Benchmark Redakcija
Milan Jović
Hardver
Ono što niko neće osporiti je da je PS Vita impresivno parče hardvera u svakom pogledu. Iako verovatno već dobro znate sve o mogućnostima nove konzole, ipak ne možemo a da, makar u kratkim crtama, ne prokomentarišemo njene specifikacije. Tako je u kućište nešto većeg gabarita od PSPa, spakovan moćan četvorojezgarni ARM Cortex A9 procesor sa isto toliko jezgara SGX543MP4+ grafičkog čipa sa 128 MB video memorije. Od toga su 3 jezgra na raspolaganu aplikacijama (igrama), dok je jedno rezervisano za OS koji pokreće konzolu.
Procesor
ARM® Cortex™- A9 core (4 core)
Grafički procesor
SGX543MP4+
Dimenzije
Približno 182.0 x 18.6 x 83.5mm (širina x visina x dubina)
Ekran
5 inča (16:9), 960 x 544, Približno 16 miliona boja, OLED Multi-touch (kapacitivni)
Touchpad
Multi touch pad (kapacitivni)
Kamere
Prednja kamera, Zadnja kamera (0.3 MP, 640×480)
Zvuk
Ugrađeni stereo zvučnici, ugrađen mikrofon
Senzori
Six-axis senzor osetljiv na pokrete (three-axis žiroskop, three-axis akcelerometar), Three-axis elektronski kompas
Lociranje
Ugrađen GPS i Wi-Fi
Kontrole / prekidači
PS dugme Power dugme D-pad (gore/dole/leve/desno) Action buttons (trougao, krug, krstić, kvadrat) Shoulder buttons (Levo/Desno) Leva palica, Desna palica START dugme SELECT dugme Volume buttons (+/-)
Bežična komunikacija
Mobilna (3G) mreža IEEE 802.11b/g/n (n = 1×1)(Wi-Fi)(Infrastructure mode/Ad-hoc mode) Bluetooth® 2.1+EDR (A2DP/AVRCP/HSP)
Ono u šta smo se i sami uverili je da je ovaj mali, štedljiv čip u stanju da renderuje grafiku koja je samo korak iza mogućnosti aktuelne generacije konzola. Tako Uncharted: Golden Abyss izgleda apsolutno fantastično na fantastičnom multi-touch kapacitivnom OLED ekranu dijagonela 5 inča. Osvetljenje, senke i modeli likova su gotovo na nivou prve Uncharted igre i jedino okruženjima nedostaje malo više poligona i detalja da bi ih svrstali u isti koš.Konzola dolazi u kutiji sa punjačem (čiji je deo ujedno i USB kabl), AR kartama i gomilom “papirnog“ sadržaja u vidu uputstava na različitim jezicima (ne i našem), garancije i nekoliko promo brošura. Dakle, u pitanju je tipično spartansko pakovanje bez dodataka koji bi verovatno samo podigli već diskutabilnu cenu paketa, pa se u ovom slučaju na to nećemo žaliti. Ono što nam je odmah zapalo za oko je veličina samog uređaja (primetno veći od PSP-a), zbog čega termin “džepna konzola“ više nije baš adekvatan, pa bi se radije držali onog “prenosna“. Glavni krivac za ovo je verovatno veliki ekran 16:9 formata, koji dominira prednjom stranom konzole.
Ipak, nije samo ogromna sirova snaga ono što PS Vita čini pravom next-gen prenosnom konzolom, već je to širok dijapazon mogućnosti za interakcije sa igrama koji iskustvo podižu na potpuno novi nivo. PS Vita objedinjuje sve komercijalno dostupne načine za interakciju sa igrama, što je čini najkompletnijiom igračkom platformom do sada. Pored standardnog seta kontrola karakterističnih za jedan džojped, konzola ima sixaxis motion kontrole koje, u kombinaciji sa panelom i veliim ekranom osetljivim na dodir, ovo malo parče hardvera čine pravim tehnološkim čudom.
Za razliku od PSPa, sada su tu dve analogne palice (koje doduše nije moguće pritisnuti kao na PS3 džojpedu), a sa druge strane i proveren šablon kontrola od koga Sony ne odustaje – vrlo precizan D-pad na levoj i četiri standardna dugmića na desnoj strani, kao i po jedan na ramenima konzole (na uglovima gornje bočne strane koji leže ispod kažiprsta), a između kojih je smešten slot za kartice sa igrama, dva mala Volume dugmića i jedan takav za paljenje i gašenje uređaja.
