Olympus Pen E-P1

Branko Mitić

Olympus “Pen” E-P1

Priču o Olympus E-P1 treba početi od Micro Four Thirds. A istorija Micro Four Thirds sistema počinje od običnog Four Thirds sistema. Four Thirds sistem je produkt Olympusa i Kodaka koji datira od pre šest godina. Ovaj sistem je odlikovao manji senzor, odnosa stranica 4:3, koji je bio 30-40% manji od najmanjeg (Canon APS-C, neračunajući Sigmin Foevon) digitalnog senzora u SLR aparatima. Najznačajnija osobina sistema jesu objektivi koji su digitalizovani. Prilagođavanje objektiva digitalnim fotoaparatima omogućilo je uštedu na njihovim dimenzijama i masi. Cela priča oko “Four Thirds” sistema bila je u redu, ali je jačanje i napredovanje Canona i Nikona u SLR svetu bilo prosto nezadrživo.

Micro Four Thirds, po našem mišljenju, konačno daje perspektivu ovom sistemu. Senzor je u odnosu na konkurenciju bio manji, ali razlika u kvalitetu nije bila značajna ili je nije ni bilo. Ako je Olympus (sa kooperantima) u startu krenuo sa malim stvarima, onda je i bilo bolje da se okrene što manjim SLR aparatima, nego da se suprotstavlja Nikonu i Canonu. Ako se, takođe, setimo da ovaj sistem omogućava manje objektive i konstrukciju generalno, pravljenje minijaturnih SLR aparata zvuči kao dobra ideja. Sa Micro sistemom, Panasonic i Olympus, spušaju dimenzije SLR aparata u segment običnih prosumer i ultrazum aparata, pa i ispod toga. Sa generalno malog SLR sistema, uklonjeni su ogledalo i čitava konstrukcija oko reflektujućeg optičkog tražila, što je uslovilo smanjenje bajoneta, kao i mogućnost za značajno umanjenje debljine aparata i gabarita generalno.
 

Napominjemo da je u celoj evoluciji Micro Four Thirds sistema termin SLR postao pomalo netačan. Iako “SLR” asocira na aparate velikih senzora, izmenjvih objektiva i dobrih performansi, skraćenica SLR znači da se svetlo/slika iz objektiva uz pomoć ogledala reflektuje direktno u optičko tražilo. Kako sistema ogledala i optičkog tražila ove vrste nema na Micro Four Thirds aparatima, SLR izraz zaista postaje netačan. U ostalom, nije ni bitno, u pitanju su (i biće) aparati smešteni između kompakta i klasičnih SLR, a što se konkretno E-P1 tiče, u prilog tome ide i slogan koji kaže: “Nije kompaktni. Nije SLR. To je Pen”.

Na neki način, priča E-P1 počinje mnogo pre Four Thirds sistema i digitalnih aparata generalno. Ključna reč je “Pen” koja ide i uz najnoviji Olympus, a koja krasi mnoštvo serija aparata u istoriji kompanije iz Šinjuke, najznačajnije poslovne i administrativne opštine Tokija. Prvi Pen aparat nacrtan je krajem 50-ih godina dvadesetog veka rukom Yoshihisa Maitanija, čuvenog dizajnera koji je radio za Olympus. Mnoštvo Pen fotoaparata napravljeno je od 1959. godine do početka osamdesetih. Karakteristično za sve njih jeste da su imali fiksni objektiv sa fiksnim tražilom. Izuzetak je model Pen F (kasnije FT i FV) koji je bio SLR i imao u ponudi 18 objektiva raspona (ekv. 35mm – pošto je bio tzv. “half-frame”) 28 – 1150 mm, od kojih je jedan imao svetlosnu moć od čak F1.2.

