Canon PowerShot A60, A70, A80

Branko Mitić

Posedujete računar ili ste ga upravo kupili, sve je savremeno i u korak sa vremenom, dobra grafička, adekvatan procesor i memorija, solidan monitor i sve što uz to ide. Imate:

A) višak sredstava i želite da potrošite na neku probranu memoriju za overklok ili na najbržu moguću grafičku karticu ili

B)manjak sredstava koji je nastao usled kupovine filmova za klasičnu fotografiju ili usled plaćanja slika koje nisu dobro ispale ili jednostavno na smirivanje besa posle shvatanja činjenice da vam drage fotografije sa putovanja nisu uspele. Da li ste razmišljali možda o digitalnom fotoaparatu?

Možete i da zaboravite na ovakav uvod ukoliko želite, ali najiskreniji savet je da svakako razmislite o digitalnom fotoaparatu (naravno, ukoliko ga do sada nemate), a ukoliko ga imate, možda želite bolji? Pre nekih 7, 8, pa i više godina je na neki način počela javna istorija digitalne fotografije. Sve je to u početku delovalo čudno i nimalo revolucionarno, te prvobitne “mašine” su više delovale kao eksperiment, nego kao sredstvo za rad ili hobi. Malo po malo, stvari su došle na svoje, tehnologija se nezaustavljivo razvijala i bila je sve jeftinija. U ovom trenutku nije toliko ni bitno kako se sve to razvijalo, ali potrebno je shvatiti poziciju digitalnih fotoaparata danas, kada je kraj devedesetih u tehnološko-ekonomskom smislu davno prošlo vreme.

Jedan Kodak je upravo pre nekoliko meseci objavio da više neće proizvoditi klasične fotoaparate i da se totalno posvećuje digitalnim. Od cifara o prodajama i udelima u tržistu digitalnih aparata bi verovatno samo dobili vrtoglavicu, dok pojava modela naslednika u svetu digitalnih fotoaparata posle samo jedne godine ili manje nije nikakva novost, a činjenica da cene aparata svih klasa nezadrživo opadaju je samo još jedan dokaz da je tehnologija itekako sazrela, a da su je potrošači zadovoljno prihvatili. Isto tako, činjenica da više nema 35mm filma(ako pričamo o digitalizaciji) je dovela do minijaturizacije fotoaparata što su potrošači još zadovoljnije prihvatili. Pored toga, više ne morate kupovati filmove; memoriju kupujete samo jednom(osim ukoliko ne želite da je proširite), slike možete pogledati odmah na malom monitoru na zadnjoj strani aparata i uglavnom dobro oceniti “uspešnost” upravo snimljene fotografije, fotografije možete čuvati na raznim medijima ili ih deliti preko interneta, ali ih i dalje štampati u foto radnjama(i držati u albumima), pa čak sa svojim fotoaparatom snimati i kratke filmiće koji uopšte više nisu za “bacanje”. Sve to zaista deluje lepo i zanimljivo i zaista jeste, ali…

Cene digitalnih aparata, koje možda i ne deluju tako strašno dok se ne stave pored cena ekvivalentnog klasičnog aparata, nisu baš prijatne, bar za naše uslove. Ipak, posle prvog pasusa bilo koje knjige o ekonomiji možete shvatiti da cene određuje ponuda i potražnja, te da mi pojedinačno ne možemo da utičemo na njih, pa nam tako ostaje samo da međusobno upoređujemo digitalne fotoaparate, njihove karakteristike i cene. Mada nema sumnje da bi cene klasičnih fotoaparata danas bile mnogostruko veće da prvi digitalni fotoaparat nikada nije konstruisan.

Ljubaznošću naših prijatelja iz Novog Sada (PiN Computers, naravno) došli smo do tri, slobodno se može reći što kod nas, što uopšte, ultra-popularna Canon-ova modela: PowerShot A60, A70 i A80, rezolucije 2.0, 3.2 i 4.0 megapiksela. Obično se ne praktikuje test više od jednog modela u jednom opisu, ali u ovom slučaju je situacija odgovarajuća. Naime modeli A60 i A70 su zajedno razvijani i predstavljeni, te je i krajnji rezultat dve veoma slične kamere(da na kažemo gotovo iste), koje opet na neki način spadaju u dve različite klase. Tu je i model A80 koji je kasnije predstavljen i koji donosi veću rezoluciju, a čini se i neka poboljšanja koja su falila starijoj braći. Šta to nose sa sobom A60 i A70, a šta to novo pruža A80 i gde je to “zakrpio rupe” možete saznati u ovom testu.

Za početak krenućemo sa specifikacijama:

kamera

Canon PowerShot A60

Canon PowerShot A70

Canon PowerShot A80

megapiksela

3.2

maksimalna rezolucija

1600×1200

2048×1536

2272×1704

niže rezolucije

1024×768, 640×480

1600×1200, 1024×768, 640×480

kompresija

JPEG – superfine, fine, normal za sve date rezolucije

veličina senzora

1/2.7″

1/1.8″

tip senzora

CCD

objektiv

5.4 – 16.2mm

7.8 – 23.4mm

objektiv – ekvivalentno 35mm fotografiji

35 – 105mm

38 – 114mm

najveći otvor blende

f/2.8(w) – f/4.8(t)

f/2.8(w) – f/4.9(t)

konstrukcija objektiva

9 elemenata u 7 grupa

6 elemenata u 5 grupa

optički zoom

digitalni zoom

2.5x

3.2x

3.6x

auto fokus sistem

5 tačaka AiAF ili 1 tačka (centar)

9 tačaka AiAF ili 1 tačka (centar)

af lampa

ručni fokus

makro

5cm

merenje

Evaluative, Centre-weighted average, Spot

komenzacije ekspozicije

+/- 2 EV u koracima od 1/3

iso osetljivost

AUTO, 50, 100, 200, 400

shutter speed (brzina zatvarača)

15-1/2000

white balance (balans belog)

Auto, Daylight, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H or Custom

modovi blica

AUTO, off, on, slow sync, red eye, manual(3 nivoa)

domet blica

4.2m(w) – 2.4m(t) pri ISO AUTO

4.4m(w) – 2.4m(t) pri ISO AUTO

aperature priority (prioritet blende)

shutter priority (prioritet zatvarača)

filmovi (sa tonom)

320×240, 160×120

640×480, 320×240, 160×120

320×240, 160×120

self timer

2s, 10s

tip memorije

CF I

tražilo

optičko

LCD

1.5″

pokretni 1.5″

rezolucija LCD ekrana

78.000

67.000

orjentacioni senzor

PictBridge

live histogram

playback histogram

konekcija sa računarom

USB 1.1

baterije

4xAA

težina

~215 bez baterija

~250g bez baterija

dimenzije

101.0 x 64.0 x 31.5 mm

103.1 x 64.6 x 34.7 mm

treba naglasiti…

Canon DIGIC procesor sa iSAPS tehnologijom

Kao prvo šta se da videti je da su razlike između modela A60 i A70 minimalne odnosno slobodno bi se moglo reći da su to dva gotovo ista aparata sa istim karakteristikama i jednom (za nekoga velikom, za nekoga nebitnom) razlikom u rezoluciji(megapikselima). Canon A80 je model koji svakako donosi neke novine koje i nisu tako zanemarljive i definitivno bi se moglo reći da je to pravi naslednik A60/70 serije, kao što su A60/70 bili prema na primer A40 modelu itd. Iako bi neko rekao da je možda (pored rezolucije) najveća novost A80-ice pokretni LCD, koji je uzgred sjajna stvar, ipak treba znati da je najveća novina na njemu CCD veličine 1/1.8″, odnosno veći od onog na modelima A60/70. Teorijski, veći senzor(CCD) znači i bolja produkcija slika(manje šuma pre svega), a takav je slučaj uglavnom i u praksi, odnosno to znači da će veća površina na senzoru biti “zaposlena” hvatanjem jednog piksela, pa joj je samim tim “posao olakšan”. Ipak ne treba zaboraviti da A80 (1/1.8″) i A70 (1/2.7″) imaju i različite rezolucije, odnosno da A70 sa manjim senzorom “hvata” manji broj tačaka(piksela) u odnosu na A80, što bi u prevodu značilo da je povećan senzor na A80-ici bio iznuđen potez(dobar potez). Postoje digitalni fotoaparati(obično oni veoma kompaktni) koji imaju rezoluciju 4 megapiksela (kao A80), a senzor veličine kao kod A70 i opet pružaju sasvim zadovoljavajući kvalitet. Da se ne bi dalje zamarali ciframa, možemo zaključiti da je veći CCD na modelu A80 dobar potez, te da je onaj na A70 već “postao” knap i da A80 obećava dobar nivo kvaliteta slika u punoj rezoluciji. Pre nego što pređemo na LCD(drugu veliku novinu) treba naglasiti da je, mada za to ne mora da postoji tačno objašnjenje, manja rezolucija (320 x 240) koju A80 postiže u odnosu na A70 (640 x 480) pri snimanju filmića najverovatnije posledica većeg senzora koji koristi A80. To i nije bilo toliko tehnički nemoguće izvesti koliko je verovatno Canon žurio da osveži svoju ponudu, te je ostavio unapređenje klipova (sve popularnijih kod fotoaparata) u ovoj klasi za neki sledeći model.

Još jedna značajna novina na modelu A80 je i pokretni LCD ekran koji možda na prvi pogled i ne deluje toliko značajno dok se ne proba. Kasnije ćemo još govoriti o ovom ekranu, kada detaljnije budemo prešli na A80, a za sad se može reći da je najverovatnije posledica malo veće debljine A80-ice upravo pokretni LCD koji nije jednostavno integrisan u kućište aparata, već “prikačen” za aparat. Histogram prilikom pregleda fotografija koji ima A80 nikako ne treba zaboraviti – jedna naizgled mala, ali nemerljivo korisna stvar. Takođe, pored malo većih dimenzija i težine, koja je posledica boljih materijala korišćenih na A80 modelu, treba naglasiti i unapređen auto fokus sistem koji ovoga puta ima 9 fokusnih tačaka u odnosu na 5 kod Canon A60 i A70 fotoaparata. O ovome takođe malo kasnije.
Canon PowerShot A60 i A70

Već su naglašene razlike ili bolje rečeno sličnosti između ova dva modela, te je sasvim nepotrebno razdvajati opisivanje ovih aparata na dva dela, jednostavno bi se čitao dva puta jedan te isti tekst.

I jedan i drugi fotoaparat su se pojavili u prvoj četvrtini 2003. godine i bez obzira što deluju pomalo izbledelo, u smislu da postoji osećaj da su mnogo duže od godinu i nešto na sceni, ovi modeli i dalje(i pored izlaska A80-ice) mogu biti zanimljivi i intereseantni, a bez razmišljanja svakako vrlo upotrebljivi. Taj svoj dug vek mogu donekle da zahvale, reklo bi se neprevaziđenom Canon marketingu, koji je zadnjih par godina uvek na visini zadatka. Tu se ne misli propagandu koja se najčešće pogrešno vezuje sa marketingom, već možda pre svega na ispitivanje tržišta koje je Canon-u uvek bilo na prvom mestu. Odnosno, prostije rečeno, Canon voli kada potrošači “prave” aparate za Canon, a ne Canon za potrošače. Zato se vrlo moguće i stiče utisak da upravo ovi modeli Canon-a (A60, A70) predstavljaju univerzalno rešenje za nekoga ko kupuje svoju prvu kameru ili ko misli da u jednom aparatu mogu biti objedinjene sve osobine ili jednostavno ko je neodlučan između nekoliko modela. Tako se slobodno može reći da su novi pripadnici A klase pravi “bestseleri” i to ne samo kad se porede Canon-i, već i u svojoj klasi pa i šire. Takav je na kraju krajeva bio slučaj i sa A40 aparatom i još nekim drugim modelima. Kada se već govori o A40, treba imati na umu da A60/70 Canon-i dolaze sa manjim dimenzijama, ali i odmah se može reći nešto lošijom izradom. Telo i jednog i drugog modela (A60, A70) je u potpunosti izrađeno od plastike, sa prijatnim linijama, ne toliko kvalitetnim tasterima i moglo bi se reći klasičnim položajem svih bitnih delova jednog kompaktnog fotoaparata. Dimenzije od 101 x 64 x 31.5mm ne obećavaju baš da će se ovi aparati nositi u džepu pantalona ili košulje, ali u većem džepu neke jakne, svakako. Ni težina od približno 215 grama bez (teških 4x AA) baterija ne dozvoljava da se Canon PowerShot A60 i A70 modeli nazovu malenim, ali svakako te dimenzije neće sputavati nikoga da ih uspešno koriste. Što se izgleda tiče, razlike između Canon-a A60 i A70 sastoje se u tri detalja; kako su po obliku apsolutno isti, jedini način da ih na prvi pogled prepoznate je da pogledate boju rukohvata, koja je kod A60 neke nijanse plave, a kod A70 sive. Drugi način je da pogledate broj dole desno koji označava broj piksela, koji na A60 iznosi 2.0 (miliona), a na A70 3.2 (miliona). I treći najlakši je da jednostavno pročitate šta piše, PowerShot A60 ili Powershot A70.

Pakovanje

Pored samog fotoaparata (A60/70) unatar kutije se još može naći 4 alkalne AA baterije za jednokratnu upotrebu(nisu punjive), CF kartica od 16MB, USB kabal, AV kabal, traka za nošenje oko ruke, zaista sjajno upustvo i 2 CD-a sa potrebnim drajverima (za starije verzije Windows-a) i veoma upotrebljivim softverom. Canon je poznat po marljivosti prilikom pravljenja upustava i za svoje najslabije, ali i za svoje najjače adute, a dosta pažnje posvećuje i samom pakovanju, što je i ovog puta slučaj.

Spoljašnjost

Objektiv

Na prednjoj strani oba modela se nalazi objektiv sa 3x zumom, specifikacija 5.4 – 16.2mm(35-105mm), f/2.8-4.8, na koga se može dodati wide(širokougaoni), tele ili makro objektiv. Za dodatne objektive(koji spadaju u dodatnu opremu) je potrebno pre svega pritisnuti taster koji se nalazi dole levo u odnosu na objektiv, skinuti plastični prsten, umesto njega dodati adapter i konačno montirati jedan od tri spomenuta objektiva. Broj pozicija u rasponu objektiva iznosi 7, a sam objektiv je zaštićen “vratancima” koja prekriju objektiv kada je fotoaparat isključen.

