Benchmark Redakcija
Milan Jović
SteelSeries Kana dolazi u pravom spartanskom pakovanju, što je i karakteristično za proizvode ove kompanije, doduše, možda ne i proizvode ove klase, odnosno cenovnog ranga. U kvalitetnoj crnoj kartonskoj kutiji, nalazi se samo miš oklopljen providnim plastičnim kalupom i prilično oskudna knjižica koja sadrži samo neka osnovna upozorenja na nekoliko jezika. Čak nema ni diska sa softverom koji se kod periferija ovog tipa podrazumeva.
Googlajući, potvrdili smo pretpostavku da Kana nije samo nasumično odabrano ime. Ova reč ima nekoliko različitih značenja na nekoliko različitih jezika – “krv” na azerbejdžanskom, “polubog” na havajskom i “Kanari” ili “Kanarska ostrva” na švedskom. Ne znamo sa kojim od ovih reči su dizajneri želeli da povežu ovaj model – možda sa jednom, možda sa svim navedenim – ali mi smo gotovo ubeđeni da su na umu pre svega iamli kanarinca, i to baš ovog sa slike (iz više nego očiglednih razloga).
Dizajn i ergonomija
Nakon prvog susreta sa mišem, bilo smo blago zatečeni činjenicom da ovo malo, lagano i prilično neupadljivo parče hardvera košta pozamašnih 40-ak evra. Šta više, ako bi ga stavili na polici sa miševima koji su dve klase iza, Kana verovatno ne bi bio jedan od prvih koji bi vam skrenuo pažnju. Miš je skoro u potpunosti izrađen od mat crne plastike, na kojoj se, po malo neočeivano, i dalje lepe masne fleke sa prstiju – doduše, daleko manje nego kod onih reflektujućih (glossy), kao u slučaju belog Kana modela. Ipak, ova tekstura je izuzetno prijatna na dodir i prste će vam sigurno držati na mestu.
SteelSeries Kana
Kategorija
Gaming
Senzor
Optički – Pixart senzor (3600 FPS, 130 IPS)
Osetljivost
3200 CPI/DPI
Broj tastera
5 (plus 1 za DPI)
Skrol
2 pravca
Ergonomija
Simetričan
Promena osetljivosti
Promena u letu
Podržani operativni sistemi
Windows 2000/XP/Vista/7, Mac OS X
Dodatno
3.7 megapiksela u sekundi, 30 G akceleracija
Memorija
Nema
Cena
4.200 dinara
Miš, iako prilično lagan (teži svega 72 grama), zaista odaje utisak kvaliteta kakav dolikuje simbolu koji nosi na leđima. Po veličini leži tačno između dva rođaka, pa je tako nekih 4% manji od Sensei i 4% veći od Kinzu modela. Kao kontrast crnoj boji tu su odličan narandžasti i prilično masivan i tih gumirani skrol, a odmah iznad i niskoprofilno dugme za promenu DPI-a. I skrol i DPI prekidač pritom imaju pozadisnko osvetljenje koje ih čini gotovo fluorescentno narandžastim i još više upadljivim u “crnilu“ koje dominira. Još jedan interesantan i prilično diskretan detalj koji nam se dopao je obod donje površine miša koji svetli narandžasto, što i mraku zaista izgleda lepo, ali ne i napadno. Ipak, karakteristična kombinacija boja svakako nije nešto što će se dopasti svim igračima.
Interesantna stvar kod ovog modela je to da su Back i Forward bočni tasteri sada razdvojeni na dve strane i identičnog su oblika i veličine. Ispod njih nalaze se mala udubljenja (kao jedini delovi od glossy plastike), koja, poput škrga, prate njihovu konturu, a pritom mišu daju i prekopotrebanu egzotičnu, sportsku notu. Ovakav raspored F/B tastera se pokazao kao vrlo praktično rešenje na koje smo se brzo navikli. Jedini problem koji smo imalu je nešto dublji hod ovih dugmića i snažniji otpor koji pružaju, zbog čega smo često stezali miša po bokovima u želji da pritisnemo jedno, da bi time nenamerno pritisli i drugo dugme. Ipak, u roku od par sati smo se navikli i pronašli udoban način da ovo zaobiđemo.