Pravljenje Four Third sistema manjim (i po opštem mišljenju zbog toga boljim) i generalno dobra prođa retro dizajna (pogledajte automobile, recimo) bila su dva ključna preduslova da se Pen koncepcija ponudi ponovo. Mi smo na test dobili najbogatije pakovanje Olympus E-P1 aparata, ali postavlja se pitanje na koji način je najbolje prikazati ovaj aparat. S jedne strane, možemo ga uporediti sa nekim SLR aparatom, ali mislimo da to ne bi bio dobro potrošen test. Sam sistem svojim imenom implicira da je “Micro” i da ne želi da se “kači” sa velikima. Baš zato smatramo da ovaj tekst treba voditi drugim putem, a najbolje bi bilo kome je E-P1 namenjen. Realno glednao, ovo je prilično nov aparat i koncept. Nečega sličnog do sada nije bilo, a bez dileme možemo reći da je ovo najinovativnije parče fotografskog hardvera u poslednje 3-4 godine. Dakle, postavlja se pitanje za koga je ovaj aparat i hoće li on svoje kupce uopšte imati? S jedne strane, ceo koncept i ova konkretna realizacija imaju mnoštvo svojih prednosti, ali s druge strane preterana konkurencija u SLR svetu dovela je do približavanja ovakvih aparata amaterima kao nikada do sada. Ko su budući korisnici E-P1 i zašto će oni voleti ovaj aparat?

Specifikacija i sadržaj pakovanja
 

Olympus E-P1

megapiksela

12.1

merenje svetla

324 zones Multi-pattern Sensing System – ESP light metering, Spot metering, Centre weighted metering, Highlight, Shadow

rezolucije

4032 x 3024, 2560 x 1920, 1024 x 768 – 4:3 / 3:2 / 16:9 / 6:6

modovi blica

TTL AUTO, AUTO, MANUAL, FP TTL AUTO, FP MANUAL

raw

da

X-sync speed

1/180 s / 1/4000 s (Super FP Mode)

veličina senzora

17.3 x 13.0 mm

prioritet blende

da

tip senzora

4/3 '' Hi-Speed Live MOS sensor

prioritet zatvarača

da

mesto za objektiv

Micro Four Thirds

manual

da

objektiv – ekvivalentno 35mm

–

podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja

da

najveći otvor blende

–

video klipovi (sa tonom)

HD 1280 x 720 (16:9)
SD 640 x 480 (4:3) @ 30 fps

optički zum

–

samookidač

2, 12 sec

digitalni zum

–

tip memorije

SD Memory Card(SDHC compatible)

autofokus

Contrast Detection AF system

količina memorije uz aparat

ne

af lampa

ne

tražilo

dodaje se na stopicu za 17mm objektiv

ručni fokus

–

ekran

3.0″, 230.000 tačaka

raspon fokusa

–

live histogram

da

white balance adjustment

+/- 7 in each A-B / G-M axis (in Auto WB, preset WB mode & one-touch WB)

playback histogram

da

custom WB

1 setting can be registered at Kelvin temperature (2000K – 14000K)

konekcija sa računarom

USB 2.0

kompenzacije ekspozicije

+/- 3 EV ( 1, 1/2, 1/3 steps )

baterija

BLS-1, li ion

iso osetljivost

ISO 100 – 6400

trajanje baterija

–

brzina zatvarača

2 – 1/4000 s

masa

335 gr – samo telo

balans belog

Tungsten, Flourescent 1, Flourescent 2, Flourescent 3, Sunlight, Flash, Overcast, Shade

dimenzije

120.5 x 70 x 35 mm – samo telo

Ova klasa aparata ima prilično detaljne specifikacije. Kompletna specifikacija može da se nađe na ovoj adresi.

Sadržaj pakovanja:

* E-P1 telo, srebrno
* M.ZUIKO DIGITAL ED 14-42mm 1:3.5-5.6 crni
* M.ZUIKO DIGITAL 17mm 1:2.8 palac(inka, srebrni
* VF-1 (Odvojivo Micro Four Thirds tražilo)
* BLS-1 (Litijum-jonska baterija)
* BCS-1 (Punjac( za BLS-1)
* Micro Four Thirds poklopac za telo (BC-2)
* Traka za nošenje preko ramena
* CB-USB6 (USB kabl)
* CB-VC2 (Video kabl)
* OLYMPUS Master 2 (CD-ROM sa softverom)
* OLYMPUS Studio 2 Trial (Preuzimanje softvera)
* Uputstva za upotrebu
* Garantni list

Na testu smo imali najbogatije pakovanje sa dva objektiva. Olympus E-P1 poseduje više različitih pakovanja (sa više različitih cena, logično), a detaljne informacije o tome možete videti na ovoj adresi.

