Nebojša Milanović, dipl. el. ing.
IXUS 300 HS ima totalno drugačiji tip senzora u odnosu na prethodnika (CMOS umesto CCD), zatim po prvi put u klasi optičko zumiranje tokom snimanja videa, sa 3,7 snimaka u sekundi poseduje daleko moćniji burst mod nego ranije, a sve je začinjeno i osnovnim manuelnim kontrolama rada. To je ono što već iz tehničkih podataka na njemu vidimo, pri čemu fabričko obećanje o smanjenom šumu neću ni pomenuti jer je to stvar koja se vrlo lako proverava u praksi. Ako je ispunjena, bolje ju je na taj način ustanoviti umesto da se unapred veruje fabričkim lepim rečima.
Dakle, ima sasvim dovoljno razloga da među prvima u svetu detaljnije ispitamo i ovog najnovijeg predstavnika elitne ultrakompaktne klase:
Osnovni tehnički podaci:
* Rezolucija 10 Mp, 3648 x 2736 piksela
* 3,8x optički zum, (28-105mm ekv.), f/2,0-f/5,3
* 3,7 snimaka u sekundi
* Manuelne kontrole
* Optička stabilizacija
* ISO raspon: 125-3200
* LCD ekran: dijagonala 3 inča, 230.000 piksela
* Načini snimanja: manual i mnoštvo scenskih modova
* Video u HD rezoluciji 1280×720 piksela sa 30 slika u sekundi i zvukom
* Optičko zumiranje tokom snimanja videa
* SD memorijske kartice
* Napajanje: litijum-jon baterija u pakovanju
* Dimenzije: 100 x 54 x 23 mm
* Težina: 175 g
Pakovanje:
Ne razlikuje se od onoga što smo kod kompaktnih aparata odavno navikli. Sadrži sve potrebne komponente, naravno ne i memorijsku karticu (koja se nabavlja odvojeno).
Spoljni izgled
Najpre ćemo ga, uključenog i isključenog, pogledati iz više uglova:
Lako staje u džep što čini osnovnu prednost ovakvih modela. Verovatno ste čuli za onu poslovicu koju često ponavljam kada me ljudi pitanju “koji je najbolji aparat?”.
Tada kažem: “Najbolji je onaj aparat koji trenutno imaš pri ruci”.
A IXUS-u su najbolji predstavnici upravo te klase. Njihove male dimenzije drastično uvećavaju šanse da ćete ih poneti sa sobom i kvalitetno zabeležiti vredne trenutke koji se često nenadano dogode.
Zadnja strana nije tako beskompromisno urađena kao kod prethodnog 210 IS (koji ima samo ogroman ekran i nijedno dugme na sebi) nego je, po mom mišljenju, pronađen baš najbolji kompromis između jednostavnosti i preciznog upravljanja.
Spoljni finiš je u poznatom stilu Canon IXUS serije – odličan.
Evo zadnje strane i sa uključenim ekranom, gde se prethodno konstatovano još bolje vidi…
….a evo ga i u društvu sa “vladarima” kompakt UZ klase, modelima Panasonic TZ 10 i Canon SX 210 IS (naslednicima TZ 7 i SX 200 IS), koji će biti testirani uskoro.
Iako su svi relativno mali, IXUS je još primetno manji od modela kompakt UZ klase, što nekada može biti presudno.
Komande
Blic je u suprotnom uglu od onog gde se nalaze prsti prilikom snimanja, što je dobro, jer se time eliminiše mogućnost da ga rukom u toku rada nehotice zaklonimo. Crvena lampica između njega i objektiva pali se kada je svetla malo i pomaže aparatu da pravilno fokusira.
Prečnik objektiva spada među manje, zbog čega odmah zaključujemo da mu svetlosna jačina objektiva na dužem kraju nije jača strana (f/5,3), ali srećom, klasični raspon 28-105mm dovodi do toga da je na širem kraju ona vrlo velika: čak f/2,0!
Gornja strana je uredna i jednostavna. Sadrži samo osnovne komande, a primećujemo da i pored mauelnih kontrola nema poznatog “točka” za njih (on ne bi ni imao gde da stane). Kontrole su realizovane softverski. Pozdravljam taj potez koji još jedanput pokazuje da su Canon-ovi inženjeri, čak i softverski, u samom vrhu na svetu.
Bočne strane su jednostavne i umesto matiranih imaju sjajne površine, što povoljno deluje na razbijanje estetske monotonije.
Za zadnju stranu smo već pomenuli da je uredna i praktična. Samo ću skrenuti pažnju na prisustvo kontrolnog točka, preuzetog sa DSLR aparata, koji znatno pojednostavljuje i ubrzava kretanje kroz menije i/ili snimljene fotografije.
Metalni navoj za stativ potvrđuje kvalitet izrade.
