Olympus µ 1040, 1050 i 1060

Branko Mitić

Olympus µ 1040, 1050 i 1060

Iz ugla običnog posmatrača, najbitnija stvar koju su doneli digitalni fotoaparati, zasigurno je LCD ekran sa zadnje strane. Pored kadriranja i (svojevremeno) inovativnog načina korišćenja, ekran je doneo i mogućnost da se neposredno posle fotografisanja vide rezultati. U početku je to značilo da pomoću ekrana vidite loše fotografije i obrišete ih, jer je početak digitalnog fotografisanja pratio i nedostatak memorije, pa je brisanje viška fotografija dobro došao. Kada su se prevazišle dečje bolesti, počele su na svetlost dana da dolaze razne ideje u vezi sa iskorišćavanjem digitalnog na fotoaparatima. Pojavila su se razna softverska rešenja kako pre samog čina fotografisanja i tokom fotografisanja, kao i tokom pregleda snimljenog materijala. Dodatak za prepoznavanje lica ili osmeha, recimo, nije nešto ključno na digitalnim fotoaparatima, ali je sigurno opcija koja mnogima može da bude zanimljiva. Što se tiče pregleda fotografija, kao što se može pretpostaviti, pojavili su se razni alati i rešenja za obradu istih. Ta obrada se deli u dve grupe, a prva služi za uklanjanje nesavršenosti na fotografijama (crvene oči, oštrenje, senke, dinamika, itd), dok se druga grupa bavi određenom vrstom zabavne obrade u vidu menjanja boja, dodavanja efekata, okvira, i sl. Sva ova softverska rešenja, naravno, ne bi imala upotrebnu vrednost bez LCD ekrana na aparatu.
 

Sa druge strane, iz konstrktorskog ugla, digitalni fotoaparati su doneli jednu mnogo bitniju stvar nego što je ekran (i sve ostale stvari koje je ekran kasnije iznedrio). U pitanju je elektronski senzor ili bolje rečeno različite veličine tog elektronskog senzora. Kada kažemo različite veličine, kod amaterskih aparata mislimo manje veličine senzora nego što je dimenzija 35-mm filma – značajno manje. One su omogućile manju veličinu objektiva. Ako se uzme činjenica da veličina i konstrukcija objektiva diktira veličinu kompletnog aparata, lako se dolazi do zaključka su digitalni senzori omogućili da fotoaparati danas mogu da budu izuzetno malih dimenzija.

Naravno, tokom višegodišnjeg opisivanja fotoaparata stalno smo isticali tezu da kvalitet fotografija ne određuje broj megapiksela, nego veličina objektiva i senzora, ali jasno odobravanje tržišta na aparate minijaturnih dimenzija, pokazalo je da je moguće stvaranje jake klase aparata kod kojih kvalitet samih fotografija nije na prvom mestu. Daleko od toga da su slike ovakvih aparata loše, ali na mnogim primercima klase moguće je videti anomalije koje su obično nastale usled malog objektiva. Ako na trenutak zaboravimo na kvalitet fotografija (ma koliko to čudno zvučalo na testu fotoaparata), videćemo da je ova klasa aparata donela možda najviše interesantnih novina među amaterskim fotoaparatima. Izuzetno male dimenzije, prelepi ekrani, odlične peformanse i vrhunska izrada od, obično, kvalitetnih metalnih legura, učinili su da atraktivnost ove klase aparata dobije galaktičke razmene. Danas predstavljamo tri nova aparata ove hiper-popularne klase. Sva tri dolaze iz Olympusa, nose brend mju: i, iako imaju slične oznake, ipak poseduju dovoljno različitosti po kojima bi se razlikovali jedan od drugih, ali i od konkurencije iz drugih foto kuhinja.

Olympus µ 1040 – tehničke karakteristike i sadržaj pakovanja
 

megapiksela

10

merenje svetla

ESP, Merenje u tački

rezolucije

3648 x 2736 2560 x 1920 2048 x 1536 1600 x 1200 1280 x 960 640 x 480 1920 x 1080

modovi blica

AUTO, Redukcija efekta crvenih ociju, Dopunski bljesak, Iskljuceno

raw

ne

domet blica

0,2 – 4,1 m (ISO 800) (w), 0,3 – 2,9 m (ISO 800) (t)

veličina senzora

1/2.33″

prioritet blende

ne

tip senzora

CCD

prioritet zatvarača

ne

objektiv

6,7 – 20,1 mm

manual

ne

objektiv – ekvivalentno 35mm

38 – 114 mm

podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja

ne

najveći otvor blende

3,5 – 5,0

video klipovi (sa tonom)

640 x 480 / 30 fps, 640 x 480 / 15 fps, 320 x 240 / 30 fps

optički zum

3x

samookidač

10 sec

digitalni zum

5-15x

tip memorije

xD i MicroSD (TransFlash) putem adaptera

autofokus

TTL Autofocus

količina memorije uz aparat

48 MB – interna

af lampa

ne

tražilo

ne

ručni fokus

ne

ekran

2.7″, 230000 tačaka

raspon fokusa

0,5m – 8 (širokougaoni) / 0,5m – 8 (tele)

live histogram

ne

makro

0,2m – 8 (širokougaoni) / 0,3m – 8 (tele)

playback histogram

da

supermakro

7 cm

konekcija sa računarom

USB 2.0

kompenzacije ekspozicije

+/- 2 EV u koracima od 1/3

baterija

Li ion Li-42B 740 mAh

iso osetljivost

ISO 50, 100, 200, 400, 800, 1600, 3200*
* U režimu smanjenog broja piksela

trajanje baterija

?

brzina zatvarača

4– 1/2000 sec

masa

108 g (bez baterije i kartice)

balans belog

AUTO WB,
Suncano, Oblacno, Sijalica, Fluorescentno 1, Fluorescentno 2, Fluorescentno 3

dimenzije

89 x 55,5 x 20,3 mm

Sadržaj pakovanja:

