Benchmark Redakcija
Nebojša Milanović, dipl.el.ing.
Nedugo zatim, izašao je usavršeni i po dimenzijama znatno manji 350D koji je, uprkos tome što je ispravio mnoge nedostatke prethodnika, imao još povoljniju cenu. To je bio toliko popularan aparat (mnogi ga koriste i danas), da je sve koje iole više zanima fotografija nepovratno preokrenuo ka DSLR vodama. Nakon njega je došao relativno neupadljivi 400 D, pa 450 D – pa 500 D (čiji smo veliki uporedni test sa Nikon konkurentima prošle godine imali prilike da vidimo), da bi iznenađujuće brzo došao i njegov naslednik, poslednji i trenutno najsavršeniji aparat iz ove linije, koji nosi ime 550 D (postoje još dve oznake istog aparata, KissX4 i rebel T2i).
Stari 500 D je solidno prošao u takmičenju sa Nikon konkurentima ali nije ubedljivo pobedio. Ali ako pogledamo malo unazad, videćemo da Canon ovaj segment gotovo nikada nije prepuštao konkurenciji. Zato i ne čudi što je samo nepunih godinu dana nakon pojave 500 D izbacio i njegovog naslednika, koji ima neskrivenu ambiciju da čvrsto povrati tron u ovoj klasi. Pošto glavni konkurent Nikon u međuvremenu nije predstavio ništa novo, dovoljno će biti da detaljno ispitamo 550 D, a da uzmemo u obzir prošlogodišnja postignuća Nikonovih pulena D90 i D5000 i time ćemo moći da zaključimo da li se titula vraća u Canon tabor ili ne.
Osnovni tehnički podaci:
* 18 Mp, 5184 x 3456 piksela, CMOS senzor 22,3 x 14,9 mm, crop faktor 1,6x, samočišćenje senzora
* DIGIC IV procesor
* 9 fokus tačaka, jedan krstasti AF senzor u centru
* Merenje svetla u 63 zone, 9% parcijalno merenje, spot merenje 4% u centru
* “Živi” prikaz slike, 100% pokrivanja
* Mehanički zatvarač, min. eksp. 1/4000s, sinhronizacija blica na min 1/200s
* Tražilo: pentaogledalo, 19.5 mm, 95% pokrivanja, uvećanje 0,87x
* 3,7 snimaka u sekundi
* Bafer do 34 JPEG snimka u najvišem kvalitetu
* ISO raspon 100-12800, ISO pozicija stalno vidljiva u tražilu
* Podešavanje nivoa unutrašnje redukcije šuma
* Fino podešavanje balansa belog, breketing
* Highlight Tone Priority (čuvanje snimaka od “pregorevanja”)
* Snimanje HD video materijala u potpunoj HD 1920×1080 rezoluciji sa 30 slika u sekundi
* 3″ LCD ekran, 3:2 odnos stranica, 1,040.000 piksela, anti-refleks, ugao gledanja 170 stepeni
* RGB histogram
* Težina sa beterijom i memorijskom karticom: 530 grama
Pakovanje:
Sasvim je standardno, onakvo kakvo već godinama viđamo kod DSLR aparata. Objektiv EF-S 15-85 IS, sa kojim je ovaj aparat testiran, ne dobija se u kompletu, već se kupuje zasebno. Sa 550 D u pakovanju se po vrlo povoljnoj ceni može dobiti sasvim solidni EF-S 18-135 IS (koga ćemo testirati nekom drugom prilikom).
Spoljni izgled
Kao i uvek, najpre ćemo 550 D malo pogledati sa svih strana da otkrijemo specifičnosti u spoljnom izgledu i eventualne promene u odnosu na ranije modele.
Oblik je ostao sličan kao kod prethodnika, ali nije baš identičan, jer se sitne izmene u izgledu i dizajnu, ali i u upotrebljivosti, mogu uočiti.
Jednu od njih vidimo odmah na zadnjoj strani, gde sa zadovoljstvom konstatujem promenu oblika dugmadi iz višegodišnjeg (meni ružnog) kružnog u moderniji, pljosnatiji i više četvrtast koji doprinosi lepšem i ozbiljnijem izgledu.
Uočavamo i jedno dugme “viška”, tj. novo, to je ono u gornjoj zoni desno od tražila, za Start/Stop video snimanja. Ta komanda je postojala i kod prethodnika, ali je bila u sredini pored četvorostranog kontrolera. Sada je na to mesto došla potpuno nova prečica Q koja služi za direktan ulazak u tzv. “brzi” meni koji sadrži najpotrebnija podešavanja.
