo da gledamo kao na overklokovani GTX 280 – iz perspektive potrošača koga nije briga da li je GPU izrađen u 65 ili 55-nm procesu i da li troši 20-30W struje više ili manje. Radne učestanosti su sa 602 / 1296 / 2214 MHz povećane na 648 / 1476 / 2484 MHz. O bržem modelu, više informacija ćete moći da pročitate prilikom opisa XFX GeForce GTX295 kartice, drugog po redu Dual GT200b akceleratora koji smo testirali.

3D Graphics

· 2nd generation unified architecture
· Up to 240 processor cores
· Next generation geometry shading and stream out performance
· Next generation dual issue· Next generation HW scheduler
· NVIDIA GigaThread™ technology with increased number of threads
· 2x registers
· Full support for Microsoft DirectX 10.0 Shader Model 4.0 and OpenGL 2.1 APIs
· Full 128-bit floating point precision through the entire rendering pipeline
· Lumenex™ Engine· 16× full screen antialiasing
· Transparent multisampling and transparent supersampling
· 16× angle independent anisotropic filtering
· 128-bit floating point high dynamic-range (HDR) lighting with antialiasing
· 32-bit per component floating point texture filtering and blending
· Full speed frame buffer blending
· Advanced lossless compression algorithms for color, texture, and z-data
· Support for normal map compression
· Z-cull
· Early-Z

Video

· PureVideo HD® Technology
· Dedicated on-chip video processor
· High-definition H.264, VC-1, MPEG2, and WMV9 decode acceleration
· Blu-ray dual-stream hardware acceleration (supporting HD picture-in-picture playback)
· HDCP capable up to 2560×1600 resolution
· Advanced spatial-temporal de-interlacing
· Noise Reduction
· Edge Enhancement
· Bad Edit Correction
· Inverse telecine (2:2 and 3:2 pull-down correction)
· High-quality scaling
· Video color correction
· Microsoft Video Mixing Renderer (VMR) support
· Dynamic Contrast and Tone Enhancements

NVIDIA Technology

· NVIDIA 2-/3-way SLI® Technology
· NVIDIA PhysX™ Technology
· NVIDIA CUDA™ Technology
· IEEE 754R double precision support

Display

· Multi-display support
· Two dual-link DVI outputs for digital flat panel display resolutions up to 2560×1600
· Dual integrated 400 MHz RAMDACs for analog display resolutions up to 2048×1536 at 85 Hz
· Integrated HDTV encoder for analog TV-output (Component/ Composite/S-Video) up to 1080i resolution
· 10-bit internal display processing
· DisplayPort output support with hardware support for 10-bit per component scanout
· Incorporates HDMI technology for combine video + audio output
· Underscan/overscan compensation and HW scaling

Interfaces

· Designed for PCI Express 2.0 x16 (PCI Express 2.0 devices are backwards-compatible with PCIExpress 1.x devices)
· Up to 512-bit GDDR3 memory interface

Power and Thermal Technology

· Advanced power and thermal management for optimal acoustics, power, and performance based on usage
· Dynamic clock and voltage scaling
· Clock gating
· NVIDIA HybridPower™ Technology

Operating System Support

· Windows Vista 32/64-bit
· Windows XP / Windows XP 64
· Linux
· FreeBSD x86

Kartica na testu – XFX GeForce GTX 285

Druga po redu GeForce GTX 285 kartica koju smo tesitrali stigla nam je preko domaćeg distributera kompanije XFX. Frekvencija čipa kod standardnih modela je 648 MHz, mada već postoje i overklokovani modeli iz XXX i Black serija koji će biti za nijansu skuplji. Shader domain je postavljen na 1476 MHz, što je za skoro 200 MHz više u odnosu na GTX 280 model. Gigabajt posvećene GDDR3 memorije radi na 2484 MHz. Kartica je spakovana u lepo, luksuzno pakovanje sa unutrašnjom kutijom, u kojoj je dodatno zaštićena sa svih strana, što je u poslednje vreme postalo standardno. Za razliku od Gainwarda, XFX jeste ponudio super bogat paket dodataka, koji uključuje user manual, drajver, softver za overklokokvanje, adaotere, kablove, znak “Do not disturb I'm gaming” koji treba okačiti na vrata i punu verziju Ubisoft-ovog novog first point shooter-a Far Cry 2, što je stvarno vredno svake pohvale.

Maksimalna količina struje koju XFX GeForce GTX 285 kartica može da povuče je svega 183W, što je ipak dosta, dosta manje od onoga što traži GeForce GTX 280 (235W, odnosno u slučaju ASUS EN280GTX TOP modela – oko 250W). To znači da je NVIDIA mogla bez problema da na mesto konektora za eksterno napajanje postavi dva šestopinska priključka. 75W kartica može da „pozajmi“ preko matične ploče (PCI Express x16 slot), a dva puta po dodatnih 75W putem dva PCI Express x16 konektora. Ukupno, to je maksimalnih 225W, što je dovoljno za GeForce GTX 285 , ali ne i GTX 280, koji zahteva bar 10W više, čak i kad nije dodatno „klokovan“. Kartica je, spolja gledano, identična svom prethodniku, što znači da je prilično glomazna i svakako ima dual-slot kuler, koji je kompletno prekriva. Iako je druga strana kod prethodnika bila potpuno prekrivena metalnim poklopcem, što smo prvi put videli kod GeForce 9800 GX2 akceleratora, GeForce GTX 285 nema ovaj “feature”, koji, po našem mišljenju ne pospešuje hlađenje, pa je i dobro da je izbačen.  Grafička poseduje dva DVI-I porta sa Dual-Link propusnim opsegom i sedmopinski YPbPr S-Video konektor, a uz karticu stiže i HDMI adapter, koji može da prosledi i audio signal, ako ga na poseban SPDIF priključak dovedete do video akceleratora.