Ispod PS Vita logoa na donjoj bočnoj strani, po sredini, nalazi se ulaz za punjač, kao i 3.5 mm izlaz za slušalice, a odmah pored, nešto niže i jedva primetan slot za memorijsku karticu. Na prednjoj strani, na samim ivicama konzole, odmah pored palica, smešteni su rupičasti otvori za zvučnike sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta i jačine za ovu vrstu uređaja. Na levom boku konzole, u visini D-pad-a, nalazi se slot za SIM karticu (samo kod 3G modela). Tu su još i Start i Select dugme ispod desne palice, dok se ispod leve nalazi još jedno Home (sa PS logoom) koje svetli plavo, ako je aktivno neko obaveštenje ili narandžasto tokom punjenja baterije. U gornjem levom uglu, pored ekrana, leži sićušan otvor za malo sočivo prednje kamere.
Centralni deo zadnje strane, tačno ispod ekrana, zauzima ogroman panel osetljiv na dodir koji je Sony patentirao pre zvanične najave konzole, a koji je nešto veće površine od ekrana, dok na obe strane leže plitka elipsasta udubljenja od mat plastike (ili tvrde gume), radi bolje ergonomije (služe kao ležišta za srednje prste). Pri samom vrhu zadnje strane, po sredini, smeštena je i primarna kamera (neočekivano lošeg kvaliteta) o čijoj ulozi ćemo govoriti nešto kasnije.
Kompletna prednja strana konzole prekrivena je reflektujućom (glosy) plastikom, koja je, baš kao i ekran, pravi magnet za otiske i na njoj jedino odskaču gumirane površine analognih palica. Bočne strane čine dva obruča plastike. Prvi je boje aluminijuma i na njemu leže gotovo svi dugmići, slotovi i ulazi, dok je drugi (ispod) izrađen od mat crne plastike koja okružuje (takođe glosy) zadnju površinu konzole, odnosno panel osetljiv na dodir.
Moramo priznati da i pored prilično većih dimenzija, Vita odlično leži u ruci i sa svojih 260 grama je veoma prijatna za korišćenje i zaista odaje utisak kvalitetnog (i skupog) gedžeta. Jedino nam je malo zasmetao položaj analognih palica koji leže tačno na polovini palca i previše su blizu D-pad-a, odnosno grupe dugmića sa desne strane uređaja. Savijanje palca ili premeštanje konzole ka vrhu šaka delimično rešava problem, ali tada kažiprstima nismo mogli da dohvatimo“L“ i “R“ dugmiće (na ramenima). Ipak, verujemo da ovaj “problem“ nije mogao biti izbegnut bez povećanja konzole, što svakako ne bi bio pametan potez, pa smo svesni da je ovo jednostavno moralo da bude ovako.
Nakon prvog uključivanja konzole, softver nam je ponudio da se ulogujemo na PSN (što smo i učinili), a zatim i da osvežimo firmware aktuelnom 1.67 verzijom. Nakon toga, dočekao nas je OS koji je po izgledu i funkcionalnosti daleko bliži onim na pametnim telefonima i tablet uređajima, nego XMB interfejsu karakterističnom za PSP i PS3. Sve igre i aplikacije predstavljene su u vidu “mehurića“, koji su previše detinjasti za naš ukus, a pritom i ne izgledaju tako sjajno zbog blago krzavih ivica. Ove ikonice je moguće organizovati po želji, u desktope koji se prevlačenjem prsta po ekranu skroluju po vertikali. Tu je i mogućnost promene boje pozadine za svaku grupu aplikacija (desktopa), što je lepa opcija.
Korisnički interfejs se isključivo oslanja na ekran osetljiv na dodir, što u praksi funkcioniše prilično dobro. Ipak, ostaje pitanje zašto je Sony u potpunosti ignorisao sve te dugmiće i analogne palice koje je jedino moguće koristiti u igrama, a koji svakako mogli da budu pametno upošljeni, barem za neke osnovne prečice. Čak nije moguće ni menjati pesme na digmićima na ramenima u audio plejeru, što je vrlo nepraktično kada slušate muziku u konzolu držite u džepu jakne na primer.