– Olympus µ 1040
– Narukvica
– Uputstvo za upotrebu
– Garantni list
– CB-AVC3 (Audio/Video kabl)
– CB-USB6 (USB kabl)
– LI-40C (Punjač za litijum-jonske baterije)
– LI-42B (Punjiva litijum-jonska baterija)
– OLYMPUS Master 2 (CD-ROM sa softverom)
– MASD-1 (microSD adapter)

Olympus µ 1040 – dizajn, spoljašnost, mogućnosti

Olympus µ 1040 nije najmanji digitalni fotoaparat ikada napravljen, ali je zasigurno jedan od najmanjih. Obično se aparati po svojim malim dimenzijama ističu u tek jednoj ili dve kategorije, dok je 1040 osim normalne visine, izuzetno uzak, tanak i lagan fotoaparat. Obzirom da ima periskop objektiv, koji obezbeđuje izuzetno male debljine aparata, µ 1040 spada među najtanje aparate i pogodan je za nošenje u džepu od košulje, unutrašnjem džepu jakne, zadnjem džepu pantalona i sl. Kvaliteti materijala od kojih je izrađen 1040 jesu izuzetni. U pitanju je kvalitetna metalna legura, koja u kombinaciji sa crnom bojom zaista odiše kvalitetom i elegancijom. Pored toga, 1040 je celokupno jako dobro upakovan i deuje čvrst kao cigla. Taj četvrtast oblik i crna boja daju jednostavnu dizajnersku notu, koja se nama prilično dopala. Ono što moramo da zamerimo jesu tasteri sa zadnje aparata. Naime, tasteri jesu kvalitetni, ali imaju pomalo loš klik, što pruža slab povratni osećaj i traži dosta vremena za navikavanje.

Slabiji tasteri jesu deo koji narušava utisak o ergonomiji. Male dimenzije i “kockast” oblik ipak nisu učinili da generalno utisak o ergonomiji bude loš. Naime, iako aparat nema ergonomske osobine fotoaparata, njegove dimenzije i masa su toliko male, da se on veoma jednostavno drži pomoću jedne ruke i na taj način koristi. Ipak, donekle će biti problem jednom rukom držati aparat i kliktati tasterima, gde oblik aparata i komplikovanost tastera ipak ne pružaju dovoljno udobnosti i upotrebljivosti.

Kao što na osnovu slika može da se vidi, Olympus µ 1040 ima periskop objektiv – objektiv koji je postavljen uspravno i ne izvlači se. Takođe na slikama može da se vidi da se preko objektiva i senzora nalazi deo kojim se spuštanjem dole aparat uključuje. To što se objektiv ne izvlači, ne treba da vas navede na to da pomislite da µ 1040 nema optički zum. Sočiva su postavljena i kreću se uspravno, čime se omogućava menjanje žižne daljine – optički zum. Pravi raspon objektiva je 6,7 – 20,1 mm, što u kombinaciji sa veličinom senzora od 1/2.33″, dolazimo do računice da je žižna daljina 38 – 114 mm kada se vrednost iskaže u formatu ekv. 35 milimetarskoj fotografiji. Ukupan optički zum je 3x, a objektiv vuče malo ka uskom, obzirom da polazi tek od 38mm. Svetlosna moć objektiva f3,5 – 5,0 što znači da je na širokom položaju blenda zatvorenija od standarda čak dva koraka, dok na tele delu tek pola koraka. Sve u svemu, objektiv nije idealan, daleko od toga, ali teško da se išta drugo može očekivati od objektiva postavljenog uspravno, pogotovo u aparatu ovako malih dimenzija.

Bez obzira što je aparat veoma mali, na njemu se našlo mesto za prilično veliki ekran. Standardi industrije danas su 2.7 i 3″ po dijagonali. Previše bi bilo, ipak, da očekujemo da ovako mali ekran ima 3″, s toga dijagonala ekrana iznosi 2.7″. Ekran ima 230.000 tačaka rezolucije i ovo je dobro poznatov LCD koji smo dosta puta viđali na Olympus aparatima i o njemu smo imali samo reči hvale. Tečan prikaz, dobar ugao gledanja, dobre boje, izuzetna oštrina, borba protiv odsjaja i posvetljavanje u mračnim situacijama, sve su to odlike ovog ekrana. LCD tehnologija je odavno doživela svoju kulminaciju i većina ekrana poslednjeg datuma pruža odličan kvalitet – za ovu tehnologiju, a takav je slučaj i kod ovog aparata.

Kao što je moglo da se očekuje, blic je na ovom aparatu pomalo slabiji. Dva su razloga za to. Prvi je to što je aparat mali i nije bilo moguće stavljanje jačeg blica, kako iz razloga uštede dimenzija, tako i iz problema eventualnog zagrevanja ili potrošnje baterije. Drugi razlog za to je što je blenda malo zatvorena na širokom položaju objektiva. Sve u svemu, ocena za blic na skali do pet je tri – u prevodu, dobar za obične porodično-turističke namene i ništa preko toga.

Olympus µ 1040 – prikaz ekrana, makro, performanse

µ 1040 ima sve predispozicije da ima izuzetno dobre performanse. Pre svega, tu je uspravno postavljen (“periskop”) objektiv. Ovaj objektiv se brzo kreće, pa samim tim i otvara vrata za brze performanse, ne zato što je postavljen uspravno, već iz prostog razloga što su sočiva manjih dimenzija, ima ih manje i kreću se na kraćoj razdaljini. Ostale, takođe male, komponente aparata pomažu u ostvarenju što boljih brzinskih rezultata. Kao što se iz tabele ispod može videti, µ 1040 je izuzetno brz fotoaparat, kao što smo i očekivali i ni za jednu stavku se apsolutno šta nema da se zameri.
 

operacija

Olympus µ 1040 (sec.)

uključivanje aparata u mod za fotografisanje

1.75

uključivanje aparata u mod za pregled

–

isključivanje aparata iz moda za fotografisanje

1.32

isključivanje aparata iz moda za pregled

0.87

prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

0.82

prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)

0.70

zumiranje (iz wide u tele)