Tačne dimenzije kartice su 268 x 111 x 36 milimetara, a masa 824 grama i kao što smo gore naveli, poseduje dva šestopinska konektora za eksterno napajanje. Kao i kod prethodnika, ali i GeForce 9800 GX2 kartica, dva SLI konektora su prekrivena gumenom kapicom, kako ne bi bio narušen monolitni izgled same kartice. Dva SLI konektora su neophodna za kreiranje 3-way SLI niza. Desno od konektora za napajanje, nalazi se SPDIF audio konektor koji nije bio prekriven sopstvenom gumenom kapicom. Na njega možete dovesti audio sa nekog eksternog kodeka ili zvučne kartice, a zatim ga proslediti kroz prvi DVI-I konektor preko HDMi adaptera na LCDTV uređaj ili Plasma TV. Kao i kod GeForce 8800 GTX i Ultra kartica, ali i novijeg GTX 280 modela, poseban čip zadužen za sve video izlaze, koji je istovremeno TMDS transmitter i SLI composing engine, izveden je na poseban die, i ovoga puta nosi naziv NVIO2. Ne samo što pojednostavljuje ionako prekompleksan GPU, već i omogućava da se on, bez dodatne i nepotrebne NVIO elektronike ugrađuje u GP-GPU i CUDA uređaje kakva je NVIDIA Tesla linija proizvoda. Njima zaista nije neophodna funkcionalnost koju integriše NVIO, jer nisu grafičke kartice. S druge strane, prisustvo posebnog NVIO čipa podiže cenu GTX 285 kartica.

XFX GeForce GTX 285 poseduje sedmofaznu naponsku jedinicu, koju nadgleda Volterra VT1165MF kontrolerski čip. Deo naposke sekcije koja se brine za stabilan rad memorijskih čipova kontroliše Richtek RT9259A, a ona se napaja direktno sa PCI Express x16 slota. GPU i ostali čipovi struju “dobijaju” putem 6-pinskog i 8-pinskog konektora. GT200 jezgro u B1, kao i u prethodnoj, A2 reviziji poseduje svih 240 unified shader jedinica, 32 ROP podsistema i 80 texture fetching unita. Radna frekvencija GPU-a je 648 MHz, a 240 shader procesora je postavljeno na 1476 MHz. GDDR3 čipovi od 0.77ns omogućili su da 1024MB VRAM-a bude postavljeno na efektivnih 2484 MHz, a to ostavlja još prostora za dodatni overkloking (memorija bi trebalo da može da radi na 2600 MHz). Memorijska magistrala ima “širinu” od 512 bita. Kartica poseduje dva MIO priključka za SLI sisteme, što znači da je moguće kartice povezati u SLI i Tripple SLI sisteme. U poslednjoj varijanti, preporučuje se napajanje od 1250W. GPU i memorija se hlade posebno dizajniranim kulerom, koji je razrađeno i nešto masivnije rešenje već viđeno na GeForce 8800 GTX karticama, a ranije je upotrebljavan i na GTX 280 modelima.

Na GT200 jezgro naleže dobro ispolirani bakarni deo, kroz koji prolaze toplotne cevi. Heat pipe sistem je zadužen za distribuciju toplotne energije kroz ostatak rashladnog sistema, načinjenog od legure aluminijuma. Između kulera i GPU-a postoji tanak premaz termalne paste neobično tamne boje (viđali smo žvake, bele paste, srebrne paste, ali ova tamno-siva smesa nam za sada deluje kao najbolja). Memorijske čipove, NVIO2 čip i delove naponske jedinice hlade specijalno profilisani delovi kulera sa aluminijumskim dodirnim površinama, a između njih i kulera su smešteni klasični termalni-pad-ovi: male gaze natopljene belom termalnom pastom. Ventilator koji hladi čitavu skalameriju je čuveni Delta fan, koji smo viđali i na prethodne tri generacije. Čini se da je novi nešto kvalitetniji, jer je u pitanju tripple bearing sistem, a to garantuje da će duže i tiše raditi. Veoma je tih na malom broju obrtaja, ali je i sposoban da istera neverovatnu količinu toplotne energije koju generiše (overklokovana) GeForce GTX 280 kartica, tako da neće biti problem da ohladi i GTX 285, koji se ipak osetno manje zagreva.

Naponska jedinica je potpuno digitalna, ali o njoj još uvek ne znamo previše – sam kuler je gotovo nemoguće skinuti sa kartice, jer je na mesto termalne paste, izgleda, došao termalni lepak. Naime, kad smo pokušali da je rastavimo, nakon što smo skinuli sve šrafove (kao i kada smo ranije “skidali” GTX 280 kartice), shvatili smo da je kuler toliko dobro zalepljen za karticu, da je prilično opasno da jače vučemo sam kuler kako bi ga odvojili od PCB-a. Međutim, memorija upotrebljena na GTX 285 modelima jeste nešto novija, modernija i brža – GDDR3 memorija sa potpisom kompanije Hynix i oznakama H5RS5223CFR-N2C sa latencijom od 0.83 ns (1200 / 2400 MHz DDR) zamenjena je Hynix čipovima sa oznakom H5RS5223CFR-N3C, koji imaju propisanu latenciju od 0.77 ns, što odgovara frekvencijama od 1300, odnosno efektivnih 2.6 GHz. Kao i u slučaju GTX 280 modela ranije, ovo je trenutno najbrža GDDR3 memorija koja se proizvodi. Kuler je neobično tih kada je kartica u stanju mirovanja i kada radi na 300 / 1000 MHz – kao da se radi o potpuno pasivnom rešenju, ali je nešto bučnija u 3D režimu iako se može nazvati vrlo tihim, u proseku.

Kartica na testu – XFX GeForce GTX 295

I druga XFX kartica je na test stigla iz istog izvora i nosi obeležja čuvene kompanije koja je nedavno primila i Radeon drugare u svoju familiju. U pakovanju takođe nema mnogo dodataka kada je softver u pitanju, ali je najvažnije tu, uključujući HDMI adapter i S-PDIF kabl za audio, kao i drugih video kablovi i spliteri na koje smo već navikli. XFX GeForce GTX 295 i na prvi, ali i na svaki sledeći pogled i inspekciju deluje impresivno. Ne, nije veća niti duža od GTX 285 modela, ali je masivnija, pedantnije izrađena, obložena fenomenalnim finišom koji podseća na gumiranu plastiku. Čim je ugledate i uzmete u ruke, jasno vam je za šta ste dali gotovo 500 evra. Njene dimenzije su 267 x 111 x 38 milimetara, a masa 1213 grama.