Spoljašnost
 

Posle otvaranja standardne Olympus kutije, unutra imamo šta da vidimo. Telo novog Pen aparata teško da može da bude bolje. Uključujući i nekolicinu DSLR aparata koje smo do sada testirali, usuđujemo se da kažemo da je ovo po spoljašnosti najkvalitetnije izrađen aparat koji smo do sada probali. Amaterske kompakte po kvalitetu spoljašnosti ostavlja za ceo krug. Kućište je urađeno od metala svuda gde je metal bilo moguće upotrebiti (isključujući grip i mesto kod tastera). Čak i sam metal nije tanak kao na pojedinim modelima iz stilizovane klase. Oseća se da je deblji nego inače, što dodatno doprinosi ukupnom pozitivnom utisku. Iako smo masom tela izuzetno zadovoljni, zbog debljeg kućišta masa je mogla biti još manja, da je Olympus prištedeo na materijalima, ali izgleda da su shvatili da se ovakav aparat ipak ne kreira “svaki dan” i da se posao mora uraditi vrhunski.

Ono što možete putem slika da se uverite, jeste izuzetan dizajn ovog aparata. Zapravo, u potpunosti su korišćene retro smernice od aparata od pre koju desetinu godinu. U tome nema ništa loše, naprotiv, u moru drugih skupljih i jeftinijih, boljih i lošijih aparata, Olympus E-P1 ponosno stoji kao pravi retro-lepotan. Na kraju krajeva, nema kome neki sačuvani automobil iz 60-tih godina, koji se mirno i graciozno provoza užim centrom grada, ne izmami iskrene osmehe. Upravo isti efekat postiže i ovaj aparat. Izgled novog Pen aparata pokazuje kako se retro linije estetski pametno koriste, bez narušavanja ugleda legendi iz prošlosti.

Što se ergonomije tiče, pre svega ležanja u ruci, Olympus E-P1 je iza standardnih SLR aparata. E-P1 je čak iza nekih kompakta, ali za to postoji itekako dobar razlog. Micro Four Thirds predstavlja osnovu za pravljenje aparata izrazito malih dimenzija u odnosu na svoje mogućnosti. Sigurno da je Olympus E-P1 najmanji aparat na svetu, ako gledamo tj. u obzir uzmemo i veličinu njegovog senzora. Baš zbog toga imamo potpuno razumevanje što aparat ima manji rukohvat. Sa druge strane, desna šaka se sasvim lepo smešta na ovaj aparat, a mekani grip koji ne kliza dodatno doprinosi utisku. Položaj tastera je bez greške, a kvalitet (u vidu “klika” i povratne informacije) je odličan. Kursorski taster, kao što je sve češća situacija kod fotoaparata, ima dvostrukti način korišćenja. Moguće ga je koristiti na klasičan način (gore, dole, levo, desno), a prsten oko istog omogućava brže kretanje kroz menije, biranje opcija i podešavanja. Kad smo tastera i kontrole, u gornjem desnom delu nalazimo metalni točkić koji tokom pregleda služi za + i – zumiranje, a tokom fotografisanja prevashodno za menjaje EV setovanja.

Zadnjim delom aparata dominira ekran. Njegova dijagonala duži 3 inča, a rezolucija je 230.000 tačaka. Istina, svojevremeno smo na testu imali u stilizovanoj klasi primerke koji su na malom telu imali ekran dijagonale čak 3 inča, ali daleko od toga da ćemo reći da je ekran na Olympus E-P1 aparatu mali. Sasvim je adekvatne veličine. Sa druge strane, možda možemo da se zapitamo da li je rezolucija mogla da bude malo veća, obzirom da ovih 230.000 tačaka imamo još iz vremena 2.5″ ekrana. Ipak, kvalitet ekrana je odličan i rekli bi da se graniči sa limitom kvaliteta LCD panela za ove namene. Celokupan utisak oko ekrana bio je za desetku, dok nismo prošetali aparat po sunčanom danu. Ekran se, nažalost, ne brani dovoljno dobro od refleksija.