AF lampa

Napred se još može naći AF lampa koja ima par uloga, osnovna namena joj je kao lampa koja asistira auto fokus sistemu, odnosno u slučajevima slabe osvetljenosti olakšava ili bi makar trebala da olakša posao auto fokus sistemu(tako što osvetljava mračne objekte). Zatim služi kao self-timer lampa ili u prevodu ona “otkucava” kada se aparat podesi da slika posle 2 ili 10 sekundi od pritiska na okidač i treća najčudnija uloga ove lampe je kao lampa za redukciju crvenih očiju prilikom slikanja sa uključenim blicom. Naime, fenomen crvenih očiju se javlja iz razloga velike blizine blica i objektiva, kada se svetlost koju blic baca na osobu(pa smim tim i na njene oči) vraća u objektiv pod vrlo sličnim uglom, pa su crvene oči ništa drugo nego posledica direktno reflektovane krvi negde u dubini očiju – možda grozno zvuči, ali nije na odmet da se zna. Uglavnom se većina proizvođača odlučuje da pomoću blica redukuje ovaj iritirajući fenomen, tako što će prilikom uključenog moda za redukciju crvenih očiju blic sevnuti jednom, kako bi se zenice skupile, sačekati par delića sekunde i konačno sevnuti i drugi put kada će slika biti “uhvaćena”. Najveći problem ovog rešenja je u osobama koje fotografišete jer one obično posle prvog blica misle da je slikanje gotovo, pa se pomere i unište fotografiju. Vrlo moguće da je to bio razlog zbog kojeg se Canon odlučio za ovo rešenje, naime kada uradite prefokus – držite okidača na pola (kada je aparat već odredio fokus i ekspoziciju ukoliko je to potrebno), AF lampa nastavlja da sija dovoljno jako da bi se zenice skupile i što je moguće više redukovao efekat crvenih očiju, sve dok ne pritisnete okidač do kraja.

Mikrofon i tražilo

Pored svega navedenog, na prednjem delu Canona A60 i A70 možete naći mikrofon koji se nalazi gore malo levo u odnosu na objektiv i optičko tražilo koje se nalazi iznad objektiva.

Blic

Na gornjoj desnoj strani se nalazi blic koji ima raspon 4.2-2.4 metra zavisno od toga da li je objektiv u wide ili tele(ili negde između) položaju – ove specifikacije se vezuju za ISO osetljivost podešenu na AUTO.

Konekcije

Na levoj strani oba modela se nalaze standardne konekcije koje podrazumevaju digitalni izlaz, odnosno priključak za USB kabal, AV izlaz i DC 4.3v ulaz, odnosno priključak za ispravljač(dodatna oprema) kako bi ova dva modela mogla da rade bez baterija ukoliko je to potrebno. Konekcija za prenos podataka je nažalost spora USB 1.1. Do duše nema osnova da se optužuje Canon što nije stavio 2.0 verziju USB konekcije jer i danas, većina digitalnih fotoaparata pruža samo USB 1.1 konekciju, ali treba imati na umu da će prebacijvanje na ovaj način već 20-ak slika pune rezolucije i kvaliteta znati dosta da potraje, a ne treba ni spominjati da će vam gotovo biti obavezno potreban neki čitač fleš kartica ukoliko planirate često da koristite neku CF karticu većeg kapaciteta (npr. 256 ili 512mb) sa jednim od ova dva modela.

CF slot

Na desnoj strani fotoaparata nalazi se slot za CF kartice. Poklopac ovog slota je, tako reći, u stilu izrade celog aparata; znači ne mnogo sjajan, od slabašne plastike koja ne uliva mnogo poverenja; do duše ne bi se moglo reći da će se polomiti svakog časa. Canon A60 i A70 fotoaparati podržavaju “samo” CF I fleš kartice, dakle uz njih nećete moći da koristite IBM Microdrive(CF II). I A60 i A70 modeli stižu sa po 16MB memorije što bi moglo da se okarakteriše kao jedva dovoljno za početak, pre ili kasnije će vam svakako zatrebati kartice većeg kapaciteta.

Baterije

Kao što se moglo očekivati za ovu klasu i veličinu fotoaparata je da koriste (4) alkalne AA baterije(4 ovakve baterije se dobijaju u pakovanju); naravno mogu se koristiti i punjive NiCd ili NiMh baterije. Mesto za smeštaj baterija se nalazi sa donje strane fotoaparata i moglo bi se reći da su ova vratanca bolje urađena u odnosu na ona za CF karticu. Bez sumnje je i činjenica da krajnji kupci pozitivno reaguju na odluke Canon-a da njihovi novi modeli i dalje koriste ne toliko savremene, velike ali i najjeftinije CF kartice, kao i to da se Canon nije odlučio da ove modele ponudi sa posebnim baterijama, a i zašto bi? Kapacitet punjivih NiMh baterija je prevazišao 2000 mAh, što bi u prevodu moglo da znači da će vam sa jednim ovakvim baterijama i eventualnim brzim punjačem za njih, Canon-i A60 i A70 pružiti veliki komfor, odnosno nekoliko stotina fotografija, pa čak i sa korišćenjem blica i uključenim LCD ekranom, kao i dugim pregledanjem fotografija na samom aparatu. Evidentno je da ovaj klasičan tip baterija povećava dimenzije i težinu samog aparata, ali se ipak na kraju treba setiti one priče sa početka o marketingu i ispitivanju tržišta i shvatiti da je to potez koji očigledno krajnji korisnici pozdravljaju i podržavaju. Na kraju krajeva, kad dođe vreme da se menja aparat, mnogo je lakše promeniti samo aparat, nego menjati i aparat i memoriju i baterije, zar ne?

Navoj za stativ(tripod)

Na donjoj strani što Canona A60, što A70 još se može naći i navoj za stativ koji je opet, mora se reći, u stilu cele fizičke izrade. Plastičan i deluje prilično neubedljivo i nepoverljivo; veliko je pitanje koliko bi dugo mogao da izdrži intenzivno korišćenje, odnosno često montiranje i demontiranje stativa za fotoaparat. Navoj za stativ se takođe ne nalazi niti u ravni sa objektivom, niti na sredini aparata po dužini, do duše ovo i ne bi mogli da zavedemo kao minus jer je tako idealno postavljen navoj za stativ karakterističan samo za profesionalne fotoaparate.

Na gornjoj strani Canon-a A60 i A70 nalazi se dugme kojim se uključuje aparat, prilikom uključivanja aparata potrebno je ovo dugme držati nešto malo manje od sekude kako bi se fotoaparat aktivirao. Ovo je učinjeno prevashodno da se aparat ne bi slučajno uključio dok ga držite u džepu, torbici ili slično, dok je za isključivanje dovoljan jedan dodir. Odmah do njega se nalazi točkić sa modovima koji je Canon simpatično podelio na “image zone” i “creative zone”, dok je AUTO mod granica između ove dve zone. Skroz desno, tamo gde se desnom rukom drži fotoaparat, nalazi se okidač, oko koga se nalazi jedan prsten kojim se, tako reći, dozira zum, odnosno objektiv postavlja u željeni wide, tele ili neki položaj između. Takođe se na desnoj strani, posmatrano odozgo, na ovim Canon-ima može naći i zvučnik koji služi za reprodukciju tona sa snimljenih filmića ili snimljenih zvučnih poruka koje je moguće u trajanju od 60 sekundi ostaviti uz svaku fotografiju (podrazumeva se da i te zvučne poruke zauzimaju memoriju na CF karticama kao sve ostale slike ili filmići).

Točkić sa modovima

Točkić sa modovima je standardnog kvaliteta, uzeći u obzir generalnu izradu ova dva modela, ali se mora primetiti da je kvalitet točkića znatno unaprađen u odnosu na predhodnika, odnosno već par puta pomenuti A40.

M na točkiću je pozicija za potpuni manuelni, odnosno ručni mod. Preciznije rečeno, to je mod u kojem se ručno određuje i otvor blende i shutter speed (brzina zatvarača). Tasterima levo i desnom na kursorskom tasteru (sa zadnje strane aparata) određuje se shutter speed (brzina zatvarača), a pritiskom na taster SET prelazi se na određivanje otvora blende, dok se ponovnim pritiskom na SET vrši povratak na određivanje brzine zatvarača. Prilikom pritiska shutter-a (okidača) do pola, aparat radi fokusiranje i određuje parametre ekspozicije (odnosno brzinu zatvarača i otvor blende) merenjem, međutim pošto u ovom modu korisnik sam, potpuno ručno određuje parametre ekspozicije, aparat pored fokusiranja takođe i dalje vrši merenje ali ovoga puta naravno ne određuje parametre ekspozicije već u gornjem levom uglu monitora prikazuje da li će scena biti dobro, previše ili premalo eksponirana. Pa će tako u EV stopama, u rasponu od -2 do +2 dati korisniku do znanja da li je dobro odredio shutter speed (brzinu zatvarača) i otvor blende (pa na kraju krajeva i ISO osetljivost od koje takođe zavisi ekspozicija).

Av mod, odnosno aperture priority (u prevodu, prioritet blende). Kao što mu i ime kaže, to je ukratko mod u kome korisnik bira otvor blende. Kao i kod potpuno manuelnog moda, korisnik bira otvor blende zavisno od potrebe i pritiskom okidača do pola aparat (pored fokusiranja) vrši merenje i određuje potreban shutter speed (brzinu zatvarača). Ukoliko je otvor blende takav, odnosno scena koja se snima, gde izračunata brzina zatvarača neće moći da dovede parametre ekspozicije u ravnotežu, odnosno gde će potencijalna fotografija biti loše eksponirana, shutter speed(brzina zatvarača) će na LCD monitru biti označena crvenom bojom.
Ponuđeni otvori blende variraju u zavisnosti od položaja objektiva. U wide položaju (u prevodu na jezik onih koji ne znaju sve termine: 1x zum) ponuđene blende su: f2.8, f3.2, f3.5, f4.0, f4.5, f5.0, f5.6, f6.3, f7.1, f8.0
Dok su na tele delu (laički rečeno: 3x zum) ponuđene blende: f4.8, f5.6, f6.3, f7.1, f8.0

Tv mod, odnosno shutter priority (u prevodu, prioritet zatvarača). Ovo je mod u kome se tasterima levo i desno koji se nalaze na zadnjoj strani aparata bira potreban shutter speed. Prilikom pritiska okidača do pola, aparat pored fokusiranja vrši i merenje i na osnovu zadatog shutter speed-a (brzine zatvarača) određuje potrebnu blendu, odnosno potreban otvor blende. Ukoliko je zadata takva brzina zatvarača, gde proračunata blenda neće moći da odgovori vrednostima za idealnu ekspoziciju, blenda(f broj) na LCD ekranu će biti označena crvenom bojom.
Na raspolaganju su sledeće vrednosti za shutter speed(brzinu zatvarača): 1/2000, 1/1600, 1/1250, 1/1000, 1/800, 1/640, 1/500, 1/400, 1/320, 1/250, 1/200, 1/160, 1/125, 1/100, 1/80, 1/60, 1/50, 1/40, 1/30, 1/25, 1/20, 1/15, 1/13, 1/10, 1/8, 1/6, 1/5, 1/4, 0″3, 0″4, 0″5, 0″6, 0″8, 1″, 1″3, 1″6, 2″, 2″5, 3″2, 4″, 5″, 6″, 8″, 10″, 13″, 15″
Treba naglasiti da od 1″3 brzine pa sve do 15″, kamera automatski uključuje opciju za redukciju šuma.
Kao što se može videti, ovaj mod je pandan Av modu, samo što je razlika u tome što korisnik određuje shutter speed, a aparat blendu(kod Av moda obrnuto). Ipak treba znati da je ovaj mod gde se, tako reći, češće greši i koji se manje koristi. Odnosno, to ne mora da bude baš tako kao što je rečeno, ali je evidentno da u Av modu aparat ima daleko veći raspon brzina zatvarača kako bi što bolje napravio balans između blende i zatvarača. Isto tako, Av je takav mod u kojem se može na primer kontrolisati dubiska oštrina itd. Tv, odnosno shutter priority je takav mod koji se najčešće koristi prilikom snimanja nekih sportskih scena(koristi se veća brzina zatvarača) ili kada na primer želite da postignete “blur” efekat(koristi se manja brzina zatvarača).

P ili program mod je mod gde fotoaparat sam određuje i shutter speed i blendu. Ipak, ovo još uvek nije apsolutno automatski mod, iako na nekim digitalnim fotoaparatima nema prostijeg moda od ovog (na Canon-u ima). Naime u ovom modu je i dalje moguće podešavati sve ostale parametre kao što su ISO osetljivost, balans belog, način merenja, koristiti foto ekete ili koristiti ručni fokus. Ukoliko je scena takva, da sistem za merenje kamere ne može pravilno da odredi parametre ekspozicije, moguće je koristiti(kao i na predhodna dva moda, Tv i Av) kompenzaciju ekspozicije u rasponu -2EV do +2EV sa koracima od 1/3. Kompenzacije ekspozicije je možda i najrasprostranjenija opcija na digitalnih fotoaparatima i može se naći od onih kamera koje se jedva i ispunjavaju uslove da bi se nazvale tim imenom, do najskupljih profesionalnih fotoaparata i to s razlogom. Takva opcija nije radi šminke postavljena, nju treba pre svega naučiti koristiti, a potom naravno koristiti u svim potrebim prilikama.

Auto mod je mod pomoću kojeg bi i verovatno neko ko nikada nije video fotoaparat mogao da napravi solidne fotografije, uzeći u obzir činjenicu da u ovom modu nema šta da se pogeši, odnosno sve je ostavljeno automatici aparata. Jedino što je korisniku ostavljeno od opcija je promena veličine i kompresije slika, zatim uključivanje self-timer-a, isključivanje blica(ili vraćanje na automatski blic) i postavljanje fokusa u makro mod(odnosno vraćanje u standardni mod). Koristan mod za početnike ili za situacije kada potrebno brzo uključiti aparat i uslikati nešto.
Ovde treba skrenuti pažnju na raspon koji Canon A60 i A70 modeli obuhvataju ovim svim modovima – od totalnih početnika do iskusnih poznavaoca. To je još jedan dokaz one priče s početka teksta dobrom marketingu od Canon-a i još jedan razlog zbog čega se široki krug korisnika opredeljuje da pazari upravo ove ili slične modele.

Portrait, odnosno portet mod. Sa ovim modom počinje tzv. “image zone” na ova dva Canon-a. U principu, modovi koje ovde Canon nudi bi mogli da se okarakterišu kao pokušaj da se kamera učini, za određene scene, jednostavna kao na AUTO modu(ili makar Program modu), sa rezultatima koje prave iskusniji korisnici. Treba naglasiti da je u ovim modovima Canon onemogućio promenu ISO osetljivosti (gde će vrednost po potrebi varirati u AUTO definisanim okvirima).
Konkretno portret mod radi po tom principu gde će se “insistirati” na što većem otvoru blende – što manjem f broju. Razlog je činjenica da će veći otvor blende smanjiti dubinsku oštrinu, odnosno povećaće običnim jezikom rečeno zamućenost pozadine, koja je uvek dobro došla za slikanje portreta. Jedan opšti savet: odmaknite se od osobe koju fotografišete i koristite što je moguće veći optički zum, pored umanjenja potencialne distorzije(koja nije nikako poželjna prilikom slikanja portreta), smanjiće se i dubinska oštrina, bez obzira što je konstrukcija objektiva većine aparata takva da će se otvor blende smanjivati sa povećanjem optičkog zuma.

Landscape – pejzaž mod. Ovaj mod je zgodan za fotografisanje pejzaža, blic je isključen, ali se po potrebi može uključiti. Moguće je takođe koristiti i ručni fokus, inače fokus bi pri ovakvom modu trebao da bude zaključan na “beskonačno”, međutim čini se da nije.

