Branko Mitić MILC je skraćenica za napredne (veliki senzor, performanse…) fotoaparate sa izmenjivim objektivima koji ne poseduju sistem ogledala za relean prikaz u tražilu. Štaviše, ovi fotoaparati obično nemaju tražilo ili je ono EVF tipa, a u ređim slučajevima može se dokupiti optičko tražilo, koje (naravno) nije “povezano” sa objektivom i pruža približno realan prikaz samo za jedan objektiv. Olympus nije prvi predstavio ovakav aparat, ali je u drugoj polovini 2009. Olympus E-P1 bio prvi aparat (n)ove klase za koga su bili izuzetno zainteresovani svi korisnici, od amatera do prekaljenih profesionalaca – svako zbog svojih razloga. Već je tada bilo jasno da će “eksperiment” uspeti, a tzv. “Pen” serija Olympus aparata je preko noći (ponovo) postala uzdanica ove japanske marke.
Olympus je Pen seriju marljivo unapređivao – čini se više nego druge serije. Pa je tako Olympus pomalo zaboravio na prave DSLR fotoaparate, mada postoje određene najave da će se u 2012. godini situacija za DSLR Olympuse popraviti. Pen serija je doživela treću generaciju, u kojoj su prisutna čak tri fotoaparata. E-P1 je bio odličan fotoaparat, a kao što smo rekli, Olympus je pažljivo unapređivao novije modele, pa se tako značajno bolji rezultati mogu očekivati od E-P3 modela. Mada se mora priznati da ni klasični DSLR aparati (drugih marki) nisu zapostavljeni u razvoju, a postoji nekoliko modela koji nude odličnu cenu i video mod, što znači da su MILC aparati dobili još jaču konkurenciju, ma koliko brzo napredovali.
E-P3 je najbolji od tri aktuelna Pen aparata, a značajno unapređenje u odnosu na orethodnika je blic koji se sada nalazi na samom aparatu, kao i ekran osetljiv na dodir. E-P3 krasi retro izgled, mada je to slučaj sa većinom MILC fotoaparata, koji su kao stvoreni za dizajn iz 60-ih godina. Za razliku od mnogih drugih proizvođača, Olympus se može pohvaliti da su prvi Pen fotoaparati nastali u isto vreme kad i Bitlsi, ali i bili jednako uspešni. Međutim, sadašnjost je ono što nas interesuje, a u sadašnjosti bolje Olympuse od Pen fotoaparata nećete naći. U zadnje vreme smo predstavili nekoliko ozbiljnih fotoaparata, kao što su Nikon D5100, Canon 600D, Panasonic G3, od kojih svako na svoj način može predstavljati konkurenciju E-P3 modelu.
Prvi utisak je veoma bitan, ali nije presudan. Kada smo E-P3 izvadili iz kutije, osećaj je bio krajnje pozitivan. Od dizajna, preko veličine, rasporeda tastera i korišćenih materijala, sve se činilo izuzetno kvalitetno i odmereno. Primera radi, Panasonic G3, ma koliko bio fotoaparat sa ogromnim mogućnostima, tokom celog testiranja je ostavljao utisak jeftinijeg, gotovo dečjeg DSLR aparata, ne zbog svojihi mogućnosti, već zbog nedovoljno rafinirane spoljašnosti. Prve reči kada vidite i dodirnete E-P3 biće “to je to”. E-P3 ima u isto vreme dizajnerski čiste linije, ali i tastere i mesta za dodatke bitne za napredno korišćenje. Kvalitet svih tastera je odličan, a sa zadnje strane se nalaze i dva kružna kontrolera. Najveća fizička novina u odnosu na prethodnika je ugrađen blic i ekran osetljiv na dodir. Dok se ostale promene mogu okarakterisati kao klasična evolucija.
