Benchmark Redakcija
Dizajn PSP-a je nešto na šta Sony može i mora da bude ponosan. Na slikama deluje veoma lepo, ali taj osećaj ne može da se meri sa doživljajem ove konzole uživo. Spoj crne boje, elegantnih zaobljenih površina, oštrih ivica i do perfekcije uglačane prednje maske istovremeno odaje utisak robusnosti i elegancije. Ipak, ukoliko želite da vam konzola i nakon korišćenja bude u takvom stanju, obavezno u džepu nosite krpicu od jelenske kože, jer će svaki dodir ove površine rezultovati ostavljanjem vidljivih otisaka. Ipak, čini nam se da su se dizajneri malo zaneli prilikom dizajniranja PSP-a, pošto kao da su razmišljali samo o tome kako da ovaj gadget bude što lepši, dok su upotrebljivost i ergonomiju bacili u drugi plan.
Glatka površina, koju ženski deo populacije slobodno može da koristi umesto ogledala praviće vam smetnju prilikom korišćenja PSP-a, pošto će se preko ekrana reflektovati sve što se nalazi u blizini. Takođe, i dizajn konzole je takav da se i zglobovi i palčevi na rukama nalaze u neprirodnim položajima što već nakon dvadesetak minuta korišćenja konzole dovodi do utrnulosti i bolova u navedenim delovima tela.
Dominantnu poziciju na konzoli zauzima displej: njegova dijagonala je 4.3″ (16:9 format), a rezolucija je više nego dovoljnih 480 x 272 piksela. Displej je napravljen u TFT-LCD tehnologiji i sposoban je da prikaže kompletnu 24-bitnu paletu boja (16.7 miliona). I osvetljenje displeja je sasvim dovoljno, pri čemu se radi korišćenja u različito osvetljenim prostorima mogu koristiti tri različite jačine osvetljenja (180 / 130 / 80 cd/m2 u slučaju kada se napajanje vrši preko baterije, odnosno 200 / 180 / 80 cd/m2 kada se koristi ispravljač).
Levo, desno i ispod displeja su postavljeni tasteri za kontrolu. Na levoj strani su implementirani minijaturni analogni džojstik i četiri tastera za određivanje pravca. Sa desne strane su postavljena četiri tastera, klasično obeleženih kao kod džojpedova koji se dobijaju uz PlayStation i PlayStation II konzole. U stvari, PSP se u neku ruku može smatrati džojpedom sa naprednijom elektronikom i displejom. Ispod displeja je postavljeno još sedam tastera, koji služe za pokretanje igrica, podešavanje jačine zvuka i slične stvari. Na mestima gde stoje kažiprsti, nalaze se još dva dodatna tastera.
Donja strana konzole ima mesto koje je predviđeno za bateriju. U pitanju je litijum-jonska baterija kapaciteta 1800 mAh. Kada je u potpunosti formirana, može da izdrži oko pet časova rada pod punim opterećenjem. Kada se PSP koristi za slušanje muzike (smanjeno je korišćenje displeja) vreme autonomije se otprilike udvostručava. Pored baterije, ovde je postavljen i čitač UMD diskova. UMD je skraćenica od Universal Media Disc. Ovi diskovi su nestandardnih dimenzija (6 cm u prečniku) i kapaciteta (1.8 GB) i uz to se nalaze u specijalnim kertridžima. Verujemo da se Sony odlučio za ovaj format baš zbog toga što nije standardan. Time je maksimalno smanjena pretnja od piratovanja, pošto UMD diskovi nisu “recordable” diskovi.
Veza sa računarom ili nekim drugim uređajem (drugim PSP-om, digitalnim fotoaparatom itd.) se može ostvariti na više načina. Pored klasičnog USB 2.0 priključka, PSP poseduje Wireless Lan (802.11b standard), IrDA i IR Remote (SIRCS) opcije za povezivanje. Bežična konekcija se, kao i kod klasi č nih mrežnih kartica može ostvariti u infrastructure ili ad-hoc modu. Od dodataka koji idu uz PSP treba pomenuti još slušalice i ispravljač. Slušalice su za razliku od konzole potpuno bele i ne uklapaju se celokupan vizuelni doživljaj. Nekako nam se čini da su ovako dizajnirane, mnogo prikladnije za neki iPod, nego za PSP. U svakom slučaju, njih nećete morati da koristite uvek, iz prostog razloga što su u konzoli implementirani mali stereo zvučnici.
Čuvanje podataka (MP3 ili ATRAC pesama, snimanje pozicija u igrama, fotografija ili video zapisa) vrši se isključivo na Memory Stick PRO Duo karticama. U paketu se dobija kartica od 32 MB koja može da posluži jedino za snimanje pozicija prilikom igranja. Ako želite da PSP koristite za bilo koju drugu svrhu preporučujemo da obavezno dokupite karticu sa makar 256 MB, a ne bi škodilo ni 512 MB.
Stigli smo konačno i do onoga što pokreće ovu konzolu. U PSP je ugrađen MIPS R4000 procesor brzine 333 MHz. Ugrađena memorija izgleda zavisi od modela konzole, pošto smo pretragom po Internetu došli do dva različita podatka (4 MB i 8 MB Embeded DRAM-a). Inače, uz konzolu nam nije stigla nikakva knjižica sa tehničkim podacima, pa smo morali da se snalazimo na različite načine. Svi izvori se slažu po pitanju video memorije koja iznosi 2 MB Embeded DRAM-a.
