Benchmark Redakcija
Branko Mitić
Canon IXUS 870IS
Kroz par prethodnih tekstova, od kojih se najviše ističe observacija na dešavanja Photokina 2008, utvrdili smo da se industrija amaterskih fotoaparata nalazi u stagnaciji. Paralelno sa time, utvrdili smo da su se SLR aparati približili amaterima više nego ikada. Dokaz da se taj trend ne zaustavlja je kooperacija Panasonica i Olympusa u micro-four-third tehnologiji, koja pokazuje da su se ozbiljni aparati približili “neozbiljnim” korisnicima bliže nego ikada. Zapravo, nisu svi SLR aparati upućeni profesionalcima, daleko od toga. Tek manji deo njih se klasifikuje kao profesionalni iako iz amaterskog ugla to može da bude totalno preterivanje. Što se tiče stagnacije običnih aparata, razlog za to teško je naći, a krivca ne bi trebalo ni tražiti, jer naše je mišljenje da ga nema. Nije problem tehnologija niti bilo kakve rešenja, licence, patenti. Stvar je u tome što su amaterski zahtevi većine ljudi tokom prethodnih nekoliko godina u potpunosti zadovoljeni. Naravno da pokretačka moć bilo koje poslovne kompanije leži u potezima ka što boljim rezultatima i da bi opšta borba za podelu kolača trebala da bude dovoljan razlog da se proizvođači između sebe bore novim rešenjima, ipak je najlakše stvarati nove ideje i rešenja onda kada od samog tržišta dobija te povratne informacije koje vam pomažu u unapređenju vaših uređaja.
Tokom 2000-ih godina kupci su stalno isticali mane na fotoaparatima i one stvari koje bi želeli da vide i proizvođači su, nekada teško, a nekada lako, izlaziti tim zahtevima u susret. Danas kada aparati, pa čak i oni najjeftiniji, skoro u potpunosti zadovoljavaju amaterske potrebe, ljudima se lista želja skratila, a samim tim i ideje velikih kompanija o implementaciji rešenja na svojim digitalnim fotoaparatima. Na stranu priča da poslovanje u SLR svetu deluje znatno primamljivije, jer tamo kada nekome prodate telo, pre ili kasnije ćete prodati i nekoliko objektiva, blic, grip, baterije. Razlog stagnaciju na kraju može da se sumira u dve stavke. Prvi razlog leži u kupcima koji su zadovoljeni i nemaju neke novije prohteve, a drugi razlog je sama priroda digitalaca koji su ograničeni fizičkom veličinom i cenom, a, očigledno je, to su dve stvari koje su u današnje vreme ključne kako bi se ostvarile neke značajne novine. Bez obzira na sve, smatramo da je Canon IXUS 870 IS doneo nekoliko sitnica koje mogu da vam budu zanimljive ukoliko planirate kupovinu novog digitalnog fotoaparata. Mada je nepotrebno govoriti da, bez obzira na sve, ovaj aparat vam neće biti zanimljiv ukoliko ste u skorije vreme kupili neki IXUS, mju: ili Fuji F serije. Sve u svemu, atraktivnost IXUS-a obavezuje nas da i ovaj detaljno prikažemo, jer smatramo da je interesovanje za ovakve aparate uvek veliko.