Olympus E-P3 ima OLED ekran osetljiv na dodir sa dijagonalom od 3″ i 610.000 tačaka. Kako ekran ima PenTile raspored piksela, ova rezolucija je približna VGA ekranima, koji imaju rezoluciju oko 900.000 tačaka. U foto svetu, podsećamo, računa se ukupan broj subpiksela (dok kod većine drugih uređaja, celi pikseli). Ekran je izuzetno prijatan za gledanje, a lepo dizajnirani meniji aparata čine da ekran čak i u menijima izgleda veoma kvalitetno. Pored sjajnog prikaza, E-P3 ima najbolji “touch” koji smo videli na ekranima fotoaparata. Razlog za to leži u tome što je (konačno) korišćena kapacitivna tehnologija, koja je jedna od najznačajnijih osobina zbog kojih je iPhone promešao karte u svetu mobilnih telefona pre nekoliko godina (da ne iskoristimo neku “težu” frazu). Dodavanje kapacitivnog ekrana na fotoaparat neće proći toliko zapaženo, niti ekonomski po Olympus značajno, ali će pomoći u tome da se komande na dodir olakšaju i po prvi put koriste za ozbiljne stvari, a ne samo za pokazivanje. Olympus je ugradio blic na zanimljiv i koristan način. MILC aparati jesu manji, ali imaju velike senzore i objektive (skoro) kao DSLR, pa je klasično postavljanje blica rizično, jer se lako može desiti da objekiv “baca” senku. Ugrađeni blic se podiže visoko u odnosu na veličinu aparata, što je dobro i za spomenuti “problem”, ali i za izbegavanje crvenih očiju. Blic je dovoljno jak za potrebe većine korisnika ovakvog aparata, a za one sa specifičnim potrebama prisutna je stopica za eksterni blic.
Odmah kod stopice nalazi se konektor za dodatnu elektronsku opremu Pen aparata. Štaviše, plastična zaštita stopice i konektora je iz jednog dela. Na ovaj konektor se može postaviti elektronsko VF2 tražilo, ali i konektor za bežično deljenje snimljenog materijala. E-P3 poseduje narandžastu AF lampu koja se pokazala korisna, a koja uz unapređeni AF sistem omogućava da E-P3 bude jedan od najbržih fotoaparata za fokusiranje. Sa donje strane nalazi se poklopac ispod koga se smeštaju baterija i SD/SDHC/SDXC kartica. Pristup bateriji i kartici neće biti moguć sa većine stativa, a interesantno je da metalni navoj za stativ nije u ravni sa objektivom. Uobičajeno je da se kaže da je bitno da napredni aparati imaju navoj za stativ u ravni sa objektivom, ali se postavlja pitanje kojem delu korisnika je to zaista potrebno. Sa desne strane fotoaparata nalazi se univerzalni USB/AV priključak, kao i mini HDMI. HDMI port poseduje CEC protokol, pa tako reprodukciju sa fotoaparata možete kontrolisati putem daljinskog upravljača televizora (ako vaš televizor podržava CEC). Olympus E-P3 ima “kockasti” retro dizajn i zbog toga ne može u ruci da leži dobro koliko klasični DSLR aparata. Sa prednje strane aparata, Olympus je uradio zanimljiv trik. Naime, grip aparata može da se odšrafi i na to mesto da se postavi neki veći ili prosto da se ne koristi grip. Na ovaj način, moguće je unaprediti ležanje u ruci ili eliminisanjem gripa uštedeti koji milimetar. Olympus E-P3 iako nema oble linije pogodne za šaku, zbog svoje srednje veličine lako se nosi i drži u ruci. Aparat ima optimalan broj tastera za svoju klasu koji su kvalitetno poređani. U odnosu na prethodne modele, mogu se videti neke promene, uglavnom pozitivne, za koje gotovo da nije potreban period privikavanja. FN2 taster se nalazi sa gornje strane, gde je točkić sa modovima, okidač i taster za uključivanje aparata. Svi ostali tasteri nalaze se sa zadnje strane, među kojima je i FN1 – drugi taster koji je moguće podesiti po želji. Mada treba znati da je čak i kursorske tastere u određenoj meri moguće promeniti u menijima.