Pozdravljam i ovu promenu jer ubrzava pristup komandama, čime se smanjuje zamorno “kopanje” po menijima u koje se neizbežno javlja u slučaju želje za korekcijom određenog parametra, naročito onih koji se koriste ređe.
EF-S 15-85 IS se čini malo glomazan za 550 D, ali njegov senzor je takvog kvaliteta i zahtevnosti, da ništa ispod njega ne preporučujem. Osnovni kit objektiv EF-S 18-55 IS videli smo da nije dorastao ni 500 D, a njegovom primenom 550 D bi bio još više unazađen.
Zbog širokog gumiranog zum prstena objektiva hvat je u horizontalnom položaju sasvim stabilan, dok za česti vertikalni položaj snimanja preporučujem da razmislite o nabavci verikalnog gripa. Za nešto ozbiljniju upotrebu to je jedno od najisplativijih ulaganja koje možete učiniti.
Objektiv Canon EF-S 15-85 mm
EF-S 15-85 IS je dugo očekivani naslednik ne tako uspešnog, ranije već testiranog EF-S 17-85 IS, koji je pak bio samo “prepakovana” verzija poznatog starog “svadbarskog” EF 28-135 IS (koji potiče još iz analognih vremena), samo prilagođenog za crop senzor. U vreme senzora od 8 Mp (20/30 D, 350 D), 17-85 IS jeste bio osveženje, ali njegovi limiti su na oko 8-10 Mp. Na starim 20/30 D ili 350 D sasvim lepo radi, ali sa današnjim aparatima predlažem da ga zaobiđete.
Novo vreme donosi i potrebu za novim, daleko kvalitetnijim objektivima koji optički na zadovoljavajućem nivou mogu da opsluže najnovije, vrlo zahtevne 15-18 Mp senzore. Canon je u tu svrhu konstruisao EF-S 15-85 IS, a kakvi su njegovi stvarni optički dometi, saznaćemo nešto kasnije.
Prednji deo je u standardnom Canon stilu.
Kada se montira na 550 D, odaje utisak da je to objektiv maksimalne veličine za njega a da balans ostaje dobar, što se i u radu zaključuje.
Zadnji deo je kvalitetno izveden, ne kao kod L-modela, ali sasvim solidno.
Ovde je u položaju maksimalno uvučen i izvučen. Deo koji se izvlači je plastičan, što govori da je u pitanju konstrukcija koja je osetljiva na prašinu, ali to je u ovoj klasi sasvim uobičajeno.
Prava otpornost na prašinu se mora platiti dosta više, a i ako se plati, ne može se dobiti ovakav raspon 24-136mm (ekv.), koji je idealan za svakodnevnu upotrebu. Daleko najveći procenat snimaka prosečan korisnik napravi upravo na tom rasponu.
Komande
Blic se diže vrlo visoko za tako mali aparat, mislim da ni milimetar više nije moguće.
Kada ga pogledamo malo pobliže, na ogledalu uočavamo obrise 9 AF tačaka, iz čega zaključujemo da je AF sistem ostao onaj isti stari koji se proteže već kroz generacije. Sa retkim izuzecima, u proseku je solidno pouzdan i brz.
Na gornjoj strani vidimo ponovo promenjenu boju točka za odabir moda rada, sada je ona umesto sivo-sjajna kao kod 500 D, ponovo crna kao kod 450 D…Kapitalne li promene.. :)..
Takođe, prekidač za paljenje je ostao na istom, meni neomiljenom mestu. Zgodnije je da se aparat pali prekidačem u vidu prstena oko okidača, kao kod Nikona, nego da je ovako konfigurisan.
Na levoj bočnoj strani je dodat ulaz za eksterni mikrofon, što je vredna promena. Za ozbiljnjiju video primenu, za koju je 550 D itekako sposoban, ovo je vrlo koristan dodatak.
Desna strana je ista kao ranije
Zadnja je malo promenjena, ne mnogo, ali meni lično izgleda osetno bolje, najpre zbog drugačujeg oblika dugmadi, ali i ekrana čiji je odnos dimenzija sada 3:2, isto kao i format senzora. To znači da nema više crnih linija oko slike, ekran je dakle maksimalno iskorišćen, a uz to rezolucija mu je veća od megapiksela, što je vrhunski rezultat.
Novo dugme Q za ulazak u brzi meni smo već iskomentarisali, kao i senzor između ekrana i tražila, dok raspored ostalih komandi nije značajnije menjan.
Donja strana je klasična, a navoj za stativ nalazi se tačno u osi objektiva.