Night scene – mod za noćne scene. Ovaj mod se obično kod drugih fotoaparata zove “slow sync” i negde je definisan kao poseban mod, a negde kao opcija za blic. Konkretno, ovaj mod se koristi za slikanje portreta uz pomoć blica, kada je pozadina slabo osvetljena, odnosno reflektuje malo svetlosti. Preciznije, ukoliko po slaboj osvetljenosti fotografišete nekoga uz pomoć blica, on će zbog svog dometa (par metara) osvetliti samo osobu ili predmetu svom dometu. Upravo ovakav mod se koristi kada želite da se na fotografiji vidi i pozadina. Blic će sevnuti, osvetliti osobu ili predmet u blizini, ali će se dužina ekspozicije produžiti, kako bi se prikupilo dovoljno svetla sa nekog udaljenog izvora. Idealan primer za to je fotografisanje nekoga na plaži za vreme zalaska sunca, odnosno u sumrak; blic će biti neophodan za obližnje objekte, ali će se ekspozicija još malo produžiti kako bi se prikupilo dovoljno svetla sa horizonta. Ovakve fotografije obično ispadnu lepo i zanimljivo, jedini problem se javlja je u tome da osobe koje fotografišete morate da naterate da ostanu mirno i koji trenutak posle blica, da ne bi bili zamućeni na fotografiji. Mirna ruka pri ovakvom fotografisanju takođe nije na odmet.

Fast shutter – za fotografisanje brzih scena. Ovaj mod je predviđen za fotografisanje brzih, na primer sportskih događaja i slično. U ovom modu će se takođe, kao i kod portret moda, “insistirati” na što većem otvoru blende (f2.8), ali će se ipak ostvarivati veće brzine zatvarača u odnosu na portret mod. Ovde se dolazi do objašnjenja zbog čega je Canon onemogućio promenu ISO osetljivosti u ovim predefinisanim modovima, odnosno to prepustio automatici fotoaparata. Naime u istim vremenskim uslovima gde će portret mod ponuditi 1/60 shutter speed, fast shutter mod će ponuditi 1/250 (što je svakako bolje za brze scene). Kako Canon fotoaparati pri korišćenju AUTO ISO osetljivosti ostavljaju samo “AUTO” (umesto vrednosti) u exif-u, ne može se videti koju je ISO osetljivost aparat koristi. Ipak, prostom matematikom bi moglo da se izračuna da je u fast shutter modu Canon podigao ISO osetljivost na 200 i tako omogućio ostvarenje solidne brzine zatvarača za fotografisanje sportskih scena. Uz naglasak da veća ISO osetljivost povećava šum na fotografiji, treba dodati da je ovo konkretno bio primer za oblačno vreme i da će svakako sunčano vreme doprineti ostvarivanju većih brzina zatvarača i manjih ISO vrednosti, što obećava još bolje rezultate slikanja sportskih scena. Naravno u svemu treba imati meru, pa isto tako ne treba od ovakvih fotoaparata očekivati rezultate koje vidite na zadnjim stranama dnevnih novina koje su rezervisane za sport.

Slow shutter – za ostvarivanje efekta zamućenosti. Naime, u ovom modu će(kako bi ostvario što sporiju brzinu zatvarača) aparat raditi upravo suprotno u odnosu na fast shutter mod, odnosno “forsirati” što manji otvor blende (veći f broj). Na vama je da budete kreativni i smislite gde bi ovakav mod bio koristan.

Stitch assist. Mod napravljen kako bi pomogao korisniku da što preciznije fotografiše nekoliko slika za redom kako bi ih posle uz pomoć Canon softvera (ili nekog drugog softvera) spojio u panoramsku fotografiju. Na taj način što će na LCD ekranu ostaviti deo predhodno snimljene fotografije, na osnovu kojeg treba kadrirati sledeću. Moguće je odabrati asistenciju s leva na desno i obrnuto. Dobra stvar koju je Canon uradio je to da će parametri ekspozicije kao i balans belog biti uvek identični prilikom fotografisanja jednog reda slika za panoramu, odnosno biti identični onim parametrima koji su određeni za prvu fotografiju.

Movie mod. Jedini mod kojim u stvari nećete fotografisati već snimati kratke video sekvence. Ovde je upravo i (neračunajući rezoluciju) najveća razlika između A60 i A70 Canon-a. I jedan i drugi model mogu da snimaju filmiće sa zvukom u rezoluciji 160×120, pri 15 frejmova u sekundi, do tri minuta (po filmiću), kao i 320×240, takođe pri 15 fps i do tri minuta (po filmiću). Jedina razlika, ali i ne toliko mala je što Canon A70 može da snima kratke video sekvence u rezoluciji 640×480 pri 15 fps, ali svega 30 sekundi (nekome će to biti dovoljno, nekome ne). Mora se reći da snimljeni filmići izgledaju lepo i čisto, bez mnogo anomalija (kao što se može naći na nekim drugim modelima), dok 640×480 mod Canon-a A70 izgleda zaista impresivno, ali ostaje žal što je ograničen na 30 sekundi po jednom filmiću (15fps i ne izgleda tako strašno). Opet, danas posmatrano (april, 2004.) video mod A70-ice je pod pritiskom ogromne konkurencije, jer je upravo od početka godine (i PMA foto sajma) predstavljen ogroman broj fotoaparata raznih proizvođača sa izvuzetnim video mogućnostima. Jedino što se možda može zameriti Canon-u je zaključana ekspozicija prilokom snimanja filmića. Zum nije moguće koristiti prilikom snimanja kao što se moglo očekivati jer se filmići snimaju sa zvukom.

Okidač, zvučnik, zum prsten

Skroz desno, posmatrano odozgo, ostalo je još da evidentiramo okidač, zvučnik i zum prsten. U stvari, nema se šta puno reći o ovim delovima aparata – standardnog kvaliteta, oblika i položaja. Potrebno je možda opisati načina rada zum prstena:

Fotografisanje

Kada pristen prilikom fotografisanja pomerite u desno, povećava se žižna daljina, odnosno vrši zumiranje. Ukoliko je u opcijama uključen i digitalni zum, na ovaj način se koristi i digitalni zum kada se dođe do kraja optičkog zuma, odnosno kada se dođe do 105mm (ekvivalentno 35mm fotografiji) objektiva. Potrebna je oko 1.5 sekunda kako bi objektiv dospeo iz wide u tele položaj.

Isto je sve i kada prilikom fotografisanja prsten pomerite u levo, osim što se onda žižna daljina smanjuje, odnosno smanjuje se zum.

Pregled fotografija

Kada pregledate fotografije pomeranjem prstena u desno možete ih na LCD ekranu uvećati od 2-10x kako bi bolje utvrdili uspešnost fotografije. Ipak, oštrina pri velikim uvećanjima i nije na zavidnom nivou, ali se opet ne može reći da je ovakva opcija nekorisna. Dobra stvar je što se uvećanje ostvaruje izuzetno brzo što će vam sigurno uštedeti vreme.

Pomeranjem prstena u levo prilikom pregleda radite upravo suprotno, a ukoliko niste predhodno radili uvećanje, pritiskom prstena u levo, prelazite na “thumbnail index” odnosno, fotografije će vam biti raspoređene po LCD ekranu u 3 reda i 3 kolone, kako bi lakše odjednom videli veći broj fotografija i lakše našli onu koja vam je potrebna. Još jednim pomeranjem prstena u levo omogućava se prelazak sa jedne grupe od 3×3 fotografija na drugu.

Optičko tražilo

Sa zadnje strane aparata nalazi se između ostalog i optičko tražilo koje je do duše moglo da bude i veće, ali nećemo zameriti. Naravno, optičko tražilo na ovakvoj klasi digitalnih fotoaparata se ne koristi tako često pored LCD ekrana, pa tako i ne treba očekivati neke spektakularne rezultate u smislu da ćete za precizne poduhvate moći da koristite optičko tražilo, obzirom da ono što vidite na njemu nije baš identično finalnoj fotografiji. Ono je više tu kao kozmetika, a i moći će da posluži za neke neobavezne fotografije. Svakako u ovoj klasi ne treba očekivati veliku preciznost optičkog tražila, kao na primer kod DSLR fotoaparat kod kojih je to apsolutni imperativ. Levo od tražila se nalaze dve lampice, gornja koja može svetleti zeleno ili narandžasto i donja žuta koje imaju sledeće značenje:
– zelena – aparat je spreman za fotografisanje(okidanje)
– trepćuća zelena – aparat koristi CF karticu / aparat konektovan za kompjuter
– narandžasta – aparat spreman za fotografisanje sa blicom
– trepćuća narandžasta – spreman za fotografisanje, ali je shutter speed(brzina zatvarača) previše duga pa može dođi do zamućivannja fotografije(u ovakvim situacijama je veoma preporučljivo koristiti stativ)
– žuta – makro fokus / ručni fokus
– trepćuća žuta – aparat ne može da fokusira

LCD monitor

Ništa posebno nema da se kaže u vezi LCD monitora na zadnjoj strani Canon-a A60/70. U pitanju je standardan ekran dijagonale 1.5 inča koji ima 78.000 tačaka i pruža jasnu i čistu sliku prosečne oštrine (prosečne oštrine prevashodno zato što je broj tačaka monitora ipak na prosečnom nivou).

Tasteri na zadnjoj strani kamere
Na zadnjoj strani Canon-a A60/70 desno od LCD monitora, a iznad četiri kursorska tastera nalazi se prekidač kojim se kamera u bilo kojoj situaciji prebacuje na mod za fotografisanje(ili snimanje filmića) i mod za pregled snimljenog materijala(što fotografija, što kratkih video sekvenci, što zvučnih poruka ostavljenih uz fotografije). Upravo od ovog prekidača zavise funkcije ostalih tastera sa zadnje strane aparata.

Mod za fotografisanje – Record mode

SET

Ovaj taster nema nikakvu direktnu funkciju prlikom fotografisanja. Njegova funkcija je da se potvrde operacije koje se vrše u meniju, kao i prilikom određivanja custom blansa belog, a i biranja rezolucije i kompresije. Takođe, SET tasterom se u M modu prelazi sa odabira blende na odabir brzine zatvarača.

Jedina funkcija ovog tastera je ulazak, odnosno izlazak iz menija.

DISP.

Ovaj taster služi da bi se kontrolisao prikaz LCD monitora. Postoje 3 nivoa informacija LCD monitora, prvi je kada je monitor isključen(odnosno kada se koristi optičko tražilo za kadriranje), drugi je kada monitor prikazuje samo ono što kamera “vidi” (live preview) i treći slučaj je kada kamera pored prikazivanja onoga što je kadrirano, prikazuje i ostale informacije (zavisno od moda fotografisanja) poput rezolucije i kompresije, balansa belog, kompenzacije ekspozicije, foto efekta, mod blica i tako dalje.

FUNC.

Func. je onaj taster kojem se kontroliše dobar deo važnih opcija potrebnih za dobru fotografiju. Zavisno od moda koji se koristi, određeni broj opcija je zaključan. Sve dotupne opcije se mogu naći samo u P, Tv, Av i M modovima(u M modu na mestu rezervisanom za kompenzaciju ekspozicije, nalazi se podešavanje za jačinu blica).

Kursorski tasteri sa zadnje strane Canon-a A60 i 70 u modu za fotografisanje imaju par funkcija. Pre svega njihova funkcija je za 4-smerno kretanje kroz menije, kada se kamera ne nalazi ni u jednom od menija gornji taster ima funkciju za kontrolu moda blica, a donji za kontrolu fokusa, odnosno moda fokusiranja. Tasteri levo i desno u AUTO i P modu nemaju direktno nikakvu funkciju, dok u Av, Tv i M modvima služe za određivanje vrednosti blende i brzine zatvača.

Gornji taster na kursorskim tasterima služi za određivanje moda blica. Moguće je birati između uključenog, isključenog i moda gde će kamera sama odlučivati kada će joj blic biti potreban. Direktno uključeni blic po dnevnom svetlu ima efekat “fill flash”-a, odnosno blica za ublažavanje senki, dok je za “slow sync” efekat potrebno koristiti “night scene” predefinisan mod kamere.

Donji taster na kursorskim tasterima služi za određivanje načina fokusiranja. Osnovni mod je standardno fokusiranje, pritiskom na taster odabira se makro fokus, odnosno mod za fotografisanje kada će objektiv biti od 5cm od objekta fotografisanja i još jednim pritiskom prelazi se u ručni mod za fokusiranje, kada se tasterima levo i desno određuje udaljenost od objekta fotografisanja.

Mod za pregled fotografija – Playback mode

SET

Ni prilikom pregleda fotografija SET taster nema direktne funkcije, on i dalje služi za potvrđivanje operacija u meniju, kao i za potvrđivanje brisanja fotografije posle pritiska na taster za brisanje.

Jedina funkcija ovog tastera je ulazak, odnosno izlazak iz menija.

DISP.

U modu za pregled snimljenog materijala, DISP. taster ima funkciju određivanja prikaza informacija uz fotografije odnosno filmiće. Moguća su tri nivoa informacija: prvi je nivo kada je na ekranu prikazana samo fotografija, bez ikakvih podataka, drugi nivo je prikaz imena fajla, rednog broja fotografije u odnosu na sve snimljene, kompresije, odnosno veličine fotografije, datuma i vremena fotografisanja; dok je treći nivo informacija potpun i uz već nabrojane pruža i informacije o brzini zatvača, otvoru blende, ISO osetljivosti, modu fotografisanja, kompenzaciji ekspozicije, balansu belog, modu blica i načinu merenja.

(FUNC.)

Pritiskom na isti taster koji je u modu za fotografisanje nazvan FUNC., vrši se pojedinačno brisanje fotografija u modu za pregled fotografija, koje se potvrđuje tasterom SET. U modu za fotografisanje, pritiskom na ovaj taster neposredno posle uslikane fotografije je moguće istu odmah i obrisati.

Kursorski tasteri pored klasičnog 4-smernog kretanja kroz menije služe i za kretanje po fotografiji kada je uvećana u modu za pregled, kao i za prelazak sa jedne fotografije na drugu.

Opcije i podešavanja

Record menu

AiAF

– On
– Off

– Kada je AiAF uključen (On), aparat bira jednu ili više od mogućih 5 auto-fokusnih tačaka, dok u situaciji kada je ova opcija isključena, aparat koristi uvek centralnu auto-fokus tačku.

Red-eye

– On
– Off

– Kada je Red-eye(redukcija) uključena aparat posle vršenja prefokusa(kada je okidač pritisnut do pola) nastavlja da drži AF lampu uključenu, koja na ova dva Canon-a služi za pomoć redukciji crvenih očiju, sve do momenta fotografisanja.

AF-assist Beam

– On
– Off

– Opcija za uključivanje(On) ili isključivanje lampe koja asistira auto-fokus sistemu. Nije potrebno da bude uključena kako bi se koristila za Red-eye redukciju (ukoliko Red-eye opcija uključena).

Digital Zoom

– On
– Off

– Opcija za aktiviranje ili isključivanje digitalnog zuma.

Review

– Off
– 2-10 sec.