Kursorski taster je ujedno i rotacioni kontroler. Poput naprednih DSLR aparata, E-P3 ima dva kružna kontrolera, od kojih je drugi, sada već tradicionalni za Pen aparate, postavljen vertikalno. Oba kružna kontrolera su prilično kvalitetna, pogotovo vertikalni, koji zahteva malo vremena za navikavanje, pošto traži nešto žustriji pokret desnim palcem. Ekran osetljiv na dodir – što podrazumeva fizički odziv ekrana i softversku ideju – definitivno je najbolji ovog tipa koji smo do sada testirali. Prvi razlog za to je korišćena kapacitivna tehnologija, mada vas moramo upozoriti da ovaj ekran neće raditi sa većinom rukavica. Drugi razlog naše pozitivne ocene jesu softverska rešenja u vezi sa ekranom, koja su minimizirana – što je dobra stvar.
Putem ekrana možete da menjate fotografije, odredite tačku fokusa, direktno fotografišete ili zumirate fotografije. Ovo je ujedno i ono što prosečan korisnik danas maksimalno može da “podnese”, mada ne sumnjamo da će neki budući E-P7 jednog dana na zadnjoj strani imati samo veliki touchscreen. Jedino što možemo da zamerimo jeste što ekran nema pinch-to-zoom opciju, iako kapacitivan ekran to omogućava. Veoma bitna karakteristika je i to što predeli za dodirivanje ekrana ne narušavaju izgled interfejsa na bilo koji način. Izbor AF tačke je urađen na najbolji mogući način. Moguće je prosto dodirnuti ekran tamo gde želite da aparat fokusira. Ukoliko ne želite da koristite ekran, klikom u levo dobijate 35 polja među kojima putem kursora birate koje će da bude AF tačka. Ukoliko se na pola puta predomislite, možete na jedno od tih polja dodirnuti prstom i AF tačka će opet biti izabrana. Mada upozoravamo da postoji opcija u menijima koja potpuno isključuje touchscreen opciju.
prostim dodiramo na ekran bira se tačka fokusa, brže nego na bilo koji način
Što se tiče menija, Olympus je u isto vreme želeo da napravi čiste i jasne menije, ali i da ponudi veliki broj opcija i podešavanja. Bez ustručavanja, moramo reći da meniji nisu najjednostavniji, ali ne možemo reći da je Olympus bilo šta pogrešio. Većina osnovnih komandi radi se preko tastera, brzog menija ili samog ekrana. Ipak, ukoliko nešto napredno želite da uraditi u menijima, čini će vam se da opcija ima puno i da pojedinima nećete moći da zapamtite lokaciju. Potrebno je određeno vreme dok proučite sva napredna podešavanja, ali ćete da na kraju ipak biti zadovoljnim onim što E-P3 može da uradi. Objektiv M.ZUIKO DIGITAL 14-42mm 1:3.5-5.6 II koji smo imali tokom testiranja, karakterističan je “kit” objektiv, mada se u bogatijim pakovanjima mogu naći drugi objektivi. Kako Micro Four Third senzor ima crop faktor 2x, to znači da u ekvivalentnom lajka formatu ovaj objektiv ima raspon od 28-84mm. Svetlosna moć je identična kao kod svih drugih “početnih” objektiva i iznosi f3.5-5.6.
Ovaj objektiv nema stabilizaciju, a razlog za to je što se stabilizacija odvija putem pomeranja senzora. U menijima je moguće izabrati tri principa stabilizacije ili je u potpunosti isključiti. U praksi se ovaj način stabilizacije pokazao polovično. Kada su u pitanju dugačke ekspozicije (niske brzine zatvarača) u širokom kadru stabilizacija se pokazala krajnje korisna. Ipak, prilikom snimanja videa pri 42mm i težim svetlosnim uslovima, pokazalo se da ovakva stabilizacija nije uvek najbolja za snimanje videa.
Sam objektiv je napravljen od plastike, ali je dovoljno kvaliteta da bi bio “kit”. Objektiv ima zanimljivu karakteristiku, kao i u prethodnim slučajevima, da može gotovo da prepolovi zapreminu u situacijama kada se ne koristi. Štaviše, ako skinete objektiv i “uvučete” ga, potom ga stavite u jedna džep, a aparat u drugi (ne zaboravite na poklopce), možete čak i u tanjoj jakni da nosite aparat, a da se to ne primeti. Jedino što bismo voleli da vidimo jeste prsten fokusa koji mehaničk pomera sočiva unutar objektiva, a ne elektronski.
