Benchmark Redakcija
U skorijem periodu, odnosno od kako je Benchmark ponovo počeo sa testiranjem digitalnih fotoaparat, jedino je Canon A60 (od prikazanih aparata) bio ispod ili blizu granice od 200€, dok se ostali modeli čak nisu kretali ni u rasponu do 300€. Uvek je lepo i zanimljivo testirati aparate novijeg datuma, pogotovo ukoliko su oni potpisani od dobro poznatih proizvođača, a naručito ukoliko su krcati funkcijama i mogućnostima. Međutim, ovoga puta imamo dva drugačija (jeftinija) fotoaparata na meniju.
Samsung Digimax 370 i 430 su fotoaparati za koje sigurno niste čuli, osim ukoliko vam nisu skrenuli pažnju svojom cenom (jer planirate da kupite neki digitalni fotoaparat ispod 200€) ili ukoliko vas je neko pitao o ovim aparatima, a vi niste bili od koristi, jer se o njima jako malo zna (što delimično i ne čudi, jer su se pojavili relativno skoro), odnosno da je praktično nemoguće naći neku pouzdanu informaciju, a o nekom dubljem testu da i ne govorimo. Dakle, imamo aparate koji su relativno povoljni, o kojima se jako malo zna i koji su dostupni na našem tržištu. Zašto ih ne testirati?
Samsung svakako nije ime koji bi se moglo vezati za istoriju fotografije u kojoj je film vodio glavnu reč, tako da se ni o kakvoj tradiciji Samsunga u konstrukciji fotoaparata ne može govoriti. Ipak, u digitalnoj eri, elektronski senzor i memorija za skladištenje fotografija nisu jedine glavne promene, kao što se misli. Fotografisanje je, nema sumnje, oduvek privlačilo pažnju, ali se stiče utisak da digitalni fotoaparati svojom prirodom jednostavno privlače i one koji nikada nisu imali fotoaparat, dok vrtoglave cifre o broju prodatih primeraka najbolje idu u prilog toj priči. Broj prodatih digitalnih fotoaparata nije mogao da prođe neprimetno onim proizvođačima savremenih tehnologija koji se do tog trenutka još uvek nisu bavili fotoaparatima. Podrazumeva se da svako želi deo tog kolača, ali je svakako glavni razlog ulaska u “digitalnu” borbu nekih drugih imena bio ništa drugo nego dobro promišljeni potez. Danas više nije bitno da li se zovete Canon ili Nikon, mnogo je bitnije da ponudite kvalitet za adekvatnu cenu i uveliko ste u igri. Samsung ime je svima poznato, a digitalni fotoaparati su samo još jedan od zadataka ove globalne kompanije da proizvodi i prodaje, sve i svuda.
Ovo takođe nije prvi put da u jednom prikazu imamo dva fotoaparata, a čini se da svakako nije poslednji. Kao što je poznato, prodaja digitalnih fotoaparata je u stalnom rastu zadnjih godina, ali je isto tako i potražnja (u smislu tražnje za što raznovrsnijim modelima) u ekspanziji. Proizvođači neretko jedan projekat, uz sitne izmene pretvore u dva finalna proizvoda, koja sama po sebi ne mogu previše da se razlikuju, ali koji opet ipak malo šire pokrivaju tržište. Takav je slučaj i sa Digimax 370 i 430 modelima, sa po 3.2 i 4 megapiksela. Ono što svakako upada u oči kod ova dva modela je i VGA (640×480) video mod i to čak sa 30 slika (frejmova) u sekundi. Pre specifikacija, još treba dodati, da su aparati zamišljeni kao, popularno rečeno “idioti”, odnosno da ne poseduju Av, Tv i M modove, kao i naravno napredne fukncije (rezervisane za neke ekskluzivnije modele), ali koji u principu zanimljivi i koji obećavaju, makar na papiru.