Specifikacija
Sony Playstation portable
Dimenzije:
16.8 x 7.3 x 2 cm
Masa:
290 g (sa baterijama)
Procesor:
MIPS R4000, 333 MHz
Ugrađena memorija:
4 MB ili 8 MB EDRAM
Video memorija:
2 MB EDRAM
Dodatna memorija:
Memory Stick PRO Duo
Displej:
4.3″, 16:9, TFT LCD, 480 x272 piksela, 16.7 miliona boja
Maksimalno osvetljenje:
180 cd/m2 (sa baterijom), 200 cd/m2 (sa ispravljačem)
Zvuk:
Stereo zvučnici, slušalice
Izlazi i Ulazi:
IEEE 802.11b (WiFi), USB 2.0, Memory Stick PRO Duo, IrDA, IR Remote (SIRCS)
Konektori:
Memory Stick Duo slot, USB, 5V DC ulaz, stereo ulaz za slušalice
Napajanje:
Li-jon baterija (1800 mAH), ispravljač
Disk drajv:
UMD drajv (read-only)
Podržani kodeci:
Video (H.264 / AVC MP Level3), Audio (ATRAC3plus, MP3)
Zaštita:
Enkripcija podataka (128bit AES algoritam), MagicGate (copyright protection tehnologija)
Kontrola pristupa:
Regionalna zaštita, parental control
Wireless komunikacija
infrastructure mod, ad-hoc mod, maksimalno 16 umreženih konzola
…i softver
Sony je u PSP ugradio tzv. “cross media bar” interfejs preko koga se vrši interakcija sa korisnikom. Mogli bismo ga nazvati po pitanju dizajna nekom vrstom višedimenzionalne matrice, pošto omogućava horizontalnu i vertikalnu navigaciju kroz menije. Kako to izgleda u praksi? Osnovne opcije su prikazane u vertikalno skrolujućem redu. Odabir svake od opcija daje izbor po horizontali, gde se za većinu opcija, opet mogu gledati podopcije smeštene u vertikali. Iako opisano rečima to deluje nezgrapno i komplikovano, navigacija kroz ovakve menije je veoma jednostavna i efikasna.
Za PSP slobodno možemo reći da je mnogo više od klasične prenosne konzole za igru. To je neka vrsta portabl multimedijalnog centra. Osim igrica, na ovoj konzoli se može slušati i muzika u pomenutim ATRAC3Plus i MP3 formatima, ali i u OGG, AC3 i drugim popularnim audio formatima. Implementirana je i podrška za prikaz fotografija u svim poznatim formatima, a slike se mogu “vrteti” i u slide show modu. Šteta je samo što ne postoji neka vrsta multitaskinga koja bi omogućila da se istovremeno prikazuju slike i čuje neka muzika.
Naravno, mogu se reprodukovati i video fajlovi. Kod originalnih filmova pripremljenih na UMD diskovima neće biti nikakvih problema prilikom reprodukcije, ali ako želite da svoje sopstvene video inserte (ili DivX filmove) pogledate na ovoj konzoli, tu već nastaju komplikacije. Pomenuli smo da UMD diskovi ne mogu da se snimaju (a i da mogu, gde biste našli odgovarajući pisač i prazne diskove). Znači, kao medij za smeštanje video zapisa ostaje samo memorijska kartica. Pri tome, potrebno je ispoštovati određenu proceduru i karakteristike video zapisa da bi on mogao da se reprodukuje na konzoli. Prvi problem na koji ćete naići je što se uz PSP ne dobija nikakav softver za konverziju, pa do njega morate doći “kopanjem” po Internetu. Ako nađete odgovarajući program za konverziju potrebno je da se promeni veličina video zapisa kako bi mogao da se smesti u postojeću rezoluciju od 480 x 272 piksela, i da se taj video konvertuje u format koji će PSP umeti da prepozna. Zatim se preko USB kabla sa računara obrađeni fajl mora prebaciti na memorijsku karticu i to u folder ROOT_MP jer PSP prepoznaje video fajlove samo u tom folderu.
Iskustva iz prakse
Nakon više od nedelju dana detaljnog testiranja (čitaj besomučnog igranja), stekli smo neke opšte utiske o ovoj konzoli. PSP je izuzetno moćna i zarazna stvarčica koja će vas, ukoliko nabavite neku interesantnu igru, danima držati prikovane uz nju, bez obzira na sve probleme vezane za ergonomiju. Sa funkcionalne strane, možemo reći da je Sony i ovog puta uspeo da pogodi pravu stvar. Međutim, čini nam se da je u osnovnoj varijanti rešio da korisnicima samo zagolica maštu, pošto bez dodatnih ulaganja mnogo toga nećete biti u stanju da uradite. Jedine dve stvari koje ćete biti u stanju da uradite bez novog zavlačenja ruke u džep su slušanje muzike i gledanje slika.
Ako poželite da se igrate ili nabavite neki originalni film morate da kupite UMD diskove. Ako želite da napravite svoj video zapis i gledate ga na konzoli, morate da kupite prvo memorijsku karticu većeg kapaciteta, a zatim i specijalizovan softver. Funkcionalnost se može mnogostruko povećati nabavkom tastature, eksternog digitalnog fotoaparata ili GPS modula ali, pogađate, to košta i to poprilično (a i teško da se može kupiti kod nas).
Cena: 199 eura. Uređaj na testu ustupio Computer Land.