Snimanje, meniji, ergonomija, mogućnosti
550 D sa objektivom 15-85 IS se u radu ponaša tako sigurno kao da je klasa iznad. Samo ćete vrlo retko kod najzahtevnijih scena osetiti da vam treba bolji AF ili rafal. A ako mu montirate vertikalni grip, što za ozbiljniju upotrebu svakako preporučujem, bez ikakve rezerve se možete upustiti i u složenije zadatke (ne i one najzahtevnije, tipa snimanje sporta i slično).
Rukohvat je i dalje mali, ali je dobro oblikovan i potpuno gumiran pa se “lepi” za šaku, što povećava sigurnost hvata i smanjuje umor.
Kontrola na telu nema previše, ali sve one koje su često potrebne u radu su tu, pa će posezanje za menijima u traganju sa pojedinom opcijom biti ređe nego mislite.
Ova linija aparata nema gornji, tzv. statusni ekran, što neki mogu zameriti (recimo, Nikon D 90 ga ima), ali ako se malo bolje pogleda način upravljanja sa 550 D – zaključuje se da je on gotovo nepotreban.
Naime, glavni LCD ekran je velik i kvalitetan, a sada i sa 3:2 odnosom stranica (što znači da je uvek ceo iskorišćen), pri čemu je ispis na njemu veoma čitak…
…što dovodi do toga da čim aparat spustimo sa oka – pogled sam pada na ekran. Time se omogućava brz, lak i potpun uvid u parametre rada.
Što se tiče menija, nema potrebe da ih posebno predstavljam, oni su i vizuelno i organizaciono isti kao kod 500 D, što važi i za pregled slika.
Ponovo bih naglasio vrlo korisni senzor između tražila i ekrana, uveden još kod 400 D. Čim pogledamo kroz tražilo i krenemo sa kadriranjem, on gasi ekran i tako sprečava da nam njegova svetlost smeta prilikom snimanja. Ovo je jednostavno i vrlo efikasno rešenje, a 550 D je već četvrta generacija ove klase koja ga ima.
Živi prikaz slike je sada već odomaćen i na DSLR aparatima i dosta pomaže, naročito u raznim netipičnim situacijama.
Recimo, pri snimanju u gužvi iznad glave..
…kada omogućava precizno kadriranje, što je ranije sa DSLR aparatima bilo nezamislivo. Još bi bolje bilo da je ekran obrtni, kao na primer kod Nikona D5000, ali ne zaboravimo da svi novi ekrani imaju vrlo širok ugao gledanja, čime oni u ovakvim uslovimaveliku uporebljivost. Da bi mogli da vidimo živi prikaz na ekranu, u položaju iznad glave na primer, potrebno je da samo malo odmaknemo aparat unapred i već time ćemo videti sliku na njemu koja će nam omogućiti da precizno ukomponujemo snimak.
Video mogućnosti 550 D su sada već vrhunske (setimo se da je i 500 D bio vrlo dobar po tome). Puna HD rezolucija u kombinaciji sa po potrebi eksternim mikrofonom i manuelnom kontrolom ekspozicije učiniće da kratki klipovi koje volimo da snimamo i izgledaju i zvuče veoma dobro. Naravno, za profesionalniju upotrebu potrebno je dosta dodataka, ali i ovo je veliko postignuće, jer ako pogledate video snimak sa 550 D iz uslova sa slabim osvetljenjem (recimo u sobi) i uporedite ga sa snimkom čak i najboljih kompaktnih aparata, začudićete se koliko 550 D daje dramatično bolje rezultate, a sve zaslugom njegovog velikog DSLR senzora.
Međutim, jednu od najvećih zamerki imam upravo na video-segment, tačnije na njegovo aktiviranje: naime, da bi počeli snimanje klipova, prvo moramo kontrolni točak okrenuti na video-položaj, koji je inače krajnji i tek onda posegnuti za start/stop dugmetom!
Dakle, nema direktne komande za ovu funkciju, nego je ona, očigledno namerno – iskomplikovana. Heh, to je danak nižoj klasi aparata. Znači, kada već daju mogućnost za kvalitetan rezultat, u ovoj klasi njegovu realizaciju obavezno malo zakomplikuju, jer vode računa (nekada i previše) i o prodaji svojih skupljih modela.
AF sistem na 550 D nije fundamentalno poboljšavan u odnosu na ranije modele, ali je za amatersku, čak i ozbiljniju upotrebu, vrlo dobar. Evo jednog testa praćenja pokretnog motiva u paru sa zumiranjem i to počev od najuže pozicije objektiva (85mm) – pa do najšire (15mm):
Ovo je sasvim u redu za aparat ove klase. Ako bi gledali 100% isečke na svakom snimku, mogli bi da uočimo određenu nekonzistentnost, ali već ovo spada u vrh ove klase, čak i bez 3D tracking-a koje imaju Nikonovi modeli (koji omogućava trenutnu automatsku promenu AF tačke u skladu sa kretanjem objekta snimanja).