Što se tiče oštrine objektiva, kako po centralnom delu, tako i u uglovima, najbolji rezultati se dobijaju na “srednjim” otvorima blende, što možete videti na primerima ispod:
MILC fotoaparati koriste isti princip fokusiranja kao i kompakti, odnosno drugačiji u odnosu na klasične DSLR aparate. Zbog većeg senzora i objektiva (u odnosu na kompakte), u početku su postojali određeni problemi sa brzinom fokusiranja. Olympus je kod svakog novog aparata unapređivao performanse, a može se reći da E-P3 konačno fokusira brzo onoliko koliko je potrebno. Olympus AF sistem označava kao “120hz Fast AF” što u prevodu znači – prilično brz kontrasni sistem fokusiranja. Samo fokusiranje i fotografisanje statičnih objekata odvija se veoma brzo, bez ikakvog laga okidača. U nemalom broju statičnih situacija E-P3 lako može da pokaže bolje rezultate nego DSLR aparati.
Ipak, problem mogu biti pokretni objekti, mada se mora reći da je taj problem uobičajen za gotovo sve kompakte i većinu MILC aparata. Ukoliko fotografišete pokretni objekat “rafalom” (što se može pretpostaviti), nećete moći da kadrirate, jer aparat ne zadržava živi prikaz. E-P3 ima opciju da AF sistem automatski prati izabran objekat, ali i pored toga morate da nagađate da li se on i dalje nalazi u kadru. Ono se moglo očekivati i za ovakve namene potrebna je fazna detekcija fokusa kakvu imaju DSLR aparati. Bez obzira, može se reći da je E-P3 pokazao izuzetne rezultate što se tiče brzine i preciznosti fokusiranja, uz očekivana (za ovu konstrukciju) ograničenja. Što se tiče fotografisanja sekvenci, odnosno “rafal” mod (“continouos” ili “brust”), E-P3 nije razočarao. Štaviše, ovi rezultati će zadovoljiti većinu zainteresovanih kupaca, a bolji rezultati se prosto ne mogu očekivati od ove klase fotoaparata. Testiranje smo radili sa Transcend 8GB Class 10 SD karticom, a rezultati su sledeći: JPEG količina fotografija do punjenja bafera: 20 fotografija po sekundi: 3,28 fotografija po sekundi pri popunjenom baferu: 2,17 pražnjenje bafera: 5s
RAW količina fotografija do punjenja bafera: 12 fotografija po sekundi: 3,4 fotografija po sekundi pri popunjenom baferu: 1,45 pražnnjenje bafera: 6,43s
RAW+JPEG količina fotografija do punjenja bafera: 10 fotografija po sekundi: 3,45 fotografija po sekundi pri popunjenom baferu: 0,87 pražnnjenje bafera: 9,96s
Kada je reč o operacionim kontrolama, E-P3 nudi rezultate gotovo kao DSLR, a bez štoperice je teško primetiti bilo kakve razlike. E-P3 zahvaljujući procesoru sa dva jezgra omogućava kontinuiran rad bez kočenja i brze reakcije:
Uključivanje aparata: 0,7s Uključivanje aparata u pregled: ne Isključivanje aparata: 1,3s Isključivanje aparata iz pregleda: 1,2s Prelazak iz moda za foto u pregled: 0,7s Prelazak iz pregelda u foto mod: 0,2s Zumiranje: ručno Od isključenog aparata do prve fotografije: 1,2s
Card Setup – brisanje kartice Reset/Myset – resetovanje menija Pictre Mode – biranje boja/dinamike Image size/quality – veličina fotografija i nivo kompresije Image Aspect – odnos stranica
Drive mode – brzina fotografisanja Image Stabillizer – tip stabilizacije Bracketing – snimanje sekvenci sa različitim podešavanjima Multiple Exposure – višestruka ekspozicija Flash Exposure Compensation – korigovanje ekspozicije blicem Flash RC Mode – daljinska kontrola bliceva Digital Tele-converter – digitalni tele “konverter”
Slide show – automatska reprodukcija Rotate enable – automatsko rotiranje Edit – uređivanje fotografija DPOF Print Order – označavanje fotografija za štampu Reset Protect – uklanjanje zaštite sa obeleženih fotografija
Olympus PenPal share – bežično deljenje fotografija (putem PenPal dodatka) Olympus PenPal Album – bežično deljenje albuma (putem PenPal dodatka) Electronic Viewfinder – podešavanje elektronskog tražila (dodatna oprema)
Date / Time – datum i vreme Language – jezik LCD Adjust – podešavanje ekrana Record View – dužina pregleda tek snimljene fotografije Settings / Acc. Port menu display – definisanje strukture menija Firmware – prikaz verzije firmwarea tela i objektiva