OS je dizajniran tako da vas pri pokretanju igre ili aplikacije uvek prvo vodi do njenog LiveArea prozora, koji pored Start dugmeta za njeno pokretanje, nudi i neke osnovne informacije, poput uputstva, linkova ka zvaničnom sajtu sajtu ili novom sadržaju, a tu je i skrolujuća lista osvojenih trofeja (ako je igra u pitanju). U svakom momentu moguće je imati najviše šest otvorenih LiveArea prozora, koje je, poput desktopa sa aplikacijama, takođe moguće listati, ali po horizontali.
Ipak, tu su i neke (logične) restrikcije, kao činjenica da morate da zatvorite LiveArea prozor neke igre ukoliko pokrećete drugu ili želite da otvorite internet pretraživač na primer. LiveArea prozori ostaju aktivni ukoliko ih ne zatvorite prevlačenje prsta preko presavijenog gornjeg desnog ugla njenog prozora, poput listanja knjige. Ovo može malo namučiti palčeve, jer je potrebno prevuću prstom negde do polovine dijagonale ekrana.
Napomena: Iako je PS Vita region free, treba imati u vidu da konzola dozvoljava da se koristi sadržaj vezan samo za jedan nalog, pa logovanje drugog igrača zahteva formatiranje sistemske memorije. Softver nudi opciju za čuvanje fajlova sa snimljenih pozicijama u igrama, ali sa drugim nalogom biće onomogućeno dalje prikupljanje trofeja, što nekima može zasmetati.PS Vita dolazi sa nekoliko preinstaliranih, namenskih aplikacija, dok je nekoliko drugih dostupno na PlayStation Store servisu.
Krenimo od internet pretraživača koji nije tako sjajan kao na modernim pametnim telefonima, ali je definitivno najbolji među prenosnim konzolama. Pored nešto sporijeg učitavanja strana, najviše nam je zasmetalo presporo renderovanje njenih delova. Tako smo prečesto gledali u prazne blokove veličine pola ekrana, čekajući po par sekundi da se prikažu. Čak i nakon učitavanja strane, ponovno skrolovanje nas je i dalje primoravalo da par sekundi čekamo da se prazni blokovi popune sadržajem, kao da ne postoji bilo kakvo keširanje učitanog sadržaja. Sa druge strane, samo pregladenje i skrolovanje čak i najzahtevniji strana funkcioniše prilično fluidno, bez bilo kakvog kočenja i seckanja, baš kao i zumiranje. Na žalost, nedostatak podrške za Flash i HTML5 je najveća mana pretraživača, pa možete da zaboravite na gledanje YouTube, Vimeo i sličnog multimedijalnog sadržaja. Nadamo se da će Sony ovo rešiti nekom budućom verzijom firmware-a.
Group Messaging, Party i Friend su aplikacije vrlo slične namene, koje su vrlo lako mogle biti spojene u jednu. Party omogućava igračima da se okupe u grupama ne većim od osam članova i tekstualnim porukama ili glasom komuniciraju u igrama. Group Messaging je vrlo slična prethodnoj, s tim da pored tekstualnih poruka omogućava i slanje fotografija, kao i komunikaciju sa PS3 igračima. Friends je prilično jednostavna aplikacija koja samo pruža uvid u listu PSN prijatelja i trofeje koje su osvojili u igrama.
Na PS Store-u se dostupne i neke popularne 3rd party aplikacije, kao što su Facebook, Skype, Flickr i Foursquare. Mi smi probali samo prve dve i možemo da kažemo da im je funkcionalnost “ok“, ali da ima mnogo mesta za unapređenja, kojih će sigurno biti.
Moćan hardver i sve ono što on omogućava, nisu ništa bez dovoljno kvalitetnih igara koje će ga na pravi način iskoristiti i to je prvi i najveći problem sa kojim se Sony trenutno suočava, a na koji je u stanju da utiče (za razliku od nekih drugih o kojima ćemo govoriti nešto kasnije).
Sve PS Vita igre mogu se nači na PS Store-u u digitalnom obliku. One visokobzdžetne naslove Sony pakuje na novi format takozvanih “Vita kartica“ koje dolaze u nepotrebno velikim kutijama bez ikakvog dodatnog sadržaja. Ipak, kupovinom igre u digitalnom formatu možete uštedeti nekih 10%, što nije tako malo kao što možda zvuči, naročito ne za naslove kao što su ova dva koja dolaze po premium ceni od preko 40 evra.