– Ovom opcijom se određuje period prikazivanja fotografije na LCD ekranu neposredno posle fotografisanja. Moguće je isključiti prikazivanje ili ga definisati u periodu od 2-10 sekundi u razmacima od jedne sekunde.

Record menu u AUTO modu

Record menu u Movie modu

Play menu

Protect

– Opcija kojom je moguće pojedinačno zaključati fotografije, odnosno sačuvati te fotografije od slučajnog ili namernog grupnog brisanja u samoj kameri.

Rotate

– Rotate opcijom je moguće rotirati fotografiju za 90 ili 270 stepeni u samoj kameri. Međutim, fotografije neće biti zaista rotirane, već će ih samo tako kamera prikazivati radi lakšeg pregleda, odnosno kasnije će biti potrebno fotografiju rotirati u programu koji se dobija od Canon-a ili nekom drugom programu.

Sound Memo

– Kao što je već rečeno, uz svaku fotografiju je moguće ostaviti zvučnu poruku u trajanju od 60 sekundi, ova opcija služi upravo za to.

Erase all

– Opcija za brisanje materijala na CF kartici, prilikom korišćenja ove opcije biće obrisane sve slike ili filmovi koji nisu zaključani Protect opcijom.

Auto Play

– Auto Play opcija služi za automatsko puštanje redom svih fotografija ili snimljenih filmića. Korisna funkcija kada na primer priključite fotoaparat na televizor pomoću AV kabla koji se dobija uz kameru.

Print Order

– Opcija kojom je moguće direktno štampanje određenih fotografija u željenom broju ukoliko je kamera povezana na štampač koji podržava direct print mogućnosti ili ukoliko je kamera povezana na neki od Canon-ovih Buble Jet štampača. Takođe, ovom opcijom je moguće i odrediti koje će, i u kojem broju, fotografije sa CF kartice biti štampane u foto radnji.

Transfer Order

– Opcija koja će vam uz pomoć softvera koji se dobija uz kameru omogućiti lakše obeležavanje fotografija koje ćete kasnije poslati elektronskom poštom i slično.

Setup menu

Beep

– On
– Off

– Ukoliko niste izabrali jedan od Operation Sound-a u My Camera meniju, ovom opcijom možete uključiti ili isključiti standardan “bip” zvuk prilikom kretanja kroz menije i slično.

Auto Power Down

– On
– Off

– Moguće je dopustiti ili onemogućiti kameri da se sama gasi posle određenog vremena kada se na njoj ništa ne radi.

Date/Time

– Podešavanja vremena i datuma.

Format

– Formatiranje CF kartice. Ovom operacijom neće biti sačuvane ni zaključane fotografije ili filmići.

Shutter Volume

– 0-5

– Ovom opcijom određuje se glasnoća zvuka koji označava uslikanu fotografiju ukoliko je izabrana jedna od tri teme u My Camera meniju.

Playback Volume

– 0-5

– Određivanje jačine tona prilikom gledanja filmića na kameri ili slušanja memorisanih zvučnih poruka.

Start-up Volume

– 0-5

– Podešavanje jačine startnog tona prilikom uključivanja kamere ukoliko je jedna od tri teme iz My Camera menija odabrana.

Operation Volume

– 0-5

– Ukoliko je u My Camera meniju izabrana jedna od tri teme, može se odrediti jačina tona koji će se ispuštati prilikom kretanja kroz menije i slično.

Seltimer Volume

– 0-5

– Određivanje jačine tona kada se koristi Self-timer (samookidač)

File No. Reset

– On
– Off

– Opcija kojom se određuje način imenovanja fajlova ukoliko se koristi nova CF kartica

Distance Units

– m/cm
– ft/in

– Moguće je odrediti prikazivanje jedinica prilikom korišćenja ručnog fokusa u metrima/centimetrima ili stopama/inčima

Language

– English
– Deutsch
– Français
– Nederlands
– Dansk
– Suomi
– Italiano
– Norsk
– Svenska
– Español
– Chinese
– Japanese

– Odabir jednog od jezika sa liste solidne dužine.

Video System

– NTSC
– PAL

– Biranje između NTSC ili PAL video sistema. Ovde treba izabrati isti video sistem koji koristi uređaj na koji će se povezati kamera putem AV kabla koji se dobija uz nju

My Camera menu

Theme

– Moguće je isključiti ili odabrati jednu od tri teme.

Startup Image

– Moguće je kombinovati slike jedne teme uz tonove drugih tema i slično. Takođe je moguće i za startnu sliku koristiti neku od predhodno uslikanih fotografija.

Startup Sound

– Moguće je kombinovati tonove jedne teme sa slikama drugih tema i slično. Takođe je moguće za startni zvuk snimiti neki samostalni zvuk u trajanju od jedne sekunde.

Operation Sound

– Moguće je kombinovati startne slike jedne teme, sa operacionim tonovima druge teme i startnim zvucima neke treće teme (šta god vam padne na pamet) ili snimiti samostalni zvuk u trajanju od jedne sekunde.

Selftimer Sound

– Opet su sve kombinacije moguće. Takođe je moguće snimiti samostalni selftimer zvuk u trajanju od sekunde.

Shutter Sound

– I kod ove opcije je sve isto kao i kod predhodnih. Sve kombinacije su otvorene i takođe je moguće snimiti neki samostalni zvuk u trajanju u jedne sekunde koji će označiti uslikanu fotografiju.

FUNC. menu

Exposure Compensation

-2, -1 2/3, -1 1/3, -1, – 2/3, -1/3, 0, + 1/3, + 2/3, + 1, + 1 1/3, + 1 2/3, +2

– Korekcije ekspozicije +/- 2EV u koracima od 1/3. Na mestu ove opcije u potpunom manuelnom modu (M) je opcija za podešavanja autputa blica.

White Balance

Auto, Day Light, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H, Custom

– Moguće je izabrati jedan od pet predefinisanih balansa belog; za dnevno svetlo, oblačno vreme, standardnu kućnu sijalicu i dve vrste fluorescentnog svetla. Takođe je moguće dopustiti kameri da balans belog radi automatski(najbolje što to može), kao i ručno podesiti balans belog fotografisanjem belog papira.

Drive Mode

Standard Shooting, Continuous Shooting, Self-timer 10 sec., Self-timer 2 sec.

ISO Speed

AUTO, 50, 100, 200, 400

– Opcija za podešavanje ISO osetljivosti. Moguće je dopustiti da aparat zavisno od scene(osvetljenosti scene) automatski bira ISO osetljivost ili ručno to odrediti.

Photo Effect

Effect Off, Vivid, Neutral, Low Sharpening, Sepia, B/W

– Kako Canon-i A60 i A70 nemaju odvojeno podešavanja za oštrinu, kontrast i zasićenost boja, Photo Effect opcije delimično menjaju ta podešavanja. Tako će Vivid opcija povećati kontrast i zasićenost boja, Neutral učiniti suprotno, a Low Sharpening opcija smanjiti oštrinu, odnosno “omekšati” fotografiju. Sepia opcija će napraviti braon-bele boje kao na starim fotografijama, a B/W opcija napraviti crno-bele slike.

Light Metering System

Evaluative, Center-Weighted Averaging, Spot

– Opcija za određivanje predela koji će kamera koristiti za merenje svetla. Evaluative je standardna opcija, za klasične situacije, gde kamera deli sliku na nekoliko zona kako bi izmerila svetlo(i odrelia potrebne parametre ekspozicije). Center-Weighted Averaging opcija radi nešto slično kao i Evaluative opcija stim što prednost daje centralnom delu slike prilikom merenja (na primer ovu opciju treba izabrati kada se fotografiše objekat iza kojeg je jak izvor svetla). Spot opcija bira uslovno rečeno tačku u sredini slike i na osnovu nje određuje parametre ekspozicije.

Resolution

2048×1536(samo na A70), 1600×1200, 1024×768, 640×480

– Odabir rezolucije, posle kojeg se određuje i kompresija slike u 3 nivoa za svaku rezoluciju. Na ovom mestu u Movie modu stoji opcija za određivanje rezolucije kratkih video sekvenci.

EKRAN

Fotografisanje

Auto mod

U ovom, kao i u svim ostalim modovima moguće je odrediti količinu informacija koja se prikazuje na ekranu pritiskom na taster DISP.

Vršenjem prefokusa, odnosno pritiska okidača do pola, na ekranu se pojavljuje brzina zatvarača i otvor blende koji će aparat koristiti prilikom fotografisanja, odnosno ukoliko okidač bude bio pritisnut do kraja.

P, Av, Tv modovi

Zavisno od moda, moguće je podešavanje za blendu(Av mod) i shutter speed(Tv mod).

Ukoliko (na primer u ovom slučaju) izračunata blenda ne može da “odgovori” zadatoj brzini zatvača, biće označena crvenom bojom.

Ukoliko će proračunata brzina zatvarača biti sporija od 1/50 levo na ekranu će se pojaviti znak koji će značiti da je kameru potrebno postaviti na stativ ili neki sličan predmet. Ovaj znak će se takođe pojaviti i u AUTO modu u situacijama sa nedovoljno svetla ukoliko je blic isključen. Realno gledano, i sa duplo sporijom (pa i još sporije od toga) brzinom zatvarača je moguće manje ili više uspešno fotografisati “iz ruke”, tako da ne treba puno brinuti sve dok je shutter speed(brzina zatvarača) oko 1/30-1/25 prilikom slikanja “iz ruke”, pod uslovom da su objekti fotografisanja statični.

Manual mod

U manuelnom modu moguće je podešavati i otvor blende i shutter speed(brzinu zatvarača). Podešavanje se vrši tasterima levo i desno, a sa podešavanja zatvarača na podešavanje blende(i obrnuto) prelazi se pritiskom na taster SET.

Prilikom pritiska okidača na pola, aparat vrši fokusiranje i merenje, ali kako u manuelnom modu i blendu i brzinu zatvača samostalno kontroliše korisnik, aparat naravno ne vrši nikakve korekcije na zadate vrednosti, već samo u gornjem levom uglu označava odstupanje od potrebne ekspozicije. Aparat označava odstupanje u vrednostima od +/- 2EV, a ukoliko je odstupanje veće, broj će biti obojen crvenom bojom.

Ručni fokus

Prilikom korišćenja ručnog fokusa, na ekranu se pojavljuje skala sa udaljenostima, koja se određuje tasterima levo i desno.

Pregled fotografija

Prilikom pregleda fotografija moguće je tasterom DISP. odrediti količinu informacija (u 3 nivoa) koje će se prikazivati uz fotografiju. Prelazak sa jedne na drugu fotografiju se vrši kursorskim tasterima levo i desno.

Pomeranjem zum prstena u levo dobija se prikaz 9 fotografija odjednom radi lakšeg pronalaženja one koju je potrebno bolje videti. Još jednim pokretom prstena u levo moguće je prelaziti sa jedne grupe od 9 slika na drugu grupu (od takođe 9 slika).

Pomeranjem prstena u desno moguće je zumiranje prilikom pregleda fotografija od 2-10x (u 9 koraka). Dobra stvar koju je uradio Canon je veoma brzo zumiranje, dok se može zameriti ne baš velikom broju detalja tih zumiranih delova slike.

Softver

Na CD-u broj 1 se pored drajvera koji će biti potrebni za starije verzije Windows-a nalazi i paket softvera koje je Canon nazvao Canon Digital Camera Solution u verziji 12.1. Glavni softver je Zoom Browser EX (koji ujedno i objedinjuje ostale programe) pomoću kojeg je moguće baratanje sa kamerom i memorijom u smislu kopiranja materijala sa kamere ili na kameru, njenog podešavanja, kao i “remote shooting”-a odnosno vrlo korisne mogućnosti potpunog kontrolisanja kamere sa računara i fotografisanja pomoću miša i tastature, pod uslovom naravno da je aparat povezan USB kablom sa računarom. Druga grupa poslova oko koje bi Zoom Browser EX mogao da pomogne je štampanje, dok je treća grupa alata zadužena za pregled i najosnovnije modifikovanje fotografija, kao i spajanje panormaskih slika. Poslednja grupa alata Zoom Browser-a je zadužena za slanje fotografija elektronskom poštom, upload-a albuma na internet i svim ostalim operacijama vezanih za deljenje slika preko interneta.

Photo Impresion 4 softver koji se (uz Video Impresion 1.7) nalazi na drugom CD-u koji se dobija uz Canon-e A60 i A70, služi za nešto kompleksnije zahvate na fotografijama. Ovaj program definitivno neće zameniti Photoshop, ali će biti dosta koristan, a i kad se malo bolje pogleda, shvati se da može dosta operacija da obuhvati. Pritom je veoma lak za korišćenje, a i dosta brzo radi i na ispod prosečnim konfiguracijama što obično nije slučaj sa ovakvim pratećim programima uz određeni hardver, koji su obično malo trapavo napravljeni. Simpatična alatka, svakako.

Canon A80

Velika popularnost svega što počinje sa A, ima dve cifre posle toga, a potpiše Canon uslovila je očekivanje “neke” A80-ice moglo bi se reći i pre nego što su se A60 i A70 pojavili. Ta popularnosti nikako nije slučajna, (da se ne podsećamo opet one priče o marketingu) A klasa Canona je jednostavno ono što korisnicima “leži”, bio to njihov prvi digitalac, jedini digitalac na duže staze ili aparat broj 2 nekog profesionalca koji će u situacijama koje to dozvoljavaju(neobaveznom fotografisanju) zameniti daleko bolji, skuplji, ali i nekoliko puta po gabaritima veći profesionalni fotoaparat. A60 i A70 Canon-i su, uz kvalitet i tip fotografija od kojih Canon ne odustaje, iznenadili velikim brojem ponuđenih manuelnih kontrola u odnosu na neke predhodne modele i po tome su bili najpoznatiji, ali su opet na nekim poljima podbacili i Canon-u je bio potreban novi model. Ne treba pogrešno shvatiti da su A60 i A70 loši modeli koje je A80 brže bolje promenio, naprotiv, razlika od oko pola godine između predstavljanja A70 i A80 aparata pre bi mogla da se okarakteriše kao borba za nova tržišta, nego kao podbačaj A70(i A60) modela. A80-ica se pojavila krajem 2003. godine, tačnije u zadnjoj četvrtini 2003. godine. Canon nije igrao na “kartu” stare slave i bez obzira što možda unapređenja u odnosu na predhodna dva modela ne deluje toliko impresivno, može se reći da je to potpuno nov aparat, dostojan naslednik predhodnika. Samim tim i lista novina nije tako mala: veća rezolucija koja je, mnogo bitnije, ostvarena korišćenjem većeg CCD čipa, bolja izrada tela aparata, ovoga puta uz pomoć nekih metalnih legura, potom pokretni LCD ekran koji će svi poželeti na svom aparatu, orjentacioni senzor, podrška za PictBridge i tako dalje. Veća rezolucija je zaista plus, ali realno gledano za neke klasične potrebe od fotoaparata(turističke, porodične i slično) dovoljno je i 2 megapiksela, dok je ono zaista vredno spomena u celoj priči veći CCD čip na A80-ici. Teoretski veći CCD znači i bolje fotografije, sa manje šuma i bolje rezolucije, a takav je slučaj najčešće i u praksi. Ne treba zaboraviti ni na pokretni LCD ekran, koji je do duše sa nešto manje tačaka nego na predhodna dva modela, ali koji ipak predstavlja sjajnu i veoma korisnu stvar. Zgodna novina je takođe i orjentacioni senzor, za koji ćete u početku misliti da je nešto što se u kameri polomilo; naime mala kuglica u aparatu vrlo uspešno detektuje u kojem je smeru okrenut aparat i takve fotografije rotira radi kasnijeg lakšeg pregleda. Histogram, koji je do duše prisutan samo prilikom pregleda fotografija, je stvar koja je možda nekome i nebitna, ali koja je u stvari vrlo značajna. Da se pisac ovih redova pita, histogram bi morali zakonom da poseduju svi digitalni fotoaparati :), to je mogućnost koju praktično ne mogu da imaju klasični fotoaparati, a koja je veoma korisna za one koji znaju da ga “čitaju”. Shvatanje histograma uopšte nije komplikovano i posle osnovnog upoznavanja više ni nećete gledati fotografiju na LCD ekranu aparata kako bi ustanovili njenu uspešnost, već ćete samo baciti pogled na histogram i uveriti se da li je slika dobro ispala ili je potrebno još jedno fotografisanje.