Kada smo kod ekrana, moramo da pokrenemo “pitanje” optičkog tražila. Olympus E-P1 ga, kao što možete videti na slikama, nema. Kao što smo već rekli, Micro Four Thirds sistemi nemaju kompleks ogledala i pravog SLR tražila i razloge za to smo napisali. To znači da jedino tražilo koje može da bude realizovano (obzirom na menjanje objektiva) jeste EVF, odnosno mali ekran tamo gde bi prislonili oko. Takva tražila nikada nisu nudila dobru dinamiku i osećaj, generalno, pa možda zato Olympus nije hteo da posao uradi polovično. Što se nas tiče, to je u redu ili bi bilo u redu, samo da ekran na sebi ima par slojeva koji se koriste za borbu protiv odsjaja. Na ovo dodajemo da smo na testu imali optičko tražilo koje se smešta na stopicu za blic, a koje je upotrebivo uz 17 mm objektiv.

Tu dolazimo do druge stvari koju E-P1 fizički nema, a to je blic. Stopica za blic je tu, ali ne i blic, kojih ima u izobilju kao dodatna oprema. Na testu smo imali da se poslužimo FL-14 blicem koji je kao napravljen za ovaj aparat, ali je nažalost dodatna oprema. Cena? Pa… morate li baš da pitate? Više nego što bi želeli, zapravo, viša je nego što bi bilo adekvatno, po našem mišljenju. Kvalitet, odnosno performanse blica su osetno iznad bilo kog ugrađenog blica u kompakt aparatima, a čini se i od ugrađenih bliceva u amaterskim SLR apartima koje smo prikazivali.

Naš paket na testu bio je onaj najgobatiji, a sastojao se od dva objektiva. M.ZUIKO DIGITAL ED 14-42mm i M. ZUIKO DIGITAL 17mm. Kada je u pitanju veličina senzora u (Micro) Four Thirds aparatima, ove vrednosti pomnožite sa dva kako bi dobili ekv. odnos 35-mm formatu. 14 – 42 mm (28 – 84 ekv. 35mm) je klasičan primerak kit objektiva koji dolazi uz SLR aparate. Svetlosna moć iznosi f/3.5-5.6. Masa je 150 gr, a dijagonala filtera 40,5 mm. Minimalan otvor blende je f22, a objektiv ima 9 sočiva u 8 grupa, koristeći dva asferična sočiva. Opšti utisak o ovom objektivu je da se ponaša kao i svaki drugi kit objektiv. Ako vam ovo ne zvuči dobro, varate se, jer su današnji kit objektivi na aparatima prilično napredovali, pa je tako i ovaj objektiv rame uz rame sa njima – veoma veoma dobar. Posebno ističemo pametan sistem “pakovajna” objektiva, koji je kada se ne koristi gotovo duplo manji, što može da se vidi na prvoj strani teksta na fabričkoj fotografiji.

Drugi objektiv je 17 mm – popularna “palačinka”. Svetlosna moć objektiva f2,8, a ekv. 35-mm formatu to je 34 mm objektiv. Ima masu od svega 71 gram i izuzetno je malih dimenzija. Prečnik njegovog filtera 37 milimetara. Staklo ovog objektiva izvedeno je od 6 sočiva u četiri grupe, od čega je jedan element asferičan. Smatramo da je ovakav “prajm” objektiv morao da ima bolju svetlosnu moć. Makar f1.8, ako ne i još više. Napominjemo da je za uz ovaj objektiv moguće kupiti optičko tražilo koje se postavlja na stopicu za blic.
 

