Reč urednika: Zašto volimo telefone sa velikim ekranima

Filip Majkić
Na samom početku, potrebno je da iznesemo nekoliko ličnih primedbi i zapažanja, kako bi čitaoci mogli da steknu potpun uvid u naša razmišljanja. Pre svega, ideja za ovaj tekst je nastala iz osvrta koji je trebao biti napisan za iPhone 6 test, gde je kompletan urednički tim izložio svoja razmišljanja, između ostalog, i na ovu temu. No, budući da se razvio u nešto drugačije i posebno, rešili smo da pre ili kasnije dodatno razradimo članak i ponudimo u samostalnoj formi tekst koji će da se osvrne ne toliko na istorijat, koliko na razloge dominacije fableta na tržištu smartfona. Ti razlozi će biti izlagani iz sasvim lične perspektive, reprezentujući mišljenje autora ovog članka, neretko iz prvog lica, i molimo vas za razumevanje u tom pogledu.

Pre svega, da li je potrebno da objašnjavamo pojam fablet, kovanicu koja mnogima zvuči rogobatno, čak i odbojno, ali koja je našla svoje mesto u zvaničnom rečniku engleskog jezika? Reč je o uređaju koji je na pola puta između smartfona, tj. telefona i tableta, i otuda taj spoj. Prosto rečeno, radi se o telefonima sa velikim ekranom. Kao takvi, oni su izazivali podozrenje u prvim fazama svog tržišnog bitisanja, ali su vremenom pridobijali sve više simpatija, zbog mnogih pozitivnih karakteristika o kojima ćemo govoriti kroz tekst. Koliko je veliki ekran jednog fableta? Gledišta su se menjala sa vremenom i rastom prosečne dijagonale. Danas bismo rekli da je sve preko 5 inča fablet, ali definitivno se istorijski gledano (ma koliko čudno bilo što vrlo blisku prošlost nazivamo tako) može reći da su svi telefoni sa ekranom dijagonale preko 4,5 inča u nekom trenutku smatrani fabletima.
Fableti su veoma popularni upravo na teritorijama gde mase ljudi po prvi put dolaze u dodir sa mobilnim telefonima
Gde su fableti najpopularniji? Pogledajte Daleki Istok, odnosno Jugoistočnu Aziju. Primetićete, ukoliko malo analizirate brojke, ili ukoliko redovno pratite informacije na tehnološkim sajtovima, da su fableti tamo prava bomba! Za razliku od zapada, gde telefoni sa velikim ekranom nisu baš toliko popularni, početkom prošle godine je 35% tržišta smartfona u Indiji pripadalo fabletima, dok je u Južnoj Koreji taj procenat išao čak do 65%!

Slična se priča ponavlja širom regiona, a ove godine su se statistike samo dodatno povećale u korist telefona sa velikim ekranima. Sve to dodatno dobija na snazi imamo li na umu da se radi o regionu koji je postojbina mnogih mobilnih proizvođača (Lenovo, Samsung, LG…). Takođe, interesantno je da su veliki telefoni izuzetno popularni u postojbini, nemojte nas shvatiti pogrešno, ljudi niskog rasta i male šake. Postoji li neki dublji razlog za tako nešto?
Zaboravite na „telefon“
Postoji, itekako. Zapravo, tu je čitav spektar različitih faktora, što specifičnih, što međusobno isprepletanih. No, nama je posebno interesantna činjenica da su fableti veoma popularni upravo na teritorijama gde mase ljudi po prvi put dolaze u dodir sa mobilnim telefonima. Zapravo, oni nemaju predrasuda o tome kako bi jedan mobilni telefon trebao da izgleda i za šta bi prevashodno trebao biti korišćen, i stoga su daleko otvoreniji ka korišćenju fableta. Osim toga, za mnoge je to primarno sredstvo komunikacije i pristupa internetu.

Upravo u tome možemo tražiti jedno veoma racionalno objašnjenje popularnosti fableta, koje deli i autor ovih redova. Iskreno, najviše bih voleo kada bismo iz upotrebe potpuno izbacili izraz mobilni telefon. Kakav telefon? Telefon je naprava koja služi za pozivanje. Savremeni mobilni telefoni, uključujući i fablete su odavno prevazišli tu funkciju, i za nju se koriste i ispod 5% vremena koje provedemo koristeći smartfon. Zapravo, ovo nismo izmislili, već su podaci dobijeni egzaktnom studijom kompanije Ericsson još pre mnogo meseci.