Pakovanje

Canon se ipak nije potrudio da osveži i ono što stiže uz osveženi A80, odnosno unutrašnost kutije u kojoj stiže A80 je praktično ista kao i kod predhodnika, osim što je ovoga puta uvrštena 32MB CF kartica. U kutiji se dakle može naći 4 AA alkalne nepunjive baterije, odnosno za jednu upotrebu, CF kartica od 32MB, USB kabal, AV kabal, traka za nošenje oko ruke, 2 CD-a sa potrebnim drajverima za starije Windows-e kao i korisnim softverom i kao i uvek fantastično upustvo za upotrebu.

Spoljašnjost

Kao što je već rečeno, puno zamerki je bilo na slabiju izradu i završnu obradu A60 i A70 modela i A80 je jednostavno morao da se pojavi sa poboljšanjima na tom polju. To se desilo i A80 je zaista ponudio kvalitetnije kućište, odnosno telo kamere koje je ovoga puta urađeno delimično od metala, odnosno koje je većim delom od metala. Bez dileme, kvalitetnija izrada uslovila je povećanjem težine samog aparata, dok veća debljina može da se pripiše pokretnom LCD ekranu koji zahteva više “prostora”, a moguće je da je koji milimetar debljine više prouzrokovao drugačiji objektiv u odnosu na onaj kod A60/70 modela. A80, mora se reći, ipak deluje za “pola broja” veći u odnosu na predhodnike, iako se to možda po dimenzijama iz specifikacijama ne čini tako. Bez dileme se može zaključiti da je kvalitet izrade A80 modela znatno bolji u odnosu na A60 i A70, ali se i dalje ne može reći da je na vrhunskom nivou. Naime i dalje su tu pomalo trapavi tasteri, plastična vratanca za CF karticu, plastični navoj za stativ, ali ipak generalno sve to deluje osetno kvalitetnije.

Objektiv

Promena CCD čipa u A80 modelu uslovila je i promenu objektiva, te on sada ima nešto drugačije specifikacije. Pored standardnog 3x zuma (7.8 – 23.4mm) ekvivalentno 35mm fotografiji(38 – 114mm) je nešto “duži” u odnosu na onaj kod A60/70 modela (35 – 105mm). Svetlostna moć je ostala praktično ista (f/2.8w – f/4.9t), a objektiv i dalje ima 7 položaja u svom rasponu. Takođe je moguće u vidu dodatne opreme na ovaj objektiv, pomoću adaptera, postaviti wide, tele ili close-up objektiv. Kada je A80 isključen, objektiv je zaštićen malim “vratancima” koja ga prekrivaju.

AF lampa

Između blica i objektiva, na prednjoj strani aparata se još može naći i AF lampa. Insistiranje Canon-a na implementaciji ove lampe u većinu svojih modela je potez koji kupci itekako podržavaju, bez obzira na njenu diskutabilnu upotrebnu vrednost. Međutim ne treba zaboraviti da, kao i kod A60/70 modela, ova AF lampa pored asistencije auto-fokusnom sistemu ima i još dve uloge: prva za redukciju crvenih očiju prilikom korišćenja blica i druga kao lampica koja “otkucava” prilikom korišćenja self-timer-a, odnosno samookidača.

Mikrofon i tražilo

Takođe na istom mestu kao i kod predhodnika, na prednjoj strani nalazi se tražilo i mikrofon koji će služiti za snimanje zvuka uz kratke video sekvence, kao i za snimanje zvučnih poruka koje je moguće ostaviti uz svaku fotografisu u trajanju od po 60 sekundi.

Blic

Posmatrano spreda u gornjem desnom uglu na Canon-u A80 se još može naći blic, koji po specifikacijama za nijansu ima jači domet od predhodnika(4.4m(w) – 2.4m(t) pri ISO AUTO).

Konekcije

Jedino zanimljivo što se može naći na A80-ici posmatrano sa ove strane je AV izlaz i digitalni izlaz(odnosno priključak za USB kabal). Postoji naravno i priključak za ispravljač, kako bi aparat mogao da radi i bez baterija, ali se on nalazi odmah do ova dva konektora, samo posmatrano od pozadi. USB konekcija je i dalje zastarela 1.1 i kao što je već rečeno, nema osnova da se optužuje Canon zbog ovog poteza, ali se mora naglasiti da 2.0 USB konekcija ne bi škodila, pogotovo kad se uzme u obzir da su fajlovi A80-ice još veći u odnosu na A70, a daleko veći u odnosu na A60, što je posledica naravno veće rezolucije (od 4 megapiksela).

CF slot

Posmatrano sa suprotne strane jedino se može naći CF slot, odnosno vratanca koja prekrivaju CF slot. Memorija koja se dobija uz Canon A80 iznosi 32MB, koja je ruku na srce duplo veća u odnosu na predhodna dva modela, ali koja se opet može okarakterisati kao dovoljna samo za početak. Ukoliko želeli da vam fotografije budu najvišeg kvaliteta i rezolucije, pre ili kasnije će vam zatrebati CF kartica većeg kapaciteta. CF slot i dalje “samo” tip I, odnosno u njega nije moguće staviti neku od IBM Microdrive kartica (CF tip II).

Baterije

Mada se to nije ni očekivalo, treba naglasiti da što se Canon-a A80 tiče, nema nikakvih promena u vidu baterija koje koristi. 4 AA baterije su i dalje standard za ovu klasu (i veličinu) digitalnih fotoaparata i može se reći da su upravo one pravo rešenje. Uz aparat se dobijaju 4 alkalne AA baterije, koje su naravno za jednu upotrebu, odnosno nisu punjive. Moguće je koristiti i punjive NiCd ili NiMH baterije, koje će (ukoliko spadaju u one koje su približno ili preko 2000mAh) pružiti sate fotografisanja, sa uključenim blicom i LCD ekranom, kao i dosta vremena za pregled snimljenog materijala na samom aparatu.

Navoj za stativ

Još se na donjoj strani ovog fotoaparata može naći navoj za stativ koji je opet plastičan i za koji opet ne smemo da potpišemo da bi izdržao montiranje i demontiranje za stativ na duže staze. I kako smo na neki način prećutali da burno reagujemo kod A60/70 modela, jer je plastični navoj za stativ na ta dva modela na neki način bio u stilu celokupne fizičke aparata, ne možemo da zažmurimo na ovaj potez kod A80 modela koji je trebao sve te sitnice i malo veće sitnice da sredi. Naravno, zbog ovoga ne treba odustati od eventualne kupovine upravo ovog fotoaparata, ali se jedan veliki minus Canon-u mora upisati.

Posmatrano odozgo, A60/70 i novi A80 deluju praktično isto, odnosno nisu toliko isti koliko je identičan položaj tastera za uključivanje, točkića sa modovima, okidača, zum prstena i zvučnika. Postupak uključivanja aparata je isti kao i kod predhodnika, odnosno potrebno je ON/OFF taster držati nešto malo više pola sekunde kako bi se aparat uključio. Ovo je učinjeno pre svega kako se aparat ne bi slučajno uključio dok ga držite u džepu, torbici ili slično. Odmah do ON/OFF tastera je i točkić sa modovima, koji je možda za dlaku kvalitetniji od onog na A60 i A70 modelu, ali je to zaista neosetno. Ono što je možda bitnije u ovom slučaju su dva C moda, odnosno dva Custom moda u kojima je moguće memoriasti sva podešavanja kamere, radi korišćenja na primer u nekim specifičnim situacijama. Odmah do točkića je i zvučnik za reprodukciju tona sa filmića ili poruka snimljenih uz fotografije, a iznad se nalazi okidač oko koga se nalazi zum prsten. Ovde možemo i reći da Canon A80 za nijansu bolje leži u ruci od predhodna dva modela, što je posledica efikasnije urađenog rukohvata, odnosno mesta gde se aparat drži desnom rukom.
Točkić sa modovima

Točkić postavljen na M označava da će se kamera koristiti u potpunom manuelnom modu, odnosno u modu u kojem će se i blenda i brzina zatvarača određivati ručno od strane korisnika, a takođe je moguće ručno kontrolisati i sve ostale važne(ISO, focus, balans belog) parametre kao i one manje važne. Ručno kontrolisanje svih parametra ekspozicije znači da kamera ni na koji način neće uticati na njih, odnosno da neće moći da koriguje eventualne greške korisnika, ali će ipak prilikom prefokusa izmeriti scenu i u gornjem desnom uglu označiti odstupanje(u EV vrednostima) od parametara pravilnih vrednosti. Određivanje shutter speed-a(brzine zatvarača) se vrši kursorskim tasterima levo i desno, dok se prelazak na podešavanje blende vrši pritiskom da taster SET(pritiskom na SET se isto tako vraća na podešavanje brzine zatvarača) i određivanje otvora blende se takođe kontroliše tasterima levo i desno.

Av mod ili aperture priority(prioritet blende) je mod u kome se ručno određuje otvor blende, tasterima levo i desno, dok kamera sama na osvnovu merenja scene određuje brzinu zatvarača. Ukoliko je izabran takav otvor blende, gde izračunata brzina zatvarača ne može da “uravnoteži” ekspoziciju, brzina zatvarača će biti označena crvenom bojom. Najveći broj ponuđenih otvora blendi je u wide položaju objektiva: f2.8, f3.2, f3.5, f4.0, f4.5, f5.0, f5.6, f6.3, f7.1, f8.0; dok je najmanji izbor u tele položaju objektiva: f4.9, f5.6, f6.3, f7.1, f8.0. Broj ponuđenih blendi između wide i tele položaja objektiva po običaju varira.

Tv, odnosno shutter priority mod je upravo suprotan od Av moda, odnosno ovo je mod u kome se ručno određuje brzina zatvarača, dok kamera automatski određuje otvor blende. Slično kao i kod predhodnog moda, ukoliko proračunati otvor blende ne može da “odgovori” zadatoj brzini zatvarača, biće označen crvenom bojom na LCD ekranu. Ovaj mod je zgodan kako za fotografisanje sportskih scena, tako i za noćne snimke, odnosno snimke za koje je potrebna ekspozicija od par sekundi, jer Av mod ne dozvoljava brzine zatvarača sporije od jedne sekunde. Ponuđene brzine zatvarača su: 1/2000, 1/1600, 1/1250, 1/1000, 1/800, 1/640, 1/500, 1/400, 1/320, 1/250, 1/200, 1/160, 1/125, 1/100, 1/80, 1/60, 1/50, 1/40, 1/30, 1/25, 1/20, 1/15, 1/13, 1/10, 1/8, 1/6, 1/5, 1/4, 0″3, 0″4, 0″5, 0″6, 0″8, 1″, 1″3, 1″6, 2″, 2″5, 3″2, 4″, 5″, 6″, 8″, 10″, 13″, 15″ (kao i kod A60/70). Još treba dodati da kamera na brzini zatvarača od 1″3 i sporije koristi automatsku (ne može se isključiti) redukciju šuma.

Program mod je mod koji je kod nekih fotoaparata najjednostavniji za korišćenje, ali ne i kod Canon-a. Zapravo u ovom modu se ne može kontrolisati “samo” brzina zatvarača i otvor blende, dok su sve ostale opcije koje se nalaze u većini drugih modova dostupne. Moguće je određivati ISO osetljivost i balansa belog pre svega, kao i foto efekte i slilčno. Ovo je dakle mod u kome kamera sama merenjem određuje otvor blende i brzinu zatvarača, ali kako ni jedna mašina nije savršena ili bolje rečeno scene koje se fotografišu često nisu “savršene” dešava se da su potrebne korekcije u ekspoziciji, koje je moguće vrši u vrednosti od +/- 2EV u koracima od 1/3. Svakako bi pogrešno bilo kada bi se reklo da je kompenzacije ekspozicije tu samo da ispravi greške automatike u kameri, to je opcija koja je najrasprostranjenija na digitalnim fotoaparatima i koja se svakako treba koristiti kada je to potrebno kako bi se ostvarili što bolji rezultati. Kompenzacije ekspozicije je opcija koja se može koristiti u svim modovima osim potpunog automatskog i potpunog manuelnog.

C1 i C2

C1 i C2 na točkiću sa modovima označavaju mesto za, da tako prevedemo, uobičajne modove. Preciznije, bilo na C1 ili C2 mod je moguće “kopirati” bilo koji drugi mod koji će se kasnije koristiti u nekim uobičajnim situacijama (sa istim ili sličnim objektima fotografisanja i veoma sličnim izvorima svetla). To otprilike znači da će se razna podešavanja, zavisno od moda, moći snimiti na C1 ili C2 “memoriju” kako se kasnije ne bi gubilo vreme na ta ista podešavanja.

AUTO mod i u slučaju Canon-a A80 predstavlja mod sa najmanje podešavanja, pa samim tim i najmanje mogućnosti za eventualne greške. To je upravo i razlog zbog čega ovaj mod najviše koriste totalni početnici, a svakako se može zaključiti da je Canon dobro i ovom slučaju postupio tako što je na kameri omogućio i napredne i ovakve “proste” modove, pa je samim tim učenje onih koji žele da nauče nešto više od pritiskanja okidača u neku ruku olakšano. Potrebno je još dodati da je u ovom modu moguće biranje rezolucije, te uključivanje self-timer-a, kao i biranje između isključenog blica i blica koji će kamera automatski po potrebi koristiti, kao i između standardnog fokusa i makro fokusa. Još je neke sitnice moguće kontrolisati poput lampe za redukciju crvenih očiju i slično.

Portrait mod je kao što mu i ime kaže pogodan za fotografisanje potreta. Cela umetnost koju ovaj portret radi se odnosi na zaključavanje najvećeg mogućeg otvora blende(koji se zavisno od položaja objektiva prostire od f2.8-f4.9) koji će usloviti manju dubinsku oštrinu, odnosno prevedeno na običan jezik, veću zamućenost pozadine, dok će naravno fokusiran objekat biti oštar i samim tim naglašen.

