Benchmark Redakcija
Pre određenog vremena, takođe smo konstatovali kako se HP i dalje dobro drži i kako treba očekivati još aktivniju ulogu ovog svetskog giganta u sferi digitalnih fotoaparata. Mislili smo da bi HP mogao da proširi gamu svojih modela i “ugazi” u klase u kojima nije bio ni blizu. Ulazak HP-a u neke druge klase, delovao je kao logičan potez, obzirom da su se digitalni fotoaparati toliko množili, a se stekao utisak da je mesta bilo apsolutno za sve, a pogotovo za jedan HP.
Ipak, od HP-a u zadnje vreme nismo videli mnogo noviteta. Uglavnom su to bili naslednici prethodnih modela, koji su “tu i tamo” donosili nešto novo sa sobom. HP R717 je naslednik, rekli bismo, dobro poznatog R707 modela, koji je bio možda i nešto najbolje što je izašlo iz HP-ove kuhinje kada su foto-aprati u pitanju.
foto kamera
HP Photosmart R717
megapiksela
6.2
rezolucije
6MP, 4MP, 2MP, VGA, Custom
veličina senzora
1/1.8″
tip senzora
CCD
objektiv
8mm – 24mm
objektiv – ekvivalentno 35mm
39mm – 117mm
najveći otvor blende
f/2.8(w) – f/4.9(t)
optički zum
3x
digitalni zum
8x
autofokus
centar
af lampa
da
raspon fokusa
50cm – beskonačno (w), 70cm – beskonačno (t)
raspon fokusa – makro
14cm – 90cm (w), 50cm – 100cm (t)
merenje
Average, Center-weighted & Spot meter
kompenzacije ekspozicije
+/- 3 EV u koracima od 1/3
iso osetljivost
AUTO, 50, 100, 200, 400
shutter speed (brzina zatvarača)
16-1/2000s
white balance (balans belog)
Auto, Sun, Shade, Tungsten, Fluorescent, Manual (Custom)
modovi blica
Auto, Flash-Off, Flash-On, Night, Red-eye reduction
domet blica
5m (w) – 2.8m (t)
aperature priority (prioritet blende)
da (dve vrednosti)
shutter priority (prioritet zatvarača)
ne
modovi snimanja
Auto, Action, Landscape, Portrait, Panorama, Beach, Snow, Sunset, Museum, Document, Aperture Priority, My Mode
podešavanje kontrasta/oštrenja/zasićenosti boja
da
video klipovi (sa tonom)
320×240 pri 30 fps – bez ograničenja
self timer (samookidač)
10s
tip memorije
SD/MMC
količina memorije uz aparat
32MB – interno
tražilo
optičko
LCD
1.8″
rezolucija LCD ekrana
130.572 tačaka (558 x 234)
live histogram
ne
playback histogram
ne
orjentacioni senzor
da
konekcija sa računarom
USB 1.1
baterija
Li ion, 3.7v, 1050mAh
trajanje baterija
?
težina
180gr bez baterije
dimenzije
98.5 x 60 x 35mm
Iz specifikacija možemo videti da je R717 gotovo identičan kao R707, osim što novi HP ima rezoluciju od 6 megapiksela i veći ekran, koji pritom ima i veću rezoluciju.
Pakovanje:
– HP Photosmart R717 digitalni fotoaparat
– HP Photosmart 3.3V ispravljač za struju (ujedno i punjač)
– HP Photosmart R07 punjiva li-ion baterija
– USB kabal
– uputstvo za upotrebu
– CD sa programima i drajverima
– traka za nošenje oko zgloba
Dodatna oprema:
– HP Photosmart dok za R seriju aparata (C8887A)
– HP Photosmart kit za brzo punjenje za R seriju fotoaparata (L1810A)
– HP premium torbica za R seriju fotoaparata
– HP Photosmart R07 punjiva Li ion baterija (L1812A)
– HP Photosmart 3.3V AC adapter (C8912B)
HP R717 ostavlja utisak o vrlo dobroj fizičkoj izradi, u šta se gotovo svi mogu uveriti prilikom prvog kontakta sa ovim fotoaparatom. Sama konstrukcija je na visokom nivou, aparat deluje čvrst i postojan, dok na njemu i u njemu ništa ne škripi, ne klima i sve stoji mirno i čvrsto na svom mestu. Materijali od kojih je urađena spoljašnost ovog aparata su takođe nešto vredno spomena. Prednja strana aparata je prekrivena nerđajućim čelikom koji se ne viđa tako često na fotoaparatima (sećamo ga se sa R707). Ovaj potez HP-a bi u principu trebao da zasluži sve pozitivne kritike, jer ova prednja maska na R717-ici izgleda zaista sjajno – postoje neke zamerke na stranu nerđajuđeg čelika, odnosno ove maske u vezi sa grebanjem i ostavljanjem otisaka prstiju. Da, otisci zaista ostaju na ovom fotoaparatu (u principu, ništa strašno) ali se ne bi mogli složiti sa nekim drugim sajtovima u vezi sa grebanjem ovog fotoaparata, odnosno prednje maske. Naš zaključak je da se ovaj materijal ne grebe ništa više u odnosu na neke druge metale koji se upotrebljavaju na fotoaparatima sa atraktivnom spoljašnošću (Canon Ixus i Olympus Mju). Ni ostatak kućišta aparata nije “za bacanje”. U pitanju je plastika, ali očigledno plastika visokog kvaliteta. Ta plastika pored svoje čvrstoće može se pohvaliti i gumenom košuljicom; očigledno je da je proces integrisanja plastike i gume urađen na vrhunski nači. Ni ovaj deo aparata se ne guli i grebe, makar ne tokom normalnog korišćenja.
