Aleksandar Božović
Nikon D610 je najjeftiniji full-frame fotoaparat na tržištu, ali takvu izjavu trebamo precizirati. Pre svega, model D600 i dalje može da se kupi na pojedinim mestima i sigurno da će biti jeftiniji od D610. Takođe, Sony je nedavno predstavio a7II fotoaparat, što je učinilo da cena prvog “običnog” a7 modela značajno opadne, u nekim slučajevima i primetno manje od Nikon D610, tako da i to treba imati na umu. Naravno, ne treba zaboraviti da je u određenim situacijama Canon EOS 6D takođe moguće naći po nešto nižoj ceni od Nikona. Ipak, kako je a7 i dalje specifičan model i sada već zamenjen za a7II, a Nikon D600 model koji se više ne proizvodi, jasno je zbog čega nije greška reći da je Nikon D610 najjeftiniji full-frame fotoaparat.
Nikon D610 je predstavljen krajem 2013. godine i efektivno se u upotrebi našao od 2014. godine. D610 se pojavio veoma brzo posle predstavljanja modela D600 za koji se kasnije ispostavilo, a već ranije sumnjalo, da ima hardverski problem. Nikon je posle dužeg vremena priznao ove probleme i ponudio rešenje u vidu zamene mehanizma okidača ili kompletne zamene fotoaparata za D610. Mi se nećemo baviti ovom situacijom, već samo ističemo da je D610 zapravo D600 bez hardverskog problema, uz još par minimalnih promena.
[modul]specifikacija=8051[/modul]
Ovaj fotoaparat spada u red srednjih DSLR-ova po veličini. Napravljen je od kvalitetnih materijala, tačnije magnezijumske legure koja omogućava manju masu i veću čvrstinu, preko koje se nalazi plastični sloj sa gumenim elementima, što je uobičajeno DSLR i prikladnije za svakodnevnu upotrebu. Nikon D610 u ruci deluje pristsojno, ali grip nije dovoljno dubok da bi mogao da dobije najviše ocene. Model D750 je značajno unapređen na ovom planu, a problem je u tome što je D610 debeo na mestu gde se smeštaju vrhovi prstiju i zbog toga se ne može obuhvatiti na najbolji način. U slučaju D750 fotoaparata na ovom mestu je kućište primetno tanje što omogućava daleko bolji grip, iako je ove razlike teško primetiti na fotografijama i osete se tek kada se fotoaparati probaju uživo. D610 dobija tek prosečne ocene za oblik gripa i biće teško da se naviknu oni koji su kroz karijeru koristili tela više-srednje klase. Početnici i oni koji se po prvi put sreću sa fotoaparatom ovog tipa neće primetiti ove nedostatke.
D610 ima klasičan raspored tastera za Nikon DSLR-ove. Sa gornje desne strane oko okidača nalazi se prsten za uključivanje i isključivanje aparata, koji ima dodatni korak za uključivanje statusnog mono ekrana sa gornje strane. Tu su još tasteri za pokretanje snimanja videa, kompenzaciju ekspozicije i promene načina merenja svetla. Sa druge strane nalazimo taster sa modovima, na kome se pored uobičajenih nalaze i dva moda koja u potpunosti mogu da se podese po želji korisnika, kao i predefinisane scene. Ispod se nalazi još jedan točkić koji služi za biranje brzine snimanja, tihog okidanja, samookidača i podizanje ogledala. Oba točkića poseduju zaštitu koja treba da se pritisne pre okretanja, a donjim se nešto teže upravlja, što je svakako namerno urađeno kako se način fotografisanja ne bi slučajno promenio.
Sa zadnje strane tasteri su prepoznatljivo raspoređeni i vrlo dobrog su kvaliteta, osim kursorskog koji bi morao da bude nešto bolji. Zameramo što je ISO taster daleko sa leve strane, što nam ne deluje kao idealno rešenje. Optičko tražilo je pentaprism tipa, što je odlika visoke klase DSLR-ova, ima uvećanje od 0,7x, pokriva 100% kadra i poseduje točkić za korekciju dioptrije. Na levom boku fotoaparata, iza gumenih zaštita, nalaze neophodni portovi. Tu su USB 2.0 i mini HDMI port, kao i poseban priključak za Nikon žičane okidače za daljinsko okidanje.