Olympus E-P1 prilikom upotrebe

Što se tiče performansi, nema se šta zameriti ovom aparatu, osim brzine uključivanja. Pre svega, vidite dve brzine uključivanja, jedna je sa korišćenjem sistema vibracije za čišćenje sočiva, a druga bez. Ova bez je, pogađate, brža vatijanta. Zameramo brzinu uključivanja aparata jer aparat sa ovakvom vrstom objektiva apsolutno nema ni jedan razlog da se uključuje duže od jedne sekunde (bez čišćenja senzora). Čak se čini da to ovaj aparat može i da će to biti rešeno nekom novom verzijom operativnog softvera (firmware).
 

operacija

uključivanje aparata u mod za fotografisanje

1.8/3.2

uključivanje aparata u mod za pregled

–

isključivanje aparata iz moda za fotografisanje

0.6

isključivanje aparata iz moda za pregled (objektiv uvučen/izvučen)

0.4

prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

0.4

prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)

0.2

zumiranje (iz wide u tele)

–

od isključenog aparata do snimljene fotografije

2.8

Što se fokusiranja tiče, tu situacija nije sjajna, ni što se tiče brzine, ni što se tiče mogućnosti u slabijim svetlosnim uslovima. Reći ćemo samo – nažalost! Ništa se pametnije po tom pitanju ne može reći. Ovo nije do objektiva, već jednostavno do aparata. Tokom dana i generalno u situacijama sa jakim svetlom fokusiranje je prilično dobro i brzo. U večernjim i noćnim uslovima, fokusiranje je lošije nego što bi, po našem mišljenju i očekivanjima, trebalo da bude. Kao ni jednom aparatu, Olympusu E-P1 nedostaje AF lampa koja bi popravila situaciju. Sa potrebnom da se blic dokupi i ovakvom situacijom sa fokusiranjem, jasno vam je da treba izbegavati E-P1 za ovakve potrebe. Štaviše, umesto blica, bolje da kupite neki Olympus Mju ili sličan aparat za “večernje” potrebe (da, blic skoro pa da toliko košta).
 

1

točkić s modovima

2

zaključavanje ekspozicije/fokus

3

taster za ulazak/izlazak iz pregleda fotografija

4

brisanje fotografija

5

ulazak/izlazak iz menija

6

točkić za +/- zum i EV korekcije

7

funkcijski taster

8

promena prikaza informacija na ekranu

9

taster za briranje opcija i potvrđivanje podešavanja

10

biranje načina fokusiranja

11

biranje WB podešavanja

12

menjanje ISO osetljivosti

13

uključivanje sekvencijalnog snimanja ili samookidača

Što se tiče korišćenja aparata, ono nije jednostavno na “prvu loptu”. Primera radi, da bi uradili “one touch custom WB” morali smo da konsultujemo uputstvo za upotrebu, sigurno po prvi put u istoriji naših testova, a i onda smo morali da “skočimo” par puta sa jedne na drugu stranicu kako bi konačno dobili sve informacije. Ipak, totalno bi pogrešno bilo reći da se ovaj aparat težak za upotrebu. Interfejs ovakvog aparata mora da bude kakav jeste. Ovaj tip aparata zahteva vežbu i takvo ulaganje će se mnogostruko vratiti kasnije tokomo korišćenja. U prilog tome ide podugačka lista naprednih podešavanja koja krasi ovaj aparat. Čini se i više nego što nude neki SLR aparati amaterske klase. Osnovne operacije naravno da su lako dostupne. One polu-ozbiljne i naprednije zahtevaju malo vežbe i učenja, ali posle određenog perioda korišćenja, prvi digitalni Pen aparat će vam to uzvratiti bogatom paletom najsitnijih fotografskih štimunga.
 

Fotografije i video

Komentar o fotografijama će se sastojati iz opšteg utiska i posebnog komentara za svaki od dva objektiva koja smo imali uz ovaj aparat. Fotografije smo snimili po isuviše vrelom i sunčanom danu. Na slikama se vidi da je nebo pomalo tirkizno, ali to ne bi smelo da se desi. Ništa strašno, u pitanju su prilično teški uslovi, kako određivanje ekspozicije, tako i za prelamanje svetla generalno. Generalan utisak o bojama je izrazito pozitivan. Boje su u isto vreme i prilično realne, ali i žive, za šta treba kvalitetan senzor i dobro staklo. Na prvi pogled se vidi da su naše poznate fotografije snimljene Live Mos senzorom, a ne malim CCD senzorom koji se nalazi u kompaktima.