Korekcija vinjetiranja i l-contrast funkcija
Opadanje intenziteta osvetljenosti u uglovima formata, tzv. vinjetiranje, vrlo je čest problem kod mnogih objektiva, naročito širokougaonih. Potiče od nesaglasja formata senzora, koji je pravougaonog oblika, i formata slike koju prozvodi objektiv, koji je kružan.
Jasno je da je izradom objektiva sa dovoljno velikim krugom slike moguće bez pada osvetljenost pokriti celokupan senzor i ovaj fenomen eliminisati. Međutim, to bi objektive drastično poskupljivalo, što naravno nije poželjno.
Zato je stvar koju Canon u poslednje vreme praktikuje, da softverski “pojača” ekspoziciju uglova formata i time ujednači ekspoziciju po formatu, vrlo elegantna, jer istovremeno i u dobroj meri eliminiše ovu nepoželjnu pojavu, a i obezbeđuje da cena objektiva ne ide “nebu pod oblake”.
Naravno, ne zaboravimo da kada na telu “crop” formata koristimo objektive namenjene za pun format (full frame), koji daju mnogo veći prečnik slike – vinjetiranje praktično ne postoji (a ni drugi ivični efekti, npr. pad oštrine, povišenje nivoa aberacija itd.).
Proverićemo kako u praksi radi ova funkcija i to tako što ćemo za svaki otvor blende posmatrati sliku sa isključenom i uključenom korekcijom.
Kao i uvek, uzimamo najnepovoljnji slučaj, kada je vinjetiranje najveće, a to je na najširem kraju raspona objektiva (24mm ekv.).
Prvi snimak će biti bez korekcije, a drugi sa njom:
f3,5
Odlično. Već na prvo snimku vidi se značajno poboljšanje ravnomernosti osvetljaja kadra.
f4
f4,5
f5,6
Nema sumnje da korekcija pomaže, pozdravljam ovu funkciju.
Dinamički raspon je “rak rana” celokupnog digitalnog sveta, ali je u poslednje vreme on napravio nekoliko velikih koraka za smanji taj jedini realni zaostatak za filmom. I sami senzori se razvijaju u tom smeru, ali osim toga praktično svaki današnji aparat ima neku vrstu softverskog povećanja dinamičkog raspona slike. Iako to nije idealno, u proseku solidno radi i dosta vpomaže, naročito u izvlačenju detalja iz delova kadra u senci.
Kod 550 D se ta funkcija zove Auto Lighting Optimizer i ima čak četiri nivoa snage, koje ćemo proveriti u ovom kadru Divčibara:
0 (najslabiji)
1
2
3 (najjači)
Efekat koji daje i Auto Lighting Optimizer je uočljiv i sasvim očigledan. Predlažem da se odlučite za drugi ili treći nivo, jer četvrti daje ipak malo nerealnu sliku.
Podsetiću da ako radite u RAW formatu, sve ove (i mnogo druge) parametre možete naknadno setovati po želji i potrebi. Time imate veću fleksibilnost, kao i mogućnost da za svaki snimak primenite tačno one opcije koje želite i u intenzitetu koji želite.
Ako radite u JPEG formatu, to ne možete, jer ih je aparat već primenio, što ne znači da je to uradio uvek na najbolji način. Nije bez značaja i to što je Canon jedan od retkih proizvođača koji u pakovanju daje kvalitetan softver za RAW konverziju i obradu.
Kvalitet fotografija 1
Canon 550 D je nekoliko meseci kod mene i svaki put se iznenadim kada pogledam slike koje daje. Teško je za njihov opis pronaći pravu reč a da to ne zvuči tendenciozno, najblaže rečeno mogu reći da je kvalitet fotografija sa 550 D vrlo visok.
Par primera za početak:
100% crop:
Neverovatno
100% crop:
100% crop:
Zaista moćno. Ovoliku količinu detalja na 100% isečku 18 Mp neprofesionalnog aparata i objektiva ova klasa naprosto nije videla.
100% crop:
Boje su vrlo dobre, bolje nego kod 500 D…
Ako se uzme u obzir da su ovo JPEG fajlovi direktno iz aparata bez ikakve obrade, a napravljeni sa allround zum objektivom, bez trenutka dileme zaključujemo da je ovo najbolje što smo do sada videli u ovoj, ali i klasi iznad.