Specifikacije:
foto kamera
Samsung Digimax 370
Samsung Digimax 430
drugi naziv
Kenox D370
Kenox D430
megapiksela
3.2
4.0
maksimalna rezolucija
2048×1536
2272×1704
niže rezolucije
1600×1200, 1024×768, 640×480
2048×1536, 1600×1200, 1024×768, 640×480
kompresija
JPEG – s. fine, fine, normal za sve date rezolucije
JPEG – s. fine, fine, normal za sve date rezolucije
veličina senzora
1/2.7″
1/2.5″
tip senzora
CCD
CCD
objektiv
5.8 – 17.4mm
6.2 – 17.4mm
objektiv – ekvivalentno 35mm
38 – 114mm
37 – 104mm
najveći otvor blende
f/2.8(w) – f/4.8(t)
f/2.9(w) – f/4.8(t)
optički zum
3x
2.8x
digitalni zum
4x
4x
af lampa
ne
ne
ručni fokus
ne
ne
makro
5cm
5cm
merenje
Multi, Spot
Multi, Spot
kompenzacije ekspozicije
+/- 2 EV u koracima od 1/2
+/- 2 EV u koracima od 1/2
iso osetljivost
AUTO
AUTO
shutter speed (brzina zatvarača)
1-1/2000 (16-1/2000 u “Night” modu)
1-1/2000 (16-1/2000 u “Night” modu)
white balance (balans belog)
Auto, Daylight, Cloudy, Fluorescent_H, Fluorescent_L, Tungsten i Custom
Auto, Daylight, Cloudy, Fluorescent_H, Fluorescent_L, Tungsten i Custom
modovi blica
Auto, Auto & Red-eye reduction, Fill-in, Slow sync, Off
Auto, Auto & Red-eye reduction, Fill-in, Slow sync, Off
domet blica
0.3-3.5m(w) 0.5-2.0m(t)
0.3-3.5m(w) 0.5-2.0m(t)
punjenje blica
~ 7 sekundi
~ 7 sekundi
aperature priority (prioritet blende)
ne
ne
shutter priority (prioritet zatvarača)
ne
ne
modovi
Auto, Manual, My Set, Scene, Night Scene, Portrait
Auto, Manual, My Set, Scene, Night Scene, Portrait
predefinisane scene
Children, Landscape, Close-up, Sunset, Dawn, Backlight, Fireworks, Beach & Snow
Children, Landscape, Close-up, Sunset, Dawn, Backlight, Fireworks, Beach & Snow
video klipovi (sa tonom)
640×480, 320×240
640×480, 320×240
fps video klipova
15s, 30s
15s, 30s
self timer (samookidač)
2s, 10s
2s, 10s
tip memorije
SD/MMC, Memory Stick Duo
SD, Memory Stick Duo
tražilo
optičko
optičko
LCD
1.5″
1.5″
rezolucija LCD ekrana
?
?
live histogram
ne
ne
playback histogram
ne
ne
konekcija sa računarom
USB 1.1
USB 1.1
baterije
2xAA ili 1xCR-V3
2xAA ili 1xCR-V3
težina
144gr bez baterija i kartica
144gr bez baterija i kartica
dimenzije
106.8 x 55.5 x 32.2mm
106.8 x 55.5 x 32.2mm
Naizgled bi se moglo reći da su ovo klasične specifikacije za jedan aparat ovog cenovnog ranga i klase. Ipak, postoje neke sitnice i zanimljivosti koje skreću pažnju. Najviše čudi činjenica da ova dva fotoaparata imaju različite senzore, pa samim tim i objektive. Međutim, verovatno je jedina razlika u senzorima u njihovoj veličini, odnosno da su zasigurno napravljeni pod istom tehnologijom i na istom mestu. Kada imate senzore različitih veličina, potrebno je promeniti i objektive. Tačnije, i dalje je u pitanju jedan objektiv, samo delimično korigovan i po specifikacijama bi rekli da je onaj na 370 bazni, te da je usled malo većeg senzora taj objektiv za model 430 morao biti malo promenjen. To se najbolje vidi u atipičnoj žižnoj daljini na 430-ici (6.2-17.4mm), i ako drugu cifru podelite sa prvom dobijete da Samsung 430 ima svega 2.8x optički zum. Ovo svakako nije drastična razlika zbog koje treba ignorisati 430, ali je jasno da je objektiv na Samsungu 430 niti dovoljno širok (37mm) niti dovoljno dugačak (104mm). Za nijansu drugačiji otvor blende na 430 je još više neprimetan, a pored vrlo dobrog makro moda (5cm) i mogućnosti da se koriste dve vrste memorijski kartica (SD i MS Duo) ono što svakako najviše upada u oči je VGA (640×480) video mod pri čak 30 frejmova u sekundi, dok je ograničenje u dužini vezano isključivo za kapacitet fleš memorije.