AF mode – mod fokusa Full-time AF – konstantan fokus AF area – podešavanje AF predela […] Set Up – način pomeranja AF tačaka Reset lens – resetovanje ekrana Bulb focusing – fokusiranje kod “Bulb” ekspozicije Focus ring – smer prstena fokusa MF Assist – asistencija prilikom ručnog fokusa […] Set Home – podešavanje “početne” AF tačke kada se ista resetuje preko tastera (ukoliko se isti predefiniše) AF Illuminat. – lampa za asistenciju fokusiranja Face Priority – prioritet fokusiranja lica AEL/AFL – biranje AEL/AFL moda prilikom pritiska taster/okidača AEL/AFL MEMO – podešavanje da li taster treba da bude zadržan za AEL Button Function – menjanje funkcija tastera Dial function – podešavanje točkića Dial direction – smer točkića Dial Lock – “zaključavanje” zadnjeg točkića RLS Priority S – čekanje fokusa pri S-AF modu RLS Priority C – čekanje fokusa pri C-AF modu HDMI – HDMI izlaz Video out – NTSC ili PAL Info settings – podešavanje nivoa informacija Camera Control Settings – dostupnost kontrola zavisno od moda snimanja Picture Mode Settings – uključivanje ili isključivanje korišćenja podešavanja boja, dinamika i ART filtera Histogram Settings – podešavanje oznake dinamike histograma Mode Guide – uputstva za mdoove Live View boost – povećanje osvetljenja prikaza (kada je potrebno) Arf LV mode – podešavanje pregleda ART filtera pre fotografisanja Play Close-up Mode – podešavanje zumiranog prikaza u pregledu Info Off – zadržavanje ili gašenje posle 10 sec Backlit LCD – automatsko isključivanje ekrana Sleep – automatsko isključivanje fotoaparata Beep – uključivanje/isključivanje “bip” tona Volume – glasnoća tona USB Mode – USB mod Ev step – Ev koraci Metering mode – mod merenja svetla AEL Metering – mod merenja kada se koristi AEL ISO – osetljivost senzora ISO step – trećina ili cela blenda ISO koraka ISO-Auto set – definisanje limita ISO auto opcije ISO-Auto – definisanje u kojim modovima se pojavljuje ISO auto opcija Bulb timer – podešavanje najduže ekspozicije za Bulb Anti-Shock – opcija koja “kopira” opciju podizanja ogledala kod SLR fotoaparata Flash X-Sync – X-Sync brzina Flash slow limit – donji limit ekspozicije za korišćenje blica Flash + EV comp – povezivanje parametara ekspozicije sa jačinom blica za korigovanje ekspozicije Noise reduction – uklanjanje šuma kod dugih ekspozicija Noise filter – nivo procesiranja šuma White balance – fino korigovanje balansa belog ALL WB comp – korigovanje svih predefinisanih balansa belog Auto WB Keep Warm Color – toplija setovanja pri Auto WB opciji Flash + WB – automatsko menjanje WB opcije kod fotografisanja blicem Color space – sRGB ili Adobre RGB Shading comp – automatsko korigovanje tamnijih uglova Compression set – podešavanje predefinisanih modova veličine fotografija i nivoa kompresije Pixel count – određivanje nižih JPEG rezolucija Quick erase – uključivanje/isključivanje brzog brisanja RAW+JPEG erase – određivanje šta se briše prilikom brisanja RAW+JPEG fotografija File name – sekvenca numerisanja fajlova Edit Filename – uređivanje naziva fajlova Priority set – podešavanje pozicije opcija prilikom brisanja fajlova dpi settings – definisanja tačaka po inču (za štampanje) Copyright settings – određivanje informacija o vlasništvu snimljenog materijala Record Mode – određivanje moda za snimanje videa Movie + Still – uključivanje opcije paralelnog fotografisanja i snimanja videa Movie Sound – isključivanje zvuka video klipova Pixel Mapping – softversko uklanjanje mrtvih piksela Exposure shift – fino korigovanje preciznosti merenja svetla Battery warning level – upozorenje istrošenosti baterije, biranje vrednosti Level Adjust – obrtanje vrednosti orijentacionog senzora Touchscreen Settings – isključivanje touchscreen opcije Eye-Fi – uključivanje korišćenja Eye-Fi WiFi SD kartice Prikazi ekrana
RAW fotografije su uvezene preko Adobe Camera Raw 6.5 prilikom čega su sve vrednosti uklanjanja šuma stavljene na 0.