1.22

od isključenog aparata do snimljene fotografije

3.50

Način na koji proveravamo makro mogućnosti je sledeći. Na ekran dijagonale 14″ i rezolucije 1024 x 768 puštamo srednje sivu boju (128,128,128). Tačka na ekranu je veličine 0.264 milimetra, a svaka tačka sadrži tri pod tačke: crvenu, zelenu i plauv. Puštanjem srednje sive boje na ekranu iniciramo prikaz sva tri podpiksela podjednako. Na aparatu se uključuje makro mod (ili supermakro ukoliko je prisutan) i aparat se približava najbliže dokle može da fokusira. Nakon toga, iz fotografije najveće rezolucije iseca se deo veličine 450 x 200 tačaka. Na ovaj način se mogućnost uvećanja (makro) dobije tako što se kombinuje veličina fotografije i koliko je moguće objektiv približiti objektu koji se fotografiše. Što se tiče rezultata koje daje µ 1040, može se reći da je slab. Aparat nije moguće dovoljno približiti prilikom makroa pa je samim tim rezultat daleko od sjajnog.
 

Kada je o fokusiranju reč, aparat postiže različite rezultate, zavisno iz kog ugla posmatranja. Ako se gleda generalno iz ugla digitalnih fotoaparata, onda µ 1040 ima solidne mogućnosti fokusiranja – što znači da dovoljno brzo fokusira i ima uspešnost fokusiranja u težim situacijama. Kada se gleda samo polje stilizovanih fotoaparata, sa druge strane, µ 1040 ne ostvaruje tako sjajne rezultate. Od aparata ove klase smo navikli da pružaju najbolje mogućnosti fokusiranja među amaterskim aparatima. µ 1040 je dobar, ali ne dovoljno dobar kao što bi voleli i kao što bi neko očekivao. Olympus µ 1040 ostvaruje dobar do vrlodobar rezultat, što nije činjenica za kudnju, ali je još manje za pohvalu za ovu klasu aparata. Kada je reč o lagu okidača, µ 1040 je dosta dobar i tek je za pola koraka iza najboljih rezultata koji su ostvarivali amaterski fotoaparati.

Olympus µ 1040 – fotografije

Kao što smo kod makro moda mogli da nagovestimo, situacija sa kvalitetom fotografija nije najbolja. Slike su pomalo mutnjikave, što donekle i očekivano od ovako malog objektiva na ovako gustom senzoru. Pored toga, senzor ne ostvaruje adekvatan nivo kontrasta, a nepotrebno je reći da sveukupno situacija sa količinom detalja nije za pohvalu.

Ono što još možemo da zamerimo, a što je donekle očekivano, jesu uglovi fotografija, koji su pomalo iskrivljeni, ali to se od jednog aparata malih dimenzija, pogotovo ukoliko ima objektiv “periskop” forme, moglo očekivati. S toga ovo ne možemo da uzmemo kao neku bitnu manu. Kada je o bojama reč, jasno je da ih slabiji kontrast pomalo narušava, mada to zaista u maloj meri. Problem se u određenoj meri vidi u crvenim nijansama, koje, iz nepoznatog razloga, nisu dostojne kvalitetu jednog Olympusa.

Mogućnosti visokih osetljivosti senzora na veoma su dobrom nivou. Najveća ISO vrednost je 3200, ali u toj situaciji aparat spušta rezoluciju na 3 MP što i ne bi bio problem, ali je problem u tome što se koristi drugačiji algoritam za uklanjanje šuma. Ovo uklanjanje šuma je izuzetno agresivno, što dovodi fotografije do toga da izgledaju kao uhvaćen frejm sa nekog video snimka. Ne kažemo da je 3200 ne upotrebljivo ISO podešavanje, ali je naš savet da koristiti samo kada morate. ISO 1600 izgleda sasvim pristojno, aparat lepo zna gde je crno i mrak, pa tamo nema previše šuma, dok osvetljeni deovi fotografije imaju šuma, ali opet ne ništa strašno za ISO 1600. Ono što nam je skrenulo pažnju jeste činjenica da je na ISO 800 čišćenje šuma, izgleda, agresivnije nego na ISO 1600, što čak dovodi do zaključka da slike pri ISO 1600 imaju više detalja nego one na ISO 800, što je pomalo čudna situacija, ali ništa strašno.

Osim mogućnosti visokih ISO, naš zaključak o kvalitetu fotografija koje daje µ 1040 nije na nekom respektabilnom nivou. Problem je mali objektiv i to je veoma teško objasniti. Ipak, to što je naš posao da duboko obratimo pažnju na detalje, nije razlog da vas plašimo ako vam se iz nekog razloga ovaj aparat dopao. Fotografije jesu najbitniji deo fotoaparata, ali su i dalje samo jedan deo slagalice. Za bilo kakve normalne nezahtevne – a to je gledanje fotografija na PC ekranu, televizoru ili štampanje na uobičajene 10 x 15 cm formate (ili tek malo veće), µ 1040 će ipak pružiti zadovoljavajući nivo kvaliteta fotografija.

Olympus µ 1050 – tehničke karakteristike i sadržaj pakovanja
 

Olympus µ 1050

megapiksela

10

merenje svetla

ESP, Merenje u tački

rezolucije

3648 x 2736 2560 x 1920 2048 x 1536 1600 x 1200 1280 x 960 640 x 480 1920 x 1080

modovi blica

AUTO, Redukcija efekta crvenih ociju, Dopunski bljesak, Iskljuceno

raw

ne

domet blica

0,2 – 5,3 m (ISO 800) (w), 0,3 – 3,7 m (ISO 800) (t)

veličina senzora

1/2.33″

prioritet blende

ne

tip senzora

CCD

prioritet zatvarača

ne

objektiv

6,7 – 20,1 mm

manual

ne

objektiv – ekvivalentno 35mm

38 – 114 mm

podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja

ne

najveći otvor blende

3,5 – 5,0

video klipovi (sa tonom)