Pakovanje
– Samsung Digimax 370/430
– SanDisk 32MB SD kartica
– Samsung torbica
– AV kabl
– USB kabl
– Traka za nošenje oko zgloba
– Štampano upustvo za upotrebu
– CD sa drajverima i softverom
– 2 alkalne AA baterije za jednokratnu upotrebu
Bilo bi nepravedno kada bi se reklo da je ovo pakovanje u kojem se nalazi Samsung 370/430 samo dobro. Ako se setimo da ovi aparati pripadaju nižoj klasi, potez da se stavi 32MB SanDisk SD kartica je svakako za pohvalu. Istina, i pored tih 32MB, biće potrebno dokupiti još memorije ukoliko želite na put sa ovim aparatima, ali 16MB za ovu cenovnu klasu ne bi bilo nikakvo čudo za videti. Najbitnija stavka u pakovanju je Samsung torbica skrojena baš za 370/430 model, jako zgodna i upotrebljiva. Istina, u ovu torbicu je moguće smestiti samo fotoaparat, ali činjenica da ona vrlo malo povećava dimenzije aparata, te da je moguće jako brzo izvaditi ili vratiti aparat u nju je svakako za pohvalu. Naravno, ova torbica sama po sebi ne može da ima veliku vrednost, ali je fino kada uz aparat možete da koristite torbicu baš namenjenu tom aparatu. Isto tako treba pohvaliti potpuno štampano upustvo koje je po kvalitetu jednako kao i kod nekih daleko poznatijih proizvođača digitalnih fotoaparata.
Što se dodatne opreme tiče, ništa ekskluzivno se ne može naći za ova dva fotoaparata i sve se svodi na dodatne SD ili MS Duo kartice, AC adapter, punjive baterije i punjače.
Spoljašnjost
Samsung Digimax 370 i 430 modeli se generalno fizički ne razlikuju. Ipak, potrebno ih je razlikovati, pa samim tim i nisu 100% identični. Pored ispisanih naziva modela i broja megapiksela, fizički se još razlikuju u boji plastičnog kućišta – 430 ima nešto tamniju srebrno-sivu kombinaciju od 370-ice.
Samsung 370 i 430 fotoaparati su plastični i to u punom smislu te reči. Kvalitet te plastike bi se mogao okarakterisati kao običan, a kompletna fizička izrada kao “ništa posebno”. Ipak, setimo se da ovo klasa aparata gde je ipak potrebno uštedeti tu i tamo kako bi bilo moguće ostati konkurentan sa cenom, a 370 i 430 svakako nisu jedini među konkurentima koji za fizičku izradu dobijaju tek malo više od prelazne ocene.
Objektiv
Ukoliko pogledate pasus ispod specifikacija, možete uvideti da se objektivi na ova dva fotoaparata pomalo razlikuju što se cifara tiče, ali ne i suštinski. Objektiv na 370 modelu ima veći raspon (38-114mm) u odnosu na onaj na 430 (37-104mm) što je svakako osetno, ali što relno i ne može da se okarakteriše kao neka značajna razlika. Kada je aparat isključen, objektiv je zaštićen malim vratancima koja se naravno automatski zatvaraju, a prilikom uključivanja, ali i korišćenja zuma, objektiv ispušta pomalo oštar i glasan zvuk. Broj pozicija u koje je moguće postaviti objektiv iznosi 8, dok je svetlosna moć objektiva standardna.
Blic
Blic na ova dva Samsunga ima solidne specifikacije za svoju klasu i može se reći da se fino pokazao u realnoj upotrebi. Potrebno mu je oko 7 sekundi da bi se napunio za sledeću fotografiju. Blic na ovom aparatu takođe služi za redukciju crvenih očiju i to na način najčešće viđen kod digitalaca. Kada je opcija za redukciju crvenih očiju uključena, blic kraće i slabije sevne (prvi put), kako bi se zenice skupile, i nakon ~0.9 sekundi (standardan tajming) uključi se drugi put, odnosno sevne kako bi osvetlio objekte koji se fotografišu. Ovakav izdužen oblik fotoaparata (nalik mnogobrojnim Sony modelima) je veoma zahvalan za udaljavanje blica od objektiva, što je najuspešniji način da se umanji efekat crvenih očiju. Međutim, blic na ova dva Samsunga nije odvojen od objektiva onoliko koliko bi možda moglo (mada se onda postavlja pitanje da li se onda blic slučajno prekirivao prstom). Ipak, rezultati koje postižu ova dva aparata u borbi protiv crvenih očiju bi se mogli okarakterisati kao dobri ili kao sasvim pristojni ukoliko se ljudi koje fotografišete nalaze u propisanom dometu blicu.