Ovakvi rezultati realno obesmišljavaju poređenje u nivou detalja sa konkurentima. Ostaje poređenje po nivou šuma, gde je konkurencija, naročito Nikon, veoma dobra, što ćemo i uraditi.
Kvalitet fotografija 2
Najpre ćemo pogledati kako se 550 D ponaša u težim uslovima:
ISO 800, live-view, iznad glave:
100% crop:
100% crop:
Vrlo solidno za ISO 800. Ne treba zaboraviti ogromnu rezoluciju koja omogućava da se u štampi ni na ovoj ISO poziciji šum praktično uopšte neće videti.
Tonovi kože su primetno verniji nego kod 500 D.
ISO 1600
100% crop:
Ovo je odličan rezultat za ISO 1600. “Peglanje” se vidi, ali je kontrolisano.
Stabilizator na EF-S 15-85 IS je poslednje generacije i vrlo jak, što iskusniji korisnik odmah zapaža. Evo i potvrde:
Ekspozicija 0,3s, jedan snimak iz ruke, bez rafala i oslonca:
100% crop:
Nesumnjivo da je stabilizator vrlo snažan.
Šetajući gradom, naišao sam na mini svečanost u čast naših najmlađih sugrađana. Evo šta je 550 D tamo zapisao:
ISO 1600:
ISO 3200:
100% crop:
ISO 6400:
100% crop:
Ovo je maksimalna ISO pozicija do koje predlažem da se ide, a visoka rezolucija i dobra dobra post obrada učiniće da se u manjim formatima štampe šum i na toj vrednosti malo vidi.
Još par primera u hodu bez blica:
Pored mene je bilo nekoliko fotorepertera koji si svi imali bliceve i evo snimka koji je “uhvatio” blic jednog od njih:
Nesumnjivo da se sa blicem u ovakvim situacijama dobijaju lošiji, manje prirodni rezultati, pri čemu slika postaje dvodimenzonalnija i sa “pregorelim” prednjim planom. Još jedna potvrda da su dobre ISO performanse od esencijalne važnosti kod svakog, a naročito DSLR aparata.
Standardni test kadar, oštrina i hromatske aberacije (najnepovoljniji slučaj)
Standardni test kadar će nam pokazati dosta toga:
Najšira pozicija:
Ovo je prilično široko, osetno šire nego kod efektivnih 28mm.
100% crop:
Auh! Ogromna količina detalja i na efektivnih 24mm. Nesumjivo broj 1 u klasi.
Najuža pozicija:
100% crop:
Vrlo velika količina detalja i na najužoj zum poziciji. Ovi snimci svedoče o izuzetnim optičkim kvalitetima objektiva EF-S 15-85 IS, ali i o vrhunskoj unutrašnjoj obradi koju Canon 550 D poseduje.
Sada ćemo pogledati hromatske aberacije koje Canon još uvek ne uklanja softverski u procesu unutrašnje obrade. Tu očekujem slabiji rezultat.
Standardno, analiziraćemo slučaj koji je najteži: isečak sa periferije formata i u najširoj poziciji objektiva, a u uslovima velikog kontrasta kadra. U praksi su ovakvi slučajevi retko dešavaju, tako da će realan prosečan rezultat biti znatno bolji od ovih.
Blendu ćemo varirati od potpuno otvorene do srednje zatvorene.
Ceo kadar:
f3,5, 100% crop:
f4
f4,5
f5
f5,6
f6,3
f7,1
f8
Standardno za Canon rekao bih. Pri ovim uslovima kojima bi više prostajao naziv “tortura objektiva” hromatskih aberacija ima, ali nisu prejake. Zatvaranjem blende se neznatno smanjuju, a realnim situacijama, videli smo već, praktično su neprimetne. Ipak, bilo bi bolje da i Canon pođe stopama konkurencije i da implementira unutrašnje čišćenje aberacija, to je vrlo elegantno rešenje.
Oštrina objektiva širom otvorene blende
Sada ćemo pogledati kakav je razvoj oštrine objektiva za različite žarišne dužine. Nivo oštrenja u aparatu je na srednjoj vrednosti, a posmatraćemo samo najnepovoljnije slučajeve – kada je blenda maksimalno otvorena. Analiziramo 100% isečke središnjeg dela kadra:
15mm, 100% crop
24 mm
35 mm
50 mm
70 mm
85 mm
Za jedan allround objektiv ovo su veoma dobri rezultati.
Evo još jednog kadra za teškim teksturama u uglovima, gde ćemo videti kako se objektiv ponaša na krajevima formata. Fokus je podešen na ravan između žbunova (ne na objekat u sredini kadra).