Objektiv
Objeketiv bi zasigurno trebalo da bude prva stavka na koju treba obratiti pažnju kod bilo kog fotoaparata, ali se nešto senzacionalno o objektivu na HP-u R717 ne može reći. U pitanju je standardan objektiv (sa 3x optičkim zumom) kod kojeg je akcenat bačen na dužinu, pa samim tim objektiv kreće tek od 39 milimetara i završava na 117mm. Da li je HP zaista želeo ovakvu žižnu daljinu ili razlog leži u činjenici da je ipak teže i skuplje napraviti širi objektiv, su pitanja u koje nema potrebe dublje zalaziti, ali je ipak potrebno naglasiti da će sa 39mm najširim delom objektiva, fotografisanje u manjim prostorijama znati da predstavlja problem, pogotovo ukoliko je, na primer, potrebno više osoba smestiti u jedan snimak. Svetlosna moć objektiva je najčešće viđena f2.8-4.9 i ne bi se mogla okarakterisati kao prosečna, već pre kao standardna za jedan digitalni fotoaparat ovog profila. Sam objektiv i nije preterano precizan, u smislu da ga je moguće postaviti u svega 7 položaja. Međutim, ni većina konkurenata ovog HP-a nije preterano, ili uopšte, bolja po ovom pitanju. Ono što je definitivno pod “obavezno” za ovu klasu fotoaparata je da se, kada je aparat isključen, objektiv uvlači do kraja u telo aparata, dok plastična vratanca prekrivaju prednje sočivo, sve naravno u funkciji zaštite.
Mikrofon i prednji deo tražila
Rupica iznad objektiva predstavlja mikrofon za snimanje audio poruka, koje predstavljaju opciju za ostavljanje uz snimljene fotografije. Takođe, podrazumeva se da ovaj mikrofon snima i ton za video klipove. Pored objektiva, posmatrano spreda, desno od mikrofona se nalazi prednja strana optičkog tražila.
Blic
U teoriji, odnosno na papiru, ovaj blic dobija tek prelaznu ocenu, jer ima domet od svega 2.7m. U praksi to ne mora ništa strašno da znači, jer je uz pomoć ovog blica moguće uspešno snimiti sve one scene koje se očekuju da se snime digitalnim fotoaparatom ove klase (a ne treba zaboraviti ni na relativno male dimenzije HP-a 717 – pa samim tim nije realno očekivati ni preterano jak blic). Redukcija crvenih očiju na ovom fotoaparatu se vrši najviđenijim načinom, odnosno duplim blicem – blic sevne prvi put kako bi suzio zenice ljudi koji se slikaju i zatim se ponovo pali drugi put kada se i dešava fotografisanje. Performanse blica je moguće povećati naravno povećanjem ISO osetljivosti, a generalne performanse R717-ice u uslovima sa malo svetla i situacijama kada se blic koristi su na zaista dobrom nivou, zahvaljujući vrlo dobroj AF lampi i “adaptive lighting” opciji.
AF lampa
Posmatrano spreda, u gornjem desnom uglu ovog fotoaparata se nalazi crvena lampa, koja sija u situacijama sa nedovoljno svetla i tako povećava šansu za uspešno fokusiranje u ovim kobnim uslovima za auto-fokusni sistem. Tako to izgleda u teoriji, a u praksi smo nailazili i na slučajeve kada ovakav tip asistencije AF sistemu praktično i nije imao upotrebnu vrednost. To definitivno nije slučaj sa ovim fotoaparatom. Da li sve pohvale treba uputiti na račun AF lampe ili je vrlo dobro fokusiranje posledica kooperacije lampe i dobrog AF sistema, nije u ovom trenutku toliko ni bitno, koliko je bitna činjenica da će se ovaj fotoaparat vrlo dobro snalaziti u teškim situacijama za fokusiranje. Naravno, ni slučajno ne treba očekivati AF mogućnosti nekog profi aparata sa sve profi blicom, ali da HP R717 zaista fokusira bolje od (većine) ostalih konkurenata je jedan jak adut ovog fotoaparata, koji će osvojiti mnoge koji aparat vole da koriste u diskotekama i sličnim prostorijama sa malo svetla za konvencionalne AF sisteme (gde je uostalom i potrebna asistencija jedna ovakve lampe).
Osim alke za traku za nošenje, ništa se još zanimljivo ne može videti, posmatrajući HP R717 iz ovog ugla.