Self-timer lampa
Lampa koja treperi kada je koristi self-timer, u prevodu samookidač. Kada se koristi samookidač od 10 sekundi, lampica sporije treperi prvih 8, dok se ubrzava zadnje 2 sekunde kako bi dala da znanja da će aparat uskoro fotografisati.
Tražilo
Prednja strana optičkog tražila
Zvučnik i mikrofon
Posmatrano spreda skroz levo se može naći zvučnik, koji služi za reprodukciju tona sa snimljenih video klipova i zvučnih poruka koje je moguće ostaviti uz svaku fotografiju, dok se skroz desno može pronaći mikrofon za snimanje pomenutog tonskog materijala.
Ukoliko se pitate čemu ovaj refleksno-sferični deo pored objektiva služi, odgovor bi bio da služi kako bi koliko-toliko pomogao preciznijem kadriranju prilikom fotografisanja samo-portreta, odnosno kako bi makar malo mogli da “nišanite” dok pokušavate da fotografišete sebe samog ili u nekom bliskom društvu. Interesantna stvar, koja ponekad čak zna da bude i korisna.
Konekcije
Konekcije ova dva Samsunga se nalaze u klasičnom položaju, izolovane gumenom zaštitom, sa leve strane aparata. U pitanju su priključak za 3.3v AC adapter za struju (kako bi se aparat koristio bez baterija) i USB priključak. Priključak za USB u biti ima dve funkcije, jer se na njega može povezati (USB ili) AV kabl koji se dobija uz aparat, a koji može da služi za reprodukciju snimljenog materijala na svim uređajima koji imaju kompozitni video i audio ulaz (TV recimo). Naravno, audio ulaz je potreban samo ukoliko želite da čujete zvuk sa video klipova. USB je zastarelog 1.1 standarda i bez obzira što većina digitalnih fotoaparata i danas poseduje 1.1 USB standard, nije nam jasno zašto je toliko teško implementirati 2.0 vezu, koja zna dosta vremena da uštedi ukoliko se aparat intenzivno koristi.
SD+Memory Stick Duo slot, baterije
SD(/MMC) je definitivno standard koji osvaja, mada tome u prilog ne bi mogli da idu prethodni testovi objavljeni na Bench-u, u kome je najviše bilo Canon-a, koji još uvek uporno zadržava CF slot. Čak šta više, ako pogledamo situaciju kod fotoaparata novijeg datuma, možemo ustanoviti da Olympus i Fuji imaju svoje xD kartice, Sony Memory Stick, a Canon uslovno rečeno “svoj” CF. Svi ostali se najčešće odlučuju za SD karticu, koja je najzastupljenija kod aparata novijeg datuma srednje i niže klase. Brzina SD kartica nije mogla da promakne ni konstruktorima novog Canon-ovog profesionalnog i ultra-brzog 1D markII modela, kod koga se najbolje može videti moć SD kartica. Vratimo se priči o dva Samsunga, SD ne samo da je sigurno “odigrao” sa SD slotom, već je i dodao još jedan, MS Duo, slot. Šta reći drugo, osim interesantna stavka, koja svakako ne smeta. Još jedan takođe dobar potez je izbor za napajanje u vidu dve AA baterije, za ovu klasu aparata, reklo bi se da je to idealan balans. 4 AA baterije svakako znače duplo dužu autonomiju rada, ali vrlo često i skoro duplo veću zapreminu aparata. Dve AA baterije omogućavaju da se dimenzije aparata drže pod kontrolom, a da se opet zadrže sve prednosti rasprostranjenosti i pristupačnosti AA baterija. Uz aparat se dobijaju 2 alkalne baterije za jednokratnu upotrebu i jasno je da je, rentabilnosti radi, potrebno kupiti makar dve punjive AA baterije i punjač. Tokom testiranja smo koristili dve Sanyo 2100mAh baterije koje su pokazale da ova dva Samsunga neće ostvarivati fenomenalne rezultate što se tiče potrošnje baterija, ali i isto tako da nisu preterano veliki potrošači, što je u ostalom i najbitnije. Na slici ispod, možete videti koliko je fotografija, zavisno od rezolucije i kompresije, prosečno moguće smestiti na 32MB karticu koja se dobija uz aparat (podrazumeva se da 370-ica nema 2272 rezoluciju):
Navoj za stativ
Sa donje strane aparata se može naći samo navoj za stativ koji je plastičan, ali koji se iznenađujuće nalazi u idealnom položaju, koji dosta može da pomogne ukoliko se fotografišu panorame (pomoću stativa, naravno). Postoji samo jedan problem: Samsung 370 i 430 nemaju niti jedan mod koji će asistirati fotografisanju panorama. Međutim, uz malo više truda i odgovarajući softver (ili na primer veliku veštinu u Photoshop-u) moguće je uklopiti par fotografija u jednu panoramsku.
