Editorijal: Šta je NAS i da li vam je potreban?

Dragoljub Radovanović
Ovo je tema koja se ne pojavljuje tako često na sajtovima kao što je Benchmark, jer naizgled nije toliko popularna kao recimo grafičke karte, procesori, SSD-ovi, matične ploče, itd. Šta to može biti toliko zanimljivo kod skladišta uopšte? Imamo hard disk(ove) za skladištenje podataka u našim računarima, neko koristi i SSD u kombinaciji sa hard diskom zbog boljih performansi sistema i programa, ali to je otprilike to. Šta tu može biti bolje i drugačije? Recimo da hard disk ne mora obavezno biti unutar kućišta naših desktop računara.
Da li mislimo na eksterne hard diskove unutar sopstvenih kućišta ili dock stanice koje povezujemo putem USB-a? Ne baš. To jeste jedan od primera gde HDD nije u kućištu vašeg PC-a, ali postoji i nešto napredniji način pristupa podacima, a to je upravo NAS. Šta je uopšte NAS? To je skraćenica za pojam Network Attached Storage ili slobodno prevedeno na naš jezik – umreženo skladište. Zašto bismo uopšte želeli da umrežimo naše skladište, šta dobijamo tim potezom u odnosu na klasičan način povezivanja hard diska SATA kablom direktno na matičnu ploču računara? Postoje zapravo brojne prednosti o kojima ćemo diskutovati u ovom članku.

U današnje vreme većina porodica u svom domu nema samo jedan računar, već ih u zavisnosti od broja članova domaćinstva ima nekoliko, bilo u vidu desktop konfiguracije ili laptopa. Dodajte na to da pored računara neko ima i tablet, i sasvim sigurno i svoj smartfon. Pričamo o minimum dva ili tri uređaja koji se povezuju na ruter koji im pruža pristup internetu, bilo žičnim ili bežičnim putem. Pod uslovom da ne podignete neki virtualni server na računaru na kojem je hard disk, ograničavate pristup tim podacima samo na jednog korisnika, onog koji koristi taj računar.
Jedna od brojnih prednosti umreženog skladišta jeste da je NAS zapravo centralizovano rešenje, koje baš zbog toga što je umreženo pruža pristup podacima svim korisnicima na kućnoj mreži. NAS je uređaj koji je u suštini server. To je kućište sa hard diskovima koje se povezuje uz pomoć LAN kabla na vaš ruter. Malo je komplikovaniji uređaj od toga, jer ima i više komponenti, kao što su sopstveni procesor i RAM, kao i sopstveni operativni sistem, faktički je reč o minijaturom PC-u. NAS dolazi u raznim konfiguracijama, može recimo imati samo jedno mesto za hard disk, češća varijanta je sa dva mesta, ali može imati i četiri “slota” za hard diskove, ili čak osam mesta za ozbiljnije namene i potrebe za ogromnim skladištem.

Priča oko NAS-a je dosta kompleksnija od pukog pristupanja podacima preko kućne mreže, to je samo jedna od mogućnosti. Dakle, ima svakako svojih prednosti da recimo svaki član porodice ima direktan pristup fotografijama, video fajlovima, muzici, koji se nalaze na jednom takoreći kućnom serveru, ali ima i drugih beneficija. NAS u jednu ruku može biti kao multimedijalni DLNA server koji će strimovati filmove, muziku ili fotografije na vaš televizor, tablet ili smartfon, i to potpuno nezavisno od bilo kakvog računara koji bi u nekom drugom scenariju morao biti uključen da bi nudio ovakve DLNA mogućnosti pomoću nekog virtualnog servera.
Pošto je NAS u suštini fizički server u koji stavljate hard diskove, a povezan je na vaš ruter, to znači i da dobija pristup internetu, pa se podacima ne mora pristupati isključivo preko mreže u sklopu vašeg doma. Odlična stvar sa NAS-om je da imate i daljinski pristup, tako da čak i kada ste van kuće, gde god da imate pristup internetu, možete pristupiti vašim podacima. U neku ruku NAS se može posmatrati i kao personalni Cloud, kao što je Dropbox, OneDrive, Google Drive, itd, samo što ovde imate na raspolaganju terabajte i terabajte skladišta, zapravo koliko god velike hard diskove koristite u NAS-u, i to sve bez ikakvih mesečnih pretplata. Jedini dodatni trošak kod NAS-a jeste struja koju zahteva da bude operativan, ali uglavnom je reč o vrlo štedljivim potrošačima, pa su ti troškovi neznačajni.