XFX GeForce GTX 295 je referentna kartica ovog tipa i kao takva koristi do sada neviđen sistem vazdušnog hlađenja. Na njoj su dva GT200b čipa, a sama kartica je koncipirana slično već viđenom i testiranom GeForce 9800 GX2 modelu, što, za početak, znači da svaki GPU ima sopstveni PCB za razliku od Dual GPU rešenja konkurentske kompanije AMD, koja je oba grafička čipa smestila na jednu štampanu ploču. Maksimalna količina “struje” koju GeForce GTX 295 može da povuče je 289W, što je za više od 100W preko onoga što zahteva GeForce GTX 285, ali opet, za svega 30-35W više od maksimalne potrošnje overklokovanih izdanja GeForce GTX 280 kartica. Takođe, konkurentski Radeon HD4870X2 ima maksimalnu potrošnju od 286W, što je samo 3W manje. Posmatrajući ove cifre i poredeći termalnu disipaciju i potrošnju GT200 A3 i B3 revizija, jasno je da NVIDIA nikako nije mogla da napravi Dual GPU varijantu sa 65-nm verzijom GT200 čipa. Da se to desilo, kartica bi zahtevala gotovo 400W samo za sebe, što bi zahtevalo tri eksterna konektora, a nijedno hlađenje je ne bi dovoljno ohladilo, tako da bi radne učestanosti morale da budu dosta niske, a samim tim i performanse diskutabilne.

Napomena: slike iznad su pozajmljene od kolege i prijatelja W1zzarda sa sajta Techpowerup.com, jer smo mi imali malo vremena da se posvetimo izuzetno složenom procesu rastavljanja XFX GeForce GTX 295 kartice.

Kao što ste mogli videti u tabelama na dve strane ranije, grafički procesori na GeForce GTX 295 karticama imaju 240 shader jedinica, ali koriste nešto užu memorijsku magistralu; 448, umesto 512 bita znači da je jedan od crossbar memorijskih linkova „isključen“ tj. da tako nedostaju i dva memorijska čipa, pa ni sama kartica nema 2 x 1024 MB memorije, već nešto manje. NVIDIA se na ovaj korak odlučila da bi smanjila kompleksnost samog PCB-a, odnosno layout-a oko GPU-a i time smanjila troškove, jer je izračunato da će ukidanje širine memorijske magistrale za ovako mali procenat minimalno uticati na krajnje performanse.

GT200b čip u konfiguraciji za XFX GeForce GTX 295 i bilo koju drugu GeForce GTX 295 karticu je po snazi negde između onog za GeForce GTX 260-Core 216 i GTX 285 modele. Poseduje veći broj aktivnih SP jedinica od novog GTX 260-216 modela – svih 240 ovih ko-procesora je “uključeno”. Takođe, i 80 texture fetch i filtering jedinica je prisutno i prijavljeno unutar jezgra, ali je render back-end jedinica ostala uskraćena za jednu ROP particiju, pa umesto 32 unit-a, imamo 28. Ovo je učinjeno jer ne postoji način da isključite jedan crossbar memorijski kontroler širine 64 bita, a da na njega “vezan” ROP segment ostane funkcionalan, što je i logično. Tako svaki od GT200b čipova na XFX GeForce GTX 295 kartici ima sopstvenih 448 bita širine za memorijsku magistralu, na koju je vezano po 896 MB, što ukupno daje 1792 MB GDDR3 memorije. Memorijski propusni opseg zbirno iznosi 223,8 GB/s. Radne frekvencije su iste kao i kod GeForce GTX 260 Core 216 modela – 576 MHz za GPU-ove (SP jedinice rade na 1242 MHz) i 1998 MHz za VRAM.

Osim dva Dual Link DVI konektora, GeForce GTX 295 poseduje i HDMI konektor – konačno! Ova monstrumska kartica je masivna najpre zbog svog velikog kulera, koji, kao u sendviču, stoji između dve štampane ploče, okrenute jedna prema drugoj i “leđima” ka posmatraču. GeForce GTX 295 ima znatno pametnije rešen rashladni sistem u odnosu na onaj kod GeForce 9800 GX2 modela, što je i logično jer je potrebno odvesti višak toplote sa kartice koja sama može da povuče gotovo 300W struje (kada je overklokujete, ona to svakako i radi). Kao što možete videti na slici koja predstavlja presek kroz GeForce GTX 295, kuler je “kombo” tipa, što znači da jedan hladi oba GT200b GPU-a i sve memorijske čipove.

Veći deo rashladnog sistema je načinjen od aluminijuma. Vazduh koji na prednjem delu kartice uvlači veliki ventilator prolazi kroz samo središte ovog svojevrsnog hardverskog sendviča. Rashladni sistem se, dakle, nalazi između PCB-ova, a u sistemu aluminijumskih listića ima i bakarnih toplotnih cevi. Mesta na kojima kuler dodiruje GPU-ove je načinjen, naravno, od bakra. Veći deo toplog vazduha se izbacuje van kućišta, ali postoje i otvori sa strana, što nije dobro, jer se zagreva i matična ploča i ostatak sistema, ali je verovatno bilo neophodno da bi se poboljšale performanse rashladnog sistema. Čitava kartica je obložena finom gumiranom plastikom koja je jako prijatna na dodir.

Na slici možemo da primetimo i da je HDMI konektor postavljen na PCB na kome se nalazi i PCI Express x16 slot konektor i NVIO2 čip. Na drugom PCB-u su dva DVI priključka, kao i LED diode (plava svetli kada je kartica pravilno povezana na matičnu ploču i dodatno napajanje, a zelena da je bar jedna digitalna konekcija sa displejem aktivna. Crvena dioda svetli kada postoji bilo kakav problem sa napajanjem. Kada smo dotakli temu napajanja, a to je jedna od tema na koju najčešće dobijamo pitanja – GeForce GTX 295 zahteva napajanje od bar 700W kako bi pravilno radila, mada bi smo mi preporučili bar 750W, jer je neophodno da ono može da isporuči 46A na 12V grani. Imajte u vidu da kartica, pod potpunim opterećenjem, a to je skoro uvek i konstantno kad se igrate ili koristite neku drugu 3D intenzivnu aplikaciju, vuče gotovo 300W struje, što nije malo. Poređenja radi – čitava Xbox 360 konzola vuče maksimalno oko 160W, a većina laptop računara i mnogo manje.