Olympus E-P3 osetno je napredovao u odnosu na prethodnu generaciju kada je procesiranje šuma u pitanju zahvaljujući procesoru sa dva jezgra. E-P3 nema previš#382;ilo, koje (naravno) nije 120hz Fast AFe šuma čak ni pri 6400 ISO vrednosti, ali gubljenje boja počinje još sa ISO 3200. Ono što raduje jeste kvalitetno odmeren proces uklanjanja JPEG šuma sa čak 3 opcije, među kojima svako može da izabere omiljenu ili advekatnu za određeni zadatak. Na vama je da odlučite šta više želite: više detalja ili manje šuma. Sve u svemu, Olympus E-P3 se solidno pokazao na ovom polju, mada se može primetiti da koristi manji senzor od APS-C. Cele fotografije (snimljene sa “Natural” modom boja) RAW: 1600, 3200, 6400, 12.800 Off: 1600, 3200, 6400, 12.800 Low: 1600, 3200, 6400, 12.800 Standard: 1600, 3200, 6400, 12.800 High: 1600, 3200, 6400, 12.800
RAW fajlove smo uvezli preko ACR 6.5 softvera. Sva podešavanja oštrenja su postavljena na 0, a unutar Photoshopa smo izvršili oštrenje (Unsharp mask: 100, 0.6, 0).
Olympus E-P3 je pokazao odlično procesiranje JPEG fotografija. Lako se može primetiti jako i dobro oštrenje, koje ne narušava detalje i opšti izgled fotografije. Količina oštrenja koju standardno primenjujemo za RAW u ovom slučaju nije bila dovoljna, što znači da JPEG fotografije imaju dovoljno oštrenja, čak i za direktnu štampu. Nikada JPEG format ne može da bude bolji od dobro obrađene RAW fotografije, ali na ovim primerima vidimo da E-P3 daje fantastične JPEG rezultate i da neće biti dovoljno samo da importujete RAW, kako bi dobili bolju fotografiju, kao što je to slučaj kod nekih drugih fotoaparata.
Cele fotografije: RAW JPEGE-P3 ima 5 predefinisanih modova za boje pored automatskog i-Enhance. Sve ove modove moguće je dodatno ručno kontrolisati. Vivid, Natural i Muted predstavljaju podešavanja za izražene, normalne i prigušene boje. Portrait boje daju nešto svetlije rezultate iz prostog razloga što ovo podešavanje inica nešto dužu ekspoziciju. Ručno podešavanje boja ima i Gradation opciju koja, kao što možemo videti, faktički menja ekspoziciju.
i-Enhance
Vivid
Natural
Muted
Portratit
Monotone
Gradation primeri na Natural bojama
Normal
Low Key
High Key Art filteri su stilski efekti koji se mogu koristiti na fotografijama. Neki filteri imaju dve ili tri opcije, a moguće je koristiti i dodatke za filter. Ispod možete videti kako izgledaju dodaci (na Art I primeru) i koje dodatke je moguće koristiti kod kojih filtera. Kada koristite Art filtere prikaz na ekranu se menja i realno prenosi kako će vaša fotografije izgledati.