D610 spada u red srednjih DSLR-ova po veličini
Iznad se nalazi ulaz za spoljni mikrofon, ali i izlaz za slušalice koji služi za nadgledanje zvuka koji se snima i koji će svakako ceniti oni koji planiraju da snimaju video sa ovim fotoaparatom. Nikon D610 ne poseduje GPS ili WiFi, što je mana u odnosu na direktnog konkurenta (Canon EOS 6D), ali sa desne strane vidimo bitnu prednost u vidu dva SD slota (6D ima jedan). Nikon D610 ima dva kontrolna točkića, jedan sa zadnje strane i jedan sa prednje odmah ispod okidača, a ekran dijagonale 3,2 inča ima vrlo dobar prikaz i rezoluciju od 921.000 (pod)tačaka.Nikon D610 je faktički identičan fotoaparat kao D600 kada je u pitanju izgled i korišćenje. Deli dosta rešenja sa modelom D7100, tako oni koji budu prešli na full-frame sa ovog fotoaparata neće imati ni malo problema da se naviknu, a slično se može reći za korisnike drugih Nikon DSLR-ova. Što se tiče ostalih proizvođača, kao što je na primer Canon, biće potrebno nekoliko dana za navikavanje na komande i upotrebu generalno.
Kada je reč o interfejsu, D610 ima svoje prednosti i mane, mada treba znati da one mogu biti krajnje subjektivne. Nije nam se dopalo to što Niko ne koristi na najbolji način veliki ekran za one najbrže komande. Problem je u tome što se grafika na ekranu često menja od modela do modela Nikon DSLR-ova i samim tim ne uliva poverenje korisniku. Aparat ne poziva korisnika da intenzivno koristi brzi meni na ekranu koji je prisutan, već se većina podešavanja ili odvija “napamet,” tj. bez ekrana ili u glavnom velikom meniju. Sa druge strane, dopadaju nam se neka jednostavna rešenja, kao što je menjanje ISO vrednosti jednim točkićem, a postavljanje Auto ISO vrednosti drugim točkićem, što je značajno bolje rešeno nego u slučaju pojedinih konkurenata.
Dok je D610 u stanju da snimi vrlo dobar video, ergonomija i kontrole su ono što će odvratiti one koji planiraju često snimaju video za ozbiljne namene
Tražilo Nikon D610 pokriva 100% kadra i ima uvećanje od 0,7x, što je uobičajeno za ovu klasu DSLR-ova. To znači da je tražilo dosta veliko uz očekivanu svetlinu. U njemu se nalaze osnovne informacije o podešavanjima, kao i veoma lepo prikazane fokusne tačke. Na žalost, tačke nisu raspoređeno preko celog kadra, već su sakupljene oko centralnog dela, mada je to nešto na šta smo navikli od full-frame DSLR-ova. D610 ima 39 fokusnih tačaka, od kojih su devet “cross” tipa i omogućavaju bolju preciznost, mada zameramo što cu “cross” tačke smeštene u samu sredinu i ni jedna se ne može naći sa strane. Sistem autofokusa je respektabilno dobar, mada je bez dileme slabiji u poređenju sa modelom D750.
D610 poseduje i lampu za asistenciju fokusnom sistemu, a solidne rezultate je pokazao i kada je ona bila isključena. I dok će D610 zadovoljiti većinu korisnika, pa i profesionalaca kada je u pitanju sistem autofokusa, za bilo kakve sportske i ekstremno mračne namene bi ipak bilo dobro imati neko naprednije telo. Fotoaparat poseduje tri moda grupisanja fokusnih tačaka, gde je prva biranje jedne tačke, druga određivanje regije od 9, 21 ili 39 tačaka i 3D-tracking opcija. D610 ne poseduje mogućnost ručnog biranja grupnih tačaka, koje ima D750, a 3D-tracking opcija je polovično uspešna, kao i u slučaju drugih Nikona, mada treba znati da u tom slučaju mnogo stvari zavisi od svetla, objektiva koji se koriste i iznad svega subjekata koji se fotografišu.