XFX GeForce GTX 295 stiže sa jednim 8-pin PCI Express konektorom za eksterno napajanje, kao i dodatnim 6-pin konektorom. Ako želite da koristite adaptere sa 6-pin na 8-pin konektor, budite sigurni da on sa jedne strane ima dva 6-pin priključka, jer prelazak sa 6-pin na 8-pin po sistemu “jedan na jedan” neće uroditi plodom. GeForce GTX 295 podržava i Quad SLI, pa je zato na kartici jedan MIO konektor, mada čak ni mi, iskreno, ne poznajemo osobu koja bi sebi priuštila ovakvo zadovoljstvo iako je lepo što NVIDIA smatra da i ovakvih korisnika – ima. To su uglavnom dizajneri igara i beta testeri, kojima je potrebna sirova grafička snaga kako bi svoje igre, koje će se pojaviti u doglednoj budućnosti, mogli da testiraju na hardveru koji može da simulira višu klasu jednog grafičkog čipa za dve do tri generacije unapred.

Nismo sigurni koje je memorijske čipove NVIDIA koristila na ovom modelu, ali je s obzirom na radne učestanosti sasvim moguće da su u pitanju Hynix čipovi već viđani na GeForce GTX 280 karticama, sa latencijom od 0.83 ns, mada je isto tako moguće da su i sporiji (1 ns, npr.). Očekivali smo da će GeForce GTX 295 biti najvrelija kartica koju smo testirali, ali za sada, prvo mesto drže ASUS EN280GTX TOP i Radeon HD4870X2. XFX GeForce GTX 295 ima prosečnu radnu temperaturu od oko 70 stepeni, a čak i pod najvećim opterećenjem, temperature čipova ne prelaze preko granice od 88 stepeni, što je, uzevši sve u obzir – podnošljivo. Nažalost, da bi održala temperaturu u granicama normale, potrebno je “izduvati” svu disipiranu toplotu, pa je i sam ventilator u ovim situacijama malo bučniji. Ipak, testirani XFX GeForce GTX 295 radi savršeno stabilno.

Test Setup

PCI Express kartice smo testirali na test sistemu prikazanom u tabeli:

Procesor

Intel Core 2 Quad Q6600 @ 3600 MHz (400 MHz x 9), 1600 MHz QPB

Matična ploča

ASUS P5K Premium Black Pearl 18th Anniversary Edition

Memorija

2 x 1Gb Geil PC2-8500 1066GHz @1200MHz 2.25V

Hard Disk

Samsung SpinPoint SATA II, 320 GB, 16MB
Western Digital Caviar 2500JS SATA II 250 GB, 16MB

Video Karte

MSI N9800GTX (512MB GDDR3) – Forceware 178.13
MSI N260GTX (869MB GDDR3) – Forceware 178.13
ATI Radeon HD3870X2 (1024 MB GDDR3)- Catalyst 8.1b
ATI Radeon HD4870X2 (1024 MB GDDR5)- Catalyst 8.10b
MSI R4870 (512 MB GDDR5) – Catalyst 8.8b
ASUS ENGTX280TOP (1024 MB GDDR3) – ForceWare 180.43
Gainward GTX 285 (1024 MB GDDR3) – ForceWare 185.20 beta
Gainward GTX 295 (1762 MB GDDR3) – ForceWare 185.20 beta
XFX GeForce GTX 285 (1024 MB GDDR3) – ForceWare 182.06 WHQL
XFX GeForce GTX 295 (1762 MB GDDR3) – ForceWare 182.06 WHQL

Monitor

Samsung SyncMaster 244T / 245T

Cooling, Case, PSU

CoolerMaster GeminII*
CoolerMaster WaveMaster
CoolerMaster Ultimate Circuit Protection 900W*
* – ustupio Cooler Master

DVD uređaj

Pioneer DVR-112L

DVD uređaj

Pioneer DVR-108D

Operativni sistem

Windows XP Service Pack 2 (optimized for performance)
Windows Vista SP1 (default)
DirectX 9.0c
DirectX 10

Igre/Bench programi

3D Mark Vantage

3D Mark 06

SPECORG SpecVIEW Perf 8.1

Enemy Territory: Quake Wars

Prey

Company of Heroes 1.3

Battlefield 2142

Unreal Tournament 3

Lost Planet: Extreme Conditions

Call of Duty 4: Modern Warfare

Half Life 2: Episode Two

Assassin's Creed DX10.0
Far Cry 2

Crysis 1.3

Fallout 3

Race Driver: GRID

Need For Speed: ProStreet

X3 Reunion Demo Benchmark

World in Conflict

S.T.A.L.K.E.R

F.E.A.R 1.08

Quality setting, dok su Adaptive i Temporal anisotropic filtering bili isključeni. Wait for vertical refresh odnosno Vertical Sync smo isključili. Kod nVidia kartica, podrazumevani mip-map setting je Quality, trilinearne optimizacije su uključene, anisotropic mip filter i sample optimizacije isključene, a gamma correction pri antialiasingu uključen. S obzirom na to da se NVIDIA kartice testiraju sa teksturnim filterom podešenim na High Quality (default je Quality), dobijeni rezultati su možda niži u odnosu na rezultate koje bi neko drugi mogao da dobije na sličnom test sistemu.

FutureMark 3DMark 06 Pro
 

Novo izdanje 3DMark benchmarka može da se izvršava samo sa Direct X 9 kompatibilnim akceleratorima. Tri prerađena testa iz prošlogodišnje verzije koriste Shader Model verzije 2.0, dok najnoviji zahteva SM3.0 i 256 MB video memorije Sva tri game demoa su izuzetno zahtevni, karakteriše ih još veći broj poligona koji opterećuje VS jedinicu, kompleksni shader programi (mapiranje neravnina, osvetljenja, emulacija pravog HDR osvetljenja, particle efekti, dinamične i meke senke, subface scattering, napredni fog efekti (emulacija volumetric efekta), ali i dosta postprocesing efekata. Novi test – Deep Freeze je grafički najimpresivniji, a novi 3DMark ima i napredni CPU test, koji simulira upotrebu A.I. rutina u igrama, kao i kalkulacije vezane za samu fiziku.
 

