Benchmark Redakcija
Bojan Dančuo
D-Link 3G modemi
Mobilna telefonija već odavno pruža usluge prenosa podataka, a svi novi mobilni telefoni imaju bar neku mogućnost pristupa sadržajima na Internetu. Mogućnost povezivanja PC računara u svojim desktop, laptop ili netbuk varijantama je takođe odavno moguća korišćenjem mobilnog telefona kao uređaja za pristup ili zasebnog modema u USB ili nekoj od card varijanti. Jako dugo je taj prenos podataka bio toliko skup, da skoro niko nije ozbiljno razmišljao o njegovoj upotrebi za bilo šta više od povremene provere mail-a ili par web strana, ali se to srećom menja.
Danas postoje posebne pretplate koje provajderi nude, a koje su specijalno prilagođene za prenos podataka i obično uključuju određenu zagarantovanu količinu podataka u okviru osnovnog paketa, dok se sva prekoračenja dodatno plaćaju. Tačnost tog merenja protoka je predmet mnogobrojnih debata po domaćim informatičkim forumima, ali to nije tema ovog teksta. Provajderi u okviru Internet paketa nude svoje modeme koji uglavnom rade zadovoljavajuće, ali korisnik jednostavno nema nikakvog izbora osim da prihvati ono što mu provajder nudi. Ovde ćemo se pozabaviti alternativnim uređajima koji omogućavaju pristup Internetu putem mobilne telefonije i proširuju osnovne funkcionalnosti. Od firme D-Link smo dobili tri zanimljiva uređaja na test.
D-Link DWM-156 je standardni USB stick modem, dok su DIR-457 i DIR-455 dosta moćniji i interesantniji uređaji. Sva tri uređaja podržavaju najnovije tehnologije inkorporirane u revizije 3G protokola uvedene u poslednjih par godina, tako da u našoj postojećoj infrastrukturi mobilne telefonije oni sigurno neće još jako dugo biti ograničavajući element po pitanju brzine. Da vidimo malo detaljnije šta koji od njih nudi…
D-Link DWM-156
Po funkcionalnosti, DWM-156 je jako sličan modemima koje naši provajderi inače daju uz svoje pakete. Izgleda kao malo veći USB 2.0 stick i može čak i da posluži u te svrhe zahvaljujući MicroSD slotu koji prima memorijske kartice do 8 GB. Pored USB konektora se nalazi slot za SIM karticu, a LED indikator skriven ispod plastike služi za signalizaciju statusa konekcije.
Instalacija drajvera i softvera se automatski inicijalizuje čim se adapter poveže sa računarom i nalazi se u njegovoj internoj memoriji, tako da ne postoji CD sa drajverima niti je potreban. Podržani su Windows 2000, XP i Vista (drajveri za Vistu se mogu koristiti i pod Windows 7 OS-om), kao i Mac OS X od verzije 10.4.0 naviše.
Softver je prilično jednostavan, mada i dalje ima više funkcija nego standardni softveri koji se dobijaju uz uređaje od domaćih provajdera. Postoji već unesen veliki broj profila sa podešavanjima za mobilnu konekciju, mada naravno naših provajdera nema u spisku, što će se nadajmo se promeniti u skorijoj budućnosti. Iz softvera je moguće čitati i pisati SMS poruke, kao i koristiti i menjati telefonski imenik na SIM kartici. Tu su naravno i podešavanja vezana za samu mobilnu konekciju, mada je tu najbolje sve ostaviti na AUTO opciji, a jako interesantna je opcija limitiranja protoka i na taj način sprečavanja nesvesnog potencijalno jako skupo prekoračenje ograničenja paketa.
D-Link DIR-457
DIR-457 je već mnogo interesantnija naprava. U modem modu rada, ponaša se kao i bilo koji drugi USB modem, ali ruter mod je zapravo ono što ga izdvaja i čini neverovatno korisnim. Kada radi kao ruter, on vam omogućava da imate svoj lični pokretni Wi-Fi hotspot koji možete nositi u džepu i koristiti ga kada god vam zatreba za bilo koji vaš Wi-Fi uređaj ili ga podeliti sa prijateljima u vašoj blizini.