Landscape mod je predviđen za fotografisanje pejzaža, blic je u početku isključen ali se može i uključiti i takođe je moguće korišćenje ručnog fokusa. U ovakvim modovima je očekivano da fokus bude zaključan na “beskonačno”(što može da uštedi vreme prilikom fotografisanja pejzaža), ali se čini da na Canon-u A80 to nije slučaj.

Night scene – mod za noćne scene. Ova opcija kod drugih fotoaparata je još poznata i kao “slow sync” i pogodna je za one koji žele da se na njihovim fotografijama (noću ili u sumrak) nađu i obližnji objekti(ljudi) i udaljeni osvetljeni objekti. Dat je primer u opisu A60/70 modela o fotografisanju ljudi na plaži prilikom zalaska sunca. U ovom modu je uključen blic(ali se može i isključiti) i cela filozofija se zasniva na produženju ekspozicije kako bi se prikupilo malo(ili malo više) svetlosti i sa udaljenih objekata. Za ovakve snimke je potrebno malo strpljenja, odnosno potrebna je mirna ruka onoga ko fotografiše i statičnost onih koji se fotografišu nekoliko trenutaka posle blica.

Fast shutter, na nekim fotoaparatima poznat i kao sport mod. Kao i kod portret moda, forsiraće se najveći mogući otvor blende(zavisno od položaja objektiva) ali će se i dalje ostvarivati veće brzine zatvarača ukoliko je to potrebno u određenim vremenskim uslovima. Većim brzinama zatvarača u ovom modu u odnosu na druge(u vremenskim uslovima sa slabijim svetlom) se može zahvaliti nemogućnošću promene ISO osetljivosti, odnosno činjenici da je ISO osetljivost zaključana na AUTO(pa će kamera sama birati veće ISO osetljivosti) u ovom, kao i svim drugim predefinisanim modovima. Veća ISO osetljivost sa sobom nosi i povećanje šuma, ali šum ne bi trebao da bude smetnja ukoliko je određena “brza” scena uspešno “uhvaćena”. Sunčan dan će naravno sa sobom doneti i dovoljno svetla, pa u većini slučajeva neće biti potrebe za povećanjem ISO osetljivosti, što će samim tim značiti i manje šuma.

Slow shutter mod radi upravo suprotno od fast shutter moda. Ovaj mod će odrediti takav otvor blende i ISO osetljivost kako ostvario što sporiju brzinu zatvača, odnosno što dužu ekspozicju. Tačnije ovaj mod neće, tako reći, “napraviti” sporiju brzinu zatvarača od jedne sekunde, ali za koju je ipak potrebno koristiti stativ ili makar vešto nasloniti kameru na neki stabilan predmet. Slow shutter mod je koristan za ostvarivanje “blur”, odnosno efekta zamućenosti.

Stitch assist je mod koji je na nekim kamerama poznat i kao panoramic mod. Suština ovog moda je da će omogućiti, odnosno pomoći prilikom fotografisanja panormskih slika, tačnije više slika koje će se kasnije pomoću softvera koji se dobija uz kameru biti manje ili više uspešno ukljopljene u jednu panoramsku fotografiju.

Movie mode – mod za snimanje kratkih video sekvenci. Canon je prijatno iznenadio ili bolje rečeno naišao na veliko odobravanje pošto je uz A70 ponudio movie mod rezolucije 640×480, do duše u trajanju od najviše 30 sekundi po filmiću i svega 15 frejmova po sekudi, ali i bez obzira na ovakve cifre treba potvrditi da je u vreme svog izlaska bio među boljim rešenjima za snimanje kratkih video sekvenci i da je to bila jedna od osobina koja se isticala kao velika prednost A70-ice. Već u vreme izlaska A80 modela je počela video groznica na digitalnim fotoaparatima, a nekoliko meseci kasnije na PMA sajmu se itekako rasplamsala. A80 nažalost donosi lošiji video mod ne samo od vremena u kome treba da bude perjanica Canon-a, već čak i od A70-ice. Konkretno, njegove specifikacije glase: rezolucija od 320×240, u trajanju do 180 sekundi, sa po 15 frejmova u sekundi. Kao što je rečeno, posledica ove degradacije video moda je najverovatnije u većem CCD čipu koji koristi A80, što bi u ovom slučaju moglo da se prevede kao “manje šuma, veća rezolucija, uopšte bolje slike” za lošiji video mod. Treba još naglasiti da korišćenje zuma nije moguće prilikom snimanja filmića, kao i kod velike većine fotoaparata koji snimaju kratke video sekvence sa zvukom.

Okidač, zvučnik, zum prsten

Ovaj kraj Canon-a A80, makar po rasporedu, deluje isto kao i na A60 i A70 ali je opet za nijansu kvalitetnije urađen. Za zvučnik i okidač se nema šta posebno reći, a potrebno je opisati rad zum prstena.

Fotografisanje

Pomeranjem zum prstena u desno, prilikom fotografisanja, vrši se zumiranje, a na isti način se koristi i digitalni zum ukoliko je uključen. Pomeranje objektiva iz wide položaja, u tele položaj, odnosno zumiranje do 3x traje neznatno više od jedne i po sekunde.

Suprotna operacija se vrši pomeranjem prstena u levo, odnosno vrši se vraćanje objektiva u wide položaj, koje traje identično(nešto malo više od sekundu i po).

Pregled fotografija

Pregled fotografija na A80-ici je dosta sličan kao i na modelu A70. Moguće je do 10x zumirati snimljenu fotografiju (u 9 koraka) kako bi se bolje pregledala na malecnom LCD ekranu. Zumiranje se vrši veoma brzo, što zna ponekad dosta vremena da uštedi, ali se mora zameriti ne preterano oštrim delovima slike prlikom zumiranja, koji su još izraženiji na A80 jer ekran na ovom modelu ima nešto manje tačaka u odnosu na predhodna dva. Ipak, sve u svemu bi se pregled fotografija na A80 mogao okarakterisati kao vrlo dobar.

Pomeranjem prstena u levo, prilikom pregleda fotografija, moguće je na ekranu dobiti 9 fotografija poređanih u tri reda i tri kolone kako bi se brže pronašla ona koja se traži. Još jednim pomeranjem prstena u desno, moguće je prelaziti sa jedne grupe od 9 fotografija na drugu grupu.

Optičko tražilo

Optičko tražilo na modelu A80 je moglo da bude i veće, ali ne treba zameriti. Njegova osnovna namena je tako reći “da se tu nađe” jer će korišćenje optičko tražila (u odnosu na LCD ekran) u ovoj klasi fotoaparata usloviti nepreciznosti u kadriranju, to zbog toga što je trapava izrada optičkog tražila praktično zaštitni znak ovakve klase fotoaparata. Ipak se može manje ili više uspešno koristiti posle određenog perioda privikavanja, odnosno posle definisanja delova koji se u tražilu ne vide, a kamera fotografiše. Desno od tražila se nalaze dve lampice, gornja koja može svetleti zeleno ili narandžasto i donja koja svetli žuto, a njihovo značenje je:
– zelena – aparat je spreman za fotografisanje(okidanje)
– trepćuća zelena – aparat koristi CF karticu / aparat konektovan za kompjuter
– narandžasta – aparat spreman za fotografisanje sa blicom
– trepćuća narandžasta – spreman za fotografisanje, ali je shutter speed(brzina zatvarača) previše duga pa može dođi do zamućivannja fotografije(u ovakvim situacijama je veoma preporučljivo koristiti stativ)
– žuta – makro fokus / ručni fokus
– trepćuća žuta – aparat ne može da fokusira

LCD monitor

A sada spektakl :), ili bolje rečeno konačno malo znajačnija novina u odnosu na Canon A60 i A70. U pitanju je pokretni LCD ekran na zadnjoj strani, dijagonale 1.5″, koji do duše ima desetak hiljada tačaka manje nego na predhodnicima, ali na šta se definitivno zaboravi kada se proba. Jedino još što se može zameriti ovom LCD-u je nešto lošiji ugao gledanja kada ekran postavljen u klasičan položaj (odnosno kada je u aparatu – rotiran je za 180 stepeni), no takva je priroda ovih ekrana pa se ovaj nedostatak može ignorisati. Komfornost rada sa ovakvim ekranom je velika i ne samo to, u specifičnim situacijama ovaj ekran može da pomogne i radi preciznijeg kadriranja, mada je ipak malo teško rečima objasniti kako to sve izgleda, trebalo bi probati svakako. Isto tako jedna slika vredi hiljadu reči, pa bolje pogledati kako to sve izgleda:

Treba još naglasiti da je ovakva varijanta pokretnog LCD ekrana, možda subjektivno, ipak bolja od nekih drugih viđenih rešenja i to u višim klasama (da ne kažemo Olympus).

Tasteri na zadnjoj strani kamere

Pored LCD-a i tražila, sa zadnje strane Canon-a A80 se nalaze i tasteri za kontrolu aparata. Zavisno od toga da li je kamera u modu za fotografisanje ili modu za pregled snimljenog materijala, oni imaju različite funkcije.

Mod za fotografisanje – Record mode

SET

Osim prelaska sa podešavanja otvora blende na podešavanje brzine zatvarača, u potpunom manuelnom modu i prilikom fotografisanja belog papira radi ručnog balansa belog, taster SET nema praktično nikakvu funkciju prilikom fotografisanja. Jedina njegova funkcija je da potvrdi podešavanja u menijima.

Ovim tasterom samo ulazi i izlazi iz menija.

DISP.

Disp. tasterom se može uključiti i isključiti ekran. Kada je ekran uključen, moguće je izabrati samo prikaz onoga što kamera vidi ili prikaz uz razne podatke o podešavanju u kameri itd.

FUNC.( )

Ovaj taster prilikom fotografisanja služi za ulazak u tzv. FUNC. meni u kome se nalaze podešavanja veoma bitna za fotografisanje, kao što su balans belog, ISO osetljivost, veličina i kompresija slika, kompenzacija ekspozicije i tako dalje. Neposredno posle uslikane fotografije je pritiskom na ovaj taster moguće obrisati tu upravo slikanu fotografiju.

U modu za fotografisanje kursorski taster služi za 4-smerno kretanje kroz menije (kada se uđe u neki od menija), a takođe ima i druge funkcije. Pre svega pomeranjem tastera levo i desno služi za određivanje otvora blende i brzine zatvarača u modovima u kojima se to može određivati, dok gornji taster služi za kontrolu blica (zavisno od moda blic može biti iključen, uključen ili automatski), a donji za određivanje načina fokusa (koji zavisno od moda može biti standardan, makro ili ručni – ručni fokus se određuje tasterima levo i desno).

Mod za pregled fotografija – Playback mode

SET

I prilikom pregleda snimljenog materijala SET taster direktno nema nikakvu funkciju, osim za potvrđivanje par operacija koje se mogu pokrenuti iz menija.

Menu taster služi za ulazak i izlazak iz menija.

DISP.

Disp. tasterom se ovoga puta ne može isključiti ekran, ali se može odrediti nivo informacija koje se prikazuju tokom pregleda fotografija.

(FUNC.)

Ovaj taster služi za pojedinačno brisanje fotografija, odnosno snimljenih kratkih video sekvenci.

Kursorskim tasterima levo i desno prilikom pregleda snimljenog materijala se prelazi sa jedne fotografije(ili video sekvence) na drugu, dok sva četiri tastera služe za kretanje po zumiranim delovima slike, ukoliko je ista zumirana. Takođe se ovi tasteri služe za kretanje kroz menije ukoliko je kamera u nekom od menija prilikom pregleda fotografija.

Opcije i podešavanja

Record menu

AiAF

– On
– Off

– Kada je AiAF uključen(On), aparat bira jednu ili više od mogućih 9 auto-fokusnih tačaka, dok u situaciji kada je ova opcija isključena aparat koristi uvek centranlu auto-fokus tačku.

Red-eye

– On
– Off

MF-Point Zoom

– On
– Off

– Opcija kojom je moguće uključivanje ili isključivanje uvećanja centralnog dela slike, odnosno onoga što kamera vidi, prilikom korišćenja ručnog fokusa.

AF-assist Beam

– On
– Off

Digital Zoom

– On
– Off

– Opcija za aktiviranje ili isključivanje digitalnog zuma.

Review

– Off
– 2-10 sec

Reverse Disp.

– On
– Off

– Ovo je opcija koja bi trebala da bude uključena, ukoliko želite da slika bude pravilno orjentisana na ekranu, kada je ekran zarotiran za 180 stepeni.

C Save Settings

– Opcija za “kopiranje” modova (i podešavanja) na C1 i C2 modove.

Record meni u auto modu

Record meni u movie modu

Play menu

Protect

– Opcija kojom je moguće pojedinačno zaključati fotografije, odnosno sačuvati te fotografije od slučajnog ili namernog grupnog brisanja u samoj kameri

Rotate

Sound Memo

– Kao što je već rečeno, uz svaku fotografiju je moguće ostaviti zvučnu poruku u trajanju od 60 sekundi, ova opcija služi upravo za to

Erase all

– Opcija za brisanje materijala na CF kartici, prilikom korišćenja ove opcije biće obrisane sve slike ili filmovi koji nisu zaključani Protect opcijom

Auto Play

– Auto Play opcija služi za automatsko puštanje redom svih fotografija ili snimljenih filmića. Korisna funkcija kada na primer prključite fotoaparat na televizor pomoću AV kabla koji se dobija uz kameru

Print Order

Opcija kojom je moguće direktno štampanje određenih fotografija u željenom broju ukoliko je kamera povezana na štampač koji podržava direct print mogućnosti ili ukoliko je kamera povezana na neki od Canon-ovih Buble Jet štampača. Takođe, ovom opcijom je moguće i odrediti koje će, i u kojem broju, fotografije sa CF kartice biti štampane u foto radnji

Transfer Order

Opcija koja će vam uz pomoć softvera koji se dobija uz kameru omogućiti lakše obeležavanje fotografija koje ćete kasnije poslati elektronskom poštom i slično

Setup menu

Mute

– Opcija za kompletno uključivanje ili isključivanje zvukova fotoaparata.

Voume

– Ulazak u volume podmeni u kojem je moguće odrediti jačinu Start-up, Operation, Selftimer, Shutter i Playback tonova.

Power Saving

– Ulazak u podmeni za uključivanje ili isključivanje automatskog gašenja kamere i određivanje vremena automatskog isključivanja displeja.

Date/Time

– Podešavanja vremena i datuma.

Format

– Formatiranje CF kartice. Ovom operaciom neće biti sačuvane ni zaključane fotografije ili filmići.

File No. Reset

– Opcija kojom se određuje način imenovanja fajlova ukoliko se koristi nova CF kartica.

Auto Rotate

– Usled senzora za orjentaciju, kamera posle fotografisanja sa rotiranim aparatom sama rotira sliku(On), ali se ova zgodna mogućnost može i isključiti (Off).

Distance Units

– Moguće je odrediti prikazivanje jedinica prilikom korišćenja ručnog fokusa u metrima/centimetrima ili stopama/inčima.