U tom slučaju moraćete da se pobrinete da imate dovoljno veliku memorijsku karticu, takođe novog formata koje je Sony razvio isključivo za potrebe svoje nove konzole, a koje se kreću u rasponu od 4, pa do 32 GB. Tako ako igre planirate da nabavljate u digitalnom obliku, budite spremni da sebi obezbedite barem onu od 16 GB, što vas može koštati dodatnih 60 evra. Treba imati u vidu da memorijske kartice služe i za čuvanje snimljenih pozicija u igrama, čiji folderi mogu da narastu i preko 100, pa čak i 200 MB (kao za Uncharted na primer). Ipak, većina neće pojesti više od par desetina megabajta.
Kako smo imali samo jednu, punu verziju igre Uncharted: Golden Abyss, bili smo prinuđeni da sa online PS prodavnice preuzmemo neke demoe i probne verzije igara, pa se na kartici od 4GB našlo mesta za sledeće:
Uncharted: Golden Abyss
WipEout 2048 (demo)
Table Footbal (demo, Augmented Reality)
Super Stardust Delta (demo)
Unit 13 (demo)
Cliff Diving (demo, Augmented Reality)
Motorstorm RC (demo)
Uncharted: Golden Abyss i WipEout 2048 su upravo igre koje na pravi način iskorišćavaju sav potencijal konzole. U pitanju su visokobudžetni naslovi koji su po produkcijskim vrednostima gotovo na nivou PS3 ekskluziva, a pritom pružaju još bogatije iskustvo tako što upošljavaju sve mogućnosti nove konzole. Nišanjenje i “snajpovanje“ neprijatelja pomeranjem konzole u prostoru, u igri Uncharted: Golden Abyss je zaista sjajno iskustvo, baš kao i pentranje po konopcima prevlačenjem prstiju po panelu osetljivom na dodir sa zadnje strane.
Unit 13 je još jedna odlična cover & shoot pucačina, sa solidnim stealth elementima, koja prilično podseća na SOCOM igre, a koja takođe izgleda sjajno i koju je podjednako ugodno igrati kao i slične iz žanra na PS3 konzoli. Sa vizuelne strane, ovim bombastičnim naslovima jedino nedostaje malo AA moda da ispegla izražene krzave ivice, kada bi zaista izgledali neverovatno. Ipak, svesni smo da ovim tražimo previše od jedne prenosne konzole, koja već čini čuda na ovom polju.
Nadograđena stvarnost
Augmented Reality, odnosno Wide-Area Augmented Reality, kako Sony ovu tehnologiju povezuje sa svojom novom konzolom, je nešto zaista impresivno. U pitanju je tehnologija koja pomoću kamere na zadnjoj strani konzole, nadograđuje svet ispred objektiva raznim trodimenzionalnim grafičkim elementima i likovima sa kojima je moguće ostvariti interakciju na različite načine.
Dve takve igre su Table Football i Cliff Diving. Ukupno šest AR karti koje dolaze u paketu sa konzolom na sebi imaju različite geometrijske simbole, koje igre prepoznaju kao određene 3D elemente i njima nadograđuju svet iza objektiva, na mestima na kojima su raspoređene karte. Svako premeštanje karti se u realnom vremenu, odigrava i na ekranu, ali kao premeštanje 3D objekata. Oba naslova su više demonstracija tehnologije nego igre, pa se nadamo da će ovaj ogroman potencijal konzole biti mnogo bolje iskorišćen u nekim budućim naslovima.
PSP igre
PS Vita je kompatibilna sa većinom PSP igara, koje preko PS Store-a možete kupiti na isti način kao i one namenjene isključivo njoj. Ipak, svi PSP naslovi su portovani u nepromenjenoj rezoluciji koja je više nego duplo manja od one koju prikazuje ekran naslednika, pa ne očekujte da Viti izgledaju podjednako dobro kao na ekranu starijeg brata.Model koji smo dobili na test je skuplja varijanta koja se od one druge razlikuje samo po tome što pored Wi-Fi, dolazi sa podrškom za 3G konekciju, odnosno sa slotom za SIM karticu. Prednost koju 3G donosi se ne razliku mnogo od one na bilo kojem drugom uređaju, što znači da vam dozvoljava da ostanete online gde god se nalazite. Ipak, kako se NEAR softver isključivo oslanja na 3G signal, možda je pametnije da se opredelite za ovaj model, ukoliko želite da imate uvid u statistiku, navike i aktivnosti igrača u vašoj blizini. Naša konzola je u radijusu od jednog kilometara uspela da detektuje 5 vlasnika Vite. Ujedno, ovo su i jedine prednosti 3G modela, pošto ovaj signal nije moguće koristiti sa glasovnu komunikaciju, online multiplayer ili preuzimanje sadržaja sa PS Store-a (dok je moguće pregladati ga). Iz svega navedenog, može se izvući zaključak da 3G mogućnost nije vredna doplate od skoro 8 hiljada dinara.