640 x 480 / 30 fps, 640 x 480 / 15 fps, 320 x 240 / 30 fps

optički zum

3x

samookidač

10 sec

digitalni zum

5-15x

tip memorije

xD i MicroSD (TransFlash) putem adaptera

autofokus

TTL Autofocus

količina memorije uz aparat

41,6 MB – interna

af lampa

ne

tražilo

ne

ručni fokus

ne

ekran

2.7″, 230000 tačaka

raspon fokusa

0,5m – 8 (širokougaoni) / 0,5m – 8 (tele)

live histogram

da

makro

0,2m – 8 (širokougaoni) / 0,3m – 8 (tele)

playback histogram

da

supermakro

7 cm

konekcija sa računarom

USB 2.0

kompenzacije ekspozicije

+/- 2 EV u koracima od 1/3

baterija

Li ion Li-42B 740 mAh

iso osetljivost

ISO 80, 100, 200, 400, 800, 1600

trajanje baterija

?

brzina zatvarača

4– 1/2000 sec

masa

152 g (bez baterije i kartice)

balans belog

AUTO WB,
Suncano, Oblacno, Sijalica, Fluorescentno 1, Fluorescentno 2, Fluorescentno 3

dimenzije

93 x 62 x 22,6 mm

Sadržaj pakovanja:

– Olympus µ 1050
– Narukvica
– Uputstvo za upotrebu
– Garantni list
– CB-AVC3 (Audio/Video kabl)
– CB-USB6 (USB kabl)
– LI-40C (Punjač za litijum-jonske baterije)
– LI-42B (Punjiva litijum-jonska baterija.)
– OLYMPUS Master 2 (CD-ROM sa softverom)
– MASD-1 (microSD adapter)

Olympus µ 1050 – dizajn, spoljašnost, mogućnosti

Što se gabarita tiče, ovaj aparat je neznatno veći po dimenzijama od 1040 i osetno teži. Po veličini, µ 1050 je malo više ciglast od 1040. Razlika jeste primetna, pogotovo kada se aparati stave jedan pored drugog, ali i dalje se ne može reći da je µ 1050 veliki aparat. Bez problema će se smestiti u bilo koji džep i tek ćete s vremena na vreme primetiti da vam se u nekom čepu nalazi digitalni fotoaparat. Postoji dobar razlog zašto je ovaj aparat malo većih gabarita. On u svojoj oznaci ima SW, a svi oni upućeni znaju da ta oznaka predstavlja aparate otporne na potapanje, padove i smrzavanje. Poznato je već da su svi mju: aparati otporni na vremenske nepogode, kao što su kiša ili sneg, ali SW aparati odlaze korak dalje. Zavisno od modela do modela, oni nose različite specifikacije, a 1050 SW konkretno pruža otpornost na padove do 1.5 m i na potapanje u vodu do 3 metra. Izlišno je govoriti da je za ovakve mogućnosti neophodan vrhunski kvalitet kućišta i beskompromisna završna obrada. SW aparate smo uvek stavljali na vrh fizičkih osobina svih digitalnih fotoaparata generalno, a takav je slučaj i sa 1050 SW modelom – bolje od ovoga, što se tiče fizičkih osobina i kvaliteta, teško da ćete naći, a verovatno nećete naći uopšte.

Ergonomija aparata je solidna, onoliko koliko ovaj aparat to dozvoljava. U odnosu na 1040, ovaj model se malo teže drži, obzirom da je malo viši i veći generalno. Ipak, držati ga jednom rukom i fotografisati nije baš jednostavno. Kao i kod prethodnika, aparat se isključuje i uključuje putem pomeranja poklopca objektiva i blica, kao što na slikama može da se vidi. Kvalitet tastera sa zadnje strane aparata je bolji nego kod slabijeg brata, iako su tasteri manji, obzirom na bolji oblik tastera i, ono što je ključno, njihovo bolji “klik”.

Objektiv je identičan kao kod µ 1040 modela. Pravi raspon objektiva je 6,7 – 20,1 mm, što u kombinaciji sa veličinom senzora od 1/2.33″, dolazimo do zaključka da je žižna daljina 38 – 114 mm kada se vrednost iskaže u formatu ekv. 35 milimetarskoj fotografiji. Ukupan optički zum je 3x, a objektiv vuče malo ka uskom, obzirom da polazi tek od 38mm. Svetlosna moć objektiva f3,5 – 5,0 što znači da je na širokom položaju blenda zatvorenija od standarda čak pola koraka, dok na tele delu tek pola koraka. Sve u svemu, objektiv nije idealan, daleko od toga, ali teško da se išta drugo može očekivati od objektiva postavljenog uspravno, pogotovo u aparatu ovako malih dimenzija.

Dijagonala ekrana iznosi 2.7″. Ekran ima 230.000 tačaka rezolucije i ovo je dobro poznatov LCD koji smo dosta puta viđali na Olympus aparatima i o njemu smo imali samo reči hvale. Tečan prikaz, dobar ugao gledanja, dobre boje, izuzetna oštrina, borba protiv odsjaja i posvetljavanje u mračnim situacijama, sve su to odlike ovog ekrana. LCD tehnologija je odavno doživela svoju kulminaciju i većina ekrana poslednjeg datuma pruža odličan kvalitet – za ovu tehnologiju, a takav je slučaj i kod ovog aparata.

Blic je u poređenju sa µ 1040 modelom bolji za pola koraka. I dalje ne treba očekivati čuda i treba znati da je ovaj blic isključivo za amaterske namene. To znači da će objektiv u dometu od nekoliko metara biti dobro osvetljeni, ali ne i preko toga, kao što se od bilo kog ugrađenog blica u amaterskim aparatima može očekivati. µ 1050 SW u specifikacijama ima jako krupne brojke što se tiče dometa blica, ali su one pri ISO 800, što znači da pri nižim ISO osetljivostima, 1050 daje prosečne, ali opet za ovu klasu, i dalje veoma upotrebljive rezultate.
 