Konekcije
Ispod fine gumene zaštite, sa leve strane fotoaparata se nalaze dva priključka. Prvi priključak je za AC ispravljač za struju, koji se dobija uz aparat, a koji omogućava korišćenje aparata bez baterije i koji uz to služi kao punjač za bateriju (kada se ona nalazi u aparatu). Drugi priključak je USB priključak, koji služi za povezivanje sa računarom ili štampačom. AV priključak nije prisutan na samom aparatu (ima ga na doku za R seriju), pa tako bez dodatnog doka nije moguće na primer gledati “slide show” na televizoru ili nekom sličnom uređaju, a upravo je i nedostatak AV priključka razlog nižeg kvaliteta i malog broja prikaza ekrana i menija, koji slede u nastavku teksta.
Baterija, SD slot
Kako se HP R717 može svrstati među fotoaparate manjih dimenzija, jasan je potez da napajanje ovog aparata izvede u vidu posebne Li ion punjive baterije. Mesta za 2 AA baterije bi se još i moglo naći, ali za 4 nikako. Priča oko posebnih i standardnih AA baterija je već dosta puta ispričana. Prednost posebnih baterija je u tome što se one uvek dobijaju uz fotoaparat (pa samim tim ne predstavljaju trošak) i što su osetno manjih dimenzija i mase, pa su samim tim često viđene na manjim digitalnim fotoaparatima. Prednosti AA baterija su u njihovoj ceni, pristupačnosti i u većini slučajeva dužoj autonomiji rada, dok se kao glavni nedostatak može istaći to da se uz aparate koji koriste AA baterije najčešće i ne isporučuju te baterije, odnosno da one često predstavljaju dodatni trošak. Naše je mišljenje da ne treba puno obraćati pažnju na to koje baterije koristi određeni aparat, jer se na primer za cenu punjača i AA baterija, može uvek dokupiti posebna Li ion baterija i tako duplirati autonomija rada bilo kog digitalnog fotoaparata, koji koristi posebne baterije. Što se trajanja baterije konkretno na R717-ici tiče, ne možemo uputiti ni neke značajne pohvale, ali isto tako ni kritike. Kao što je i rečeno pre par opisa, sve je veći broj fotoaparata koji koriste SD memorijske kartice, pa je upravo to slučaj i sa ovim HP-om. HP R717 ima SD slot, ali se uz njega ne dobija neka SD kartica manjeg kapaciteta, već ovaj digitalni fotoaparat ima svoju internu memoriju (32MB). Obzirom da je ovo aparat koji pruža fotografije od 6 megapiksela i ima (može se koristiti) veoma nizak nivo kompresije, neophodno je kupiti dodatnu SD karticu (ukoliko je u planu da se slika pri “najjačim” setovanjima).
Instant share
Sa donje strane aparata se nalazi slot koji služi za povezivanje ovog aparata na dok za R seriju HP digitalnih fotoaparata.
Navoj za stativ
Još je sa donje strane aparata možemo videti navoj za stativ koji se ne nalazi niti centralno po dužini aparata niti u ravni sa objektivom.
“Mode” taster
Ovaj HP nema klasičan točkić sa modovima, već jedan taster koji “vrti” u krug sve ponuđene modove. Malo komplikovaniji način da se pronađe predefinisani mod koji je potreban, ali u principu ništa strašno.
Klasičan automatski mod koji i nije 100% automatski kao što to imaju neki digitalni fotoaparati. Ono što aparat sam radi je merenje scene i biranje brzine zatvarača i otvora blende, dok je ISO osetljivost moguće ručno izabrati ali i isto tako prepustiti automatici aparata. Pored svega, moguće su korekcije kontrasta/oštrenja/zasićenosti boja, kao i korišćenje posebne HP-ove opcije “adaptive lighting”.
Action mod bi trebalo da bude najbolje rešenje za što bolje zamrzavanje nekih pokretnih objekata. Međutim, kako ovaj mod (kao i većina drugih) nema neka ograničenja, u smislu blokiranja nekih podešavanja, stiče se utisak da jedino što kamera može da uradi je da otvori blendu što više, kako bi skratila dužinu ekspozicije i tako što više zamrzla neke akcione scene. Zbog toga vam i savetujemo da ISO osetljivost ostavite na “auto”, kako bi kamera, kada je to potrebno, sama birala više vrednosti, sve u cilju obezbeđivanja što je veće moguće brzine zatvarača.
U ovom (landscape – pejzaž) modu, kamera koristi manje otvore blende, kako bi povećala dubinsku oštrinu, a i isto tako povećava zasićenost boja i oštrenje radi postizanja “vivid” efekta.
U potret modu kamera koristi što veći otvor blende, kako bi smanjila dubinsku oštrinu (zamutila, koliko je to moguće, pozadinu) i tako istakla objekat, odnosno osobu koja se fotografiše.
Panorama mod. Mnogi aparati imaju mod koji asistira snimanju više fotografija za redom, kako bi se one kasnije spojile u jednu panoramsku fotografiju. Takav je slučaj i sa ovim HP-om. Povrh svega, R717 ima opciju i za pregled panoramskih fotografija u samom aparatu, što je simpatična opcija.