Tehničke karakteristike i sadržaj pakovanja
megapiksela
10
merenje svetla
Evaluative, Center-weighted average, Spot
rezolucije
(L) 3648 x 2736, (M1) 2816 x 2112, (M2) 2272 x 1704, (M3, Date Stamp) 1600 x 1200, (S) 640 x 480, (W) 3648 x 2048
modovi blica
Auto, Red-eye Reduction, Auto Red-eye Correction, Flash On, Flash Off; FE lock, Slow Synchro
raw
ne
domet blica
1.0-13.8 ft./30cm-4.2m (W), 1.0-6.6 ft./30cm-2.0m (T) (ISO Auto)
veličina senzora
1/2.3″
prioritet blende
ne
tip senzora
CCD
prioritet zatvarača
ne
objektiv
5.0-20.0mm
manual
ne
objektiv – ekvivalentno 35mm
28-112mm
podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja
ne
najveći otvor blende
f/2.8-5.8
video klipovi (sa tonom)
640 x 480 (30 fps/), 320 x 240 (30 fps)
optički zum
4x
samookidač
2, 10 sec
digitalni zum
4x
tip memorije
SD / MMC – HC
autofokus
TTL Autofocus
količina memorije uz aparat
32 MB
af lampa
ne
tražilo
ne
ručni fokus
ne
ekran
3″, 230.000 tačaka
raspon fokusa
1.6 ft./50cm-beskonačno
live histogram
ne
makro
0.8 in.-1.6 ft./2-50cm (W), 1.0-1.6 ft./30-50cm (T)
playback histogram
da
supermakro
ne
konekcija sa računarom
USB 2.0
kompenzacije ekspozicije
+/- 2 EV u koracima od 1/3
baterija
Li ion NB-5L 1120 mAh
iso osetljivost
Auto, High ISO Auto, ISO 80/100/200/400/800/1600
trajanje baterija
320 snimaka, 420 min pregleda
brzina zatvarača
15-1/1600 sec
masa
155 g (bez baterije i kartice)
balans belog
Auto, Preset (Daylight, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H), Custom
dimenzije
93.8 x 56.8 x 23.6mm
– PowerShot IXUS 870 IS
– Lithium-ion baterija NB-5L
– punjač za bateriju CB-2LX
– SD memorijska kartica SDC-32MB
– narukvica za nošenje WS-DC7
– Digital Camera Solution CD-ROM
– USB kabal IFC-400PCU
– AV kabal AVC-DC400
Spoljašnost, dizajn, mogućnosti
Canon IXUS 870 IS je po gabaritima malo krupniji aparat stilizovane klase. To ne bi trebalo ikoga da brine, jer je to i dalje aparat koji može da se smesti u bilo koji džep i da se njmu uglavnom ne primeti. Ipak, 155 grama nije za ignorisanje, ukoliko je masa osobina koja vam je veoma bitna na aparatu. Što se dimenzija tiče, sve je u granicama i onako kako smo od IXUS-a navikli. Kako ovaj aparat ipak ima ekran dijagonale 3″ i širokougaoni objektiv, malčice veću masu spremni smo da oprostimo.
Dizajnerski je 870 IS u osnovi isti kao manje-više svi IXUS aparati, ali moramo da primetimo da je par slabo vidljivih dizajnerskih trikova ipak iskorišćeno da ovaj aparat bude nešto lepši nego svoj prethodnik. Kada je reč o materijalima od koje je urađeno kućište, moramo da uputimo blage zamerke. To samo iz razloga što smo do sada viđali kvalitetnije IXUS i druge aparate stilizovane klase. Ni slučajno ne treba da budemo shvaćeni da je ovaj aparat urađen od loših materijala, jer su oni i dalje bolji nego na 90% aparata. Srećom, veoma preciznom završnom obradom dodatno je istaknut fizički kvalitet, a sve je odlično zaokruženo time da je aparat odlično upakovan i da u ruci deluje veoma čvrst.
Što se ergonomije tiče, IXUS 870 IS je veoma dobar obzirom u kojoj se klasi nalazi. Kada vam je aparat u položaju za slikanje, tamo gde držite srednji prst (a gde se na većim aparatima nalazi rukohvat), ovaj Canon ima blagi zalizak, koji se na slikama jedva vidi, ali koji sveukupno poboljšava čvrsto držanje u ruci. Bitniji deo oko kvaliteta ergonomije i upotrebljivosti, vidimo sa zadnje strane aparata. Pre svega, tu su izrazito kvalitetni i, za ovaj tip uređaja, ogromni tasteri koji sjajan “klik” i pružaju odličan osećaj. Najbolji deo nalazi se oko četiri tastera, a to je točkić koji služi za kretanje kroz menije, biranje opcija, modova i slično. Točkić je odlično urađen, značajno poboljšava i udobnost i brzinu korišćenja i, ako nas pitate, ovakav ili sličan analogni dodatak treba da ima većina današnjih mobilnih telefona, mp3 plejera, aparata, kamera i drugih mobilnih uređaja.