Evo ga (u sredini) još jednom u društvu TZ 10 i SX 210 IS:
Snimanje, meniji, mogućnosti
Snimanje IXUS-om 300 HS je pravo malo zadovoljstvo iz više razloga. Najpre što je ponašanje aparata krotko i predvidljivo, ali i zbog u ovoj klasi potpuno novih mogućnosti: vrlo brzog rafalnog moda (3,7 snimka u sekundi), optičkog zumiranja tokom video snimanja i manuelnih kontrola. Sve to čini sasvim novu dimenziju u radu sa ovim aparatom.
Dobre ISO osobine (videćemo ih kasnije) u kombinaciji sa svetlosno vrlo snažnim (f/2,0) objektivom na širem delu omogućavaju snimanje sa daleko manje raspoloživog svetla nego kod ranijih modela. Na žalost, sa povećanjem žarišne dužine svetlosna jačina objektiva brzo opada (što je kod ovakvih aparata zbog malog prečnika objektiva uobičajeno), pa se u tele delu moramo pomiriti sa produženjima ekspozicije. Naravno, kod statičnih motiva pomaže sada već uobičajena optička stabilizacija slike.
Mada je ograničene primene, nije zgoreg pomenuti još jednu novost kod 300 HS: u smanjenoj rezoluciji je sposoban da snima klipove sa 240 frejmova u sekundi! Iako je tada rezolucija mala, to omogućava da pri reprodukciji snimka, na primer fontane, vidimo detalje i kretanje vode kakvo do sada nismo bili u mogućnosti.
Meniji su već standardni za Canon modele:
“Tačka na i” prilikom korišćenja najnovijeg IXUS-a su manuelne kontrole, kojima se upravlja zadnjim kontrolnim točkom (kao kod DSLR aparata).
Pregled je već viđen na Canon aparatima: veoma je brz i detaljan.
Omogućava preciznu manipulaciju i sortiranje ili svih – ili samo nekih snimaka:
Svi podaci o snimku su čitko ispisani…
…a i “letenje” među njima i njihovo pretraživanje, je veoma brzo.
Test snimci u graničnim položajima objektiva, hromatske aberacije
Standardni test kadar snimljen sa uvek istog mesta a na obe granične pozicije objektiva, daje dobar uvid u njegov raspon, a i okvirno, u količinu detalja na snimcima.
Širi kraj, ceo snimak:
100% crop:
Uži kraj, ceo snimak:
100% crop:
Što se tiče količine detalja po pikselu, ako govorimo o najjačim predstavnicima klase, vidimo da ona kod ovog aparata nešto manja, ali za sada nećemo donositi preuranjene zaključke. To je samo jedan parametar slike o kojoj će u celosti biti više reči kasnije.
Canon još uvek nije uveo unutrašnje čišćenje hromatskih aberacija te su one generalno jedna od slabih tačaka svih Canon modela.
Zato ćemo najpre posebnu pažnju obratiti na njih i ispitivaćemo ih na najnepovoljnijem slučaju, u sceni najvišeg kontrasta, a na širokom kraju, pri čemu ćemo varirati otvor blende:
Evo celog test kadra:
..i isečaka:
f2,0, 100% crop:
f2,8
f4
f5,6
Rekao bih, opet standardno za Canon aparate, ovde ništa nije menjano. Iako je hromatske aberacije praktično nemoguće u potpunosti ukloniti, Canon bi mogao malo da poradi na njihovom softverskom uklanjanju, jer smo kod konkurencije već imali prilike da vidimo uspešne primere takvih zahvata.
Kvalitet fotografija 1
Kvalitet fotografija IXUS-a 300 HS na najnižoj ISO vrednosti je nešto slabiji od najboljih prestavnika klase (npr IXUS-a 990 IS), ali on to popravlja mnogo boljim ponašanjem na višim ISO vrednostima od njih, kao i izvrsnom reprodukcijom boja:
Proverićemo prvo boje:
Savršena slika, potpuno neutralnih, mada malo zasićenijih (što je u duhu klase) i vrlo prijatnih boja.
Evo i par snimaka iz vazduha:
Isti zaključci: lepa i neutralna slika, dobre dinamike, a bez kolorne dominante ili “vučenja” u neku boju, u celosti prijatna za oko.
Kvalitet fotografija 2
Na prethodnoj strani smo konstatovali nadprosečnu dinamiku slike i reprodukciju boja, a sada ćemo pogledati i nekoliko snimaka i isečaka iz poznatih krajeva:
100% crop:
100% crop:
100% crop:
Nešto mekša slika, sa nešto manje detalja po pikselu, ali odlične dinamike i reprodukcije boja.
ISO test
Od njihovog samog nastanka, ISO performanse su najslabija tačka kompakt aparata, a trka u megapikselima koja čini da svaki novi model po pikselu ima sve više šuma – je još samo dodatna loša stvar u tome.