Mod pogodan za snimanje fotografija na plaži – za snimanje svetlih scena, sa dobrim balansom svetlih i tamnih predela.
Mod za snimanje “snežnih” scena.
Sunset. Mod u kojem je fokus zaključan na “beskonačno”, blic isključen i boje malo korigovane, sve u cilju što boljeg dočaravanja zalaska sunca.
Museum – mod u kome su isključeni blic i zvuci koje aparat ispušta.
Mod u kojem je podešen visok kontrast i mala zasićenost boja, a blic isključen, sve u cilju efikasnijeg fotografisanja raznih dokumenata.
Aperture priority. Nažalost, ovo nije punokrvni Av mod, jer je moguć izbor samo dva otvora blende, zavisno od položaja objektiva. Podrazumeva se da automatika aparata, u zavisnosti od odabranog otvora blende, računa i postavlja potrebnu brzinu zatvarača (shutter speed).
My mode. Mod koji memoriše i čuva sva setovanja.
Zvučnik
Zvučnik za reprodukciju tona sa video klipova ili poruka koje se mogu snimiti uz fotografije.
Okidač za fotografisanje i snimanje videa
Ovaj digitalac ima dva okidača, levi za fotografije i desni za video klipove. U praksi se ovo rešenje pokazalo kao vrlo dobro. Mod za snimanje videa samim tim ne postoji, pa je tako aparat uvek spreman da snimi, solidan 320×240@30, video. Sam okidač (za fotografisanje) je dosta čvrst, naročito u drugom delu hoda, što u principu ne mora ništa loše da znači, već naprotiv, naručito kako se u određenim situacijama ne bi greškom okinulo, kada se okidač duže vreme drži pritisnut do pola (kada se čeka neka scena).
Tražilo
Optičko tražilo na HP-u R717 nije preterano velikih dimenzija, ali je relativno prijatno za gledanje i što je najvažnije pregledno. Tražilo je u punom smislu optičko, pa samim tim i zumira zajedno sa objektivom.
Ekran
Za razliku od HP-a R707 koji ima ekran dijagonale 1.5″, R717 ima ekran dijagonale 1.8″ i proporcijalno veće rezolucije. Kako 717 u odnosu na 707 ima jako malo novina, smatramo da je HP mogao da iskoristi priliku i da stavi još veći i još kvalitetniji ekran. Prikaz na ekranu je dobar, ali pod jakim svetlosnim uslovima. Problemi počinju tamo gde svetlo prestaje :). U slabijim svetlosnim uslovima, prikaz na ekranu postaje dramatično lošiji i tamniji, sve dok na ne postane crno-beli (čime kamera pokušava da se izbori sa, za nju, nedovoljno svetla). Ovo u principu ne bi trebalo da bude osobina koja bi bilo koga trebalo da odvrati od kupovina ovog aparata, ali je ovo definitivno jedan od najlošijih ekrana (mislimo na prikaz na ekranu, za šta direktno nije odgovoran TFT sam po sebi, već drugi činioci ovog aparata) poredeći ga sa većinom novih fotoaparata koji su se pojavili u zadnjih 6 meseci.
Tasteri
– 
Dva tastera koja služe za podešavanje položaja objektiva, odnosno zumiranje.
Taster koji služi za odabir jednog od četiri načina fokusiranja. Normal focus – za situacije kada je objekat nije bliži od 40 centimetara, odnosno od 0.4m – “beskonačno”. Makro – kada su objekti bliži od 40 centimetara, odnosno 0.18 – 0.4m. Infinity – (beskonačno) fokus je zaključan na najudaljeniju moguću tačku – pogodno za snimanje pejzaža i udaljenih objekata, a kako je fokus zaključan, fokusiranje se ne vrši i samim tim je okidanje znatno brže. Manual focus – ručni fokus, gde se putem tastera gore i dole vrši precizno ručno fokusiranje, odnosno izoštravanje.
Taster za biranje moda blica. Pet modova blica je na raspolaganju: auto, on, off, red-eye i night. Sve bi u principu trebalo da bude jasno od ovih modova, osim možda ovog zadnjeg. U pitanju je naravno klasičan “slow sync” blic, gde blic sevne prvi put i osvetli objekte u svom dometu, dok se ekspozicija produžava kako bi se u dovoljnoj količini prikupilo svetlo sa nekih udaljenih objekata. Mirna ruka ili čak stativ su poželjni prilikom zadnjeg moda blica.
Taster za uključivanje samookidača ili vrlo dobrog “brust” moda.
Taster za prelazak na mod za snimanje ili kontrolu prikaza, odnosno uključivanje ili isključivanje ekrana.
Taster za ulazak u mod za pregled fotografija.
Kursorski taster služi samo za kretanje i podešavanje po menijima. Nažalost, ova četiri tastera su mogla biti i pametnije ikorišćena u svrhu brzog podešavanja kompenzacije ekspozicije ili na primer ISO osetljivosti, međutim ovi tasteri ostaju nezaposleni prilikom fotografisanja. Unutar kursorskog tastera se nalazi menu/ok taster koji služi za ulazak u meni i potvrđivanje opcija i podešavanja u meniju.