FutureMark 3DMark Vantage
 

Iako nije toliko vizuelno impresivan kao njegovi prethodnici, 3DMark Vantage je zapravo dosta bolje osmišljen GPU i gaming benchmark uopšte. Pažnja je ovoga puta usmerena na funkcije koje se izvršavaju ili će se uskoro izvršavati unutar igračkih “endžina”, a ne na sam artwork. Prvi od dva grafička testa, Jane Nash (Graphics Test 1) testiraju simulaciju tečnih povšina i generisanih tekstura, kao i GPU-kalkulisane sisteme čestica, a u čitavoj sceni se u realnom vremenu u obzir uzimaju i uticaj gravitacije na objektima (pa i na “objektima” glavne junakinje), zakon inercije i impulsa sile (prva dva Njutnova zakona), kao i zakon akcije i reakcije, uz uticaj otpora vazduha. Fiziku kalkuliše GPU, a da sve ne bi ostalo samo na kalkulacijama “ispod”, 3D scena je opterećena brojnim dinamičkim izvorima osvetljenja sa kompleksnim senkama, a voda, koja je refleksivna i refraktivna, se ne pomera na predefinisan način, već se svaki talas u realnom vremenu i dinamički generiše. Drugi test, New Calico, podseća na igru X3:The Threat i ne sadrži objekte sa skinovima (bez zglobova), ali zato poseduje ogroman broj objekata u sceni, sa shadow mapama različitog tipa. Po prvi put u 3DMark benchmark programu, prisutni su i global raytracing efekti ((Parallax Occlusion Mapping, True Impostors i volumetric fog). Treći test pokušava da izmeri performanse CPU-a u kalkulacijama veštačke inteligencije i fizike. Broj “gejtova” kroz koje proleću avioni je srazmeran broju jezgara sistemskog procesora, a ako u sistemu posedujete i hardver za kalkulaciju fizike (PPU), ovaj broj se povećava za tri. Nakon, standardnih, na red dolaze i “sintetički” testovi: texture fillrate, color fillrate, paralax occlusion mapping, gpu clothing, particles, noise…
 

SpecORG SpecVIEW Perf 8.1

Koristili smo nešto stariju, ali stabilnu verziju koji se sastoji od čak osam celina. SpecviewPerf meri performanse sistema pod OpenGL API-jem tako što simulira osam standardnih industrijskih aplikacija. 3Dsmax-03 je bayiran na SPECapc za 3dS MAX u OpenGL okruženju. U sceni su tri modela sastavljena od po približno 1.5 miliona vertices-a, a testiranje se vrši uz nekoliko tipičnih tipova osvetljenja. Catia-01 je bazirana na Dassault CATIA inžinjering aplikaciji u kojoj modeli imaju do dva miliona osnovnih linija. Ensight-01 je simulacija CEI EnSight inžinjering aplikacije koja se koristi za vizuelizaciju. U test su ubačeni displej-list i fast preview modovi rada. Light-07 je baziran na Discreet-ovoj Lightscape aplikaciji koja koristi realtime radiosity senčenje. Maya-01, kako joj i samo ime govori, simulira radno okruženje paketa kompanije Alias – Maya 5, nezamenljivi alat filmadžija u Holivudu. Proe-03 je baziran na SPECapc okruženju za Pro-Engineer 2001, koji u sceni primenjuje dva modela u tri shade moda (senčeni, wireframe i hidden-line removal). SW-01 simulira Solidworks 2004 aplikaciju, koju izdaje Dassault Systems i konačno, test Ugs-04, baziran na SPECapc Unigraphics V17 aplikaciji (odnosno simulaciji iste), u kojem je prikazan model motora sastavljen od preko četiri miliona osnovnih linija.
 

Lost Planet: Extreme Condition

Lost Planet: Extreme Condition je za Xbox360 izašao početkom 2007 godine, a nešto više od godinu dana kasnije, pojavio se i u verziji za Windows XP i Vista platformu sa podrškom za rad kroz DirectX 9 i DirectX 10 API-je. Kao i u verziji za Xbox360, poseduje veliki broj “next-gen” efekata, uključujući i filmske efekte poput full-frame motion blur-a, depth of field-a, a posebno se ističu napredni particle efekti koji verno oslikavaju žestoke zimske uslove, vatru, paljbu iz futurističkog oružja i sl. Na Microsoft konzoli radi u 720p rezoluciji sa oko 30-35 fps, ali kako podržava više radne rezolucije na Windows platformi (rezolucije tekstura, poligoni i sl. su identični Xbox360 verziji), predstavlja dosta dobar alat za testiranje novih grafičkih kartica. Iako gotovo tri godine nakon što je završena, igra po današnjim standardima ne izgleda impresivno, ume da bude prilično zahtevna. Mi smo testirali kroz prvi “built-in” test, uz maksimalan nivo detalja, u DirectX10 okruženju pa pogledajmo rezultate:

Call of Duty 4: Modern Warfare

Za razliku od prethodnika, Call of Duty 4: Modern Warfare igrača postavlja u okršaje novijih datuma. Baziran je na unapređenom “motoru” svojih prethodnika, posebno verzije iz trećeg dela, koji se pojavio isključivo u verziji za Xbox360 konzolu. Iako smatramo da bi rezultati koje daje sa današnjim hardverom (kraj 2007. godine) mogli biti veći, ipak je u pitanju dobro optimizovana igra: broj detalja odnosno dešavanja u sceni u svakom trenutku je fantastično veliki, bilo da su u pitanju sitnice poput mapiranja neravnina, bloom i HDR efekti, dinamičke senke i osvetljenja, efekti eksplozija i dima ili sveprisutni depth-of-field tokom zumiranja. U igri svaki metak prolazi kroz materijale kroz koje bi prošao i u realnoj borbi (drvo, staklo, tanak metal), uz adekvatno usporenje i izmenu pravca. Igra koristi isključivo DirectX 9.0c, odnosno Shader Model 3.0, a u verzijama za Xbox360 i PlayStation 3 izgleda kao i sa maksimumom detalja na PC-ju, kako smo je i mi testirali. Pogledajmo rezultate:
 

Enemy Territory: Quake Wars
 

Multiplayer igra u Quake univerzumu, koja cilja publiku “navučenu” na Battlefield, Team Fortress i Unreal Tournament, zapravo je svojevrsni prequel Quake-a II i njena radnja je smeštena na Zemlju, u sred sukoba Strogg-ova i ljudi. Novi Doom 3 MegaTexture engine u ETQW je negde na pola puta do pravog naslova sledeće generacije (koji ćemo u različitim verzijama videti u igrama Doom 4 i Rage), ali je princip rada identičan. Engine se oslanja na OpenGL i baziran je na mapiranju terena i svih objekata jednom mega-teksturom koja se direktno “ucrtava” na geometriju. Ova pametna, gigantska tekstura objektima daje i svojstva, što developerima igara daje puno slobode pri kreiranju ogromnih, detaljnih terena i vrlo unikatnih objekata (teksture se ne ponavljaju). Iako prva Doom 3 MT igra ne izgleda toliko impresivno (Crysis je ipak postavio neke standarde isuviše visoko), vrlo je dobro optimizovana. Testirali smo, naravno, na maksimalnom nivou detalja…
 