Do pre nekoliko godina, objektivi na aparatima ove klase su bili uglavnom 35-105mm i tu nije bilo previše filozofije. Smatralo se da nema prostora u bukvalnom smislu da se eksperimentiše oko raspona objektiva i da bi bilo kakve promene dovele do gubljenja svetlosne moći objektiva i narušavanja kvaliteta uglova na fotografijama. Bez obzira, evolucija objektivan čak i na izrazito malim aparatima je počela. Ne može se reći da je Canon zaobišla, ali je po tom pitanju japanska kompanija ipak ostala prilično neutralna. Pomalo su išli ka širini, pomalo ka daljini i ništa više od toga. Baš iz tog razloga IXUS 870 IS ima 28 – 112 mm (primera radi, opisani Olympus mju: 1060 koji pripada istoj klasi “ide” čak do 260 mm, ali kreće tek od 37 mm). Naš stav je uvek bio da je širina objektiva bitna i iz tog razloga pozdravljamo 28 mm ovog aparata. Ipak, za današnje pojmove, za fotoaparat koji nije preterano jeftin, bez obzira na klasu u kojoj se nalazi, 112 mm deluje malo. Želeli bi smo da je tele deo negde oko 150 mm i onda bi to bio sasvim lep rezultat sa početnih 28 mm. Svetlosna moć f/2.8-5.8 što je u redu na širokom položaju, ali ovih f5.8 nije nešto za pohvalu. Da objektiv zaista ima tih 150 mm koje bi smo želeli, onda bi i preživeli zatvorenost of f5.8 na tele delu. Ovako na najdužih 112 mm treba očekivati makar f4.8, kojih ovaj aparat nema.
IXUS 870 IS poseduje veliki ekran dijagonale 3″. Današnji standardi industrije amaterskih aparata su 2.7″ i 3″. Ekran koji vidimo na ovom, već smo videli na IXUS 90 aparata. Tada smo o njemu imali samo reči hvale, tako da nema razloga da naše impresije budu drugačije. Pre svega, dijagonala od tri inače je zaista velika, toliko da nećete ni primetiti ostale osobine ekrana. Ipak, ako obratite pažnju videćete da su osobine ovog ekrana, kao što su ugao gledanja, boje, kontrast, borba sa odsjajem ili tečnost prikaza na veoma visokom nivou. Drugačije nismo ni očekivali jer je LCD tehnologija uveliko savladana.
Sa prednje strane vidi se da je blic u odnosu na IXUS 860 model znatno sužen. Bez obzira, bilo kakve probleme sa performansama blica nismo primetili. Štaviše, za ovaj vid fotoaprata, performanse blica su više nego zadovoljavajuće. Na skali do pet, dajemo ocenu četiri. To znači da će ugrađen blic moći ponekad da se izbori sa nekim malo ozbiljnijim situacijama, ali se sve i dalje svodi na razliku od metar ili dva. Kompletne performanse ugrađenih bliceva u amaterskim aparatima ograničene su tek na nekoliko metara, što je i očekivano, s toga ne precenjute mogućnosti blica vašeg IXUS-a, nego se približite objektima koji se fotografišu onoliko koliko je to potrebno.