Mada, pošto je piksela sve više, smanjivanjem slike rezultat se poboljšava, ali nikome ne treba prevelika slika koja “boluje” ne samo od šuma, nego i od raznih drugih anomalija koje su posledica bilo prevelike rezolucije za sam senzor, bilo nedovoljnog optičkog kvaliteta primenjenih objektiva. Najbolji primer za to je IXUS-a 210 IS koji je u svoj senzor “napakovao” čak 14 Mp, što je dovelo i do većeg šuma, vidljivog i na najnižoj ISO vrednosti, a i do slabije definicije slike od one na koju smo navilki.
Sa zadovoljstvom konstatujem da se stvari poboljšavaju. Točak unazad prvi su okrenuli modeli Canon G 11 i S 90 sa svojih (samo) 10 Mp i najvećim senzorom u klasi. U vreme svog pojavljivanja bili su prvi kompaktni aparati koju su imali manju rezoluciju od svojih prethodnika, što je izazvalo pravu malu revoluciju.
IXUS 300 HS je još jedan model u nizu kojeg su oni započeli, ali sada sa senzorom totalno drugačijeg tipa (setimo se da i G 11 i S 90 imaju klasičan CCD senzor, mada usavršen), pa sa nestrpljenjem očekujemo da vidimo kako se on ponaša u ovom ispitivanju, naročito zbog toga što je njegov prethodnik u tome relativno loše prošao.
ISO 125, 100% crop:
ISO 200
ISO 400
ISO 800
ISO 1600
ISO 3200
Ovo je odličan rezultat, daleko bolji nego kod ranijih modela. IXUS 300 HS se može koristiti do ISO 800 sa vrlo malim gubitkom detalja, a za nuždu i na ISO 1600. Poslednju poziciju, ISO 3200, ipak predlažem da zaboravite.
Dakle, prispele kritike, i stručne javnosti, ali i običnih korisnika urodile su plodom i verujem da će se od sada prvenstveno gledati suv kvalitet i definicija slike, a ne dominantno broj megapiksela.
Konačna ocena i zaključak
Konačna ocena:
Šta je dobro:
* Dobar kvalitet fotografija, na 100% pregledu nešto manje detalja nego kod najboljih modela sa CCD senzorom
* Vrlo precizna reprodukcija boja, bez dominante, samo neznatno linearno pojačana zasićenost
* Brz rad, moćan rafalni mod
* Na višim ISO vrednostima znatno više detalja i manje šuma nego kod ranijih modela
* HD video snimanje sa optičkim zumiranjem
* Nadprosečni dinamički raspon slike za klasu (posledica postojanja CMOS senzora i I-contrast funkcije)
* Manuelne kontrole (mada ne potpune)
* Objektiv solidnog kvaliteta, velike svetlosne jačine na širem kraju
* Vrlo precizno merenje i doziranje svetla
* Dobar ekran (iako ne najviše rezolucije)
* Kvalitetna izrada u celosti, prestižni dizajn
* Jednostavno i precizno rukovanje, zadnji kontrolni točak
Šta je moglo biti bolje:
* Na nižim ISO vrednostima nešto manje detalja na snimcima nego kod najboljih 12-14 Mp aparata sa CCD senzorom
* Hromatske aberacije pri velikim kontrastima i dalje vidljive
* Relativno slab blic
* Svetlosna jačina objektiva brzo opada sa porastom žarišne dužine
Zaključak
Ovo je jedan od prvih modela koji je umesto CCD opremljen novim, CMOS senzorom istog tipa kao i kod Canon DSLR aparata (a setimo se da Canon DSLR aparati odmiču konkurenciji najčešće upravo po kvalitetu svojih senzora). Bez sumnje predstavlja jednog od vesnika novog talasa među kompaktnim aparatima koga samo dugo čekali, a u kome će, nadam se, prestati da bude važno da aparati imaju što više megapiksela, nego da daju što bolji sveukupni kvalitet.
Nov tip senzora već u svojoj prvoj inkarnaciji donosi i mnogo brži rafal i daleko bolje ponašanje pri višim ISO vrednostima U kombinaciji sa optičkim zumiranjem tokom snimanja video klipova i osnovnim manuelnim kotrolama sve to značajno doprinosi povećanju upotrebljivosti ove klase džepnih aparata. Sigurno je da ima mesta poboljšavanju, naročito na polju količine detalja na snimcima na najnižim ISO vrednostima, ali sa zadovoljstvom možemo konstatovati da je trka u megapikselima prestala. Od sada će se borba među proizvođačima voditi na drugim, za korisnike mnogo značajnijim poljima.
Nebojša Milanović
dipl. inž. elektrotehnike
Sample slike