Prey

Jedna od najzanimljivijih i najinventivnijih “pucačina”, koja stiže od kreatora “čuvenog” Duke Nukema, igra Prey zadržava sve osobine klasičnog First Person Shootera, u koji uvodi elemente izmene gravitacije, letenja u Descent stilu, a tu su i delovi koji traže da uključite “vijuge” kako bi pronašli ostatak puta. Izrađena oko modifikovanog Doom III engine-a (kome je dodata “Portal” tehnologija), Prey je vizuelno izuzetno atraktivan, a igra je, iako dobro optmizovana, vrlo “stresna” za grafički podsistem. Kao i uvek, testirali smo sa najzahtevnijim “setup”-om, ali smo ovoga puta izbacili i kompresiju color i specular tekstura – što znači daje aktiviran Ultra Quality (koji se uključuje iz konzole) mod.
 

X3: Reunion

X3 Reunion je igra koja vam omogućava da iskusite život u svemiru, u dalekoj budućnosti. Možete graditi, trgovati, boriti se ili biti samo istraživač. Naravno, igra ne bi bila toliko zanimljiva da nije grafičkih dostignuća koji se mogu opisati samo superlativima. Iako nema nekih do sada neviđenih tehnologija, modelima brodova su bogato dizajnirani, raznovrsni i po tipu, i po veličini i po ulozi koju imaju, sa velikim brojem poligona (često preko pola miliona po sceni) , opskrbljeni fantastičnim color i displacement (bump) teksturama. Okolina (sam svemir, planete, asteroidi, magline…), kao da je još impresivniji, pa vas ova igra uvlači u priču i svet i samim gledanjem rolling demoa.
 

Company of Heroes 1.3

Prva real-time strategija u našem test-suite-u, Company of Heroes, koristi posebni next-gen engine koji Relic naziva “Essence Engine”. Ovaj engine podr žava sve nove fancy efekte kao što su High Dynamic Range i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, a displacement (normal) mapping je vidljiv na mnogim objektima. Takođe, igra se obilato oslanja na napredne shader rutine, ali i licenciranu Havoc fiziku, a pojedini objekti su destruktabilni, što donekle važi i za teren. Kao i obično, u igri smo uključili sve moguće efekte, što se po frame-rate-u i vidi:

World in Conflict

Druga real-time strategija u našem test-suite-u, World in Conflict, verovatno je i dalje najimpresivnija RTS igra koja je izašla na PC tržište. Bazirana je na novom Direct3D “endžinu” koji podržava čitav spisak novih efekata kakve smo do sada viđali samo u, po pravilu najinovativnijim FPS igrama. Dakle, tu su HDR, bloom i dinamičko osvetljenje, per-pixel senke, destruktabilni teren i adekvatni view-sight, paralax i normal mapping, depth of field i čitav niz drugih filmskih postprocessing efekata . Naravno, mi smo testirali sa maksimalnim nivoom detalja:
 

Battlefield 2142

Umesto igre Battlefield 2, koristili smo novi Battlefield 2142, smešten u periodu dva veka nakon Drugog svetskog rata. Igra je patch-ovana na 1.10 verziju (aktuelnu v1.50 ne koristimo zbog baze rezultata za kartice koje smo već testirali). Ova igra je bazirana na istoj mašini kao i Battlefield 2, ali uz nekoliko dodataka u koje spadaju detaljnije teksture, povremeni normal mapping, parallax mapping, dinamičko osvetljenje i senke, post processing efekti. Igru smo testirali na najvišim setovanjima na jednoj od zahtevnijih mapa. Pogledajmo rezultate:

Unreal Tournament 3 Demo

Unreal Engine 3 je najpopularniji “motor” koji koristi poslednje dve generacije DirectX API-ja i pored CryEngine 2, predstavlja trenutni “vrh ponude” kad je igračka industrija u pitanju. Nema potrebe da nabrajamo šta sve podržava, samo ćemo pomenuti neke prelepe naslove koje ste verovatno već videli ili igrali: Bioshock, Rainbow Six: Vegas, Medal of Honor: Airborne, BlackSite: Area 51, Gears of War, Mass Effect, Stranglehold i plejada drugih igara koje su već izašle u verzijama za Xbox 360 ili su u najavi… Demo Unreal Tournament 3 igre ne omogućava maksimalan već samo visok nivo detalja kad su u pitanju teksture, međutim, i ovo je dovoljno zahtevno da i najnovije grafičke kartice stavi na muke.
 

Assassin's Creed DirectX 10.0
 

Smeštena u vreme Templata, u drevni Jerusalim (ali zapravo i u blisku budućnost), igra Assassin's Creed je akciona igra sa elementima šunjalice, koja se izvodi iz trećeg lica. Pokreće je revolucionarni engine koji je razvijan za konzole aktuelne generacije (Xbox360 i PS3), ali tek na PC-ju pokazuje koliko zaista može, jer može da radi u značajno višoj rezoluciji od one koja je za konzole standardna (1280 x 720 piksela). Igra koristi sve napredne shader tehnike koje možete videti u najmodernijim igrama kakav je, recimo Crysis, a još uvek spada u jednu od najlepših igara koje se mogu igrati na PC platformi. Mi smo testirali na najvišem mogućem nivou detalja, u DirectX 10.0 režimu, bez patch-a za DirectX 10.1 i narednog, koji ga je poništio.
 