Prikaz ekrana, performanse, makro
Kao što se od IXUS-a i očekuje, u tabelama su sve nule i jedinice, koje označavaju količinu sekundi koje su potrebne za izvršavanje neke operacije. Ono po čemu su Canon aparati generalno dobri, ali posebno IXUSi, jeste kombinacija uključivanja aparata i mometale spremnosti da snimi fotografiju. Od isključenog aparata do prve snimljene fotografije, ovom IXUSu treba samo 2 sekunde. Aparat koji se uključi za 2 sekunde mi ćemo nesebično da okarakterišemo kao “solidno brz”, ali obzirom da za isto vreme 870 IS i snimi prvu fotografiju, performanse mogu da se opišu kao furiozne. U prilog tome idu i ostale stavke koje su veoma brze.
operacija
uključivanje aparata u mod za fotografisanje
1.22
uključivanje aparata u mod za pregled
1.50
isključivanje aparata iz moda za fotografisanje
1.07
isključivanje aparata iz moda za pregled (objektiv uvučen/izvučen)
0.1 / 1.00
prelazak iz moda za fotografisanje na pregled
1.51
prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)
1.07 / 1.22
zumiranje (iz wide u tele)
1.34
od isključenog aparata do snimljene fotografije
2.01
Makro u fotografiji predstavlja postavljanje što manjih detalja na što veću površinu. Makro fotografija je praktično uvećavanje. Nadamo se da ste do sada uvideli način na koji testiramo makro mogućnosti. Na LCD ekran postavljamo sivu pozadinu koja inicira jednako prikazivanje komponentnih boja panela: crvene, plave i zelene. Ekran je dijagonale 14″ i 1024 x 768 rezolucije, što znači da je veličina jedne teačk 0.264 x 0.264 mm. Svaka tačka zapravo sačinjena je od tri pod-tačke spomenutih boja. Iz fotografije najveće rezolucije pri 100% uvećanju isecamo 450 x 200 tačaka fotografiju. Na ovaj način dobja se makro mogućnost ukombinovana sa ukupnom rezolucijom/veličinom fotografija i time koliko je moguće približiti objektiv aparata objektu fotografisanja a da fokusiranje bude uspešno. Rezultat koji daje IXUS 870 IS je veoma dobar. Ne najbolji koji smo videli, ali i dalje može da se kaže da ovaj aparat ima izuzetan makro potencijal.
Što se tiče mogućnosti fokusiranja – brzine i uspešnosti, Canon je još sa ranijim IXUSima bio savršen što se ovih stvari tiče. Ništa drugačije nismo očekivali ni od ovog aparata. U dnevnim situacijama, izlišno je spominjati da je fokusiranje izrazito brzo i veoma tačno. Isto to možemo da kažemo i za situacije sa malo svetla ili za teške svetlosne utakmice. Naravno, neće 870 IS uvek uspešno zaključavati fokus, ali ne bi pogrešili kada bi rekli da je u domenu amaterskih fotoaparata, ovo jedan od najboljih digitalaca kada je reč brzina fokusiranja i uspešnost, kako u lakim, tako i u nezgodnim uslovima za lakoću fokusiranja. Kada se na ovo doda i veoma mali lag okidača i od ranije izrazito brze performanse, lako je zaključiti da je Canon IXUS 870 IS prilično brz fotoaparat po svakom osnovu.
Fotografije
Canon je uvek bio sinonim za odlične fotografije. Nekada to neopravdano – recimo u vreme kada je u određenim klasama aparata forsirao nešto jače procesiranje, ali sveukupno ne bi bilo greška kada bi se reklo da je po kvalitetu fotografija Canon uvek bio lider ili u samom vrhu. Spomenuli smo “oređene klase” jer pre nekoliko godina niže klase i IXUSi sa malim senzorima, nisu baš briljirali po kvalitetu fotografija, mada su i dalje bili više nego dobri u poređenju sa konkurencijom. Vremenom su aparati niže klase (koji inače imaju mali senzor) i oni drugi koji su imali male senzore, značajno napredovali po kvalitetu fotografija – zahvaljujući dobrom procesiranju i unapređenjem objektiva.