Odricanjem od pojma „mobilni telefon“ bismo ostavili za sobom brojne predrasude o ovim uređajima. To nisu ni samo telefoni, ni samo kamere, ni samo uređaji sa pristupom internetu, to su naši digitalni uređaji-asistenti za savremeno doba u kome smo permanentno povezani sa internetom i imamo dostupne najrazličitije metode komunikacija. Smartfon je istovremeno i platforma za korišćenje najrazličtiijih aplikacija, i naš podsetnik, i naša kamera, i naš browser, i naš mail. Kada tako postavimo stvari, i shvatimo šta nam sve donose u svom pozamašnom pakovanju, možemo samo da se zapitamo – kako je moguće da fableti nisu još popularniji nego što to jesu?Veliko je pitanje na koji način svako od nas doživljava svoje mobilne uređaje. Lično, korisnik sam kombinacije Android smartfona (fableta, naravno) i Apple iPad tableta (dakle, iOS uređaja) u vidu iPad Air modela. Samim tim nisam u poziciji u kojoj je kolega Branko Mitić, koji je izvanredno opisao gledište osobe koja je vezana za Apple ekosistem. Apple uređaje koje koristim zapravo koristim kao što bih koristio i bilo koje druge, iako sam svestan da time ne iskorišćavam njihov pun potencijal, uvezivanje sa iCloudom, iTunesom i trista drugih čuda. Drugim rečima, koristim iPad Air jer je kvalitetan tablet, baš kao i njegovi prethodnici koje sam koristio bukvalno od prvog dana kada se pojavio prvi iPad. Jednostavno, kombinacija odnosa stranica od 4:3, kvaliteta izrade, fantastičnih aplikacija od kojih mi je posebno značajna aplikacija iBooks koju smatram ubedljivo najkvalitetnijom aplikacijom za čitanje knjiga, kao i drugih parametara je uspela da pobedi moju odbojnost prema vezivanju za jednu platformu.

Sa telefonima je već neka druga priča. Apple mi je uskratio mogućnost da biram njegove uređaje sve doskora, ali sva je verovatnoća da bi opet neki Android fablet bio moj izbor. Dan danas mi se diže kosa na glavi kada trebam da poteram iTunes i prebacim nešto na/sa svog tableta. Druga bi priča bila da koristim iKompjuter i integrisane sisteme sinhronizovanja sa iUređajima, ali to ne činim još uvek. Windows na PC-ju, Android na telefonu, iOS na tabletu, to je kombinacija koja za mene i moje potrebe ima najviše smisla. Kakve to veze ima sa fabletom? Itekakve, pošto sam zapravo tek sa njihovim dolaskom dobio priliku da koristim smartfon kakav sam oduvek želeo.
Zašto fablet?
Najlakše je reći da je sve do ekrana. Naravno, veliki ekran čini ogroman deo ugođaja i korisničkog iskustva, za koje smatram da je u mom slučaju bogatije na fabletu. Jedan deo odgovora se krije i u činjenici koja danas možda nije više toliko izražena, ali jeste važila nekada, a to je da je u većem prostoru lakše zapakovati kvalitetniji hardver. Samim tim, fableti su mogli biti brži, dolaziti sa boljim čipovima, ili doneti kameru veće rezolucije i/ili kvalitetnijim snimanjem zahvaljujući implementaciji neke opcije poput stabilizacije i slično.

No, možda i najbitniji razlog moje svojevremene kupovine fableta jeste bila baterija. Da, baterija koja je po prvi put donela kapacitet od preko 3000 mAh u telefonu, i koja je posledično mogla da izdrži dan i po do dva korišćenja koje je sve, samo ne štedljivo. Note 2 je doneo autonomiju od nekoliko dana. Huawei Mate 7 je to dodatno produžio i uvećao, obogativši mogućnosti uštede energije svojim inovativnim rešenjima. Do današnjeg dana se traže magična rešenja na dileme koje su smartfoni otklonili još pre nekoliko godina – kako obezbediti nešto dužu autonomiju. Naravno, svi bismo voleli da ta autonomija iznosi i po 3, 4 ili 7 dana, ali budimo realistični. Baterija je uvek bila veoma bitan razlog prelaska na fablet – što ne znači da je svaki fablet u stanju da ponudi takvu autonomiju, dabome.
Veći ekran ne znači samo prostor, već i sve što taj prostor donosi, a fablet gotovo uvek znači i – duže trajanje baterije
Pored toga, imam veliku šaku, tako da mi nije problem da držim veći telefon u ruci. Veći ekran ne znači samo prostor, već i sve što taj prostor donosi. Jasan prikaz maila, veći komfor u kuckanju poruka bilo koje vrste, jasniju vidljivost i lakšu uočljivost šta god da pokrenete. On znači i jasniju preglednost kada u kolima pokrenete navigaciju putem svog telefona, i manju potrebu za zumiranjem internet stranica ili drugih sadržaja na vašem smartfonu. Zaista, sa većim ekranom je život lakši po toliko osnova. Ne kažem da ne bih mogao da se vratim na „običan“ telefon manjih dimenzija, ali zaista ne vidim zašto bih to učinio, niti bih mogao da zamislim da moj naredni telefon ne bude takođe fablet, pogotovo što su “mejnstrim” flegšip telefoni došli na dimenzije od oko 5 inča, pa su takođe u tom smislu veoma nalik fabletima.