Far Cry 2 Benchmark

Nastavak jedne od najimpresivnijih igara svog vremena, fenomenalnog FarCry-a, koristi posebno razvijani Dunia Engine. Ovaj engine podržava sve moderne efekte DirectX 9.0c API-ja za prikaz grafike, ali i napredne mogućnosti kao što su destruktivni teren i objekti, dinamičko širenje vatre u odnosu na vremenske uslove i vetar, specijalne atmosferske efekte (realne simulacije oluje), izmene dana i noći, napredni ne-skriptovani A.I. Engine podržava DirectX 9.0c, ali i DirectX 10, a posebna pažnja pri njegovom razvoju poklonjena je optimizaciji za Xenos GPU na Xbox 360 konzoli. Generalno, Dunia Engine implementiran u Far Cry 2 jeste manje grafički zahtevan of Cry Engine 2 “motora” koji se koristi u igrama Crysis i Crysis Warhead. Mi smo koristili maksimalan nivo detalja, plus dodatnu modifikaciju za dalje iscrtavanje detaljnijih objekata (povećan ukupan LOD) i kompletne 3D vegetacije na daljim udaljenostima od “kamere”.

Crysis 1.3 Benchmark

Šta reći o najdetaljnijoj, grafički najimpresivnijoj igri i najzahtevnijoj igri današnjice. U odnosu na Call of Duty 4 ili bilo koju drugu igru koja vam može pasti na pamet – Crysis je bar za dva koplja iznad. Čak i na GeForce GTX280 karticama i Quad Core mašinama, prosečan frame-rate iznosi tridesetak frejmova po sekundi, u iole višim rezolucijama. Mi smo testirali kroz standardni GPU benchmark i to uz trik koji nam omogućava da “DX10-only” efekte vidimo i u DX9 okruženju, ali smo koristili naš custom .ini fajl koji omogućava još veću daljinu iscrtavanja (slično smo ranije radili i sa FarCry igrom), veći broj dinamičkih osvetljenja i senki, precizniji enviroinment mapping i refleksije… Najbolji opis grafičkog nivoa ove igre na ovakvom nivou detalja, koji je u odnosu na Very High za jedan stepenik iznad, zvuči otprilike ovako: koliko je FarCry tehnički ispred prvog Quake-a, toliko je Crysis ispred svog pomenutog prethodnika.

Half Life 2: Episode Two

Treća epizoda Half Life 2 priče, odnosno četvrto poglavlje priče o “Frimenu protiv korumpiranih vanzemaljaca”. Source Engine je bolji nego ikad, ali se već vidi da počinje da gubi korak sa Unreal 3, a pogotovo Crytek tehnologijom. No, poslednji build ipak ima svoje lepe osobine: broj pixel shader efekata je veći, a teksture i objekti su detaljniji. Na pravi način su dodati i efekti poput motion blur i depth of field-a, novi particle sistem omogućava bolje efekte varnica i vatre, a sistem osvetljenja i senčenja je realniji (dostigao je nivo igre Doom 3 i Quake 4). Alpha teksture (ograda, trava, drveće, šine) kojih ima u velikim količinama, sada imaju obavezno napredno filtriranje, pa izgledaju znatno bolje u odnosu na iste iz prethodnih epizoda. I fizika je znatno poboljšana, mada u ovom aspektu ni inicijalni Half Life 2 nije zaostajao. Druga epizoda donosi i multi-core podršku, a sama igra je jako dobro optimizovana.
 

F.E.A.R 1.08

Ova fantastična, grafički impresivna i veoma zahtevna horror igra je dobila zasluženo mesto u našem test batch-u. Testirali smo u “ugrađenom” walkpath demou, koji ispisuje prosečan broj frejmova. Naravno, sve moguće opcije vezane za grafiku, fiziku i zvuk smo stavili na maksimum – sve osim mekih senki, koje ne rade sa antialiasingom.
 

S.T.A.L.K.E.R: Shadows of Chernobyl

Ova pomalo bagovita igra, nakon dugog perioda razvoja, stiže na PC mašine širom sveta. Neke je razočarala, ali je činjenica da predsavlja popriličan stres za mašinu, a pogotovo grafičku karticu. Koristi napredne Shader Model 3.0 “efekte”, ali se izrazito oslanja i na klasičan multitexturing i fiksne funkcije (nije ni čudo, jer je razvoj na igri počeo kada je DirectX 7 bio aktuelan). Mi smo tesitrali sa maksimalnim nivoom detalja dostupnim iz same igre. Testiranje obavljamo fraps-om, nakon čega dajemo prosečan framerate tokom prvih 30 sekundi trčanja, a test lokacija je deo mape sa samog početka igre.

Fallout 3

Fallout 3 je fantastični post-apokaliptični RPG smešten u 2277 godinu, nakon dešavanja iz prethodne dve igre. Kao i The Elder Scrolls IV: Oblivion, igra koju smo (na ovom mestu) ranije koristili za merenje performansi grafičkih kartica, Fallout 3 je nelinearna role-play igra sa izvođenjem iz trećeg lica, koja po mnogim stvarima podseća na “Oblivion”, a i bazirana je na istom “Gamebryo” endžinu. Njegova implementacija u tri godine novijoj igri izgleda daleko bolje, pa se u Falloutu 3 ne dešava da određena stena ili drvo “iskoče” dok se krećete kroz razrušenu pustoš nekadašnje Virdžinije (okolina Vašingtona). Grafika je na PC računarima, uz “Ultra” preset, na momente zaista fascinantna, a treba imati u vidu da se radi o prostoru koji je veći i od onog u Crysis ili FarCry igrama, kao i da je Fallout 3 manje zahtevna igra od pomenutih. Fallout 3, kao ni Oblivion, nemaju ugrađeni “benchmark” program, niti bilo kakvu vrstu time-demo, pa je neophodno napraviti walkthrough sa iste lokacije i to ponoviti tri puta. Svaka od tri vožnje je merena Fraps-om, zabeleženi su srednji rezultati, a u rezultatima prikazujemo prosečni fps. Naravno, koristili smo najviši nivo detalja koji je moguće postići iz same igre, kao i dodatni HD texture mod, koji se besplatno može preuzeti sa velikog broja mod-foruma.
 