EV Compensation
Kompenzacije ekspozicije u vrednosti od +/- 3 u koracima od po 1/3.
Image Quality
Podešavanje rezolucije i stepena kompresije. Tasterima levo i desno je moguće izabrati samo 5 predefinisanih kombinacija. Pritiskom na taster OK je moguće ući i pod meni i otići do “custom” palete gde je moguće odrediti bilo koju kombinaciju ponuđenih rezolucija i nivoa kompresije (ukupno 16 kombinacija).
White Balance
Biranje balansa belog.
ISO Speed
Odabir ISO osetljivosti.
AE Metering
Biranje jednog od tri načina merenja.
Adaptive Lighting
Uključivanje “adaptive lighting” opcije.
Color
Pored standardnih “full” boja, moguće je izabrati crno belu ili sepia kombinaciju.
Saturation
Podešavanje zasićenosti boja.
Sharpness
Podešavanja oštrenja.
Contrast
Podešavanje kontrasta.
AE Bracketing
Uključivanje “bracketinga” za ekspoziciju. Moguće u 0.3, 0.7 i 1 +/- EV vrednostima.
Date & Time Imprint
Ovom opcijom je moguće uključiti “štampanje” datuma (ili datuma i vremena) na snimljenim fotografijama.
Exit
Izlazak iz menija.
Delete
Opcija kojom je moguće brisanje jedne fotografije, svih fotografija ili formatiranje memorije.
Remove Red Eyes
Opcija za uklanjanje crvenih očiju unutar same kamere.
Image Advice
Opcija koja pokušava da otkrije eventualne nedostatke na fotografijama, odnosno da uputi tehničke sugestije u vezi sa snimljenim fotografijama.
Image Info
Detaljnije informacije o snimljenoj fotografiji.
Record Audio
Snimanje zvučnih poruka uz fotografije.
Rotate
Rotiranje fotografija koje se zaista može obaviti u samoj kameri.
Preview Panorama
Opcija za pregled snimljenih panoramskih fotografija.
Exit
Izlazak iz menija
Display Brightness
Podešavanje osvetljenja LCD ekrana u tri nivoa.
Camera Sounds
Podešavanje glasnoće tonova koje ispušta kamera ili njihovo isključivanje.
Focus Assis Light
Isključivanje ili uključivanje AF lampe.
Live View Setup
Ukoliko je ova opcija postavljan na ON, živi prikaz se prikazuje na ekranu odmah po uključivanju kamere. U suprotnom, živi prikaz je potrebno naknadno uključiti.
Date & Time
Podešavanja vremena i datuma.
USB
Podešavanje USB konekcije, odnosno da li će se kamera koristiti kao kamera ili kao memorijski disk.
TV Configuration
Biranje između PAL i NTSC sistema.
Language
Odabir jezika.
Move Images to Card
Kopiranje fotografija sa interne memorije na dodatnu SD/MMC karticu.
Reset Settings
Resetovanje svih setovanja.
Exit
Izlazak iz menija.
Adaptive lighting
Prva zanimljivost na ovom fotoaparatu je upravo Adaptive lighting opcija. Teorijski, sve svodi na određenu korekciju na fotografiji unutar samog fotoaparata, kako bi se donekle povećala dinamika snimka, odnosno smanjili nagli prelazi sa jako svetlih na jako tamne delove, odnosno istakli detalji u tamni predelima slike. Dakle, teorijski je to zahvat u Photoshop-u u trajanju od 10-15 sekundi, dok praktično to ipak nije opcija za zanemarivanje. Sigurno je da manji broj korisnika vešto barata Photoshop-om, a i zašto bi se maltretirali kada već u samom fotoaparatu, praktično automatski, mogu postići solidne rezultate. Sledi naš primer, koji sigurno ne prikazuje u pravom svetlu ovu opciju, ali koji ipak dočarava od kakve koristi može biti ova opcija. U principu, Adaptive lighting treba koristiti u svim slučajevima kada je potrebno smanjiti veliku razliku između svetlih i tamnih predela slike, a ona usput može biti i korisna za isticanje nekih pozadinskih detalja (u neki većim prostorijama na primer) koji su van dometa blica.
Adaptive lighting off
Adaptive lighting high
Automatsko uklanjanje crvenih očiju unutar fotoaparata
HP R717 je aparat koncipiran da generalno što je to više moguće bude samostalan od računara, pa samim tim ne čude neke softverske implementacije u samom aparatu. Uklanjanje crvenih očiju unutar fotoaparata je jedna zaista prijatna novina, koja u principu može da bude jako zanimljiva, pogotovo kako budu napredovale te tehnike za automatsko uklanjanje crvenih očiju. Sama opcija je neverovatno laka za korišćenje, jer je potrebno samo izabrati sliku na kojoj ima crvenih očiju, pritisnuti jednom OK, sačekati desetak sekundi i sačuvati u sliku, ukoliko je rezultat naravno zadovoljavajući. Naravno, jasno je da ne postoji nikakva garancija da će svi problemi u vezi sa crvenim očima nestati, ali nikako se ne može reći da je ova opcija beskorisna, čak naprotiv. Istina, rezultati će varirati, zavisno od težine zadatka, što se u ostalom i moglo očekivati usled automatizovanja celog procesa. Sigurno je da će neka buduća rešenja biti još bolja, ali ni ovo sada viđeno svakako nije beskorisno. Slede dva totalno slučajna uzorka, odnosno demonstracije kako to radi ova opcija.