Ponovo uzimamo najnepovoljniji slučaj: najširi ugao, potpuno otvorena blenda:
Ceo kadar:
Levi ugao, 100% crop:
Desni ugao, 100% crop:
Mala žarišna dužina uzrokuje da je i na potpuno otvorenoj blandi dubinska oštrina velika:
Centar, 100% crop:
Osim vrlo malog pada u samom desnom uglu, evidentna je veoma dobra oštrina objektiva Canon EF-S 15-85 IS.
Kvalitet JPEG oštrenja
Jedno od karakterističnih obeležja Canon aparata (ne samo DSLR) je vrlo sofisticirana unutrašnja obrada, koju on iz godine u godinu još i dodatno usavršava. Postoji zavidan raspon podešavanja različitih parametara gotovog rezultata, pri čemu su sva podešavanja precizna i u malim koracima. Time se korisniku omogućava da dobije tačno onakvu sliku kakvu želi (podsećam da neko želi neutralnu, praktično neobrađenu sliku, a neko želi baš suprotno, da je aparat još prilikom snimanja u potpunosti obradi i spremi bilo za gledanje na ekranu, bilo za štampu).
Nema potrebe nabrajati sve opcije podešavanja unutrašnje obrade, ima ih i previše, a za ilustraciju njihovog kvaliteta, posmatraćemo u jednu od najvažnijih osobina – oštrinu slike, i to u rasponu najmanje obrađene (praktično neoštrene) – do najviše obrađene.
100% isečak, nivo oštrenja 0
1
2
3
4
5
6
7
ISO test – dan
Na dnevnom svetlu razvoj šuma izgleda ovako:
ISO 100, 100% crop:
200
400
800
1600
Do ove pozicije rezultat je odličan, a pad količine detalja vrlo mali.
3200
Na ovoj vrednosti vidimo skokovit gubitak detalja, ali je slika i dalje upotrebljiva.
6400
Iako jači nego na prethodnoj poziciji, šum je i dalje kontrolisan. Ako imamo u vidu ogromnu rezoluciju, rezultat uz primerenu obradu i dalje može biti upotrebljiv.
12800
Ovu vrednost ne bih koristio. Previše je to za senzor ove veličine i rezolucije, slika skoro u potpunosti gubi definiciju. Ali bez obzira na to, celokupno postignuće 550 D u borbi sa šumom ocenio bih odličnom ocenom. Od aparata iz klase jedino Nikon D5000 može po tome da mu konkuriše, što ćemo kasnije detaljnije ispitati.
Zamerka u ISO pogledu bi se odnosila na činjenicu da je korak ISO promene cela jedna EV, što nije baš najbolje, jer u radu često zatreba neka međuvrednost. Ovo je još jedno Canon-ovo “namerno” ograničenje upravljanja aparatima ove klase, jer kada aparat sam bira ISO vrednost, on često koristi i te međuvrednosti. To znači da ih on itekako ima, a nemogućnost njihovog manuelnog setovanja je samo ko zna koje po redu softversko ograničenje koje smo do sada viđali u ovoj liniji modela.
ISO test – noć
Noćni ISO test je za svaki aparat nešto najteže, jer mu ne ostavlja praktično nikakvu šansu da sakrije bilo koju slabost ili nedostatak u slici. Odabraću veće isečke i sa svetlijim, ali i sa vrlo tamnim partijama, da bi šum mogli videti što bolje:
ISO 100, 100% crop:
Odlično. Savršena, skoro u potpunosti “glatka” slika. I oštrina je odlična što je posledica kvaliteta objektiva EF-S 15-85 IS i precizne unutrašnje obrade. Osetno bolji rezultat nego kod 500 D, čak i ako eliminišemo uticaj objektiva.
200
Praktično neprimetno povećanje šuma.
400
800
1600
Izuzetan rezultat i pri ovoj visokoj ISO vrednosti. Šum će se i na njoj videti samo u najvećim formatima štampe.
3200
Tek na ISO 3200 šum značajnije raste, ali je slika i dalje upotrebljiva, naročito uz odgovarajuću obradu.
6400
Ovo je najviša vrednost do koje bih išao. Za manje formate štampe i ona se može koristiti, naravno za ne previše zahtevne primene i uz kvalitetnu post-obradu.
12800
Na krajnjoj poziciji slika toliko gubi detalja da podseća na akvarel. Izbegavao bih je maksimalno.
Sve u svemu, očigledno da Canon 550 D i na ovom polju pokazuje značajan napredak u odnosu na prethodnika. Osim najviše rezolucije u svom segmentu, pa i segmentu iznad, vrlo dobro se nosi i sa šumom.