Pop Art I, Pop Art II
Soft focus, Light tone
Pale&light color I, Pale&light color II
Grainy film I, Grainy Film II
Pin Hole I, Pin Hole II
Pin Hole III
Diorama, Cross Process
Gentle sepia, Dramatic tone
Dostupnost dodatnih efekata Art filtera:
Primeri dodatnih efekata na Art 1 Pop Art I filteru:
Soft focus, Pin Hole
White edge, Frame
Star light
14mm f3.5 1/80s ISO200
U ovim zimskim danima setovanje boja i dinamike putem aparata ili naknadnim obrađivanjem RAW fajlova može značajno da utiče na kvalitet fotografija. Oblačno nebo filtrira veliku količinu sunčeve svetlosti i menja toplinu, kao da nije dovoljno što gornji slojevi atmosfere to čine čak i po najsunčanijem danu.
22mm f4.2 1/13s ISO200
Boje znaju da budu veoma blede, čak i za ljudsko oko, koje zahvaljujući evoluciji može da unapredi svašta što fotoaparati ili programi za obradu ne mogu. Ovakvo vreme zahteva korišćenje jarkih (jačih) boja i korigovanje kontrasta. To je moguće uraditi ručnim putem, ali ovom prilikom moramo da pohvalimo iAuto koji će mnogi koji znaju šta je to saturacija i dinamika, izbeći kod bilo kog aparata.
42mm f5.6 1/50s ISO1600
Za neobavezne JPEG slike u ovakvim vremenskim uslovima preporučujemo iAuto mod, koji će odlično uspeti da oživi fotografije, bez stvaranja veštačkog efekta. Što se tiče generalnog kvaliteta fotografija, možemo reći da se E-P3 u kombinaciji sa kit objektivom odlično pokazao, mada neke značajne novine u odnosu na prethodnike nismo videli (koji su već imali visok kvalitet fotografija).
23mm f4.3 1/60s ISO320
Olympus je uspeo da pomoću novog procesora unapredi rezultate pri visokim ISO osetljivostima, ali Micro Four Third senzor (osetno manji od APS-C) za određene poduhvate nekada se može činiti nedovoljno velikim ili čak vremešnim.
42mm f5.6 1/80s ISO1000
Ipak, ako se izuzmu ekstremno visoke ISO vrednosti, većini kupaca ovog fotoaparata biće ponuđen kvalitet fotografija veći od njihovih potreba. Ona manjina će morati da se bavi što internim podešavanjima, što obrado RAW materijala, mada se mora priznati da E-P3 sa kvalitetom JPEG fotografija briljira, a spomenuti iAuto mod može dodatno da unapredi situaciju.
14mm f3.5 1/60s ISO1250
Olympus E-P3 snima video u najvećoj rezoluciji od 1920 x 1080 tačka. Pri ovoj rezoluciji, koristi se AVCHD format, a brzina snimanja je 60i, odnosno 30 slika po sekundi. U rezoluciji 1280 x 720 može se koristiti AVCHD format (kada je dostupan i 60 fps mod) ili MJPEG 30fps format ili prevedeno na laički jezik: “avi” format. Kvalitet video snimaka je dosta dobar, mada moramo primetiti da pri većim ISO osetljivostima, procesiranje ne radi na najbolji mogući način.
1920×1080 60i/30fps AVCHD
Sve do ISO 800 video izgleda odlično, dok ISO 1600 može varirati zavisno od osvetljenja. Veće ISO vrednosti u video modu su dostupne, ali sa primetnim opadanjem količine detalja i kvaliteta video snimka. U svakom slučaju, E-P3 ima veoma kvalitetan, mada ne savršen, video mod.