Olympus µ 1050 – prikaz ekrana, makro, performanse

Olympus µ 1050, kao i svoj slabiji brat, ima “periskop” objektiv, ali očigledno je da je ovaj aparat generalno kompleksniji. Pored većih dimenzija za očekivati je da µ 1050 generalno bude kompletniji i komplikovaniji aparat nego 1040. To se može videti na osnovu tabele ispod, ali se, isto tako može videti i, slobodno možemo reći, jedan problem. Naime, uključivanje aparata traje i previše dugo da bi za to mogli da nađemo bilo kakvo objašnjenje. Jedino što nam pada na pamet i što je vrlo verovatno, jeste to da nešto nije u redu sa firmwareom aparata i da će to vrlo brzo da bude otklonjeno. Kao što u tabeli ispod može da se vidi, sve što ima veze sa uključivanjem aparata ili nije dovoljno brzo ili je sporo. Osim tog uključivanja koje, imamo osnova da verujemo, će vrlo moguće biti sređeno kroz noviji FW, ostale performanse deluju u redu. U prevodu, kada je aparat uključen i spreman za rad, µ 1050 deluje brzo kao što aparat stilizovane klase treba da bude.
 

operacija

Olympus µ 1050 (sec.)

uključivanje aparata u mod za fotografisanje

5.18

uključivanje aparata u mod za pregled

3.50

isključivanje aparata iz moda za fotografisanje

1.36

isključivanje aparata iz moda za pregled (objektiv uvučen/izvučen)

0.3 / 1.20

prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

0.75

prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)

2.02 / 2.28

zumiranje (iz wide u tele)

1.67

od isključenog aparata do snimljene fotografije

6.58

Ovaj način testiranja makro (uvećavanje) mogućnosti opisali smo ranije tokom teksta i u ranijim testovima. Ukratko, na LCD ekranu koji ima veličinu tačke 0.264mm (a svaka tačka ima 3, crvena, zelena, plava, pod-tačke) puštamo srednje sivu sliku kako bi inicirali jednako emitovanje sve tri vrste podtačaka. Aparat približivamo najviše dokle može da fokusira i snimamo u najvećoj rezoluciji. Potom iz 100% uvećanja isecamo parče veličine 450 x 200 tačaka. Na ovaj način se dobijaju makro mogućnosti kombinacijom toga koliko je moguće približiti aparat i kolika je ukupna rezolucija (što realna, što u megapikselima izražena) aparata. Za makro mogućnosti se mogu reći da su solidne, mada smo videli i bolje rezultate, pogotovo kasnije tokom teksta kod µ 1060.
 

Kada je reč o mogućnostima fokusiranja µ 1050 je veoma specifičan. Pre svega, sama brzina fokusiranja je relativno slaba. Za šta može da se okrivi brzina objektiva koja je, očigledno, zaslužna i za slabije performanse tamo gde ima veze uključivanje aparata. Sa druge strane, ovaj Olympus ima veoma dobru uspešnost zaključavanja fokusa u teškim situacijama. Izuzetno dobro se snalazi u teškim situacijama i značajno bolje nego slabiji 1040 model. Kada je o lagu okidača reč i po tom pitanju je µ 1050 odličan, jer je lag okidača za jedan amaterski aparat zaista minimalan.

Olympus µ 1050 – fotografije

Kod µ 1050 situacija se u vezi sa kvalitetom fotografija u korenu popravlja. Kada se pogledaju specifikacije, 1040 i 1050 imaju identične objektive i identične senzore. Kada se pogledaju fotografije, deluje da µ 1050 ima više detalja usled kvalitetnijeg objektiva. Ipak, kada se malo više pažnje obrati, vidi se da je inicijalna količina detalja koju propuštaju objektivi ista, ali da µ 1050 na drugim poljima dobija kvalitetnu fotografiju. Ako malo bolje obratimo pažnju, videćemo da su senzori ipak različiti na ova dva aparata, obzirom na ISO vrednosti koje je moguće odabrati. Pre svega, ovaj Olympus ima kvalitetniji kontrast za koji nismo sigurni da li je posledica objektiva ili internog procesiranja, ali to u ovom trenutku nije ni bitno. Bolji konrast itekako znači. Detalji su bolje istaknuti, što čini da deluje da ih ima više.

Pored toga, uz bolji kontrast, vidljive su i bolje reprodukcije boje. Bolje boje dobijene su zbog zdravijeg kontrasta, ali i, očigledno, zbog boljeg procesiranja. Zelena je standardno dobra za Olympus, dok plava, kao i što smo navikli da veoma lepo reprodukuje nebo, što pomaže da celokupan utisak o realnom prikazu bude još veći. Za razliku od µ 1040, ovde su crvene nijanse značajno bolje, što uz bolji kontrast, predstavlja presudan faktor za značajno odvajanje modela 1050 od 1040 po kvalitetu fotografija. Onaj problem koji dele i 1040 i 1050 jesu uglovi koji su pomalo mutni i razmazani, što teško može da se izbegne na malim aparatim, pogotovo sa periskop objektivom.

Kada je reč šumu i visokim ISO mogućnostima, situacija je malo drugačija nego kod µ 1040. Pre svega, nema vrednosti preko 1600, što automatski znači da nema podešavanja gde će aparat da spuštati najveću rezoluciju. Ono što se da primetiti, jeste da na ISO 1600 ima malo više šuma nego µ 1040. Da li kao posledica boljeg procesiranja ili je stvar u tome da bolji kontrast na µ 1050 više ističe šum, u ovom trenutku nije ni bitno. Kod µ 1050 nismo primetili “problem” kod ISO 800 koji smo videlia na µ 1040, tako da je količina šuma i uklanjanja šuma/detalja kod ovog Olympusa linearna i ISO 800 izgleda primetno bolje nego na µ 1040, što govori u prilog tome da ova dva aparata ipak nemaju identične senzore. Sve u svemu, situacija sa šumom na visokim ISO je prilično dobra na µ 1050, što je već neko vreme standard industrije i nikakve veće oscilacije nismo očekivali.