HP Image Advice
Image Advice informativna je opcija gde će tvorci fotoaparata posredstvom tekstualnih poruka u meniju iznositi svoje mišljenje o snimljenoj fotografiji. Zanimljivo, zar ne? Podrazumeva se da fotoaparat ne može da ima osećaj za kompoziciju, pa samim tim ovi saveti mogu biti samo tehničke prirode. Ipak, koliko god to izgledalo nemoguće, ova opcija u principu može biti od koristi, pogotovo početnicima. Aparat analizira situaciju i uslove pod kojima je slika napravljena, to pamti i kasnije iznosi neke preformulisane savete o tome da li je fotografija tehnički pravilno snimljena.
Help fotoaparata
Još jedna sjajna, po nama najbitnija osobina, od svih “specijalnih”, je help unutar aparata i to prakično u vezi sa bilo kojom opcijom ili podešavanjem. Prilikom podešavanja bilo čega na R717-ici u donjem delu ekrana je ispisana jedna rečenica koja ukratko objašnjava čemu ta opcija služi, a ukoliko to nije dovoljno, moguće je brzo otići u help podmeni koji praktično prisutan za bilo koje važno ili ne tako važno podešavanje. Ako je nekome Image Advice opcija izgledala možda i smešno, help sistem u ovom HP-u je nešto što bi sigurno trebalo sve desetke da dobije, jer je upravo ovo najbolji primer iskorišćavanja mogućnosti digitalnog fotoaparata. Help je ono što će ceniti svi početnici (ukoliko koliko-toliko barataju sa jednim od ponuđenih jezika među kojima nema srpskog), ali i ne samo totalni početnici, već i oni koji nisu 100% povezali materiju u vezi sa fotografisanjem. Kao šlag na torti ovog help sistema je odeljak sa TOP10 savetima koje sigurno vredi pročitati.
U kesi u kojoj je bila kutija R717 fotoaparata, prošvercovao se i jedan maleni štampač :). U pitanju je štampač namenjen samo za štampanje fotografija i to formata 10×15. Pored toga što se štampač može priključiti na računar, sasvim se lepo snalazi i kao samostalan uređaj. Fotografije na razne načine mogu biti odštampane, odnosno date štampaču na štampu. Dovoljno je samo ubaciti memorijsku karticu u jedan od ponuđenih slotova, među kojima je i famozni xD. Drugi način je priključivanjem fotoaparata na USB port. Naravno, štampanje ovim putem nije ograničeno samo na HP fotoaparate, već i sve druge fotoaparate sa PictBridge mogućnostima. Moguće je fotografije na štampač čak plasirati i bežičnim putem, pomoću opcionog (dodatna oprema) bluetooth adaptera. Poslednja opcija je naravno klasično štampanje sa računara, ali treba dodati da je komunikacija između ovog štampača i kompjutera “dvosmerna” jer je moguće sa jedne strane štampati fotografije sa računara, a sa druge strane koristiti štampač kao čitač memorijski kartica. Još jedna zanimljivost sa liste dodatne opreme jeste baterija, koja pretvara ovaj štampač u malu mobilnu foto laboratoriju :).
I dok cena ovom i sličnim štampačima još uvek nije preterano povoljna, daleko od toga da se može reći da je visoka. Glavni problem je svakako isplativost ovakvog načina štampe. Jasno je da odštampana 10x15cm fotografija na ovom štampaču ne može biti jeftinija od one urađene u foto radnji. Međutim, cena ovakve štampe svakodnevno opada. Pored svega, treba znati da ovi štampači nisu zamišljeni kao uređaj na kojem ćete odštampati 500 fotografija sa putovanja, već kao sastavni deo domaćinstva, štaviše omiljena kućna alatka, kada posle nekog slavlja valja odštampati 15-tak fotografija. Za sve one kojima “bezbroj * nekoliko fotografija” mesecima čeka u folderima odlazak u foto radnju, ovo može biti sjajno rešenje. Čak bi i oni koji štampaju veliki broj fotografija trebali da obrate pažnju, jer ovakav vid izrade fotografija, svakog dana postaje sve povoljniji i sve rasprostranjeniji.