Osim pobrojanog, fableti uvek imaju prostora i za neku „caku“. U slučaju modela koji koristim, tu je izuzetno korisna olovčica. Ne, ne koristim baš nikakve napredne funkcije te olovke, ali sam zaista mnogo puta u realnim situacijama itekako koristio njenu bazičnu mogućnost – pravljenje zapisa. Bilo da se radilo o poslovnim potrebama, poput uzimanja intervjua ili vođenja beležaka na nekom sastanku, bilo da se radilo o ličnim potrebama poput kreiranja spiska šta kupiti u samoposluzi, broj beležaka u telefonu koji iznosi više stotina (!) govori sam za sebe. Ne, neću praviti prezentacije na telefonu, ubacivati grafikone ili tabele u integrisane izveštaje (mada ni to ne bi bio problem kada bi se tražilo, tj. kada bi posao zahtevao, što je još jedna lepota fableta), niti se radi o korišćenju ko zna kakvih naprednih funkcija.

Lepota fableta je što bazične funkcije i potrebe izvršavate na način koji je udobniji i kvalitetniji od situacije kada koristite telefon manjih dimenzija. Nećete ga tako lako staviti u džep, pa šta? To i nije uređaj za svakoga, i nijednog trenutka cilj ovih redova nije da širi prezir prema manjim telefonima ili nipodaštava korisnike koji imaju nešto drugačije potrebe, odnosno ne smatraju da su fableti pravi izbor za njih.

Iskreno, ja sam u celu smartfon priču ušao relativno kasno (makar za osobu koja voli moderne tehnologije), a pride inicijalnim ulazom nisam ni bio posebno zadovoljan. No, sa dolaskom fableta sam dobio ono što sam želeo. Nakon pomalo nezgrapnih prvih modela, vrlo brzo su proizvođači i sa dizajnerske i sa funkcionalne strane potpuno „pogodili žicu“, makar kada je autor ovih redova u pitanju. Prilično sam ambivalentan prema brendovima svih vrsta i fela i ne gajim neku posebnu ljubav prema bilo kom od njih, ali Samsungu valja odati priznanje na tome što je izgurao koncept koji danas slede svi najnapredniji telefoni.Nemoguće je (ili je makar nepotpuno) pisati ovakav tekst, a ne osvrnuti se na aktuelni trenutak kada su fableti u pitanju. Fablet kao koncept je trijumfovao, i poslednji bastion otpora je pao. Radi se, pogađate, o Apple telefonima. Dugo vremena je iPhone ostajao na maloj dijagonali, što je, između ostalog, pomoglo da Android zadobije poverenje čak 85 odsto tržišta.

Da li je Apple svesno prepustio konkurenciji te pozicije ili ne, tek kompanija iz Kupertina ima taj luksuz da usled ogromnog poverenja sopstvenih kupaca ne mora da se upušta u direktne bitke u više tržišnih kategorija. Kada budu izbacili uređaj bilo kog tipa, ukoliko je pravilno integrisan u njihov ekosistem, njihovi kupci će ga prihvatiti i biće im nezamenljiv. To je ostalo u amanet Stiva Džobsa, i pravilno postavljena transferzala hardver – uređaji – softver – servisi – sadržaji je verovatno njegovo najveće delo, i najvrednija zaostavština koju je mogao ostaviti kompaniji koju je osnovao, te će Apple još dugo, dugo imati veoma jasne benefite u tom smislu.