Olympus µ 1060 – tehničke karakteristike i sadržaj pakovanja
 

megapiksela

10

merenje svetla

ESP, Merenje u tački

rezolucije

3648 x 2736 2560 x 1920 2048 x 1536 1600 x 1200 1280 x 960 640 x 480 1920 x 1080

modovi blica

AUTO, Redukcija efekta crvenih ociju, Dopunski bljesak, Iskljuceno

raw

ne

domet blica

0,1 – 4,8 m (ISO 800) (w), 0,6 – 3,2 m (ISO 800) (t)

veličina senzora

1/2.33″

prioritet blende

ne

tip senzora

CCD

prioritet zatvarača

ne

objektiv

6,6 – 46,2 mm

manual

ne

objektiv – ekvivalentno 35mm

37 – 260 mm

podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja

ne

najveći otvor blende

3,5 – 5,3

video klipovi (sa tonom)

640 x 480 / 30 fps, 640 x 480 / 15 fps, 320 x 240 / 30 fps

optički zum

7x

samookidač

10 sec

digitalni zum

5-35x

tip memorije

xD i MicroSD (TransFlash) putem adaptera

autofokus

TTL Autofocus

količina memorije uz aparat

41,1 MB – interna

af lampa

ne

tražilo

ne

ručni fokus

ne

ekran

2.7″, 230000 tačaka

raspon fokusa

0,7m – 8 (širokougaoni) / 0,7m – 8 (tele)

live histogram

da

makro

0,1m – 8 (širokougaoni) / 0,6m – 8 (tele)

playback histogram

da

supermakro

2 cm

konekcija sa računarom

USB 2.0

kompenzacije ekspozicije

+/- 2 EV u koracima od 1/3

baterija

Li ion Li-42B 740 mAh

iso osetljivost

ISO 64, 100, 200, 400, 800, 1600, 3200*, 6400*
* U režimu smanjenog broja piksela

trajanje baterija

?

brzina zatvarača

4– 1/2000 sec

masa

128 g (bez baterije i kartice)

balans belog

AUTO WB,
Suncano, Oblacno, Sijalica, Fluorescentno 1, Fluorescentno 2, Fluorescentno 3

dimenzije

93,7 x 56,4 x 25,1 mm

Sadržaj pakovanja:

– Olympus µ 1060
– Narukvica
– Uputstvo za upotrebu
– Garantni list
– CB-AVC3 (Audio/Video kabl)
– CB-USB6 (USB kabl)
– LI-42B (Punjiva litijum-jonska baterija.)
– LI-40C (Punjač za litijum-jonske baterije)
– OLYMPUS Master 2 (CD-ROM sa softverom)
– MASD-1 (microSD adapter)

Olympus µ 1060 – dizajn, spoljašnost, mogućnosti

Olympus µ 1060 ima, čini se, idealne gabarite. Malo manja visina i malo veća debljina učiniće da ovaj aparat bude nezgodniji da se nosi u džepu košulje, ali da bude udobniji u bilo kojem drugom džepu. 128 grama deluje kao izuzetno mala masa za jedan stilizovani aparat klasične konstrukcije. Sve u svemu, smatramo da je ovo aparat najbolje kombinacije dimenzija i mase od sva tri koja su se našla na testu. Kvalitet materijala od kojih je izrađeno kućište je za korak slabiji nego kod predhodna dva mju: aparata. Nemojte to pogrešno da shvatite, jer 1040 i 1050 SW imaju zaista vanserijska kućišta, tako da su materijali od kojih je urađeno µ 1060 i dalje vrlo dobri. Završna obrada dobija čistu peticu, a isto može da se kaže i za pakovanje aparata. Ceo aparat je veoma čvrst, deluje dugotrajno i postojano, dok na njemu ništa ne krcka ili ima tendenciju da se polomi ili otpadne.

Ergonomija koju nudi µ 1060 uopšte nije za potcenjivanje, kada se uzme u obzir koja je klasa aparata u pitanju. Aparat je u jednom delu tanji, a u drugom deblji (tamo gde se drži desnom rukom) što pruža sasvim solidan osećaj prilikom držanja u ruci. Sa zadnje strane nalaze se tasteri koji su prilično veliki i dovoljno udaljeni jedan od drugog. Jedino što zameramo tasterima jeste nešto teži i tvrđi “klik”, koji pruža pomalo grub osećaj, koji nije u skladu sa ostalim osobinama aparata.

Klasična konstrukcija aparata, iznad svega, omogućila je smeštanje klasičnog objektiva u ovaj aparat. Ipak, sve se može reći za ovaj objektiv, ali kada se pogleda klasa aparata, ne može reći da je klasičan. Realan raspon objektiva je 6,6 – 46,2 mm, a kada se u računicu ubaci veličina CCD senzora od 1/2.33″ dobije se da je raspon objektiva ekv. 35-milimetarskom formatu 37 – 260 mm. Laički rečeno, Olympus µ 1060 ima objektiv sa 7x optičkim zumom, što za ovu klasu aparata deluje zaista impresivno. Ipak, ono što nije impresivno, jeste što ovaj objektiv kreće tek od 37 mm. Nije da to predstavlja problem, ali činjenica je da je implementiranje širih objektiva u ovom trenutku popularno na amaterskim aparatima, čak i na ovim aparatima kod kojih egzibicije sa objektivima nisu baš lagane. Svetlosna moć iznosi f3,5 – 5,3, što znači da je blenda zatvorena i dva koraka i na širokom i na tele delu, što nije baš nepremostiv problem, ali bilo bi dobro kada bi µ 1060 ipak imao malo svetliji objektiv.

Ekran koji stiže na ovom aparatu je isti kao na prethodna dva aparata i kao na većini današnjih novih Olympus digitalnih fotoaparata. Njegova dijagonala je 2.7″, a ukupan broj tačaka negde oko 230.000. Ekran je odličan gotovo po svim aspektima: oštrina, boja, ugao gledanja, borba protiv odsjaja, posvetljavanje i tečnost prikaza. Ipak, ono što nalazimo kao manu, donekle može da bude činjenica što konkurencija (npr Canon) je na neke svoje aparate u ovoj klasi stavila ekrane veličine dijagonale 3″. Ne kažemo da je to ključno ili veoma bitno, već prosto konstatujemo da je tu možda bilo prostora i za ekran malo veće dijagonale (kad je to već moda industrije).