Što se tiče dinamike fotografija, pripazite na setovanja vašeg aparata. Naše fotografije, po običaju, snimljene su pri najmanjoj ISO osetljivosti (100), ali ako želite da postignete najbolju dinamiku koristite makar vrednost 200. U ostalom, ISO 100 se ne koristi prilikom automatskog ISO podešavanja, već samo ukoliko vi tu vrednost izaberete. Naravno, dodatnu dinamiku, a i još bolje rezultate sa bojama možete da postignete korišćenjem RAW formata, koji ćete kasnije digitalno razvijti u nekom od softvera. Ono što se mora spomenuti, jesu odlični rezultati JPEG rezultati – što se kaže, direktno iz aparata, što je osobina koja se čak i kod profesionalnih fotografa posebno ceni. Korišćenjem RAW moda možete popraviti rezultate i na polju šuma, ali generalno smo JPEG fotografijama direktno iz fotoaparata više nego zadovoljni.

Kada je reč o šumu, smatramo da Olympus E-P1 nudi nešto malo više šuma pri ISO 100 nego što smo očekivali. Ništa strašno što bi bilo alarmantno, uostalom, savetujemo da ne idete ispod ISO 200 zbog dinamike. Možda čak sa time ima veze i izuzetno vreo dana kada smo ovo slikali, a poznato je da je toplota (samog senzora, ne celog aparata, ali opet…) jedna od osnovnih stvari koja uzrokuje šum. Što se visokih ISO podešavanja, dobre rezultate moguće je izvući do vrednosti 1600. Pri 1600 količina šuma nije baš minimalna, ali moramo priznati da je i količina detalja na zavidnom nivou, pa je dobro što Olympus nije “varao” sa preteranom redukcijom šuma. I pri ISO 3200 fotografija može da bude iskorišćena, ali budite spremni na veštu ruku i dobre alate za uklanjanje šuma u aplikacijama za obradu slika. ISO 6400 je ipak previše za ovaj senzor.

M.ZUIKO DIGITAL ED 14 – 42 mm

Kao što smo već spomenuli tokom teksta, ovaj objektiv je odličan “kit” objektiv koji stoji rame uz rame sa kvalitetnim kit objektivima SLR aparata. Borba u kvalitetu kit objektiva se izuzetno razvila, pa su tako ovi objektivi postali veoma kvalitetni, iako su u startu trebali da služe samo za početak. Sveukupan utisak, uz pojedine normalne i objektivne manjkavosti, o ovom objektivu odličan. Više nas je interesovao drugi objektiv koji smo dobili uz aparat…

M. ZUIKO DIGITAL 17 mm

… a u pitanju je “prajm” 17 mm objektiv – “palačinka”. Svetlosna moć objektiva je f2,8 i već smo spomenuli da smatramo da bi trebalo da ima bolju svetlosnu moć (za ovakav tip objektiva), pa se na tome nećemo zadržati. Ovaj objektiv bi u svemu morao da bude bolji od gore opisanog objektiva (kada se on postavi na 17 mm). Nažalost, to nije slučaj. Problem ovog objektiva jesu uglovi. U uglovima primećujemo osetni novi zamućenja, kao i degradaciju osvetljenja, u vidu crvenkastih hromatskih aberacija. To nije onako kako smo zamišljali. Iskreni da budemo, ovaj objektiv u centralnom delu je primetno oštriji od 14 – 42 mm, a nivo izobličenja (barrel distortion) je najmanji koji smo do sada imali prilike da vidimo. Sve u svemu, jedinu kvalitetnu primenu ovog objektiva vidimo za fotografisanje portreta ljudi (mada skrećemo pažnju da ovde ne mislimo na dobijanje manje dubinske oštrine i “bokeha” jer to sa 17 mm jednostavno nije moguće u adekvatnoj meri za portrete, ma koliko otvorili blendu), jer izobličenja gotovo da nema, a centralna oštrina je sjajana. Ipak, “prajm” objektivi treba da budu bez i jedne greške, a to ovaj 17 mm nije.