OFF/ON taster, okidač
Taster za isključivanje i isključivanje aparata nalazi se karakteristično blizu okidača. I prilikom uključivanja i isključivanja potrebno ga je malo držati, kako bi se izbegla slučajnst, ali je period znatno kraći nego u odnosu na (na primer) Canon. Tek nekoliko desetinki je potrebno držazi taster (potrebno ga je nakon toga pustiti) da bi se aparat uključio, dok je period još kraći za isključivanje. Okidač se nalazi na stanardnom mestu i standardnog je kvaliteta, ništa se posebno nema reći u vezi sa njim.
Tražilo
Tražilo na ova sva Samsunga je kalasično optičko, koje naravno vrši zumiranje zajedno sa objektivom. Preciznost i pokrivenost tražila nije za pohhvalu, ali se to ne može previše kritikovati jer se nepreciznost i očekivala, dok svakako smetaju jako male dimenzije koje su najzaslužnije za nemogućnost udobnog korišćenja optičkog tražila na ova dva modela. Ipak, korišćenje tražila je ponekad neizbežno (najviše u uštedi baterija, kada se isključi LCD), pa samim tim navikavanje može dobro doći. Sledeća slika bi makar malo trebala da predstavi kolika je pokrivenost i preciznost tražila (siva boja – ono što tražilo vidi, bela – ono što objektiv vidi):
Zum tasteri
Ovoga puta, zum se ne vrši pomoću prstena koji se nalazi oko okidača, već klasičnim tasterom – klackalicom sa zadnje strane aparata. Kao što smo rekli, objektiv je moguće postaviti u 8 položaja, odnosno žižnih daljina. Takođe, ovi tasteri služe i za uveličavanje fotografija tokom pregleda, koje se uzgred odvija veoma prvo i dosta precizno, do 8.8x, pri čemu je količina detalja zumiranog dela fotografije koji se prikazuje na LCD-u na solidnom nivou.
LCD
Jedna od najzanimljivih stvari svakog digitalnog fotoaparata je LCD sa zadnje strane koji ima višestruku namenu. LCD na Samsungu 370 i 430 je klasične dijagonale od 1.5 inča, dok je podatak o rezoluciji nepoznazt. Čini nam se da ovaj ekran svakako nije šampion što se rezolucije tiče, već se može reći da je ona na prosečnom nivou. Ono što je ipak smeta je slabiji frejmrejt koji u principu ne predstavlja nikakav problem, ali koji osetan (pogotovo u situacijama sa manje svetla) i koji nam das podseća na vreme od pre par godina kada je 90% ekrana na digitalnim fotoaparatima “štucalo”. Ipak, jasnoća prikaza je na dobrom nivou, a moguće je čak podesiti svetlinu LCD-a u 3 koraka.
Točkić sa modovima
Auto
Potpuni i pravi automatski mod. U ovom modu je moće isključiti ili uključiti blic (za redukciju crvenih očiju), koristiti makro ili self-timer. Takođe se u opcijama može odabrati veličina fotografije, kao i kompresija, a isto tako se može uključiti tzv. “burst” od 2, 4 ili 8 fotografija.
Manual
Ovo nije naravno pravi manualni mod (u kome je moguće birati otvor blende, brzinu zatvarača i ISO), već se on samo tako zove. Postoji naravno više opcija nego kod Auto moda. Najpre je moguća kompenzacija ekspozicije, promena balansa belog, kao i korigovanje R, G i B kanala posebno (u +/- 8 rasponu), a takođe ne treba zaboraviti ni na više modova blica. U opcijama je moguće, pored već nabrojanog u Auto modu, koristit jedan od tri foto efekta, povećati ili smanjiti oštrinu fotografije, kao i izabrati između Multi i Spot načina merenja scene.