Jačina blica je malo iznadprosečna. Opet, nemojte da vas zavaraju malo krupnije brojke u specifikacijama, jer one važe za ISO 800. Naravno, jesu fotografije pri ISO 800, ali su se do sada specifikacije obično izražavale za ISO 200. Sve u svemu, blic je dobar za amaterske potrebe – što znači da će objekti biti lepo osvetljeni ukoliko se nalaze nekoliko metara daleko od aparata, ali za sve preko toga ovaj aparat neće biti dobar, kao i u ostalom i 99% amaterskih aparata.

Olympus µ 1060 – prikaz ekrana, makro, performanse

Što se tiče sveukupnog osećaja realnog korišćenja, performansi, lagova i makro mogućnosti, moglo bi se reći da je µ 1060 najbolji kompromis od tri aparata koja su se našla na ovom testu. To se i moglo očekivati, obzirom da ovaj Olympus nosi klasičnu konstrukciju objektiva pre svega, ali i aparata generalno. Što se tiče brzinskih rezultata, µ 1060 zaista malo zaostaje za µ 1040 koji ima bolje predispozicije za ostvarivanje boljih performansi. Svi rezultati deluju dosta dobro, naravno, uvek ima prostora za poboljšanja, ali sva ta poboljšanja je teško osetiti u realnom radu i vide se tek kao rezultat na štoperici. Sve u svemu, jako dobri rezultati koje daje ovaj aparat.
 

operacija

Olympus µ 1060 (sec.)

uključivanje aparata u mod za fotografisanje

1.69

uključivanje aparata u mod za pregled

2.78

isključivanje aparata iz moda za fotografisanje

1.43

isključivanje aparata iz moda za pregled (objektiv uvučen/izvučen)

0.1 / 1.60

prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

1.25

prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)

0.78 / 1.97

zumiranje (iz wide u tele)

0.93

od isključenog aparata do snimljene fotografije

4.00

Spomenuta klasična konstrukcija aparata, očigledno je doprinela da µ 1060 ima najbolje makro mogućnosti u poređenju sa dva konkurenta iz iste kuće. Ne samo to, µ 1060 pruža respektabilne makro kada se poredi sa bilo kojim aparatom. Ovo što na slici ispod vidimo je snimal tačke LCD ekrana. Svaka tačka, veličine 0.264 milimetra, sastavljena je od tri podtačke. A slika ispod je isečak iz 100% uvećanja – podsećamo čak 12 pod-tačaka je široko tek malo više od milimetar, što u pravom svetlu pokazuje odlične makro mogućnosti ovog aparata.
 

Što se tiče mogućnosti fokusiranja, µ 1060 nije tako sjajan kao što bi smo želeli. U odnosu na obične digitalce, brzina fokusiranja i snalaženje u teškim svetlosnim uslovima (samim tim i zaključavanje fokusa u problematičnim svetlosnim uslovima) od strane µ 1060 je sasvim solidno. Ipak, u kategoriji stilizovanih aparata, koji po pravilu imaju odlične mogućnosti fokusiranja, među kojima podrazumevamo brzinu fokusiranja i snalaženje u teškim uslovima, µ 1060 ostvaruje osrednje rezultate. Ne kažemo da će to predstavljati bilo kakav problem, ali činjenica je da smo viđali i druge Olympuse, a i aparate drugih kuća, predstavnika ove klase, koji imaju bolje fokusiranje.

Olympus µ 1060 – fotografije

Kao što je i moglo da se očekuje, µ 1060 od tri aparata sa ovog testa postiže najbolje rezultate. To ne znači da su rezultati perfektni, jer to od aparata stilizovane klase ne može ni da se očekuje, ali se slobodno može reći da je µ 1060 ima respektabilno dobar kvalitet za jedan džepni aparat. Nivo “dnevnog” šuma pri niskim ISO osetljivostima skoro pa nije vidljiv. Uz dobar kontrast, to implicira da je nivo detalja na visokom nivou za ovu klasu fotoaparata. Ono po čemu je µ 1060 takođe bolji od druga dva Olympus aparata, jesu uglovi koji su značajno kvalitetniji. Uglovi, kao što se od jednog malog aparata moglo očekivati, nisu savršeni, ali zahvaljujući klasičnom objektivu jesu značajno bolji nego kod aparata sa “periskop” objektivom. Kada je reč o bojama, kod µ 1060 su one konačno onakve kakve trebaju i kako nas je Olympus navikao. Olympus je uvek bio od onih proizvođača koji je insistirao na što vernijem kvalitetu prikaza, što uz malo procesiranje šuma i detalja, iznad svega znači da boje pružaju što realniji prikaz. Ukratko, najviše se ističu bogata zelena i neutralna plava boja, koje su osnova prirodnog prikaza. Crvene nijanse su takođe dobro ukroćene i lepo reprodukovane, što svekupno doprinosi realnom prikazu u poznatom Olympus maniru.