Kada smo kod Wi-Fi konekcije, ona je funkcionisao savršeno u svim delovima stana, baš kao i na laptopu, pa smo vrlo brzo i lako poskidali sve nabrojane igre, aplikacije i demoe. Wi-Fi je ujedno i osnova za cross play mogućnost, koja podrazumeva strimovanje i igranje PS3 igara na Viti, što zvuči prilično zanimljivo, baš kao i mogućnost da neke igre igrate protiv igrača koji je igra na PS3 konzoli (Motorstorm RC na primer). Na žalost, ovo nismo bili u prilici da i sami probamo.
Uz pomoć USB kabla i Content Manager softvera, Vitu je moguće povezati sa PC, a od skora i sa Mac sistemima, kao i sa PS3 konzolom u cilju prebacivanja multimedijalnog sadržaja na memorijsku karticu. Pre toga, potrebno je instalirati Windows / Mac aplikaciju i u njoj definisati foldere sa muzikom, fotografijama, video sadržajem i aplikacijama / backup fajlovima. Nakon povezivanja konzole, preko njenog Content Manager softvera, moguće je štiklirati fajlove različitih kategorija iz definisanih foldera sa hard diska, a zatim ih kopirati na memorijsku karticu.
Zasebne aplikacije za reprodukciju audio i video sadržaja svoj posao obavljaju sasvim korektno, a video materijal na odličnom ekranu zaista izgleda fantastično. Na žalost, od video formata podržan je samo MP4 standard, pa dobar deo video sadržaja nismo bili u mogućnosti ni da prekopiramo u konzolu, bez prethodnog konvertovanja na PC-u. Tu je i podrška za H.264 video, ali ne u rezoluciji većoj od 720p. Ovo i nije neki problem, imajući u vidu da je rezolucija ekrana konzole 960×544 piksela. Vredno pomena je i mogućnost iznajmljivanja filmova sa PS Store-a iz prilično bogate biblioteke, koja je prepuna i najnovijih blokbastera.
Kada je reprodukcija zvuka u pitanju, muzički plejer ima neke osnovne funkcije koje su sasvim dovoljne za nesmetano slušanje muzike i njeno organizovanje po različitim kriterijumima. Na žalost, ni u ovom aspektu se Vita ne može pohvaliti bogatom podrškom za audio formate, pa je u stanju da pušta samo MP3, MP4 i WAV fajlove. Dobra vest je da je muziku moguće nesmetano slušati i u igrama, jer je plejer u stanju da je reprodukuje u pozadini, dok radite bilo šta drugo na konzoli, pa i igrate igre.
Kamera na zadnjoj strani konzole je iznenađujućeg lošeg kvaliteta i pravi fotografije koje su na nivou onih koje prave prosečni telefoni od pre 6-7 godina ili možda tek nešto bolje od 3DS-a. Ovo znači da možete da zaboravite na snimanje vdea u HD rezoluciju ili da konzolu koristite za prikupljanje uspomena sa letovanja. Ipak, njena primarna namena nije fotografisanje, već da igračima pruži zabavno AR iskustvo, što upravo i radi.
Baš kao i zadnja i mala kamera na prednjoj desnoj strani konzole snima u rezoluciji od 640×480 piksela (0.3 megapiksela) i njena primarna namena je video chat i slikanje lica igrača kako bi ih preneo na likove u nekim igrama, što, kao i ona iza, radi sasvim zadovoljavajuće.
Baterija
Moramo priznati da nas je autonomija uređaja veoma prijatno iznenadila, naročito kada se uzmu u obzir izuzetno moćan hardver i veličina ekrana konzole. Iako je nikada nismo “cedili“ do kraja, na punjač smo je skoro uvek stavljali sa preostalom trećinom kapaciteta, do koje smo stigli nakon nepuna 3 sata napucavanja, skakanja i pentranja po džungli u igri Uncharted, sa intenzitetom osvetljenja ekrana postavljenim na približno 90%.