Po dimenzijama malo veći od nekog od modernih smartphone aparata, uz DIR-457 se dobija baterija od 1330mAh koja mu po specifikacijama daje oko 4 sata autonomije, a u praksi se pokazalo da to znači oko dva i po sata stalne aktivnosti, pristupa mreži i kopiranja fajlova, mada se to vreme naravno mnogo produžava ako je ruter deo vremena u stand-by modu. Baterija se može dopuniti preko USB kabla ili adaptera sa 220V na USB koji se dobija uz njega. Naravno, moguće je koristiti ga u ruter modu i dok se baterija dopunjava.
Softver koji dolazi uz njega jako je sličan onome koji se dobija uz DWM-156, sa dodatnim podešavanjima vezanim za wireless. Podržava Wi-Fi 802.11 b i g standarde, kao i sve aktuelne standarde za enkripciju bežičnog saobraćaja zaključno sa WPA-2. Uz osnovna podešavanja iz softvera moguće je pristupiti i web interfejsu rutera koji ima već standardni D-Link raspored i sasvim pristojan spisak mogućnosti kao što su rezervacija adresa u DHCP-u, port forwarding, DMZ, filtriranje po MAC adresama itd.
Jedna vrlo interesantna mogućnost koju do sada nismo videli u uređajima ovakvog tipa je mapiranje raspoložive memorije na MicroSD kartici kao mrežnog diska i deljenje tog diska sa svim ostalim klijentima koji pristupaju bežičnoj mreži. Tokom testiranja smo bili vrlo zadovoljno Wi-Fi dometom, koji je bez obzira što je ovako mali ruter bez eksterne antene u pitanju bio potpuno na nivou svoje veće braće. Wi-Fi deo može istovremeno da opsluži do 16 uređaja, što s obzirom na njegovu predviđenu namenu ne verujemo da može predstavljati ozbiljno ograničenje. Jedini problem na koji smo naišli je malo veće zagrevanje uređaja kada je aktivan Wi-Fi, pa treba obratiti pažnju na mesto gde ga držite tokom korišćenja.
D-Link DIR-455
Osnovna namena DIR-455 je očigledno u realizaciji kancelarije na izdvojenoj lokaciji. Pošto za razliku od DIR-457 ne poseduje bateriju i zavisi od električne mreže, mobilnost tokom eksploatacije nije opcija. Osnovna funkcija je na prvi pogled očigledna na osnovu četiri 10/100 Mbit LAN i jednog WAN porta, tako da što se toga tiče DIR-455 radi kao i bilo koji drugi standardni ruter. Ono što odmah navodi na činjenicu da tu ipak nije sve tako jednostavno je slot za SIM karticu i konektor za telefonski kabl, kao i primetno veći broj signalnih lampica sa prednje strane.
D-Link DIR-455 pored ethernet konektora poseduje i 802.11g Wi-Fi AP koji koristi internu antenu, a telefonski konektor omogućava priključivanje bilo kog standardnog telefonskog aparata sa kojeg je moguće obavljati razgovore preko SIM kartice mobilnog provajdera koja se nalazi u ruteru. Ako je Internet konekcija na WAN priključku prisutna, DIR-455 će je koristiti, ali će se po potrebi automatski prebaciti na mobilnu mrežu ako dođe do prekida te konekcije.
Sva podešavanja se vrše putem web interfejsa, a spisak mogućnosti je prilično impresivan. Pored klasičnih opcija vezanih za rutiranje, tu su naravno podešavanja za mrežu mobilne telefonije uz mogućnosti slanja i primanja SMS-ova. Svi aktuelni modovi Wi-Fi enkripcije su podržani, a od naprednijih opcija tu je mogućnost kreiranja VPN tunela uz pomoć IPsec protokola za enkripciju Internet saobraćaja. QoS je moguće definisati na nivou lokalnih IP adresa i portova, kao i dolazne i odlazne filtere za koje postoji i podesivi vremenski plan. Ruter podržava UPNP, pa će ga kompatibilni uređaji i OS-ovi detektovati na mreži. Po želji je moguće uključiti daljinsku administraciju preko Interneta, a ruter čuva statistike i logove koje možete naknadno analizirati.