No, ne možemo reći da je Džobs uvek pogađao. Moram se osvrnuti na njegovu čuvenu rečenicu da nikome ne trebaju telefoni veći od 3,5 inča jer to i nisu telefoni. Složio bih se sa njom. I vratiću vas na sam početak teksta, gde se u suštini slažemo da ovo što danas koristimo nikako nisu (samo) telefoni!
Pravilno postavljena transferzala hardver – uređaji – softver – servisi – sadržaji je verovatno Džobsovo najveće zaveštanje od koga će Apple još dugo, dugo imati ogromne koristi
U globalu, Džobs nije bio u pravu, i Apple je svoj rast u godinama bez njega formirao upravo na stvarima koje on za života nije dozvoljavao – izbacio je veće telefone, manje tablete, manje-više prekinuo rat sa Androidom koji je rezultovao brojnim sudskim i vansudskim dešavanjima. Takođe, tu ima i nečeg pomalo ličnog, jer osećam da Džobs nije prepoznao potrebe grupe korisnika u koju i sebe svrstavam. No, Džobs nije bio poznat kao neko ko smišlja uređaje (setimo se samo čuvene ne tako pohvalne odrednice za prvi iPod plejer, koji je tada bio biti ili ne biti za kompaniju), već kako da te proizvode dovede do savršenstva i da im nađe pravo mesto unutar Apple ekosistema.
Ljuta konkurencija
Ko su danas konkurenti? Fablet kao koncept je pobednik, ali to ne znači da svi trebaju da koriste tablete, niti da je bilo kakav fablet pravi izbor za svakog korisnika. Oni se međusobno razlikuju po mnogo čemu, iako su naizgled poprilično slični. Najoštrija linija podele danas je svakako na relaciji iPhone protiv svih, ali i u Android svetu imate telefone dramatično različitih karakteristika. Ipak, ovde ćemo takođe izneti tvrdnju sa kojom se neće svako složiti, ali za koju se osećamo obaveznim da je iznesemo jer prosto predstavlja postojeće stanje stvari, bez obzira da li se to nekome, pa i nama, dopada ili ne.

Android je Samsung, koga sa svih strana pritiskaju drugi proizvođači, a u poslednje vreme naročiti pritisak vrše do juče “mali” kineski proizvođači mobilnih telefona. Tako je u ovom trenutku, što ne znači da kroz tri ili četiri godine neće biti dramatično drugačije. Svi ostali u Android svetu gledaju u leđa južnokorejskom proizvođaču. Tačno je da su i Samsung i Apple, prema poslednjim podacima, počeli da gube globalni tržišni udeo (Apple ga je u međuvremenu povratio), ali to je uglavnom zbog invazije jeftinih brendova u nižem segmentu koji nijedan proizvođač ne teži da pokriva preterano jer ne donosi naročiti profit. Izuzetno je teško boriti se protiv ovog dvojca. Pogledajte samo Sony, koji je izbacio pregršt kvalitetnih telefona, ali ne može da iole značajnije uveća tržišni udeo. Kineskim proizvođačima odlično ide, posebno kompanijama Lenovo i Huawei, ali i oni će udariti u zid u jednom trenutku i neće više moći da uvećavaju svoj tržišni udeo.

Znam da mnogi ne vole Samsungove telefone od plastike, ali kao neko ko se bavi tehnologijom, ne mogu nikako da podržim takav stav. Pre svega, plastika nije loš izbor u praksi u bilo kom pogledu. Famozni aluminijum se lakše grebe, lakše ostaju tragovi korišćenja, u ozbiljnijoj meri prenosi toplotu do ruku korisnika što dolazi do izražaja posebno u situacijama kada se radi o modelima naprednijih mogućnosti i snažnijeg hardvera, što kvalitetni fableti svakako jesu. Uostalom, ionako će ogromna većina staviti svoj telefon u neku futrolu, zar ne? Svakako da novi Galaxy S6 i S6 Edge modeli donose još bolje materijale, ali skoro smo sigurni da će se sada veliki deo publike buniti što na Gorilla Glass-u ostaju tragovi prstiju. Narod je lepo rekao: Svetu se ne može ugoditi…Pred kraj, ukoliko vas to zanima, osećam obavezu da dam svoje mišljenje o tome koji fablet smatram najboljim. Kada sam pokupio nove iPhone telefone za test, objavio sam fotografije na Facebooku i ustvrdio da je to verovatno najbolji Samsung Galaxy Note do sada. iPhone 6 Plus je ostavio izuzetno pozitivan utisak za ono kratko vreme koje se nalazio u mom posedu. Odlične aplikacije, veoma pogodna veličina za čitanje koje je veoma zastupljeno u mom korišćenju mobilnih uređaja, ali opet taj iTunes, pa široke ivice i slično.