Na donjoj strani miša leže tri plastična glajdera (klizača), koja imaju gotovo identičan oblik i položaj kao kod već pomenutih SteelSeries modela i omogućavaju da miš bez problema klizi na različitim vrstama podloga. Kao i kod nekih premium modela drugih proizvođača, USB kabl dužine 2 metra presvučen je jakom tkaninom u kombinaciji crne i narandžaste boje i očigledno je napravljen da traje, ali i da dodatno upotpuni vizuelni utisak. Ipak, ova sintetička tkanina nam je u korišćenju pravila siđušan problem. Naime, kabl je neretko blago zapinjao (zbog neravne teksture / naboranosti) na ivici stola, što sa gumiranim kablom nije slučaj.
Miš je u strogo simetričan, što znači da nema “devijacija“ u ergonomiji koje bi nagovestile da je namenjen isključivo dešnjacima ili levorukima i nešto je nižeg profila i manjih dimenzija od superiornijeg XAI modela. Ni sam dizajn nije u potpunosti dosledan određenom način u držanja miša. Tako nešto niži profil i za nijansu strmiji pad zadnjeg dela miša (na kome leži donji deo dlana), nagoveštavaju da je namenjen onima koji preferiraju “kandžu“, odnosno “claw grip“ način držanja. Ipak, u našim rukama miš je bio skoro podjednako udoban i kada smo na njega oslanjali celu šaku (palm grip). Ako imate nešto veću šaku od prosečne, imajte u vidu da ćete verovatno biti prinuđeni na “kandža“ zahvat.
Utisci / performanse
Ono što nam se izuzetno dopalo bilo je vreme privikavanja na novog miša, koje je bilo neočekivano kratko. Nakon nekih sat vremena provedenih surfujući internetom, krenuli smo sa igranjem Payday: The Heist i Left 4 Dead 2 pucačine i možemo da konstatujemo da smo u obe bili barem podjednako dobri kao sa mišem (A4Tech X-730K), koji koristimo već više od godinu dana. Dakle, nema sumnje da bi dužim korišćenjem mogli da budemo samo bolji. Ono što nakon par dana korišćenja možemo samo da potvrdimo je da je Kana pre svega dizajnirana za igranje FPS igara (što, naravno, ne znači da je loša u ostalim žanrovima).
Posle hardvera, softverska podrška ima skoro podjednako važan aspekt kod periferija namenjenih igračima. Kako ga nema u paketu, potreban softver smo vrlo brzo i lako pronašli i preuzeli sa zvaničnog SteelSeries sajta, baš kao i fajl za osvežavanje firmware-a koji je svoj posao obavio nakon samo dva-tri klika. SteelSeries Engine softver je u većoj ili manjoj meri osakaćen, u zavisnosti od modela za koji je namenjen.
Tako je ovaj prilagođen Kana seriji, po izgledu i funkcionalnosti gotovo identičan onom za Kinzu ili Sensei modele, ali bez nekih “premium“ opcija prisutnih kod XAI verzije (od kojih je neke moguće nadoknaditi iz kontrolnog panela samog Windows-a). Ono što je zajedničko za SteelSeries Engine softver, bez obzira na modele kojima je namenjen, su preglednost, lakoća korišćenja i korisni tekstualni vodiči u uglu ekrana koji u kratkim crtama, na pravi način edukuje korisnika o svakoj opciji i mogućnosti njegovog SteelSeries miša. Prava je šteta to ovo nije zaokruženo odličnom “SteelSerisce Advice“ bazom (menijem) sa vrlo korisnim savetima kako da iz miša izvučete apsolutni maksimum (koja je deo softverskog paketa namenjenog XAI modelu).