D610 poseduje i mod za tiho okidanje koji nije idealan. Naime, ogledalo i zavesica ne poseduje sporiji i tiši mod kako bi okidanje bilo tiše, već se on zasniva na tome da se ogledalo otpušta tek kada korisnik pusti taster za okidanje, što zaista može da ponudi nešto tiše rezultate. Isto rešenje ima i skuplji D750, ali Nikon na ovom polju značajno zaostaje u odnosu na EOS 6D i 5D Mark III konkurente, obzirom da oni imaju pravi tihi mod okidanja, koji je i u praksi značajno tiši. Najjeftini Nikon full-frame DSLR ima maksimalnu brzinu snimanja od 6 fotografija u sekundi. Veličina bafera je solidna kada se poredi sa drugim fotoaparatima ukolko se fotografiše RAW ili RAW+JPEG. Što se tiče JPEG formata, bafer se puni nešto brže nego kod konkurenata, mada i dalje omogućava makar 30 fotografija. Ono po čemu Nikon D610 ne impresionira jeste brzina pisanja na karticu, koja je, rekli bismo, hardverski ograničena, obzirom da se ne dobijaju bolji rezultati korišćenjem veoma brzih SD kartica.
Nikon D610 je stariji model od D750 i samim tim poseduje više bagova i nelogičnosti kada se koristi živi prikaz na ekranu. Prilikom ulaska u live view aparat zaključava blendu i prikazuje tačnu projekciju ekspoizcije. Međutim, bilo kakve dalje promene neće promeniti niti blendu (tako da se neće videti realna dubinska oštrina), niti projekciju ekspozicije, a jedino što korisniku preostaje jeste da posmatra mali indikator o tačnosti ekspozicije. Drugi problem je taj što zumiranje tokom živog prikaza značajno usporava isti, što ne samo da otežava fokusiranje, nego i generalno ne uliva poverenje da bi na duže staze D610 mogao da se koristi na ovaj način. Ovo je poseban problem prilikom snimanja videa, kada su problemi još više izraženi. I dok je D610 u stanju da snimi vrlo dobar video, ergonomija i kontrole su ono što će odvratiti one koji planiraju često snimaju video za ozbiljne namene.Nikon D610 ima full-frame senzor rezolucije 24 megapiksela. Optički low-pass filter nije uklonjen, što se i moglo očekivati od fotoaparata ove klase. Uprkos tome što uklanjanje ovog filtera doprinosi povećanju realne rezolucije, odnosno količine detalja, ne može se reći da D610 ima problema na ovom polju. Već je D600 dobio više nego pozitivne ocene kada je u pitanju količina detalja koju je u stanju da isporuči senzor, a takav je slučaj i sa D610 fotoaparatom. Naravno, uvek treba imati u vidu da količina detalja najviše zavisi od kvaliteta (da ne kažemo cene) objektiva, kao i za svaki objektiv idealnog otvora blende.
Kada je reč o rezultatima prilikom korišćenja visoke osetljivosti senzora, D610 se može okarakterisati kao vrlo dobar fotoaparat ukoliko se poredi sa poslednjom generacijom full-frame DSLR-ova i svakako odličan u poređenju sa nešto starijim fotoaparatima. Konkretno, D610 će u određenim situacijama dati za celu stopu lošije rezultate od novijeg D750 fotoaparata. D750 nema drugačiji senzor, ali bolje rezultate ostvaruje zahvaljujući novijem procesoru.
D610 ima odličan potencijal senzora kada je u pitanju dinamika
D610 se odlično drži do ISO 6400 setovanja i daje respektabilne rezultate, ali se posle te vrednosti kvalitet značajno gubi. Bez obzira što nije najbolji u ovoj kategoriji, Nikon D610 je i dalje prilično upotrebljiv kada su u pitanju visoke osetljivosti senzora.
Ne treba zaboraviti ni na odličan potencijal senzora kada je u pitanju dinamika. Nikon DSLR-ovi novije generacije postali su veoma poznati zbog dinamičkog raspona, za šta treba zahvaliti Sony senzorima koje Nikon stavlja u svoje DSLR-ove. Naravno, za maksimalno iskorišćenje potrebno je fotografisati u RAW formatu i kasnije korigovati previše svetle i previše tamne delove fotografije, što se može učiniti na različite načine. Najbitniji delovi ne smeju da pregore, a po mogućstvu cela fotografija, što neće biti teško obzirom da se detalji iz senki lako izvlače. RAW fajlovi D610 fotoaparata su toliko pogodni za sređivanje, da je neretko moguće dobiti HDR rezultate korišćenjem samo jedne fotografije.