Video klip (1280 x 720)
 

Utisci

Posle gotovo 100 testova fotoaparata, pisac ovih redova se našao na iskušenju. Kako najbolje dati završnu reč u vezi sa ovim aparatom? Odnosno – kako objasniti šta on to može, šta ne može, zašto je tu gde jeste i kome je namenjen? Ma kako shvatili našu presudu prvom digitalnom Olympus Pen aparatu, morate imati na umu da se datum pojave ovog aparata mora zabeležiti u istoriji digitalne fotografije. Posle osvajanja tehnologije, usledio je period od nekoliko godina ponavljanja i popravljanja onoga što je već bilo ispravno. Olympus E-P1 je na neki način blaga prekretnica i jedna od polaznih tačaka digitalne fotografije u narednim godinama. Da se ovakav aparat pojavio pre 4 godine, sigurno bi bio naš najomiljeniji aparat na svetu. Međutim, šta je toliko bitno počelo da se dešava pre četiri godine? Digitalni SLR aparati su strmoglavo postajali dostupniji i duboko ugazili u amaterski svet. Na neki način, najveći problem Olympus E-P1 jesu jeftina SLR rešenja, kojih, moramo priznati, ima dosta. Bez obzira na to, nećete verovati koliku je prazninu na tržištu novi Pen popunio. Olympus E-P1 i pored ponude jefitnih SLR rešenja i dalje ima odlične argumente koji mu idu prilog.

Krenimo prvo od dimenzija, sigurno najvećeg aduta ovog aparata. 335 grama mase (samo telo) je nešto što je respektabilan podatak i za prosumer i ultrazum aparate, koji inače nisu mali, a kamoli za jedan aparat sa velikim senzorom i mogućnošću menjanja objektiva. Uz ovo dodajemo i sjajan sistem pakovanja odličnog 14 – 42 mm objektiva (ne vidi se na našim slikama – videti sliku sa prve strane testa), koji dodatno doprinosi utisku o malim dimenzijama. Rame uz rame sa malim dimenzijama i masom, ide i kvalitet izrade i korišćeni materijali. Jedina reč koja odgovara spoljnom utisku jeste savršeno! Još jedna stvar, koju inače ne komentarišemo, ali koju sada moramo da spomenemo jeste dizajn. Dizajn je skoro u potpunosti inspirisan klasičnim Pen Olympusima i, pogledajte slike još jednom, nije li Olympus E-P1 pravi šarmer :). Ko može do kaže da mu ne dopada?
 

Lista kvalitetnih stvari tu se ne završava. Kvalitet fotografija je odličan. I ne samo to, kvalitet fotografija direktno iz aparata je odličan i to kada se koristi JPEG. Nema potrebe za preterana podešavanja, niti za RAW formatom, mada znajte da će pažljivo štelovanje paramtera i RAW izvući još bolje slike. Auto mod preporučujemo da ne koristite – nije da nije upotrebljiv, ali smatramo da je mogao biti još bolji, odnosno da ne izvlači dovoljno iz fotografija. 14 – 42 mm objektiv je odličan i tu nema šta posebno da dodamo, ali moramo da kažemo da nas je 17 mm “prajm” pomalo razočarao u poređenju sa većim bratom. Objektivi bez promenjive žižne daljine se upravo takvi prave da bi se izvukao što bolji kvalitet. 17 mm objektiv se nije dobro pokazao, ne vidimo potrebu imati ga ukoliko imate 14 – 42 mm, pa tako savetujemo da umesto njega kupite neki drugi deo dodatne opreme. Pre nego pređemo na loše komentare, dodajemo su dobre strane ovog aparata još mogućnosti do ISO 1600 setovanja (za neke i 3200) i snimanje video klipova rezolucije 1280 x 720 pri 30 frejmova u sekundi.

Na prvi pogled, loše strane vidimo u nedostatku ugrađenog blica i optičkog tražila. Mi smo na testu imali FL-14 blic, ali još veće razočarenje u vezi sa blicom jeste da se blic ne nalazi ni u jednom pakovanju, već je u svakom slučaju dodatna oprema. Optičko tražilo postoji kao dodatna oprema samo 17 mm “prajm”, ali obzirom da tim objektivom i nismo oduševljeni i da je tražilo dodatna oprema, računamo kao da E-P1 nema optičko tražilo. To i ne bi toliko smetalo da se ekran bolje pokazao u situacijama kada je direktno izložen izvoru svetla. Tako da vas upozoravamo ukoliko ćete često fotografisati dok je sunce. Poslednja bitna mana koju vidimo jeste slabije i sporije fokusiranje čim malo količina svetlosti oslabi. Svakako bitna mana, ali, uz problematiku blica, samo još jedna stvar koja implicira kako i kada treba koristiti ovaj aparat.