Olympus µ 1060 ostvaruje osetno drugačije rezultate na visokim ISO u odnosu na druga dva aparat u ovom testu. Pre svega, od najvećih ISO podešavanja, µ 1060 ima 3200 i 6400 prilikom kojih aparat spušta korišćenu rezoluciju aparata na 3 MP. Ova dva moda su upotrebljiva samo za gledanje na ekranu ili eventualno 10 x 15 cm štampu, obzirom da je uklanjanje šuma u ova dva moda izuzetno agresivno i gubitak detalja je veliki. Što se tiče onih uobičajnijih visokih ISO osetljivosti, kao što su ISO 1600 ili 800, primetili smo da postoji određeni nivo kolornog šuma, dok je kod prethodna dva aparata ipak dominirao monohromatski šum. Kod µ 1060 vidljiva je kombinacija kolornog i monohromatskog šuma i generalno gledao, pri ISO 800 i ISO 1600 je količina šuma kod ovog aparata izraženija nego kod prethodna dva, ali treba imati na umu da je isto tako i količina detalja osetno veća. Ovo samo znači da je primenjen blaži nivo procesiranja i uklanjanja šuma, što dovodi do zaključka da Olympus nije hteo izvorno kvalitetnu fotografiju (za ovu klasu fotoaparata) da naruši za oštrijim procesiranjem. Sve u svemu, do ISO 400 sve deluje prilično čisto i upotrevljivo. ISO 800 i ISO 1600 deluju dobro za običan pregled ili štampanje malih formata, dok je za bolje rezultate potrebno malo obrade fotografije, pre svega uklanjanja šuma, ali kako je generalno dobra osnova zadržana, veštija ruka može da čak i na visokim ISO podešavanjima može da izvuče sasvim solidne rezultate za ovu klasu fotoaparata.

Utisci

Iako ova tri aparata imaju oznaku koja se razlikuje samo u po jednom broju, razlike između njih, ipak, nisu male. Olympus mju: 1040 je aparat koji svoje kupce mora da nađe među onima koji cene izuzetno male dimenzije i masu. Takođe, dobra osobina koju donosi ovaj aparat jesu i brze performanse. Ono što zameramo ovom aparatu jeste kvalitet fotografija. Prvo smo pomislili da je u pitanju objektiv, ali se kasnije ispostavilo da je objektiv isti kao kod 1050 modela, pa smo onda sigurni bili da je u pitanju senzor koji je kriv za slabije rezultate što se tiče kvaliteta fotografija. Ne kažemo da su fotografije neupotrebljive, daleko od toga, ali sigurno da su mogle i morale da budu malo bolje. Ipak, ukoliko vam je do elegancije koja se ne primećuje u prednjem džepu košulje – teško je naći nešto pogodnije od mju: 1040.

Što se tiče µ 1050 njegova najbitnija osobina jeste kućište otporno na potapanje i padove. Iskreni da budemo, to bi trebalo da bude jedini razlog ukoliko razmatrate ovaj aparat. Ne zato što je µ 1050 loš, daleko od toga, ali Olympus (i drugi proizvođači) nude bolje obične fotoaparate za obične potrebe. Nije µ dobar samo ukoliko planirate da ronite, već generalno kvalitetno kućište znači da će ovaj aparat biti sigurniji na nekim drugim poljima, kao što je, recimo, gradilište? Ili bilo koji slični uslovi koji iziskuju da aparat istrpi neki pad ili neku jaku prašinu, polivanje ili slično. µ 1050 ima sasvim solidan kvalitet fotografija i makro, ali ono što nam smeta jesu performanse. Zapravo brzina paljenja ovog aparata u mnogome ometa ukupne perofrmanse koje ostavlja Olympus mju: 1050. Ovaj digitalni fotoaparat je sasvim dobar, ali kao što smo već rekli, ukoliko ne planirate da ronite ili da ga nosite na neke opasne lokacije, pogledajte neki običniji aparat (recimo 1060), jer ćete za iste ili slične novce dobiti više. Nema potrebe plaćati zaptiveno kućište ukoliko vam to ne treba. Sa druge strane, ukoliko vam to treba, jako je mali broj aparata sa takvim mogućnostima, a Olympus je na tom polju već veoma iskusan.
 

Olympus µ 1060 je ipak aparat koji bi izabrali kao pobednika, iako forma ovog testa uopšte nije bila uporedna i uopšte nismo imali nameru da od ovih aparata pravimo suparnike. Po našem mišljenju, klasična konstrukcija aparata, omogućila je najbolji ergonomiju. Pored toga, ta konstrukcija je donela značajno napredniji objektiv nego kod prethodna dva modela, što nikako nije za zanemariti. Performanse su između dva rođaka, ali opet bliže 1040 modelu, što znači da je 1060 veoma brz. Kvalitet fotografija je osetno bolji, što je i još jedan razlog zašto se nama 1060 najviše dopao. Ovaj Olympus je klasičan aparat stilizovane klase u kojoj Olympus ima dosta iskustva, još od ere aparata koji su snimali na film. Aparat se ističe kvalitetom fotografija, performansama i objektivom. Dimenzije, masa i ergonomija su optimalne za ovu klasu aparata, dok nešto slabije kućište nego što imaju dva gore opisana aparata nikako ne utiče na ukupnu pozitivnu ocenu o mju: 1060. Upravo je ovo aparat koji trebate da uzmete od Olympus ukoliko želite da ga stavite “na crtu” sa konkurencijom, kao što su Ixusi ili F serija Fujia. Baš zato što ja na njemu sve jako lepo izbalansirano.

Sve u svemu, zaključak je više nego jednostavan, iako se to ne bi moglo reći na osnovu oznaka aparata. µ 1040 je dobar ukoliko su vam bitne jako male dimenzije i takav oblik aparata. µ 1050 je neophodan ukoliko ćete na ronjenje sa aparatom ili tako ga nosite tamo gde vam aparat može ispasti ili ga oštetiti i generalno gde je potreban jači aparat nego 99% ostalih. µ 1060 odličan za sve ostalo, s toga ovaj aparat savetujemo ukoliko imate uobičajene potrebe.
 

Olympus µ 1040

Olympus µ 1050 SW

Olympus µ 1060

Za:

– mali gabariti
– performanse
– kvalitet materijala
– izrada kućišta
– ekran

Za:

– mali gabariti
– kvalitet materijala
– izrada kućišta: otporno na padove i potapanje
– ekran

Za:

– mali gabariti
– performanse
– kvalitet fotografija
– ergonomija
– ekran
– makro
– domet objektiv

Protiv:

– kvalitet fotografija
– makro
– svetlosna moć objektiva
– blic

Protiv:

– performanse
– svetlosna moć objektiva

Protiv:

– slabije kućište nego druga dva aparata
– pomalo uzak objektiv
– svetlosna moć objektiva

Aparate na test ustupio Olympus.