Language

– Solidan broj jezika na A80-ici. English, Deutsch, Français, Nederlands, Dansk, Suomi, Italiano, Norsk, Svenska, Espanol, Chinese, Japanese.

Video System

– Biranje između NTSC ili PAL video sistema. Ovde treba izabrati isti video sistem koji koristi uređaj na koji će se povezati kamera putem AV kabla koji se dobija uz nju.

My Camera menu

Theme

Moguće je isključiti ili odabrati jednu od tri teme.

Startup Image

Moguće je kombinovati slike jedne teme uz tonove drugih tema i slično. Takođe je moguće i za startnu sliku koristiti neku od predhodno uslikanih fotografija.

Startup Sound

Moguće je kombinovati tonove jedne teme sa slikama drugih tema i slično. Takođe je moguće za startni zvuk snimiti neki samostalni zvuk u trajanju od jedne sekunde.

Operation Sound

Moguće je kombinovati startne slike jedne teme, sa operacionim tonovima druge teme i startnim zvucima neke treće teme (šta god vam padne na pamet) ili snimiti samostalni zvuk u trajanju od jedne sekunde.

Selftimer Sound

Opet su sve kombinacije moguće. Takođe je moguće snimiti samostalni selftimer zvuk u trajanju od sekunde.

Shutter Sound

I kod ove opcije je sve isto kao i kod predhodnih. Sve kombinacije su otvorene i takođe je moguće snimiti neki samostalni zvuk u trajanju u jedne sekunde koji će označiti uslikanu fotografiju.

FUNC. menu

Exposure Compensation

-2, -1 2/3, -1 1/3, -1, – 2/3, -1/3, 0, + 1/3, + 2/3, + 1, + 1 1/3, + 1 2/3, +2

– Korekcije ekspozicije +/- 2EV u koracima od 1/3. Na mestu ove opcije u potpunom manuelnom modu (M) je opcija za podešavanja autputa blica.

White Balance

– Auto, Day Light, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H, Custom

– Moguće je izabrati jedan od pet predefinisanih balansa belog; za dnevno svetlo, oblačno vreme, standardnu kućnu sijalicu i dve vrste fluorescentnog svetla. Takođe je moguće dopustiti kameri da balans belog radi automatski (najbolje što to može), kao i ručno podesiti balans belog fotografisanjem belog papira.

Drive Mode

– Standard Shooting, Continuous Shooting, Continuous Shooting High, Self-timer 10 sec., Self-timer 2 sec.

– Ovom opcijom se bira da li će se fotografisati svaka fotografija posebno (standard), da li će se aparat “hvatati” fotografije sve dok držite okidač pritisnut (continuous), kao i da li će se koristiti samookidač (selftimer) u trajanju od 2 ili 10 sekundi. Na A80 modelu (u odnosu na A60/70) se može naći i brža (high) continuous opcija (koja je uzgred dosta dobrih performansi u odnosu na klasu).

ISO Speed

– AUTO, 50, 100, 200, 400

– Opcija za podešavanje ISO osetljivosti. Moguće je dopustiti da aparat zavisno od scene(osvetljenosti scene) automatski bira ISO osetljivost ili ručno to odrediti.

Photo Effect

– Effect Off, Vivid, Neutral, Low Sharpening, Sepia, B/W

– Kako Canon A80 nema odvojeno podešavanja za oštrinu, kontrast i zasićenost boja, Photo Effect opcije delimično menjaju ta podešavanja. Tako će Vivid opcija povećati kontrast i zasićenost boja, Neutral učiniti suprotno, a Low Sharpening opcija smanjiti oštrinu, odnosno “omekšati” fotografiju. Sepia opcija će napraviti braon-bele boje kao na starim fotografijama, a B/W opcija napraviti crno-bele slike.

Light Metering System

– Evaluative, Center-Weighted Averaging, Spot

– Opcija za određivanje predela koji će kamera koristiti za merenje svetla. Evaluative je standardna opcija, za klasične situacije, gde kamera deli sliku na nekoliko zona kako bi izmerila svetlo (i odrelia potrebne parametre ekspozicije). Center-Weighted Averaging opcija radi nešto slično kao i Evaluative opcija stim što prednost daje centralnom delu slike prilikom merenja (na primer ovu opciju treba izabrati kada se fotografiše objekat za koga je jak izvor svetla). Spot opcija bira uslovno rečeno tačku u sredini slike i na osnovu nje određuje parametre ekspozicije.

Resolution

– 2272×1704, 1600×1200, 1024×768, 640×480

– Odabir rezolucije, posle kojeg se određuje i kompresija slike u 3 nivoa za svaku rezoluciju. Na ovom mestu u Movie modu stoji opcija za određivanje rezolucije kratkih video sekvenci.

EKRAN

Fotografisanje

Auto mod

U Auto modu, ali i u svim drugim modovima je moguće odrediti količinu informacija na LCD ekranu pritiskom na taster DISP.

Prilikom pritiska okidača do pola, kamera vrši fokusiranje i merenje na osnovu kojeg određuje parametre ekspozicije. Brzina zatvarača (shutter speed) i otvor blende koji će biti korišćeni se ispisuju na ekranu.

Program (P) mod

U ovom modu nije moguće odrediti blendu i brzinu zatvarača, ali je opet dostupno daleko više podešavanja u odnosu na Auto mod. U ovom modu takođe prilikom pritiska okidača do pola na ekranu biva ispisan otvor blende i brzina zatvarača koje je kamera automatski odredila.

Av mod

U ovom modu je moguće odrediti otvor blende, na osnovu koje će (zavisno od scene) kamera odrediti brzinu zatvarača. Brzina zatvarača koju je kamera proračunala se na ekranu ispisuje prilikom vršenja prefokusa, odnosno pritiska okidača do pola. Ukoliko proračunata brzina zatvarača ne može da odgovori konkretnoj sceni, biće označena crvenom bojom.

Tv mod

Ovaj mod je upravo suprotan od Av moda, odnosno korisnik određuje brzinu zatvarača dok kamera proračunava potrebni otvor blende. Pritiskom okidača na pola, na ekranu se ispisuje otvor blende koji će biti potreban za konkretnu scenu na osvonu zadate brzine zatvarača. Ukoliko proračunata blenda ne može da odgovori konkretnoj sceni, biće obojena crvenom bojom.

M (full manual) mod

U ovom modu se samostalno određuje i otvor blende i brzina zatvarača, prvo se određuje brzina zatvarača (shutter speed) a pritoskom na taster SET se prelazi na određivanje blende(na isti način se i vraća na određivanje brzine zatvarača). Kako u ovom modu korisnik potpuno samostalno određuje parametre ekspozicije, kameri jedino ostaje da prilikom pritiska okidača do pola merenjem scene odredi da li su zadate vrednosti adekvatne konkretnoj sceni i da u gornjem levom uglu ispiše eventualna pozitivna ili negativna odstupanja od pravilnih parametera u EV jedinicama.

Ručni fokus

Prilikom korišćenja ručnog fokusa na ekranu se pojavljuje skala koja donekle olakšava ručno fokusiranje. U opcijama je moguće uključiti uvećanje centralnog dela slike kako bi se bolje video objekat fokusiranja.

Movie mod

Ekran u modu za snimanje kratkih video sekvenci.

Pregled fotografija

Pritiskom na taster DISP. prilikom pregleda fotografija je moguće odrediti količinu informacija koje će se prikazivati uz fotografiju. Konačno na A80 modelu se može naći i histogram koji je možda i jedna od najvećih prednosti digitalnih nad klasičnim fotoaparatima.

Pomeranjem zum prstena u levo dobija se prikaz 9 fotografija od jednom radi lakšeg pronalaženja one koju je potrebno bolje videti. Još jednim pokretom prstena u levo moguće je prelaziti sa jedne grupe od 9 slika na drugu grupu (od takođe 9 slika).

Pomeranjem prstena u desno moguće je zumiranje prilikom pregleda fotografija od 2-10x (u 9 koraka).
Softver

Softverska podrška koja stiže uz A80 je veoma slična kao i uz predhodna dva modela, osim što je novijeg datuma, što sa sobom i nije donelo neke značajne novine, ali je svakako dobro došlo. Na CD-u broj 1, pored drajvera potrebnih za starije verzije Windows-a, se nalazi paket softvera koji Canon voli da nazove Canon Digital Camera Solution, ovoga puta u verziji 14. Centralni program je i dalje ZoomBrowser EX koji je pretrpeo neke, manje više sitnije, promene i koji je podeljen u 4 dela, odnosno 4 paketa alata, a koji je svakako i dalje vrlo koristan. Pre svega je moguće kopirati materijal sa kamere i na kameru, vršiti podešavanje kamere kroz softver, kao i koristiti “remote shooting” opciju koja je sjajna, a koja služi za upravljanje svih operacija kamere preko računara i omogućava fotografisanje preko računara (podrazumeva se da je aparat povezan USB kablom sa kompjuterom). Druga grupa alata u ovom programu je zadužena da olakša štampanje fotografija, dok treća grupa služi za pregled i osnovne korekcije na slikama, spajanje panoramskih fotografija, kao i snimanje materijala na CD. Poslednja grupa alatki je zadužena za operacije vezane za deljenje fotografija internetom.

Na drugom CD-u koji se dobija uz A80 se nalazi Photo Impresion 4(ista verzija kao i ona što se dobija uz A60 i A70) softver koji služi za nešto ozbiljnije zahvate na fotografijama. Ovaj program svakako neće zameniti Photoshop, ali će svako biti prijatno iznenađen alatima u njemu, lakoći i brzini korišćenja.

A KAKO TO SVE IZGLEDA U PRAKSI?

Posle ovog dužeg i moguće napornijeg, tehničkog upoznavanja sa ova tri digitalna fotoaparata, potrebno je preneti zapažanja o ponašanju prilikom njihovog korišćenja. Ako se do sada A80 po specifikacijama i izdvajao od dvojca A60 i A70, može se zaključiti da ta razlika postaje znatno manja prilikom standardne upotrebe ovih fotoaparata. I dok ćete ove foto kamere malo teže smestiti u džep od pantalona ili košulje, neće vam toliko muke (u smislu gabarita) pružiti prilikom nošenja u džepu neke jakne ili u ruci (u nekoj torbici na primer). Nažalost, mesta za četiri AA baterije se moralo naći, pa su se dimenzije malo “otele kontroli”; ovo pre svega kao subjektivna ocena da bi uz još manje dimenzije ovi Canon modeli imali još bolju prođu kod kupaca. Sa druge strane ne treba zaboraviti ni na onu grupu korisnika koja jednostavno ne može da koristi male tehničke uređaje, usled velike šake ili prstiju ili jednostavno utiska da će im mali fotoaparat ispasti ili će stalno pritiskati pogrešan taster itd. Smeštanje 4 AA baterije unutrar aparata je omogućilo i pravljenje rukohvata (koji u stvari i najviše uvećava dimenzije), koji za određenu grupu kupaca zna da bude značajna stavka, a koji bi trebalo da olakša upotrebu aparata (pre svega) jednom rukom. Bez obzira što je rukohvat kod A80-ice malo bolje urađen, ne može se pričati o nekoj preteranoj ergonomiji ova tri fotoaparata, što je ipak i onako rezervisano za neke daleko “ozbiljnije” modele i klase.

A60/70

A80

Generalne performanse koje ovi Canon-i pokazuju su na solidnom nivou, a ne bi bilo pogrešno ni kad bi se upotrebio neki lepši izraz. Uključivanje, isključivanje aparata, zumiranje, pregled snimljenog materijala, prelazak sa moda za fotografisanje na pregled fotografija, kao i “slika za slikom” način fotografisanja se odvija sasvim tečno i očigledno je da ovi modeli ne pate od nekih hardverskih ili softverskih problema koji bi mogli da eventualno degradiraju te performanse koje se kreću u granicama očekivanih, pa i više od toga. One približno (u sekundama) po našim merenjima, izgledaju ovako:

operacija

Canon A60/70

Canon A80

– uključivanje aparata u mod za fotografisanje

3.3

2.8

– uključivanje aparata u mod za pregled

2.2

2.5

– iključivanje aparaza iz moda za fotografisanje

2.2

1.9

– isključivanje aparata iz moda za pregled

0.8

0.6

– prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

1.7

– prelazak iz pregleda materijala na mod za fotografisanje

2.2

1.9

– zumiranje (iz wide u tele)

1.5

1.6

– od isključenog aparata do uslikane fotografije

4.2

– snimanje “slika za slikom”

~1.8

Treba naglasiti da je za uključivanje sva tri aparata potrebno prvo nešto malo više od pola sekunde, otprilike oko 0.7 sekundi držati pritisnut OFF/ON taster i da su ova merenja vršena na taj način, odnosno računajući taj period između pritiska na taster i uključivanja kamere. Takođe treba imati na umu da određeni rezultati mogu varirati od rezolucije i kompresije u kojoj se fotografiše, kao i da je period između prelaska sa fotografisanja na pregled materijala kraći ukoliko je ta poslednja fotografija neposredno pre toga pregledana. Slika za slikom je takođe relativna situacija i tu rezultati dosta zavise od brzine zatvarača i kompleksnosti svetla i scene koja se fokusira (vremena fokusiranja). Poslednja stavka koja utiče na performanse su Canon teme koje poseduju sva tri modela i koje tu i tamo (uglavnom prilikom uključivanja i isključivanja) znaju da produže operaciju, ali koje se mogu isključiti kao što smo i mi učinili prilikom ovih merenja. Naravno ne treba zaboraviti ni na CF kartice različitih brzina koje svakako mogu doprineti boljim ili lošijim rezultatima; ova merenja su vršena sa karticama koje se dobijaju uz fotoaparate.

Ovde bi trebalo da se kaže koja reč i o “continuous” načinu fotografisanja, odnosno brzinama koje postižu ovi Canon-i prilikom takvog fotografisanja. Odmah se može zapaziti da su cifre koje ovi Canon-i nude sasvim solidne, a može se slobodno reći i odlične kada se pogleda adekvatna konkurencija. Na tom polju je, što se donekle i moglo očekivati, najbolji Canon A60, jer ima najmanju rezoluciju fotografija, pa samim tim ima i manje “posla” u ovom, za procesor kamere i fleš memoriju, napornom zadatku. Canon A70 je za nijansu sporiji po tom pitanju, a A80 još sporiji. Međutim, A80 (pored standardne) ima i “high speed” opciju “continuous” načina fotografisanja, koja se skoro približava A60-ici, ali uz pomoć koje je moguće uslikati manji broj fotografija za redom. Canon u specifikacijama naglašava sledeće podatke(slika u sekundi), koji su uglavnom realni:

Continuous shooting

standard/”high speed”

Canon A60

2.6/-

Canon A70

2.2/-

Canon A80

1.6/2.4

Kretanje kroz menije, podešavanje kamere i slično je lagano i brzo, ali se ipak može zameriti ili zaključiti da je Canon mogao bolje da reši dostupnost bitnih podešavanja. Naime, da bi se podesila ISO osetljivost, balans belog, način merenja ili način fokusiranja potrebno je 3-4 puta pritisnuti tastere da bi se došlo do tih podešavanja (i tako svaki put), koja baš i ne spadaju u podešavanja koja se retko menjaju. Sa druge strane se ne može ni reći da je Canon komplikovano uradio menije, daleko od toga, ali mogao je i bolje, definitivno.