Race Driver: GRID

Ljubitelji Codemastersovih igara, odnosno arkadnih vožnji koje ipak poštuju nekakve zakone fizike (za razliku od igara iz Need For Speed serijala), s nestrpljenjem su dočekali igru u kojoj igrač učestvuje u standardnim uličnim trkama. Potpuno drugačije koncipiran od odličnog Colin McRae DIRT naslova, GRID koristi unapređenu verziju Neon endžina, koji Codemasters naziva Ego Engine, a koji donosi realističniji “damage model”, preciznije osvetljenje i sistem senki, a usput je dosta bolje optimizovan od prethodnika. Igra je inicijalno razvijana za Xbox360, ali ne treba očekivati viši nivo detalja u odnosu na CMR: DIRT – iako su staze znatno bogatije okolnim objektima (trke se odvijaju u gradovima), isti imaju nešto manji broj detalja, iako sama igra, nakon primene modernih motion blur, bloom, HDR i drugih post-processing efekata, izgleda zaista dobro. Na PC platformi postoje različite modifikacije za poboljšanje grafike, koje mi ovoga puta nismo koristili – standardno, sve smo povećali na maksimum. Pogledajmo rezultate:

Need For Speed: ProStreet

Još jedan naslov iz neizbežnog Need For Speed serijala, koji koristi unapređeni “engine”, specijalno razvijan za Xbox360 i SonyPlaystation 3, a onda i portovana za PC platformu. Nije mnogo zahtevnija od prethodnika, a iako se to ne može odmah primetiti, znatno je grafički poboljšana u odnosu na njega. Modeli automobila i okolinih objekata su značajno bolji, sa više poligona i detaljnijim teksturama. Omraženi, lažni motion blur iz Carbon-a je izbačen, a dodat je daleko suptilniji efekat dinamički primenjenog blura; teksture su detaljnije, broj animiranih objekata znatno veći, a particle efekti, a posebno dim, značajno su upečatljiviji. Depth of Field i HDR su standardna pojava, a dizajneri igre tvrde i da su oblaci volumetrijski.
 

Overclocking

Maksimalna radna frekvencija koju smo postigli sa XFX GeForce GTX 285 karticom sa testa je 730 MHz za GPU i 1695 MHz za shader processors – (linked), kao i sjajnih 2600 MHz za memoriju, što je veoma slično kombinaciji koju smo postigli sa Gainward modelima. Overklokovanje GeForce GTX 295 kartice je bilo problematično, pa smo ga ostavili za neki naredni put. Pogledajmo rezultate.
 

Zaključak

Po ceni koja se kreće oko 320 do 350 evra, XFX GeForce GTX 285 je odličan akcelerator i za sada najvećoj većini igrača i nije potrebno više. Brži je od prethodnika, a manje se zagreva i jeftiniji je, iako su, ruku na srce, u pitanju male razlike. GT200 kartice su se prodavale, ali ne u dovoljnoj količini da bi se investicija u ceo projekat na pravi način isplatila, pa je tek sa GT200b cela stvar krenula da se pokreće sa “mrtve tačke”. Uzevši u obzir ekonomsku krizu u celom svetu, NVIDIA tvrdi da prodaja kartica ove klase nije loša, te da je čak nadmašila sve prognoze. NVIDIA ponovo ima najbrži akcelerator i u Single GPU i u Multi GPU varijanti, pa se konačno može posvetiti drugim stvarima u kojima je oduvek bila sjajna. Hardverska akceleracija fizike, na primeru igre Mirror's Edge je jedan od impresivnih pokazatelja toga šta PC može u odnosu na sadašnju generaciju igračkih konzola, ali je problem PC računara kao igračke platforme trenutno takav da sve igre dolaze kao multiplatformski naslovi, pa ih bez problema “voze” i grafičke kartice iz cenovnog razreda od 100-ak evra, čak i u Full HD rezoluciji. Za najimpresivniju igru na PC računarima, Crysis, potrebno je više i on zaista i dalje drži prvo mesto kad je kvalitet grafike u pitanju. PC tržište bi zaista trebalo da dobije više ekskluzivnih naslova, ali je to trenutno gotovo nemoguće jer se većini gaming studia ne isplati da razvijaju PC ekskluzive zbog procenta igara koje se nelegalno preuzimaju sa Interneta. Upravo zato se većina studija odlučuje da razvija igre koje su orijentisane ka online igranju, kako bi svaki igrač morao da ima svoj primerak igre ili nalog koji se plaća svakog meseca.

Konkurent GeForce GTX 285 modelima može da bude Radeon HD4850X2, ali ako su korisnici više naklonjeni NVIDIA brendu i, što je izvesnije, Single GPU solucijama, GTX 285 može da izađe kao pobednik. Na kraju GeForce GTX 285 jeste najbrža Single GPU grafička kartica, a XFX-ov model možemo da preporučimo zbog atraktivne cene i bogatog paketa (igra Far Cry 2). Šta NVIDIA može da uradi u bliskoj budućnosti? Za veći komercijalni uspeh će svakako morati da kreira derivat GT200b čipa: manji i znatno agilniji GPU koji zahteva skroman PCB. Bilo bi dobro i da taj GPU dobije podršku za GDDR5, jer bi tako uz 256-bitnu memorijsku magistralu mogao da ima jednak propusni opseg kao i GeForce GTX 285 modeli, iako bi broj operativnih jedinica u svakom smislu morao da bude znatno manji, što bi se donekle kompenzovalo višim radnim učestanostima.

XFX GeForce GTX 295 nije akcelerator za svakoga, jer traži ekstremno jak sistem, ima smisla posedovati je jedino u kombinaciji sa velikim LCD monitorem. Za rezolucije do i sa 1920 x 1200, performanse koje i običan GeForce GTX 285 daje su odlične, međutim, ako uporedimo performanse Gainward i XFX GeForce GTX 295 kartica videćemo koliko je XFX model u prednosti. Za to je, svakako, zaslužan novi i bolji drajver, a mi smo rezultate koje je Gainward GTX 295 ostvario namerno ostavili takvim kako bi čitaoci mogli da uporede koliko je sada interni SLI bolje iskorišten u odnosu na situaciju od pre samo tridesetak dana. Tokom našeg prvog testiranja, u dobrom delu naslova se pokazalo da GTX 295 radi sporije nego GTX 285 model, a sada je ta situacija znatno drugačija. Svakako, voleli bi smo da je XFX GeForce GTX 295 bio i za nijansu tiši, ali izgleda da i tu tražimo previše. Na kraju, NVIDIA je ostvarila ono što je želela – GeForce GTX 295 jeste najbrža grafička kartica koja se može kupiti. Pa ipak, po našem mišljenju je upravo XFX GeForce GTX 285 akcelerator koji bi trebalo kupiti, bar ako ste se nameračili da sebe častite “karticom” koja košta malo više od 300 evra.

Kartice na test ustupio distributer XFX proizvoda, kompanija PDS.