Neko će reći da ne želi da razmatra aparat koji košta prilično, a ne može da se koristi uvek. Nažalost, u ekonomskom okruženju u kojem je svaki dinar bitan, takav stav u potpunosti razumemo. Ipak, pogledajmo za koga je to, na kraju, ovaj aparat namenjen. Za sve one mirne fotografe kojima je fotografija značajno više od beleženja momenta. Nije samo fraza, mnogi fotografi tiho satima, danima čekaju pravu fotografiju. Za većinu takvih fotografa nije bitna marka fotoaparata i objektiva i ultimativne performanse. Olympus E-P1 sigurno da pruža otmen doživljaj opuštenog i strpljivog fotografisanja. Pored toga, dobra je vest da ne morate, konačno, u digitalnom svetu da izgledate kao fotoreporter koji vuče gomilu opreme da bi za uzvrat dobio odličan kvalitet fotografija. Sa ovim aparatom ćete više podsećati na nekog od onih mršavih glumaca iz filmova sa kraja “šezdesetih”, koji u smešnim majicama škljocaju aparatom kroz priobalna mesta, na čijim se plažama nalaze dame u retro kupaćim kostimima (koji se takođe vraćaju u modu).

Ozbiljni da budemo, novi “Pen” će ljudi kupiti zato što će to želeti, a ne zato što će to biti najracionalnija kupovina koju su obavili. U svetu gde se sve gleda kroz cifre, to je malo teško shvaititi, pogotovo u našoj zemlji gde finansije uvek dodatno otežavaju stvari. Ovaj aparat nećete moći da gledate da vam stoji na stolu. Vućiće vas da se prošetate i snimite nešto sa njime. Olympus E-P1 se kupuje srcem, a ne razumom i ma koliko to zvučalo čudno, nema ništa loše u tome. Vaša eventualna kupovina E-P1 neće biti bačen novac, daleko od toga, mogućnosti koje ovaj aparat nudi su velike i dugačke. Ipak, novi Pen je po mnogo čemu poseban, ali nije potrebno da i vi budete posebni da bi ga zavoleli. Gledajte to ovako. SLR aparati su vam previše veliki, skupi i previše crni. Amaterski aparati stagniraju već nekoliko godina, a vaši mobilni telefoni svaki dan imaju sve bolje kamere. Želite sve fotografske stvari koje možete imati (napredna podešavanja, obradu RAW-a) i odličan kvalitet slika, otmen retro dizajn i da to sve može da stane u relativno malu torbu. Iz tog ugla gledanja i nemate baš puno izbora pored Olympusa E-P1. Budući vlasnici ovog aparata će na pitanje o svom aparatu odgovarati “imam ga jer mi se jako dopada i uživam dok ga nosim i koristim”, neće se opterećivati ciframa kojim se svakodnevno isuviše opterećujemo. Možemo da argumentujemo zašto ne treba kupiti ovaj aparat, ali tako bi promašili poentu. Gledajte to na ovaj način – ko ne bi želeo da ima Olympus E-P1?

Za:

– odličan kvalitet fotografija – bez (preke) potrebe za RAW i naprednim podešavanjima
– odlični rezultati do ISO 1600, vrlo dobri do ISO 3200
– vanserijski kvalitetno kućište, materijali i izrada
– veliki i kvalitetan ekran
– male dimenzije i masa, obzirom na klasu i mogućnosti
– veliki izbor kontrola, opcija, podešavanja
– kvalitetni video klipovi (720p)
– stabilizacija u sklopu tela (nevezano za objektive)
– odličan 14-42mm objektiv
– performanse u 90% slučajeva odlične

Protiv:

– nedostatak optičkog tražila
– nedostatak ugrađenog blica
– sporije i teže fokusiranje prilikom slabijeg svetla, nema AF lampe
– ekran se teže vidi kada je izložen suncu
– slabiji 17mm objektiv (nego što smo očekivali)

Aparat na test ustupio Olympus.