Sva tri fotoaparata imaju AF lampu čija je osnovna namena da asistra auto-fokus sistemu, odnosno osvetljava scenu kako bi u slučaju malo svetla aparat lakše fokusirao. Samo fokusiranje se odvija relativno brzo (za ovu klasu fotoaparata), ali neće biti svaki put uspešno. Pre svega treba znati da se ovde priča o teškim scenama, sa nedovoljno svetla, noću ili u zatvorenim prostorijama. Aparat dakle neće fokusirati u “nedogled” već je period fokusiranja u većini slučajeva isti i dosta kratak i ukoliko je fokusiranje neuspešno, aparat će to dati do znanja. Ovakav princip auto-fokusnog sistema može da bude zgodan, jer je za kratko vreme moguće par puta (neuspešno) fokusirati i na taj način naći deo objekta (koji se fotografiše) na kome će se auto-fokusni sistem “snaći” i uspešno fokusirati. AF lampa kao što je rečeno pomaže u scenama sa malo svetla, ali ne treba od nje očekivati superiorne mogućnosti, pre svega zbog njene jačine, a i činjenice da je auto-fokusni sistem u ovoj klasi i višim klasama aparata (izuzev pojedinih modela koji se mogu nabrojati na prste jedne ruke) praktično smešan u odnosu na profesionalne fotoaparate, koji poređanja radi fokusiraju trenutno na scenama na kojima prosečni aparati srednje klase ne mogu ni da fokusiraju. Cela ova predhodna priča se do duše odnosi na teške scene za fokusiranje, sa malo svetla i slično, dok će po dnevnoj svetlosti fokusiranje naravno biti dosta brzo, ne opet kao profi aparati, ali svakako mnogo brže i preciznije u odnosu na fokusiranje u npr. zatvorenoj prostoriji sa prosečnim svetlom.

Tokom fotografisanja nisu primećeni lagovi (kašnjenja) koja odstupaju od očekivanih, odnosno odstupaju od onog što se očekivalo od ove klase digitalnih fotoaparata. Prilikom velikih brzina zatvarača, lag okidača je neprimetan, što bi skoro moglo da se kaže i za neke manje brzine, poput 1/60s koju ovi Canon-i koriste prilikom slikanja sa uključenim blicom, da se ne dešava jedna malo neočekivana stvar. Ukoliko se istog trenutka posle prefokusa (okidač pritisnut do pola) okidač pritisne do kraja proćiće gotovo pola sekunde od pritisnutog okidača do uslikane fotografije (shutter lag). Međutim, ukoliko se posle prefokusa sačeka sekundu i tek onda pritisne okidač, lag će biti u granicama očekivanih, odnosno skoro neprimetan. Ništa strašno u svakom slučaju.

Ukoliko uz ova tri Canon-a nabavite i set punjivih NiMh baterija od makar 1600mAh, bićete prezadovoljni dužinom trajanja baterija. Bez obzira što su bateriaje dodatna investicija, treba znati da u ovoj klasi fotoaparata specijalne litijumske baterije koje imaju neki modeli, jednostavno ne mogu da priđu dužini trajanja punjivih NiMh baterija većeg kapaciteta. Ako su možda baterije bile smetnja još manjim dimenzijama ovih modela, sada one pružaju veliki komfor i mogle bi se zavesti kao veliki plus i pored toga što predstavljaju dodatni trošak uz kupovinu samog fotoaparata.

Opšti utisak koji se stiče o kvalitetu fotografija ova tri modela je veoma pozitivan. Bez obzira što, zahvaljujući broju megapiksela, ipak spadaju u različite klase fotoaparata, može se reći da su po kvalitetu fotografija ova tri modela (kao i tokom celog opisa) dosta ujednačena. Ono što prvo upada u oči i na čemu Canon uvek insistira je izuzetno nizak nivo šuma, koji ruku na srce ipak nije tako nizak pri ISO 200 i 400 osetljivosti. Canon A80 što se tiče većih ISO osetljivosti pruža bolje rezultate od dvojca A60 i A70, a slobodno se može reći da je nivo šuma na A80-ici manji i na nižim ISO osetljivostima, zahvaljujući to pre svega većem CCD senzoru. Ukoliko se pitate ima li razlike između A60 i A70 modela što se nivoa šuma tiče, slobodno se može reći da ima, odnosno da je A60 u ovom slučaju bolji od A70. Mada to ne treba pogrešno svhatiti, odnosno ne treba shvatiti da je A70 tehnički lošije urađen od A60, ali se treba setiti specifikacija i činjenice da oba fotoaparata poseduju praktično isti CCD senzor, iste veličine. Ukoliko A60 pomoću tog senzora pravi slike od 2 megapiksela, a A70 od 3.2, na papiru se još može reći da će te fotografije od 3.2 megapiksela imati više šuma od onih na A60, međutim ukoliko te slike A70-ice smanjite na veličinu slika koje pravi A60 i nivo šuma će se smanjiti, odnosno pašće na nivo A60 modela, a moguće je da će te umanjene fotografije A70-ice postići za nijansu bolju rezoluciju od onih na A60. Ne treba samo pogrešno shvatiti iz zadnjih par rečenica da Canon A70 ima problema sa većom količinom šuma na fotografijama, naprotiv, nivo šuma A70-ice, pa i ostala dva Canon-a, je i dalje manji(manje ili više) od većine konkurentskih fotoaparata iz klase, Canon je po tome poznat i kao što je rečeno na tome insistira. Balans belog je uglavnom na visini zadatka, uz određene bubice koje su uobičajne za ovu klasu fotoaparata, dok je opcija “ručnog” podešavanja balansa belog (fotografisanjem belog papira) uvek dobro došla mogućnost, koja u određenim situacijama zaista može da bude veoma korisna. Ukoliko posedujete stativ, snimanje noćnih scena sa ova tri Canon-a može biti itekako zanimljivo. Mnoštvo ručnih kontrola, kao i dužina ekspozicije do 15 sekundi su upravo ono što se traži za noćne snimke, a ukoliko se na to još dodaju fotografije sa niskim nivoom šuma, koje su još i osvežene automatskom redukcijom šuma, moglo bi se zaključiti da su ovi Canon-i sjajno rešenje za amaterske noćne poduhvate. Fotografije koje nude ova tri Canon-a se mogu svrstati na stranu “mekih”, što je opet na neki način trejdmark ovog proizvođača fotoaparata. U prevodu bi to značilo da će fotografijama biti potrebno malo više oštrenja prilikom pripreme za štampu, ukoliko se žele ostvariti što bolji rezultati. Ovo se jednostavno ne može zavesti ni kao mana, ni kao vrlina, već jednostavno kao tip fotografija kakve pružaju ovi modeli. Boje koje ostvaraju ova tri fotoaparata su dosta specifične i jednostavno ih morate videti kako bi se lično uverili. Podrazumeva se da ovi Canon-i prave jasne i čiste boje, a ocena da su malo više prenaglašene bi se mogla okarakterisati kao subjektiva, jer neko ceni upravo takve boje. U svakom slučaju je do određene granice nepotrebo pričati o količini šuma, oštrini fotografija, reprodukciji boja, jer bi se to svelo na subjektivne utiske koji se nekome, praktično na silu, serviraju. Testovi digitalaca na internetu mogu da budu svakako najrealniji od svih hardveraških testova, upravo zato što se onaj glavni “proizvod” (fotografija) može pogledati upravo onakav kakav jeste. Previše teksta može samo da poboljša ili pogorša realno stanje tog “proizvoda”, zato je uvek najbolje svojim očima se uveriti u ono što digitalci pružaju.

FOTOGRAFIJE
Zaključak

Moramo se vratiti na priču o marketingu sa početka testa i podsetiti se da se tu ne misli na propagandu, već na druge vidove marketinga poput ispitivanja tržišta i tome slično. Canon to radi odlično i kao što smo rekli, voli da kupci “prave” fotoaparate za njih, a ne oni za kupce, pa i zbog toga konkretno jedan fotoaparat od Canon-a često “pokriva” širok krug korisnika. Šta tek onda reći od seriji A Canon-a koja je upravo za to i namenjena; fotoaparat standardnih dimenzija, solidne izrade, lak za korišćenje i potpunim početnicima, koji pruža dosta mogućnosti onima koji znaju da koriste sve njegove manuelne kontrole, koji je prihvatiljive cene, a povrh svega koji pravi sjajne fotografije. Neretka je situacija da oni koji kupuju digitalni aparat, ne stignu ni da pogledaju model nekog drugog proizvođača, a da za neki model iz A klase Canon-a kažu “kupljeno!”. I zaista, Canon A60, A70 i A80 fotoaparati su upravo ono što ljudima “leži”, adekvatnih dimenzija, dobrih foto karakteristika, koji pritom koriste jeftine CF kartice, kao i isto tako jeftine i rasprotranjene AA baterije. Čini se da nema prodavnice na svetu koja nema AA baterije, a ukoliko u nekoj foto radnji ne rade “rezanje” materijala sa CF kartice na CD, budite sigurni da to ne rade ni sa jedne druge fleš memorije. Kvalitet slika koje prave ova tri fotoaparata je zaista sjajan, bez obzira što bi se mogle uputiti tu i tamo neke primedbe, opšti je utisak da ovi Canon-i rade dobar posao i da konkurencija svakako ne može da bude mirna po pitanju kvaliteta fotografija. Ne treba zaboraviti ni na veliku količinu manuelnih kontrola koje mogu da se mere sa nekim fotoaparatima viših klasa, u kojima se izdvajaju, uvek korisni, Av i Tv modovi, kao i custom balans belog, koji u određenim situacijama može da bude nemerljivo koristan.

Bez obzira na veliku sličnost ova tri fotoaparata, ipak je potrebno razdvojiti zaključak, pre svega što su to (mada i ne bi morali da budu) fotoaparati različitih klasa, a ne treba zaboraviti ni razliku u ceni. Canon A60 je verovatno jedini fotoaparat u klasi od 2 megapiksela, koji se može kupiti nov, sa tolikom količinom manuelnih kontrola. Zapravo, A60-ici nedostaje “samo” veća rezolucija fotografija i filmića da bi bio A70. 50% razlike u veličini fotografija i nije tako malo, ali mora se znati da su ti famozni megapikseli koji svi prvo gledaju kada kupuju digitalni fotoaparat praktično bitni samo za postizanje boljih rezultata prilikom štampe u većim formatima. Nekada su najprofesionalniji digitalni fotoaparati postizali rezoluciju koju postiže danas A60, a koštali su gotovo 100 puta više nego on, pa su opet uz vešto baratanje po programima za obradu slika mogli da posluže i za štampanje teoretski neverovatnih formata iz 2 megapiksela. Bez obzira, današnji “standardi” kažu da 2 megapiksela ne bi bilo dovoljno za dobre rezultate za štampanje na A4 formatu, pa se samim tim A70 možda i vraća iz “nok dauna”. Drugačiji su zaključci bili pre godinu dana kada su se pojavili prvi testovi gde je A60 kaskao za A70 jer je razlika u ceni bila veoma mala, a svi su želeli aparat od 3 megapiksela (iako nisu znali za šta će im to). Današnja situacija oko razlike u ceni, gde se A60 može kupiti za 220€, a A70 za 345€ (cene bez poreza na promet) ne deluje baš realno. Sa jedne strane se može reći da A70 ne vredi tu razliku (setite se svih sličnosti), a sa druge strane bi se moglo reći da je 2 megapiksela od A60-ice malo za 2004. godinu, te da ta prednost u megapikselima od A70-ice i nije za bacanje. I zaista, dok možda razlika između 3 i 4 megapiksela i nije toliko velika, treba znati da razlika između 2 i 3 megapiksela nije ni tako malo. Ako se uz to uzme i obzir da A70 pruža 640 rezoluciju za snimanje kratkih video sekvenci, moglo bi se zaključiti da A70 i nije toliki gubitnik u celoj priči. Na kraju bi moglo da se kaže da je A60 namenjen početnicima koji bi kasnije lako mogli da se nauče korišćenju manuelnih kontrola, dok je A70 namenjem ipak malo zahtevnijim potrebama, naručito ako se radi o štampanju nešto većih formata.

Iz opšteg zaključka bi posebno mogli da izdvojimo i A80 koji je osetno unaprađen i koji mogao da nagovesti ulazak nekog sledećeg A Canon-a u daleko ozbiljniju borbu sa konkurencijom. Pokretni LCD ekran, veća rezolucija, orjentacioni senzor, histogram prilikom pregleda fotografija, daleko kvalietnije urađeno telo fotoaparata i povrh svega veći CCD su dostojni aduti Canon-a u ulasku među jače protivike sa A klasom. Veći CCD je zaista korisna stvar, do sada i onako A modeli sa malo šuma su postali još više “noiseless”. Ne treba zaboraviti ni na bolje snalaženje ovog CCD pri većim ISO osetljivostima (400), koja verovatno i nisu bila upotrebljiva na predhodnom dvojcu, ali i uopšte na manje, gotovo nula, šuma pri običnim situacijama. Pokretni LCD je takođe značajna novina, koja će biti dosta od pomoći i koju će definitivno zaželeti svi na svom fotoaparatu kada je jedom probaju. Isto tako i histogram prilikom pergleda fotografija navodi na pomisao da je A80 namenjen još naprednijim korisnicima, koji će svakako moći uspešno da raspolazu sa, dosta dobrih, 4 megapiksela koje nudi ovaj Canon. Uz podsećanje na sve pogodnosti manuelnih kontrola koje ima još A60, bolju fizičku izradu, moglo bi se zaključiti da je sa A80 modelom Canon konačno uspeo da napravi jedan potpun proizvod koji će se dugo zadržati na tržištu. Mada, sa trendovima koji se od početka ove godine naziru, pitanje je da li ijedan proizvođač aparata sedi skrštenih ruku.

Canon digitalne kamere A serije za potrebe testa ustupio “PiN Computers”

Canon PowerShot A60, A70, A80

Sadržaj

Slični proizvodi

Hisense U8NQ Mini LED TV recenzija - Najbolji do sada

AMD 4K High FrameRate gejming PC

Logitech Pro X 60 Lightspeed recenzija - 60% veličine, 100% mogućnosti

Samsung Galaxy Watch Ultra recenzija - Okruglo, pa na ćoše

Logitech MX Master 3S i Logitech MX Keys S recenzija - Vrhunske periferije za rad

Fox 85WOS625D recenzija - Gigantski, a pristupačan TV

Samsung Galaxy Buds3 i Samsung Galaxy Buds3 Pro recenzija - Više od zvuka

Gigabyte Aorus FO27Q2 recenzija - OLED monitor za sve

Devialet Phantom I recenzija - Fantom iz (Pariske) opere

Cooler Master GA2701S recenzija - Ultra-povoljni gaming monitor

Logitech G309 Lightspeed i Logitech G515 TKL recenzija

ASUS NUC 14 Pro+ i ROG NUC – test

Sadržaj

Slični proizvodi

Ostani u toku