MySet
Ovaj mod je identičan “manual” modu, stim što će sve promene i korekcije (vezane za korekciju ekspozicije, balans belog, ili negde u opcijama) biti sačuvane. Ovakav mod može da bude koristan ukoliko se često slikaju slični objektiv pod istim uslovima, kako bi se makar malo uštedelo vreme za podešavanja (kojih istinu nema mnogo).
Movie Clip
Mod za snimanje video klipova se suštinski ne razliku je mnogo. Naravno, nema opcija vezanih za blic, takođe nema korekcije ekspozicije, dok je moguće koristiti RGB filtere ili promeniti balans belog, dok je u opcijama pored promene rezolucije i frejmrejta moguće koristiti jedan od tri foto efekta.
Voice Recording
Mod u kojem se vrši sniamnje zvuka, koje je ograničeno samo prostorom na flesh memoriji. U ovom modu nema nikakvih podešavanja, jedino okidač služi za započinjanje i prekidanje snimanja zvuka.
Scene
Mod u kojem je moguće izabrati jednu od 8 predefinisanih scena (videti tabelu ispod).
Night
Mod koji će olakšati, ili bolje reći biti neophodan ukoliko se žele postići dobri rezultati prilikom noćnih snimaka. Verovali ili ne, u ovom modu je pored brzine zatvarača (1, 1.5, 2, 3, 4, 6, 8, 12, 16 sekundi) moguće odrediti i otvor blende u dva nivoa (zavisno od položaja objektiva, otvor blende varira). Brzina zatvarača i otvor blende se takođe mogu ostaviti na Auto. Najveći apsurd vezan za ovaj mod je ipak ISO koji se u ovom slučaju koristi, a to je 50. Aparat automatski podešava ISO osetljivost i ona je obično po danu 64, a uveče odnosno u zatvorenom kada se koristi blic 140. Na kraju krajeva, uvek možete podešavanja u ovom modu staviti na auto, i tako dobiti za nijansu niži nivo šuma na fotografijama. Međutim, to je moguće ostvariti samo po danu, jer uveče, kada je potreban blic, Night mod koristi “slow-sync” blic koji je nepraktičan za klasično fotografisanje.
Portrait
Potret mod, koji i nema neku funkciju na aparatu sa ovom količinom podešavanja i ovom veličinom objektiva.
Scena
Karakteristka
Children
Stalno uključen mod za redukciju crvenih očiju. Realno, beskoristna opcija.
Landscape
Stalno uključen balans belog za sunčano vreme, kao i zaključan fokus na “beskonačno”. Nemoguće je takođe uključiti blic.
Close-Up
Scena u kojem je blic stalno isključen, a makro stalno uključen.
Sunset
Boje nisu, uslovno rečeno realne, već vuku ka boljem dočaravanju atmosfere zalaska sunca. Ovome u prilog ide činjenica da su balans belog i RGB filteri zaključani. Fokus je takođe zaključan na “beskonačno”.
Dawn
Isti slučaj kao sa “sunset” scenom, stim što su boje drugačije, verovatno prikladnije sceni izlaska sunca.
Backlight
Scena u kojoj je blic uvek uključen, a koja pomaže ublažavanju senki, na objektima (ljudima) koji se fotografišu danju (kada je recimo izvor svetla iza osobe).
Fireworks
Fokus je zaključan na “beskonačno”, a blenda se više zatvara, verovatno kako bi se produžila ekspozicija i dovela do trajanja adekvatnom za snimanje vatrometa.
Beach&Snow
Scena u kojoj je blic postavljen na auto, a balans belog za sunčano vreme.
Tasteri sa zadnje strane fotoaparata
Fotografisanje
Kursorski tasteri u čijem se centru nalazi menu/ok taster. Tokom fotografisanja, levim tasterom se kontroliše mod blica, donjim se uključuje ili isključuje makro, desnim se aktivira samookidač, dok gornji tastet služi za uključivanje funkcije koje će automatski posle snimljene fotografije započeti snimanje zvučne poruke od 10 sekundi koju je moguće ostaviti uz svaku fotografiju. Kada se pritisne centralni taster, kursorski tasteri dobijaju svoju normalnu funkciju, odnosno služe za kretanje kroz menije. Centralnim tasterom se takođe izlazi iz menija.
Taster kojim se kontroliše LCD. Moguće je isključiti ekran, uključiti ga (za “živi” prikaz) i uključiti prateće informacije koje će biti prikazane (uz “zivi” prikaz onoga što kamera vidi).