Naizmeničnim igranjem nekih drugih, manje zahtevnih igara, uz povremenu reprodukciju muzike i surfovanje internetom, uspeli smo da izguramo skoro četiri sata, a da pritom bateriji preostane još 30-ak posto snage. Dakle, nema sumnje da je sa jednim punjenjem Vita u stanju da bez problema poprilično prekrati jedan prekookenaski let na primer, što je za svaku pohvalu.
Zaključak
Vita je apsolutno najimpresivnije parče hardvera koje smo imali u rukama u skorije vreme. U pitanju je prva prenosna konzola za koju odgovorno tvrdimo da ne žrtvuje apsolutno ništa zarad igranja igara van velikog ekrana. Ipak, gejming za poneti se od pojave PSPa, pa do danas transformisao do neprepoznatljivosti. Mobilni telefoni i tablet uređaji su preuzeli inicijativu sa jednostavnim igrama koje pružaju kakvu takvu zabavu, koja je mnogim korisnicima (da ne kažemo igračima) i više nego dovoljna, a koja im je pritom dostupna za smešno malo para.
Sudeći po naslovima trenutno dostupnim na PS Store-u (Minis sekcija prepuna portovanih Android / iOS igara), čini se da Sony želi da na Vitu donese što više upravo ovakvih casual naslova (po znatno višoj ceni), pritom ignorišući enorman potencijal koji konzola ima. Mi svakako ne želimo da primarna namena Vite bude igranja igara kao što su Angry Birds, Dungeon Hunter i Plants vs Zombies – za to imamo telefone. Ono što želimo su igre koje mogu da stanu rame uz rame sa vrhunskim PS3 ekskluzivama, gde se Vita već pokazala kao kompetentna, a kojih trenutno nema na vidiku, barem ne u dovoljnom broju. Vita možda jeste imala najbolji start na tržištu kada je softverska podrška u pitanju, ali problem je što se za skoro pola godine malo toga promenilo.
Pored AAA naslova, voleli bismo da vidimo i mnogo više “download only“ igara koje bi popunile prostor između. Ovde pre svega mislimo na naslove kao što su Stardust Delta i Escape Plan, koje koštaju između 5 i 20 evra, a koje pružaju ubedljivo najviše zabave za uložen novac.
Iz svega navedenog, može se zaključiti da je PS Vita mnogo više od sprave za prekraćivanje vremena na putu do škole ili posla. Uz dovoljno kvalitetnih igara, mogla bi da postane i prihvatljiva zamena za “dedicated“ konzolu, odnosno za one koji u kući nemaju PS3 ili X360.
Koliko god mu to mrsko bilo, Sony će verovatno morati da razmotri i spuštanje cene konzole, koja je skuplja pozamašnih 80 dolara / evra od 3DS konkurenta. Vrlo je diskutabilna i razlika u ceni između Wi-Fi only i 3G modela, koja bi po našem mišljenju morala da bude manja, barem u domaćim prodavnicama.
Sony trenutno u garaži ima Ferari koji je nakon agresivne probne vožnje stavio u toplu garažu u kojoj ga samo glanca i povremeno pali “na ler“ kako ne bi zaribao. Ono što mora da uradi ako želi da bude primećen je da ga izvede na stazu i oduva svet onim što je zverina od par stotina konja u stanju da pokaže na njoj.
Ocena: 90
Prednosti: – Ogromna snaga u malom pakovanju (performanse) – Dizajn i ergonomija – Objedinjuje sve aktuelne načine za interakciju sa igrama (kontrole) – Fantastičan, veliki OLED ekran – Neke vizuelno impresivne igre – Cross play mogućnost – Mogućnost igranja mnogih PSP igara – Solidna autonomija – Ogroman potencijal u svakom pogledu Nedostaci: – Korisnički interfejs je mogao biti bolji (u vizuelnom i funkcionalnom smislu) – Slaba podrška za audio / video formate – Neupotrebljive kamere za bilo koji vid snimanja i fotografisanja – Malo trenutno dostupnih i igara u najavi koje iskorišćavaju potencijal konzole – Cena konzole i prevelika razlika u ceni između modela Zahvaljujemo se kompaniji ComTrade Shop, koja nam je na test ustupila Sony PS Vita konzolu.