Kvalitet filtracije šuma
Ranije ni DSLR aparati nisu imali nikakvo čišćenje šuma (očekivalo se da se to uradi u post-obradi, a i procesorska snaga im to nije omogućavala), ali danas praktično svi oni imaju neku vrstu čišćenja i to tako da se njen nivo može precizno podešavati.
Pogledaćemo kako to radi Canon 550 D onda kada mu je najteže. Uzećemo tri najviše ISO pozicije, znači ISO 1600, 3200 i 6400 (12800 ne računam), i na svakoj od njih ćemo varirati nivo čišćenja od 0 (minimalni) do nivoa 3 (maksimalni)
Rezultati koji se pri tome dobijaju su ovakvi:
ISO 1600, čišćenje 0, 100% crop
Nivo 1
Nivo 2
Nivo 3
ISO 3200, čišćenje 0, 100% crop
1
2
3
ISO 6400, čišćenje 0, 100% crop
1
2
3
Vrlo lepo. I sa najnovijim modelom koji ima do sada najgušće “pakovanje” piksela na senzoru, Canon omogućava precizno podešavanje nivoa čišćenja i u samom aparatu.
Od četiri ponuđena nivoa rekao bih da pretposlednji, treći nivo (označen brojem 2), pruža najbolji kompromis između količine uklonjenog šuma i nivoa očuvanja detalja.
Poređenje sa Nikonom D5000 u 100% prikazu
U velikom uporednom testu prošle godine, u disciplini borbe sa šumom za “koplje” je bio pobedio Nikon D 5000. U konkurenciji sa starijim “bratom” D 90 i Canonom 500 D, D 5000 imao je najosetljiviji senzor, najbolje čišćenje šuma, a pri višim ISO vrednostima zadržavao je najviše detalja.
Već na prvi pogled na prethodnim primerima uočavamo da je 550 D zbog nove tehnologije izrade senzora osetno bolji od starog 500 D, a kada se u obzir uzme i efektivni porast rezolucije, i u ovoj disciplini trebalo bi da pobedi i D 5000. On danas, iako je i dalje vrlo dobar, sa svojih 12 Mp sada već pomalo gubi trku, naročito u količini prikazanih detalja na nižim ISO vrednostima. Ali da ne bi nagađali, direktan uporedni test će razrešiti sve dileme:
Radi uočavanja razlika i u koloritetu, odabrao sam dnevni kadar čiji će pogodni isečak dati sasvim dovoljno informacija. Najpre ćemo uporediti 100% isečke, a onda, zbog velike razlike u rezoluciji, snimak 550 D svesti na 12 Mp i uporediti ponovo.
Niže ISO vrednosti nisu toliko zanimljive jer na njima 550 D zbog veće rezolucije glatko pobeđuje. Krenućemo od ISO 800, pri čemu će prvi isečak će biti od 550 D, a drugi od Nikona D 5000:
ISO 800
Otprilike izjednačen rezultat u šumu na 100% prikazu, pri čemu 550 D i na ovoj vrednosti beleži veću količinu detalja. Svođenjem na istu rezoluciju – 550 D i na ovoj vrednosti glatko dobija.
ISO 1600
Sličan zaključak.
ISO 3200
E, ovde 550 D donekle posustaje jer ima skokovito povećanje šuma, dok D5000 ovaj korak savlađuje sa manje napora.
ISO 6400
D5000 na ovoj poziciji daje više detalja na 100%, ali pogledaćemo šta se dešava kada se slika svede na istu rezoluciju, jer je to najbolja mera realnih postignuća.
Poređenje sa Nikonom D5000 u jednakoj rezoluciji
Da bi potpuno izjednačili uslove pri testiranju i time najbolje simulirali rezultat koji će se efektivno pojaviti u štampi, slike 550 D ćemo smanjiti na veličinu onih iz D 5000, pa onda ponovo uporediti, čime ćemo dobiti najrealniji rezultat.
Podsećam da je prvi isečak od 550 D, a drugi od Nikona D 5000:
ISO 800
Nedvosmislena prednost 550 D.
ISO 1600
Sličan zaključak kao gore.
ISO 3200
Skokovit porast intenziteta čišćenja i sledstveni pad količine detalja pri vrednosti ISO 3200 vidi se na slici 550 D i u ovom slučaju. On ovde gubi najfinije detalje, ali oni veći, koji će se videti u štampi, su i dalje očuvani.