Po kvalitetu fotografija i to tipu samih fotografija, Canon IXUS 870 IS možemo da uporedimo sa opisanim Olympus mju: 1060 aparatom. Ipak, ako treba da izaberemo pobednika, moramo se odlučiti Canon. Oba aparata imaju senzor iste veličine i objektive iste propusne moći. Takođe, može se reći da je procesiranje na istom, relativno blagom, nivou. Količina detalja je dosta dobra, konstrast i oštrenje takođe. Ono po čemu se Canon ipak razlikuje od mju: 1060 aparata sa kojim smo rešili da ga uporedimo, jesu boje i uglovi fotografija.
Iako smo sa bojama kod Olympusa bili prilično zadovoljni, moramo da kažemo da je Canon na ovom polju ipak primetno bolji. Tri osnovne boje (ne svetlosnog spektra, nego elektronske forme), crvena, zelena i plava su izuzetno dobro izbalansirana i ukomponovane. Canon se odvaja od Olympusa najviše u crvenoj boji, jer su zelena i plava inače bile dobre, ali je IXUS 870 IS pogodio i crvenu boju odlično, što sve ukupno zaokružuje jako dobar utisak o bojama. Uglovi fotografija, iznenađujuće, jako su malo narušeni, iako je aparat ima široki objektiv. Ipak, razlog za malo narušavanje uglova od strane objektiva, verovatno leži u tome što objektiv ima relativno kratak domet.
Što se tiče mogućnosti na visokim ISO osetljivostima, situacija je veoma slična kao što smo videli kod A1000 IS i A2000 IS fotoaparata. Aparat čak i na najvećoj ISO dobro “zna” gde je mrak na slici i taj mrak je relativno čist, što je svakako za pohvalu. Količina šuma pri ISO 1600 nije prevelika, ali isto može i da se kaže za količinu detalja – ipak su dosta narušeni. Ne kažemo da je ISO 1600 neupotrebljivo setovanje, ali za vrhunske rezulate (ukoliko neko uopšte ovakav aparat koristi za takve stvari), potrebno je dosta veštine za sređivanje u nekim od programa/alata za obradu fotografija. ISO 800 već deluje jako dobro. Šum je vidljiv, naravno, ali je zadržan i dobar deo detalja. Prilikom gledanja na ekranima ili televizorima, gotovo da nije potrebno obrađivati fotografije pri ISO 800, a slike ne iziskuju ni neke veće zahvate čak i za neke malo veće formate amaterske štampe. Sve u svemu, po svim aspektima kvaliteta fotografija IXUS 870 IS je veoma dobar, a to može da se kaže i za odnos količine i oblika šuma u poređenju sa detaljima.
Utisci
U opštoj stagnaciji industrije amaterskih digitalnih fotoaparata, Canon sa IXUS 870 IS modelom ipak uspeva da implementira koju zanimljivu novinu. Jasni da budemo, ako imate IXUS 860 IS ili bilo koji sličan aparat iste generacije, apsolutno nemate razloga da razmišljate o ovom ili bilo kom sličnom aparatu sadašnje generacije. Svima je jasno da se razvoj aparat usporio i da treba da prođe par godina kako bi se nakupio zavidan broj interesantnih novina. Bez obzira na to, IXUS 870 IS deluje kao prilično svež fotoaparat. Ono što bi najviše da istaknemo jeste točkić za kretanje kroz menije. Zaista ne vidimo razlog da jedan ovakav deo nemaju gotovo svi mobilni uređaji za slikanje, snimanje, slušanje muzike, internet, komunikaciju. Ovaj vid kretanja kroz menije i biranje opcija toliko je lak brz da nije potrebno ni sekund vremena za navikavanje, a zavolećete ga trenutno. Za one konzervativne, dobra je vest da je moguće kretanje i biranje opcija na klasičan način, putem gore, dole, levo, desno tastera. Od novina koja nije značajna, ali je više nego primetna, trebalo bi još istaći i ekran. Ekran je dijagonale 3″ i rezolucije 230.000 tačaka. 3″ je trenutno viši standard industrije i nalazi se u prestižnim digitalcima. Ovaj ekran je poznat sa modela IXUS 90 sa kojim smo bili izuzetno zadovoljni. Nepotrebno je pričati o kvalitetu, jer su LCD ekrani praktično udarili zid razvoja i da bi dobili bolji kvalitet, treba da sačekamo neke nove tehnologije. Ipak, treba zanti da je za današnje pojmove ekran koji nudi 870 IS izuzetno kvalitetan na svim poljima: ugao gledanja, boje, rezolucija, kontrast, borba sa odsjajom, posvetljavanje u mračnim uslovima i tečnost prikaza.