model
HP 375
tehnologija štampe
HP Thermal Inkjet
rezolucija štampe
crno bela: do 1200 x 1200 dpi; u boji: 4800 x 1200 dpi
tehnologija rezolucije štampe
PhotoREt III
dimenzija štampe
10×15 cm
brzina štampe
Best: 90 sec; Normal:60 sec; Draft: 45 sec
jezici štampača
HP PCL3 GUI, PML
konekcije
1 USB port, 4 slota za memorijske kartice (CompactFlash Type I and II, SmartMedia, Secure Digital, MultiMedia Cards, Memory Stick, XD), PictBridge
“Direct print” mogućnost
da
LCD
2.5″
Front panel/control panel
Menu, Delete, Layout, Zoom, Print, Cancel, Select buttons
Video action printing supported
da
štampa bez ivica
da
dimenzije
220 x 116 x 115 mm
masa
1.17kg
Pre svega brojke. Nezahvalno je i nemoguće digitalni fotoaparat “benchmarkovati” poput grafičke kartice ili matične ploče, ali se ipak ne može sve svesti na lični utisak, odnosno osećaj. HP-ovi raniji modeli sigurno se ne bi proslavili u ovoj tabeli, jer su jednostavno delovali kao nedovršeni proizvodi, koji su na papiru lepo izgledali, ali i ne toliko lepo u praksi. Oni su naravno bili 100% upotrebljivi fotoaparati, ali su brzinski ipak bili iza mnogih.
operacija
HP Photosmart R717
uključivanje aparata u mod za fotografisanje
2.5
uključivanje aparata u mod za pregled
–
iključivanje aparaza iz moda za fotografisanje
1.3
isključivanje aparata iz moda za pregled
1.3
prelazak iz moda za fotografisanje na pregled
1
prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje
0.5
zumiranje (iz wide u tele)
1.1
od isključenog aparata do uslikane fotografije
3
snimanje “slika za slikom”
~ 2.5
Ovako na papiru ove brojke deluju zaista OK i realno se nema šta zameriti HP-u. Sačuvana je brzina kao i kod R707 modela. Međutim, nije to sve tako sjajno kao što deluje, odnosno R717 ima ozbiljan problem sa procesiranjem fotografija (kao i R707), što će delimično odvojiti od ovog aparate sve one koji ne znaju u kom će trenutku “stići” neki njihov sledeći snimak. Ukoliko lagano šetate nekim turističkim mestom i povremeno snimite po neku fotografiju, nećete ose¨¦ati sporost ovog aparata, ali u čemu je u stvari problem? Svaki digitalni fotoaparata obrađuje, odnosno procesira fotografiju (kao neki interni Photoshop) i potom je snima u memoriju za skladištenje. Vreme između punjenja bafera i snimanja fotografija u memoriju, odnosno oslobađanja fotoaparata za sledeću seansu fotografisanja, traje veoma dugo. Da li je problem u kompleksnom procesiranju fotografija ili jednostavno slabom hardverskom rešenju ovog fotoaparata, nije toliko ni bitno. Bitno je samo da se aparat, zavisno od veličine fotografija, kompresije i dodatnih efekata, može blokirati od 5 sekundi pa praktično do pola minuta, što nekome može itekako da zasmeta. Ipak, koliko god ovo delovalo strašno i odbojno na papiru, realno je da će se samo u relativno malom broju slučajeva, odnosno specifičnim potrebama, osetiti sporost u procesiranju ovog fotoaparata. Za neko klasično fotografisanje, R717 je tek za koji stepen sporiji od direktnih konkurenata i što se toga tiče, ne smemo biti previše grubi. Ipak, obzirom da kod R717 ne vidimo unapređenja što se procesiranja tiče, u odnosu na R707, moramo konstatovati da je HP bio i više nego lenj.
Ono što sigurno veoma jak adut HP R717 digitalnog fotoaparata je fokusiranje, odnosno snalaženje AF sistema u slabim svetlosnim uslovima, pre svega zahvaljujući vrlo dobroj AF lampi. R717 je srećom zadržao dobre osobine na ovom polju, kao što ih je imao i R707. Porodica svih kompaktnih fotoaparata ima relativno male objektive, što je uglavnom najbitnija stavka za postizanje dobrih brzina fokusiranja – u dobrim svetlosnim uslovima, naravno. Međutim, dobar deo fotoaparata ima problem sa uspešnim fokusiranjem u situacijama sa nedovoljno svetla (za aparat). Sretali smo se i sa aparatima kojima ta donja granica količine svetlosti u stvari uopšte nije tako niska, pa je praktično njihova 100% uspešna upotreba bila moguća samo u po danu ili dobro osvetljenim prostorijama. Kao što je već rečeno, da li je dobro snalaženje ovog HP-a posledica dobrog AF sistema, dobre AF lampe ili uopšte kooperacije ova dva činioca, nije u ovom trenutku toliko ni bitno. Naravno, od ovog digitalca ne treba očekivati super rezultate u nerealnim svetlosnim uslovima (gde bi se možda mučili i profesionalni fotoaparati), ali sigurno treba očekivati da fokusira bolje od dobrog dela aparata iz svoje i obližnjih klasa.
Kontrola raznih opcija i podešavanja je ono što bi HP sigurno morao da unapredi. To što ovaj fotoaparat neće služiti za profesionalnu upotrebu, svakako nije razlog da je 4-5 puta potrebno pritisnuti par tastera da bi se promenila kompenzacija ekspozicije, podesila ISO osetljivost ili promenio način merenja scene. Ovo pogotovo još više nervira što su kursorski tasteri praktično ostali neupotrebljeni. Staviti na levo-desno tastere kompenzaciju ekspozicije, na gornji taster ISO kontrolu i na donji kontrolu načina merenja i nije neka umetnost, dok bi taj potez sigurno osvojio solidan deo potencijalnih ili neodlučenih kupaca. Nažalost, ni ovde ne vidimo napredak u odnosu na R707, pa se moramo zapitati, da li je dovoljno promeniti samo nalepnicu i dobiti naslednika.