1280×720 30fps MJPEGOlympus E-P3 je po mnogim karakteristikama fantastičan fotoaparat, dok sve njegove mane mogu da se okarakterišu kao očekivane. MILC klasa aparata u isto vreme ugrožava kompakte i DSLR aparate i od istih biva ugrožena. Dok su kompakti jeftiniji i manji, DSLR aparati imaju bolju ergonomiju i profesionalan princip fokusiranja. E-P3 ipak može da se nosi i sa jednom i sa drugom klasom po mnogim karakteristika, a može se reći i da je jedan od najboljih predstavnika svoje klase. Vi&ˇe nam se dopao od Panasonica G3, koji ima jednak nivo mogućnosti kao E-P3, ali čija završnica nije urađena na najbolji mogući način. Za razliku od Panasonica G3, koji je direktan konkurent, E-P3 ne pokušava da liči na mali DSLR, već izgleda kao klasa za sebe – što ovaj aparat i jeste.
Od odlične fizičke izrade, preko divnog ekrana, dobrih komandi i brojnih opcija, malo je toga što se ovom aparatu može zameriti. Pojedine kritike se mogu uputiti na račun senzora i njegove veličine, ali veći senzor znači veća tela i objektive, a to ujedno znači i veću/skuplju klasu aparata, a mi bismo više voleli da Olympus živne što se tiče klasičnih DSLR aparata, nego da uvećava Pen seriju koja je zaista odlična i perfektno odmerena. E-P3 nije aparat za ekstremno visoke ISO osetljivosti ili za vrhunski kvalitet video snimka (i ergonomiju tokom snimanja istog) i kao takav ne može se meriti sa pojedinim DSLR aparatima koji zapravo nisu previše skupi. Ipak, poslednji Pen to nije ni pokušao, već je Olympus novom generacijom ponudio aparat za sve napredne amatere, ljubitelje dobrog “gedžeta” i one kojima treba pomoćni aparat pored profesionalne opreme koja košta više nego auto (ili nečija garsonjera).
Ukoliko kupite solidan DSLR i ne koristite ga na pravi način, bolje bi bilo da kupite neki aparat kao što je E-P3. Teško je novi Pen porediti sa testiranim D5100 i 600D, osim što sa sigurnošću možemo reći da su ovi aparati za dve različite ciljne grupe. E-P3 je dovoljno mali i dovoljno dopadljiv za one kojima je DSLR preskup ili preveliki, a sa druge strane ima dovoljno kvalitetne rezultate i brze performanse, sa kojima kompakti mogu teško da se izbore. U opštoj gužvi MILC aparata i amaterskih DSLR-a, E-P3 je uspeo da nađe svoje mesto pod suncem. Canon 600D i Nikon D5100 će ponuditi bolje video mogućnosti i bolju osetljivost senzora, ali postoji prava mala armija ljudi koja će uvek pre izabrati novi Pen. Rekli smo već da nam se više dopada od Panasonica G3, a ukoliko se razmišljate između E-P3 i, recimo, dva spomenuta DSLR aparata, čini nam se da će E-P3 ipak biti bolje rešenje. Ko se čvrsto odlučio za 600D/D5100 neće biti za MILC klasu, a sa druge strane “nećkanje” vrlo lako može da znači da ne želite DSLR, već nešto poput E-P3, koji je svakako veoma dobar izbor. Prednosti: – odličan kvalitet fotografija – odlične performanse i fokusiranje – brzo snimanje sekvenci – vrlo dobar video mod – kvalitetno kućište i spoljašnost – odličan ekran i “touchscreen” – vrlo dobar iAuto mod – malo šuma do blago visokih ISO podešavanja – odlični JPEG rezultati Nedostaci: – slabiji rezultati u veoma visokim ISO podešavanjima – nepraktična kontrola snimanja videa – nemoguće kadriranje tokom “continouous” moda – bogati meniji mogu delovati komplikovano
Olympus E-P3
Olympus nije prvi predstavio napredni fotoaparat bez ogledala sa izmenjivim objektivom, ali je definitivno najzaslužniji što je ova (nova) klasa fotoaparata zabeležila značajan uspeh i postala pravi most između kompakta i DSLR aparata. E-P1 model je krajem 2009. bio pravi hit, a sledeće dve godine u istoriji fotoaparata biće zapamćene po ovoj klasi, retro izgledu i generalno unapređenju video moda. Olympus je proširio ponudu MILC aparata, a model E-P3 koji predstavljamo je treća generacija.