Od dobrih stvari tu su još kvalitet fotografija i performanse, verovatno kao ključne osobine fotoaparata bilo koje klase, pa tako i stilizovane. Ipak, to su neke osobine koje od IXUS-a očekujemo i smatramo da nema potrebe previše ih isticati. Naranvo, to što je 10 megapiksela nagurano sa senzor veličine svega 1/2.3″ sa sobom nosi određene probleme vidljive u malom nivou šuma ili narušenih detalja, ali sve to u tako malom nivou za amaterske namene, da bukvalno nema potrebe spominjati. Najteži posao u ovom tekstu konkretno je istaći mane ovog IXUS-a, ali on ih praktično nema. Sve što možemo da mu zamerimo praktično izlazi iz domena klase u kojoj se aparat nalazi. Nedostatak histograma prilikom snimanja, na neki način je osobina Canona i izgleda da ova kompanija neće odgovoriti na zahteve potrošača i novinara i implementirati ovu funkciju. “Materijali kućišta bi mogli biti bolji ” u rubrici “protiv” praktično je “traženje dlake u jajetu” i preuveličana je kako ova rubrika ne bi ostala prazna. Istina je da smo je istakli jer smo imali i kvalitetnije IXUS i aparate slične klase, ali treba znati da IXUS 870 IS i dalje ima bolje kućište i bolje materijale od 90% amaterskih aparata i najvećeg broja aparata iz ultra-kompakt klase. Jedina prava zamerka ovog aparata jeste objektiv koji “dobacuje” samo do 112 mm. To nismo previše uzeli za zlo, jer nam je, kao i uvek, bitnije da objektiv polazi sa širokih vrednosti, kao što je 28 mm kod ovog modela. Ipak, skoro opisani Olympus mju: 1060 “dobacuje” čak do 260 mm, a nalazi se u istoj klasi i čak je fizički manji nego ovaj aparat i to je nešto o čemu Canon treba da razmisli u skorijoj budućnosti.
Sve u svemu, Canon IXUS 870 IS je skoro savršen predstavnik svoje klase. Ne kažemo da je bolji od konkurencije, ali od većine konkurenata jeste, mada su razlike među tim aparatima svakako minimalne. Teško smo mu našli mane i to je još jedan dokaz da je Canon po ko zna koji put uspešno apsolvirao temu koja se zove “ultra kompaktni aparat”. Ne kažemo da je ovaj IXUS za svakoga, neko će izabrati Olympus, Fuji ili neki treći model i učiniti to iz svojih, sasvim opravdanih razloga (i verovatno i neće pogrešiti), ali to ne smanjuje udeo značaja koji model 870 IS ima u porodici IXUS aparata i na tržištu uopšte. Nema sumnje da će Canon IXUS 870 IS biti jedan od najprodavanijih primeraka svoje klase.
Za
– kvalitet fotografija
– perfromanse
– ekran
– fizička izrada
– točkić za kretanje kroz menije
– fokusiranje
Protiv
– nema histogram prilikom fotografisanja
– mali domet objektiva
– materijali kućišta su mogli biti bolji
Canon IXUS 970 IS aparat na test ustupio PiN Computers.