Sledeća od brojnih prednosti koje ovaj vid umreženog skladišta nudi jeste bezbednost fajlova. Razlog zašto uopšte postoji i više mesta za hard diskove u NAS-u jeste da drugi disk služi kao backup prvog. Kod NAS sistema može se podesiti da jedan hard disk bude takoreći “ogledalo” drugog, tačnije da se svi podaci koje upisujete na jedan disk u isto vreme kopiraju i na drugi. Na taj način, ukoliko jedan hard disk strada, nećete izgubiti važne podatke, jer su oni bekapovani na drugom disku. Naravno, možete se pri korišćenju više diskova uvek odlučiti za RAID vezu, gde nećete imati bezbednost podataka, ali ćete imati dvostruko veću količinu prostora za skladištenje podataka.
Takođe, zašto je prednost koristiti hard diskove unutar NAS uređaja umesto u samom kućištu računara, jeste eliminisanje buke blizu vas koje bi hard disk ili više diskova pravili usled korišćenja, takođe i povećana temperatura u računaru jer se diskovi usled rotacije zagrevaju. NAS možete staviti bilo gde u vašem domu, na mestima dalje od vas, a to određujete dužinom LAN kabla, tako da NAS može biti u potpuno drugoj prostoriji, a da i dalje bude povezan sa vašim ruterom. Tako da recimo kao autor teksta, u vašem računaru možete koristiti samo SSD, a sve ostalo skladištiti na hard diskovima u NAS-u.

Pošto je NAS u jednu ruku i server, podešavanjima i upravljanju fajlovima pristupamo preko browsera unošenjem njegove IP adrese. Naravno, ne može svako da pristupi tako lako svim ovim podacima, jer je potrebno dodeliti korisničko ime i šifru za pristup, tako da recimo samo osoba koja ih poseduje može biti administrator, a postoji i još dodatnih zaštita, kao što je SSL sertifikat. U zavisnosti od proizvođača i konkretnog modela, NAS može da pokreće razne aplikacije, ponašati se kao media server, biti download mašina, pa čak i stanica za virtualizaciju drugih operativnih sistema. Naravno, za dobru virtualizaciju treba imati nešto moćniji NAS, tačnije jači procesor i veću količinu RAM-a.
Neki od nedostataka NAS-a u odnosu na klasičan scenario gde je hard disk unutar računara jeste to što se transfer i pristup podacima oslanja na brzinu Ethernet mreže. Dakle, ukoliko želite da kopirate neki fajl direktno na vaš računar, suočićete se sa limitacijom brzine vaše ugrađene LAN kartice na ploči, a obično je to Gigabit standard. To je u boljem scenariju kada je PC sa ruterom povezan LAN kablom, brzina kopiranja bežičnim putem će biti sporija. Takođe, eksterni hard diskovi koji se kače na računar preko USB 3.0 porta ponudiće vam znatno brži transfer podataka u odnosu na LAN vezu koju koriste NAS uređaji.
To je slučaj kada želite da kopirate fajlove direktno na NAS ili da iskopirate nešto sa njega, a kada je u pitanju strimovanje fajlova na televizor, smartfon ili tablet, u najvećem broju slučajeva to će funkcionisati bez problema. Pričamo o ulozi NAS-a kao media servera, koji će strimovati muziku, filmove ili fotografije na razne uređaje koje imate. U zavisnosti od brzine i standarda vašeg rutera, bežično strimovanje video fajlova visokog kvaliteta može biti glatko, ali i ne mora, dok će svaki uređaj povezan žično, tačnije LAN kablom, bez problema (seckanja) reprodukovati bilo koji sadržaj.

 
Zaključak
Prednosti korišćenja NAS sistema su zaista brojne kao što i sami vidite, a nekako stičemo utisak da ih u svom domu ne koristi veliki broj takoreći “prosečnih” korisnika. Smatramo da ih ipak više koriste napredniji korisnici, iako nema puno stvari koje su komplikovane u korišćenju NAS-a. Nije potrebno nikakvo ogromno predznanje oko servera, sve je danas uprošćeno do te mere da ih svako može koristiti. 

NAS je odličan zbog toga što je centralizovano rešenje za skladištenje podataka, pa svaki uređaj veoma lako dobija pristup istim, baš zbog toga što je skladište povezano na vaš kućni ruter. Da li i sami koristite neki NAS? Ukoliko je to slučaj, ohrabrujemo vas da napišete u komentarima o kojem je modelu reč i kakvi su vaši utisci o korišćenju ovakvog vida skladištenja podataka na hard diskovima van računara.