Benchmark Redakcija
Bratislav Jovanović
Fitnes tehnologija: ponovni procvat
Tokom poslednje dve godine fitnes je zašao duboko u pore tech-industrije, a upotreba fitnesa u indistriji igara je gotovo duplirana. Ovogodišnji CES sajam u Las Vegasu imao je najveći prostor posvećen fitnes tehnologiji, a očekuje se da tržište prenosivih tehnoloških spravica, koje prate i održavaju zdravlje, dostigne najviši nivo do 2017. godine. Ljudi vole gedžete, a rutina vežbanja sa ovakvim uređajima postaje manje dosadna.
Fitnes tehnologija svakako nije nova kategorija, ali jeste popularna i brzo rastuća. Čak šest od deset IT konzumenata ističe da želi da poseduje lični fitnes uređaj, a do 2016. godine očekuje se isporuka više od 300 miliona različitih senzora za telesne funkcije. Većina fitnes uređaja, od električnih bicikala do pametnih viljušaka i drugih hardverskih spravica, spojeno je sa odgovarajućim aplikacijama i veb uslugama koje prikupljaju podatke o fiziologiji i navikama korisnika.
Mogućnost praćenja napretka motiviše
Sva teorija u vezi sa procvatom fitnes tehnologije leži u činjenici da korisnici imaju mogućnost da redovno prate napore koje čine i to u realnom vremenu. Uređaji, poput monitora za beleženje pulsa/otkucaja srca tokom vežbanja, prisutni su već neko vreme ali sada postoji mogućnost njihovog povezivanja sa smartfonima ili veb sajtovima, gde se progres može deliti sa drugima, učestvovati u diskusijama, savetovati se sa ljudima koji imaju slična iskustva… Pre široke primene mobilnih telefona u ovoj sferi tehnologije, gotovo da nije postojao jedan uređaj koji je dopuštao ovakvu vrstu interakcije.
Smartfoni su postali osnova fitnes tehnologije. Ne samo što korisnici mogu koristiti različite aplikacije za fitnes programe, već se mobilni uređaji koriste i kao primarni dispeji i interfejsi za povezivanje sa specifičnim fitnes uređajima. Dobar primer za ovo jeste Nike FuelBand – svojevrsna narukvica koja prati korisnikovu aktivnost na dnevnom nivou i meri je preko novog medijuma, nazvanog NikeFuel (Nike gorivo). Praktično, što ste aktivniji više Nike goriva dobijate kao nagradu tokom dana.
Ovaj i slični proizvodi, zapravo mogu biti način da osobe sa manjkom interesa, želje ili motivacije dođu do određenih rezultata kada je mršavljenje ili ukupno fizičko zdravlje u pitanju. S druge strane, samo praćenje rezultata nije jedino što ljude motiviše. Tu je i interakcija sa zajednicom, podrška od strane drugih korisnika sličnih tehnologija, kao i potpora od strane developera i kreatora različitih fitnes spravica.
Fitnes u poslovanju i gejming industriji
Kada je industrija potrošačke elektronike u pitanju, fitnes tržište otvara nova polja proizvođačima za unosnije poslovanje, a u konvergenciji sa ostalim sektorima (kao što su video igre) nudi potpuno drugačiji vid zdravog života kroz zabavu. U poslednje dve godine fitnes gejming je udvostručio svoj uticaj u igračkoj industriji.
Time što je fitnes pretvoren u svojevrsnu kompetitivnu igru, korisnicima je dat razlog više da vežbaju. Na ovaj način oni o vežbanju razmišljaju kao o prelasku narednog nivoa u igrici, što na kraju u “stvarnom životu” dovodi do boljeg izgleda i zdravijeg sistema funkcionisanja.
Svi se sećamo Wii Fit manije. Wii Fit je postala jedna od najprodavanijih igara u istoriji konzola, sa preko 22,5 miliona prodatih kopija do marta 2012. godine. Joga, treninzi snage, aerobik i balans igre, sastavni su deo ovog fitnes seta koji je svakako doprineo velikoj popularnosti vežbanja kroz igranje. Wii Fit svakako nije prvi igrački gedžet koji se pojavio, ali je svakako popularizovao ovaj segment tržišta igara. Noviji sistemi, kao što su Xbox, PlayStation i Wii, koriste različite input uređaje poput Kinecta ili PlayStatiom Move-a kako bi dodali novu dimenziju i interaktivnost u igrama.
Previše informacija sputava
Problem koji fitnes gedžeti mogu izazvati jeste previeliki broj informacija. Koliko pokreta/vežbi bi trebalo da uradim za toliko i toliko minuta, kako bih sagoreo toliko kalorija i skinuo toliko (kilo)grama… Motivacija je svakako glavni element koji korisnika drži uz fitnes spravice, ali ponekad informacije i njihovo praćenje mogu dovesti do kontraefekta. Uostalom, svi ti podaci se, na kraju, pretvaraju u ono što korisnik sam vidi u ogledalu. Naravno tu je i mogućnost pogrešnog tumačenja podataka ili praćenja pogrešnih parametara.
Ovo se može ublažiti konstantnim i pravovremenim povratnim informacijama, koje nam govore da li smo ostvarili napredak, čak i kada nam se čini da nema mnogo razlike u fizičkom izgledu pre i nakon korišćenja nekog fitnes programa, aplikacije ili igre. Ovo nam takođe pomaže i da izvršimo korekcije u oblastima gde nam je to neophodno, a fitnes-tech uređaji umnogome pomažu oko ovog problema.
Tehnologija je danas svakako jedna od centralnih tema u fitnesu i stvarima koje nam mogu pomoći kada su u pitanju dijete ili bolji i zdraviji život. Bilo da su u pitanju aplikacije za telefone koje nam pomažu u praćenju dnevne doze kalorija koju unesemo, ili digitalnih monitora otkucaja srca, ili najnovija sportska oprema za vežbanje – tehnologija nam pomaže u postavljanju i dostizanju sopstvenih fitnes ciljeva.
Naredni korak u fitnes-tech oblasti mogao bi ići u smeru gde određujemo šta radimo sa svim podacima kojima raspolažemo putem monitoringa. Odgovor može biti – prosleđivanje informacija o fitnesu i zdravlju ličnim lekarima ili trenerima. Osiguravajuće kompanije bi takođe ovde mogle da se uključe sa nižim ponudama osiguranja života korisnicima koji redovno šalju svoje fit-tech podatke i slično. Neosporno je da su mogućnosti u domenu fitnes tehnologija nepresušne i da se radi o brzo rastućem tržištu, te da se sve više IT kompanija okreće ovoj sferi tehnološke revolucije.