D610 ima pristojan kvalitet videa, koji ima određenih anomalija, ali je to slučaj sa skoro svakim DSLR-om i ne samo DSLR-om. Za razliku od novijeg modela D750, D610 ne poseduje 50p ili 60p brzinu snimanja, koja je dobijena zahvaljujući korišćenjem novog procesora. Veći problem korišćenja D610 fotoaparata kao kamere predstavlja živi prikaz i upravljanje fotoaparatom prilikom korišćenja živog prikaza. D610 ima dovoljno problema u ovom modu da bi se intenzivno i svakodnevno koristio za snimanje. Ipak, moguće je napraviti kvalitetan video u amaterskom okruženju, ali se treba kloniti reportažnih okolnosti kada scenu nije moguće ponoviti. D750 u velikoj meri otklanja ove probleme, ali se i dalje vidi da Nikon nije iskusan na polju video kamera kada je u pitanju kontrola, uprkos tome što se ne može osporiti vrlo dobar kvalitet slike.
D750 (levo), D610 (desno), ISO 6400, JPEG (Normal NR)
D750 (levo), D610 (desno), ISO 6400, RAW
D750 (levo), D610 (desno), ISO 12.800, JPEG (Normal NR)
D750 (levo), D610 (desno), ISO 12.800, RAW
D750 (levo), D610 (desno), ISO 25.600, JPEG (Normal NR)
D750 (levo), D610 (desno), ISO 25.600, RAW
Uz sve svoje kvalitete, Nikon D610 se najviše izdvaja svojom cenom. Ako izuzmemo određene ponude za odlazeći Sony a7 prve generacije, D610 je najjefitniji fotoaparat sa full-frame senzorom. Međutim, D610 nema samo dobru cenu, nego i druge kvalitetne osobine. Iznad svega, izdvaja se odličnim senzorom i kvalitetom slike generalno (koji svakako treba podupreti kvalitetnim objektivom).
Bez obzira što pojedini novi modeli mogu da ponude bolje rezultate u situacijama sa slabim svetlom, D610 se i dalje respektabilno drži na ovom polju, makar do ISO 6400 vrednosti koja će biti dovoljna za većinu korisnika. Autofokusni sistem se može okarakterisati kao solidan, mada svakako ne idealan. Ipak, ne smemo zaboraviti da D610 ipak treba da se takmiči što nižom cenom. Ono što nam se najmanje dopalo jeste ležanje u ruci, odnosno grip koji nije dovoljno dubok što je posledica velike debljine fotoaparata. U slučaju D750 modela je ovo daleko bolje rešeno, obzirom da je na tom mestu telo stanjeno i prsti mogu dublje da se postave. Još jedna očigledna slabost jeste korišćenje prilikom živog prikaza na ekranu, koje nije idealno niti za fotografisanje, niti za video. Međutim, to nije nešto što će sputati one koji fotografišu na klasičan i način kako su D610 i drugi DSLR-ovi zamišljeni.
D610 je najjefitniji fotoaparat sa full-frame senzorom
Nikon D610 je zbog svoje cene veoma interesantan fotoaparat i zbog nje se određene mane moraju prihvatiti. Ipak, njih nema mnogo i D610 je u mnogim stavkama na nivou 2-3x skupljih DSLR-ova. Takođe, model je u momentu pisanja star preko godinu dana i nisu prijavljeni bilo kakvi problemi koje je posedovao D600, što je veoma bitno. Full-frame veličina senzora sama po sebi trebala bi da bude primamljiva svima. Veliki senzor omogućava da prosečni objektivi budu iznadprosečni, a oni najbolji da budu skoro savršeni. Estetika full-frame fotografija, plitka dubinska oštrina i odličan potencijal u situacijam sa slabim svetlom je nešto što se ne može replicirati pomoću manjih senzora. Nikon D610 vas povoljnom cenom poziva da uđete u svet full-frame fotoaparata, a za uzvrat traži veoma malo kompromisa.
Prednosti
– odličan kvalitet fotografija- vrlo dobri rezultati pri visokim osetljivostima senzora- izuzetna dinamika fotografija (u RAW formatu)- solidne performanse i autofokusni sistem- dva SD slota- vrlo dobro tražilo- kvalitetno kućište
Nedostaci
– solidan bafer, ali sporije pisanje na karticu- slaba upotrebljivost prilikom živog prikaza na ekranu- ležanje u ruci je moralo biti bolje- raspored pojedinih tastera i kvalitet kursorskog- nedostatak WiFi i GPS konekcije (direktan konkurent ima)
Fotoaparat na test ustupio Refot.