Igrom slučaja, samo koji dan kasnije, do mojih ruku dolazi Note 4. Od kvaliteta izrade i ležanja u ruci, preko utiska u radu, do vrhunske kamere, specifičnih mogućnosti i trikova, Note 4 je oduševio. Zapravo, mišljenja sam da bih i po godinu-dve nakon kupovine takvog telefona otkrivao trikove, cake i mogućnosti koje taj telefon ima. Svakako ne treba zaboraviti ni bolju podršku aplikacija relevantnih za svakodnevni život u Srbiji na Android platformi. Sve u svemu, ukoliko bih sada kupovao telefon, to bi verovatno bio Galaxy Note 4. Da li bi Nexus 6 mogao da pomuti ove utiske? Da li je Huawei Ascend Mate 7 još bolja kupovina? Ili možda Meizu MX4? Možda, i samo neka ih je što više, uvek je dobro imati veći izbor i slađu glavolomku.

Sa druge strane, postoji još jedan trend, koji odlično opisuje lakoću kojom fableti prirastu srcu. Teže ih menjamo! U igri je i razum, a ne samo srce, jer posebne funkcije fableta svakako jeste nešto na šta se navikavamo i bez toga teško da možemo u nekoj narednoj iteraciji. Nekada je to navika na olovčicu, nekada na dugotrajnu autonomiju, nekada na posebne funkcije i aplikacije bez kojih više ne možete da zamislite svoj poslovni ili porodični dan. Međutim, postoji još jedna izuzetno bitna stvar zbog koje volimo fablete…
Fableti, čak i ako nisu kul, šalju svima poruku da je njihov vlasnik kul, jer njemu ukus većine ne određuje šta će koristiti svakoga dana
Fableti su postali uređaji za entuzijaste, one koji žele više od mejnstrima, one koji žele da se razlikuju. Istina, u poslednje vreme sa omasovljivanjem fableta te razlike su sve manje, ali pozivamo vas da razmislite. Klasični kompjuterski gikovi u principu ne haju previše za mobilne telefone. Ostaju oni kojima su bitne performanse uređaja, koji žele najbolje, odmah, sada. To im proizvođači omogućavaju, sa tendencijama da u uređaje većih dimenzija implementiraju tehnologije koje će tek kasnije ugrađivati u mejnstrim telefone, poput ekrana uber rezolucije ili napredne kamere, senzora, ili nečeg sličnog. U krajnjoj liniji, za njima ne vlada opšta pomama. Zato fableti, čak i ako nisu kul, šalju svima poruku da je njihov vlasnik kul, jer njemu ukus većine ne određuje šta će koristiti svakoga dana.

Preporučujemo vam da još jednom pročitate testove iPhone 6 i Samsung Galaxy Note 4 smartfona, ali i da prođete kroz našu bazu testova mobilnih telefona. Sasvim je sigurno da ćete uočiti nešto zanimljivo – veliki telefoni su uglavnom najbolji. Svakako svime rečenim ne želimo nijednog trenutka da kažemo da ne trebate da kupujete manje telefone, ili da imamo nešto protiv njih, naprotiv. Svakako da razumemo draž imanja manjeg telefona, koji se može lako držati jednom rukom, i na lak i jednostavan način zadovoljava potrebe svog korisnika. Želeli smo samo da izložimo stanovište nekoga ko voli da koristi fablete i želi da ponudi neke ubedljive razloge zašto su upravo takvi telefoni pravi izbor za one korisnike koji žele to što fableti nude, uz razjašnjenje šta to zapravo nude.

Udaramo li polako u tehnološku prepreku? Svi podaci i neka iskustva sa drugih tržišta ukazuju da bi to mogao biti slučaj. Pitanje je koliko još hardver može da se unapređuje i ubrzava tempom koji bi bio relevantan za krajnjeg korisnika. Ukoliko telefon već sada „jede“ neke PC računare, čemu onda brži procesori, više memorije, ekrani veće rezolucije ili šta već, da li to sve može da unapredi vaše iskustvo u svakodnevnom radu?
Mišljenje autora ovih redova je da će u narednom periodu jeftiniji brendovi uzimati sve više i više tržišnog udela, te da će velika imena imati velikih problema da ubede kupce da nastave da kupuju njihove proizvode. Drugim rečima, najveći okršaji će se odvijati u srednjoj i nižoj klasi. Hoće li to imati uticaja i na svet fableta? Nadamo se da hoće, jer velikih smartfona gigantskih mogućnosti nikad dovoljno…