Sa druge strane, generalni utisak ergonomije i osećaja koji R717 ostavlja u rukama korisnika je vrlo pozitivan (kao i R707). Pre svega se mora skrenuti pažnja na iznenađujuće dobru ergonomiju iz relativno “kockastog” dizajna, za šta su zaslužna dva mala trika:
Leva slika prikazuje mali zalizak sa prednje strane aparata gde udobno smešta srednji prst, dok leva slika označava malo udubljenje dok zum tastera, gde se najčešće smešta palac. Srednji prst je naravno u predelu okidača. Zahvaljujući ovome, HP R717 zaista udobno leži u ruci, pogotovo ako se pogledaju njegove dimenzije, oblik i klasa. Sama fizička izrada, odnosno materijali su nešto o čemu je već bilo reči, ali na šta opet treba skrenuti pažnju. HP se i nije mnogo potrudio da ukloni mane R707-ice, ali srećom nije ni uprskao par pametnih stvari viđenih na starom modelu, pa tako R717 i dalje ostaje u trci za visoke ocene.
Fotografije su veličine 1.57-3.15MB, ISO 50 – osim ako drugačije nije naglašeno.
HP R717 će za kvalitet fotografija dobiti tek osrednju ocenu, ali to zaista nikoga ne bi trebalo da uplaši. Negde na početku teksta smo rekli kako HP nikada nije imao fotoaparate koji su bili poslednji krik tehnike – najviše zato kako bi sa daleko zvučnijim imenima mogao da se bori cenom. Kada pogledate fotografije koje daje R717, videćete odmah da to nije to. Međutim, utisak se menja posle određenog vremena, jer je činjenica da HP R717 daje zaista pristojne fotografije. Primetan je jači nivo procesiranja, kao i zamućenje po ivicama (zahvaljujući objektivu), ali i pored toga, možemo reći da ovaj HP nudi fotografije vrlo dobrog, ako ne i odličnog kvaliteta, za ciljnu grupu svojih kupaca. Nije tajna da će ovaj fotoaparat svojom “naravi” privući dobar deo novajlija u vodama digitalnih fotoaparata, za koje će kvalitet fotografija ovog HP-a biti odličan. Čak i oni napredniji i razmaženiji korisnici, uz malo truda u PS-u mogu izvući sjajne rezultate, mada mi ipak mislimo da ovaj fotoaparat trebaju da imaju porodični ljudi, kojima će štampa A4 formata (i to veoma retko) biti ono čime će najviše iztestirati kvalitet fotografija ovog fotoaparata.
Da li je HP R717 isto što i R707? Jeste. Bez puno razmišljanja. Sa dve praktično nebitne novine, ovo jednostavno ne možemo nazvati novim fotoaparatom. Ukoliko ste vlasnik HP R707 fotoaparata, onda zaista niste trebali da čitate ovaj tekst, žao nam je što vas na vreme nismo obavestili. Vlasnici R707 modela ukoliko žele upgrade, svakako ga ne trebaju tražiti u R717-ici. A da li to znači da R717 skupljati prašinu po rafovima? Definitivno ne.
Bez obzira što izlazi 8 meseci posle svog prethodnika i što ne donosi ništa bitno novo, ovo je i dalje dobar aparat i dobrim delom jedinstven. Nemojmo zaboraviti na odličnu fizičku izradu, jednostavno korišćenje ili recimo sjajne mogućnosti fokusiranja. Ili možda uklanjanje crvenih očiju unutar same kamere, “image advice”, “adaptive lighting” i “help” opcije, koje su zaslužile da dobiju dobar deo ovog teksta. Ako ste poznati po tome da ne volite HP aparate, makar probajte R717 i mislimo da ćete u mnogome promeniti mišljenje o ovoj marki fotoaparata. Naravno, još uvek su tu neke HP-ove bubice (i malo krupniji insekti), kao što su recimo loš prikaz na ekranu ili teško (dugo) procesiranje i povremena kočenja aparata i to je zaista ono čime bi mogli ozbiljno da se pozabave u budućnosti.
Između izlaska R707 i R717 modela, konkurencija daleko od toga da je mirovala i po nekoj logici, R717 bi trebalo da dobije manje pohvala od R707 modela. To je u principu tačno, ali je R717 i dalje dosta čvrsto stoji na svojim nogama, jasno pokazujući i svoje kvalitete, ali i svoje mane. Mi se iskreno nadamo da smo vam dočarali kakav je R717 fotoaparat i da li može odgovoriti vašim potrebama – bez obzira na to što ne donosi praktično ništa novo u odnosu na R707, nije nemoguće da će baš ovo biti vaš sledeći fotoaparat, ukoliko planirate da se skrasite u srednjoj amaterskoj klasi.
Aparat za potrebe testa ustupio HP.