ISO 6400
Zanimljivo… vrlo izjednačena borba, rekao bih. U dobro osvetljenim partijama 550 D pobeđuje, ali se i D 5000 generalno vrlo dobro drži, posebno u tamnijim partijama, najviše zbog “filmskog” karaktera svog šuma, koji, iako je vidljiv, ne smeta previše.
Možemo zaključiti da je pri najvišim ISO vrednostima rezultat nerešen, ali pošto pri nižim zbog veće rezolucije i osetno veće količine detalja 550 D prednjači, sveukupnu pobedu on odnosi.
Konačna ocena i zaključak
Konačna ocena:
Šta je dobro:
* Najviša rezolucija u klasi, ogromna količina detalja, bez konkurencije u svojoj klasi, a i klasi iznad
* Vrlo kvalitetan senzor, visoka i oštrina po pikselu
* Brz i dovoljno precizan autofokus, dobar i kod pokretnih motiva
* U odnosu na klasu kvalitetno optičko tražilo
* Nizak nivo šuma u odnosu na rezoluciju, do ISO 1600 vrlo mali pad količine detalja
* Puni HD video rezulucije 1920×1080 piksela sa 30 slika u sekundi, visokog kvaliteta
* Vrlo dobar kvalitet izrade tela za klasu
* S obzirom na oblik tela, solidne kontrole na njemu (osim za video)
* Potpuno gumirani grip
* LCD ekran odnosa strana 3:2, dijagonale 3 inča, visoke rezolucije i vrhunskog kvaliteta
* Za DSLR standarde dobro implementiran “živi prikaz” slike
* Senzor gasi LCD ekran prilikom primicanja aparata licu
* Meniji laki za snalaženje
* Poboljšana JPEG dinamika, opcija protiv “pregorevanja” svetlih delova slike
* Mogućnost uklanjanja vinjetiranja objektiva
* Manuelna kontrola ekspozicije kod video snimanja, mogućnost priključenja eksternog mikrofona, mogućnost bazične obrade klipova u aparatu
* Snažna baterija, dobra autonomija
* Vertikalni grip u opciji
* Jedan od retkih modela koji u pakovanju daje kvalitetan softver za RAW konverziju
* Izuzetna ukupna vrednost za cenu
Šta je moglo biti bolje:
* Nema prečice za trenutno odpočinjanje video snimanja
* Nije učinjeno ništa na polju smanjenja hromatskih aberacija
* Rukohvat je i dalje manji nego što bi trebalo (mada je potpuno gumiran)
* Burst mod bi mogao biti brži, a bafer veći
* Iako je AF pomoć realizovana blicom vrlo sigurna i “otporna” na širinu objektiva, u dužem radu može da smeta
* Veliki korak promene ISO vrednosti (cela EV)
* Na ISO 3200 nagli rast šuma
* Fokus u “živom” prikazu slike i dalje spor (ali precizan)
* Manje mogućnosti za pregled i naknadnu obradu slike u aparatu od najbolje konkurencije (mada se to sve lako može odraditi za računarom)
Zaključak:
Znamo da je Canon brend koji kod nas skoro već po inerciji ima najviše poklonika. Iako se ne može unapred tvrditi da je u svakoj klasi njegov model najbolji (kao što neki bezrezervno čine i u tome greše), kada se uzme u obzir cela paleta tela, objektiva, bliceva i uopšte opreme, Canon zaista jeste na vrhu.
Što se tiče ove klase konkretno, prošle godine smo videli da je Nikon sa svojim odličnim modelima D 90 i D 5000 “u sendvič” ubacio tadašnjeg Canonovog predstavnika onemogućivši ga da dominira, što je bilo donekle čudno, jer ako pogledamo unazad, Canon je u toj klasi najduže vremena zauzimao vrh.
Međutim, ta ravnopravnost konkurencije nije trajala dugo: već nepunih 12 meseci nakon predstavljanja 500 D, Canon je ponudio još bolji aparat, model 550 D, koji sada jasno izbija na čelo klase, a naročito sa objektivom EF-S 15-85 IS sa kojim je bio na ovom testu, kakvog konkurencija naprosto nema.
Nikon ima sličan objektiv, to je model DX 16-85 VR, koji nije loš, ali je ipak slabiji od Canonovog pandana koji je optički pripada samom vrhu klase. To posebno dolazi do izražaja sa novim, apsolutno vrhunskim senzorom koji je ugrađen u 550 D. Kombinacija 550 D i objektiva EF-S 15-85 IS sada već prilično ubedljivo odmiče konkurenciji i Nikon, a i ostali, će morati ozbiljno da “stave prst na čelo” zbog toga.
Nebojša Milanović
dipl. inž. elektrotehnike
Sample slike