Za početak, Kana softver omogućava kreiranje i čivanje neograničenog broja profila, što je svakako plus. Pod prvim, Buttons tabom, moguće je isključiti svaki od pet tastera, a pri dnu prozora nalaze se i opcije za dodeljivanje makroa, kao i pokretanje aplikacija. Sledeći, Settings tab krije ono što je mnogim igračima najvažnije – podešavanja CPI-a (Counts Per Inch), odnosno DPI-a (Dots Per Inch) i to u četiri koraka, počev od 400 do 3200 (po našem mišljenju i više nego dovoljno). Odmah ispod nalazi se pooling rate slajder (kod XAI modela poznatiji kao ExactRate) u rasponu od 1 do 1000 Hz. Tu je i opcija za podešavanje intenzitete LED pozadinskog osvetljenja za oba CPI/DPI režima.
Properties tab krije samo jednu, ali zaista sjajnu opciju. Naime, “Trigger Game/EXE” stavka nudi mogućnost definisanja putanje izvršnog fajla aplikacije (čitaj igre) čijim pokretanjem se aktivira određeni profil. Ovo u prevodu znači da za svaku igru možete napraviti poseban profil koji će se automatski aktivirati sa njenim startovanjem – veoma korisna stvar.
Poslednja, ali prilično zanimljiva opcija smeštena je pod Statistics tabom, a pruža uvid u takozvanu “hot map“ statistiku intenziteta korišćenja dugmića. Tako na vizuelnoj skici miša, pored svakog dugmeta, možete videti koliko ste puta kliknuli na koje dugme, što je ispraćeno i bojama, počev od hladne plave (za slabo korišćene tastere), preko zelene, žute, narandžaste i crvene (za one koje se koriste najintenzivnije). Sve što je potrebno da uradite je da kliknete na Start dugme, kada će softver početi da beleži statistiku, a zatim i na Stop da bi zaustavili praćenje.
Zaključak
SteelSeries Kana, iako na prvi pogled ne izgleda tako, definitivno jeste, u najmanju ruku dobar izbor za svakog ozbiljnijeg FPS igrača. Kvalitetni i prijatni materijali, udobna, “univerzalna“ ergonomija i odlična softverska podrška su nešto čime se ovaj model svakako može pohvaliti. Oni kojima je potreban vizuelni dokaz koji će ih uveriti da ono što su platili zaista vredi par desetina evra, najbolje je da se odluče za neki od modela drugih proizvođača (CoolerMaster na primer). Jednostavno, ovo je vizuelno ne preterano upadljiv miš koji odlično leži u svakoj ruci i pruža i više nego zadovoljavajuće performanse onde gde se to od njega očekuje – u igrama. Onima koji žele da svako dugme, svaka krivina i izbočina budu prilagođeni anatomiji njihove leve ili desne šake, Kana verovatno neće biti naročito zanimljiva.
Cena ovog modela je u domaćim prodavnicama pala sa preko 50 na ispod 40 evra, koja je tek sada odlično odmerena, a zahvaljujući kojoj Kana dobija i našu preporuku.
Prednosti: – Neupadljiv a dopadljiv (uslovno) – Univerzalan dizajn / ergonomija – Dugmići na bokovima – Kvalitet izrade i prijatna završna obrada – Kabl presvučen tkaninom – Odličan skrol – Standardno dobar softver – Brzo privikavanje (uslovno) – Performanse
Nedostaci: – Previše mali i previše lak (uslovno) – Izgled ne ostavlja utisak gejmerskog miša (uslovno) – Kombinacija boja se neće dopasti svakome – Nešto dublji hod bočnih tastera – Paket je mogao biti bogatiji (disk sa softverom, uputstvo,…)
Zahvaljujemo se kompaniji Gigatron Shop koja nam je na test ustupila SteelSeries Kana miša.