Taster kojim se ulazi u kontrolisanje balansa belog, korekcije ekspozicije i RGB filtera. Kursorskim gore-dole tasterima se prelazi sa jedne na drugu opciju, dok se tasterima levo-desno menjaju vrednosti.
Taster za ulazak u pregled snimljenog materijala.
Pregled
Centralnim tasterom se takođe ulazi i izlazi iz menija, dok u tom slučaju kursorski imaju funkciju za kretanje kroz menije. Tasteri levo i desno služe za “šetanje” kroz fotografije i snimljene video klipove. Donji taster ima funkciju puštanja video klipa ili snimljenog zvuka, kao i puštanje zvučne poruke kod fotografija koje je imaju, dok gornji taster služi za dodavanje zvučnih poruka fotografijama. Kursorski tasteri takođe služe za kretanje po zumiranoj fotografiji, ali i kada je na ekranu prikazano 9 (3×3) fotografija odjednom.
Ovaj taster ima sličnu funkciju kao i pri fotografisanju, odnosno vrši uključivanje i isključivanje prikaza informaciaj uz fotografije. Histogram nije pristutan.
Taster koji ima funkciju za pojedinačno brisanje fotografija.
Taster koji služi za izlazak iz pregleda materijala, odnosno vraćanje na fotografisanje.
Opcije i podešavanja
Size
– 2272×1704 (samo kod 430 modela)
– 2048×1536
– 1600×1200
-1024×768
-640×480
Odabir rezolucije. Samsung 370 ne poseduje 2272×1704 (4mpx) rezoluciju.
Quality
– S. Fine
– Fine
– Normal
Odabir JPG kompresije za sve date rezolucije. Ova dva Samsunga ne poseduju ni TIFF ni RAW mod.
Metering
– Multi
– Spot
Biranje jednog od dva načina merenja svetlosti. Prilikom Multi merenja AE sistem kamere prikuplja informacije o količini svetla sa više pozicija, dok kod Spot merenja samo sa centralne tačke.
Shooting
– Single
– 2 Shots
– 4 Shots
– 8 Shots
Kod većine kamera ova opcija je poznata kao “Burst” ili “Continuous” i malo je korigovana kod Samsunga. Moguće je odbrati snimanje 2, 4 ili 8 sekvencialnih fotografija (stim što je potrebno smanjiti rezoluciju kako bi se “otključali” “4 Shots” i “8 Shots”). Zatim je potrebno samo jednom pritisnuti okidač i kamera će snimiti zadat broj fotografija za redom. Brzina je na sasvim solidnom nivou, ali smeta što se ne mogu koristiti pune rezolucije za snimanje više od 2 slike.
Effect
– Normal
– B & W
– Sepia
Odabir između snimanja normalnih fotografija u boji, crno belih ili braon-belih fotografija (koje će imati boje kao sa jako starih aparata).
Sharpness
– Soft
– Normal
– Vivid
Biranje između tri nivoa oštrine fotografija. Na žalost, razlika između ova tri nivoa je jedva osetna, pa tako Soft mod onima koji sami vole da oštre fotografije (na primer unsharp mask u photoshop-u) neće puno pomoći, jer u tom slučaju fotografije nisu “mekše” koliko bi trebale da budu, odnosno nivo oštrine se nije smanjio u toj meri, koliko kod većine fotoaparata sa ovom opcijom.
File
– Reset
– Series
Prva opcija će učiniti da imenovanje fajlova (fotografija i video klipova) uvek počinjati od 0001. Kod Series opcije, fajlovi će nastaviti da se imenuju redosledom (prmer – SXXX0096, SXXX0097, SXXX0098) i nakon brisanja fajlova ili formatiranja memorijske kartice.
Pwr off
– Off
– 1-10 min
Opcija kojom je moguće onemogućiti automatsko isključivanje aparata ili podesiti u rasponu od 1-10 minuta.
Language
Odabir jednog od jezika sa dugačke liste. Engleski, francuski, nemački, španski, portugalski su prisutni, kao i italijanski, ruski, par skandinavskih jezika kao i 4 jezika sa dalekog istoka.
Format
– No
– Yes
Formatiranje memorijske kartice.
D & Time
Podešavanja vremena i datuma.