Zaista, DIR-455 poseduje sve karakteristike koje su potrebne za privremeno istureno odeljenje nekog poslovnog sistema koje može da funkcioniše kao deo većeg sistema putem VPN-a gde god da se nalazi.
Praktična iskustva
Za testiranje smo imali na raspolaganju dve SIM kartice. Jedna je bila MTS-ova, dobijena u okviru njihovog Surf paketa, dok je druga bila klasična Telenor-ova pre-paid kartica. Odmah na početku smo naleteli na problem koji se sastoji u tome da ni jedan od provajdera ne nudi nikakav vid uputstva za ovakav zahvat jer podrazumevaju da se za Internet koristi njihov modem koji dobijate sa već unesenim parametrima ili neki mobilni telefon koji opet ima neka svoja podešavanja. Posle malo traganja za informacija i mnogo više eksperimentisanja, došli smo do čudne situacije da MTS-ova kartica koja je predviđena za Internet pristup jednostavno nije htela da proradi, dok je Telenorova pre-paid kartica bez ikakvih problema iz cuga profunkcionisala. Ne znamo da li je prosto u pitanju neki parametar koji nismo znali ili je kartica na neki način vezana za modem, ali to bi svakako trebalo proveriti sa tehničkom službom mobilnog provajdera pre nego što se odlučite da uparite ovakav uređaj sa određenom SIM karticom za koju biste bili vezani ugovorom.
Kvalitet mobilnog signala je potpuno u skladu sa ponašanjem mobilnog telefona na istoj lokaciji, a brzina transfera je varirala i nikada nije došla blizu teorijskog maksimuma ovih uređaja, što je naravno bilo očekivano. Opet, brzina je uvek bila sasvim zadovoljavajuća za umereno zahtevan rad, surf, VoIP i osnovnu multimediju. S obzirom na još uvek visoku cenu ovakvog Internet pristupa kod nas ako se prekorači mesečni limit, brzina je manji problem jer ga nećete sigurno koristiti za prenos veće količine podataka.
Na ovakve uređaje je jako lako navići se, pa čak i kada se uzmu u obzir ograničenja po pitanju brzine i potrošnje, iskustvo ovakve slobode i raspoloživosti Interneta u svakoj situaciji je nešto na šta se čovek jako brzo navikne i vrlo brzo posle počne da mu nedostaje.
Zaključak
3G trio D-Link uređaja koji smo imali na testu je pokazao nam je da mobilni Internet kod nas ima još mnogo mogućnosti koje su do sada bile velikim delom neiskorišćene. D-Link DWM-156 predstavlja zanimljivu alternativu generičkim modemima koji se dobijaju od naših provajdera u okviru mobilnih Internet paketa, uz pouzdanost hardvera i nešto veću funkcionalnost softvera.
DIR-457 je jako zanimljiv koncept koji donosi neke nove ideje. Posedovati potpuno mobilni lični hot-spot je jako primamljiva ideja i drastično proširuje personal area networking sintagmu. Model DIR-455, za razliku od njega predstavlja SOHO rešenje za isturene kancelarije, a može biti jako koristan u situacijama kada je potrebno održati integraciju sa većim sistemom na lokacijama gde ne postoji drugi vid Internet konekcije ili se ne isplati uvoditi je na neko kratko vreme. Iako smo svedoci prodora CDMA i WiMax tehnologija kod nas, još dugo će GSM mreže biti u velikoj prednosti po pitanju pokrivenosti. Uopšte nije loše imati ovakve uređaje kao alternativu u određenim situacijama gde dodaju funkcionalnosti na koje smo navikli u kućnom ili poslovnom okruženju, a zadržavaju mobilnost kao glavnu osobinu.
Uređaje za potrebe istraživanja u svrhu realizacije ovog teksta ustupila kompanija D-Link.