Imprint
– Off
– Date
– Date & Time
Jedna zanimljiva opcija, koju digitalni fotoaparati obično nemaju. Moguće je uključiti da se u donjem desnom uglu fotografije automatski ostavlja datum ili datum i vreme, dovoljno velikim fontom, da će se sve lepo videti i na malim štampama.
Sound
– Off
– Low
– Medium
-High
Kontrola jačine zvukova koje emituju ova dva fotoaparata.
LCD
– Dark
– Normal
– Bright
Kontrola osvetljenja LCD-a u tri nivoa.
Video
– PAL
– NTSC
Odabir video standarda.
Q. View
– Off
– 1-3 sec
Ovom opcijom se određuje koliko će sekundi, neposredno snimljena fotografija ostati prikazana na ekranu. Moguće je takođe i isključiti ovo prikazivanje.
Reset
– No
– Yes
Ukoliko je ova opcija ukljulčena (Yes), sva podešavanja (ali ne i ona ključna – datum i vreme, jezik, kartica koja se koristi) će se resetovati na fabrička setovanja svaki put kada se kamera isključi.
Card sel.
– SD/MMC
– MS Duo
370 i 430 Samsunzi mogu da koriste dve vrste kartice, ovom opcijom se bira koja se kartica koristi.
USB
– Computer
– Printer
Ukoliko želite da snimite fotografije sa aparata na računar, potrebno je izabrati “computer” opciju. Printer opcija treba da bude izabrana ukoliko se aparat povezuje sa štampačem.
S.Image
Postavljanje ili isključivanje slikice koja će se prikazati prilikom uključivanja fotoaparata.
S.Sound
Zvuk koji će se čuti prilikom uključivanja aparata.
SH.Sound
Lažni zvuk zatvarača, zna da bude korisna opcija jer se pravi zatvarač praktično ne čuje.
Slide
Opcija kojom se uključuje automatsko menjanje fotografija, vrlo korisno kada na primer želite na TV-u, pomoću AV kabla, pogledate snimljene fotografije. Takođe je moguće podesiti interval između dve slike, da li će se ponovo pustiti (kada se stigne do poslednje) i efekat prelaza sa jedne na drugu.
Protect
Zaključavanje fotografija. Opcija kojom će se izbesti slučajno ili namerno brisanje. Moguće je pojedinačno zaključavati fotografije ili sve od jednom.
Delete
Pojedinačno ili kompletno brisanje fotografija i video klipova iz memorije. One fotografije koje su zaključane “protect” opcijom neće biti obrisane.
Resize
Smanjivanje dimenzija fotografija na 1280×960, 800×600 ili “logo” veličinu.
Rotate
Rotiranje snimljenih fotografija.
DPOF
Opcija vezana za direktno štampanje fotografija sa aparata.
Copy to MS
Kopiranje sa SD/MMC kartica na MS Duo i obrnuto.
Ekran
Fotografisanje
Određivanje RGB filtera, balansa belog i kompenzacije ekspozicije. Gore-dole tasterima se prelazi sa jednog na drugo podešavanja, a levo-desno tasterima se menjaju vrednosti. Custom balans belog je prisutan.
Pritiskom na taster određen za kontrolu displeja, moguće je isključiti LCD, uključiti ga i koristiti sa i bez dodatnih informacija.
Kada je okidač pritisnut do pola, okvir pravugaonik u sredini je zelen boje ukoliko je fokusiranje uspešno, a crvene boje ukoliko je neuspešno. Nažalost, na ekranu se ne prikazuju parametri ekspozicije koji će se koristiti, koji su korisna informacija čak i kada nije moguće kontrolisati ih na aparatu. Ukoliko je mala količina svetlosti prisutna, aparat će samo ispisati “low light” poruku i neće ni pokušati da fokusira.
Ukoliko je opcija za brzi pregled uključena, na ekranu se prikazuje rezultat, odnosno snimljena fotografija. Kako je na ova dva fotoaparat dovoljno samo pritisnuti okidač do kraja (pustiti) i sačekati par trenutaka da se snimi fotografija, to znači da će aparat slikati i kada fokus nije uspešan. Zeleni ili crveni pravugaonik koji će se prikazati uz snimljenu fotografiju će dati do znanja da li je kod neposredno snimljene fotografije fokus bio uspešan ili ne. Naravno, uvek je moguće postepeno fokusirati i snimati, odnosno prvo pritisnuti okidač do pola kako bi se uspešno fokusiralo i tek onda do kraja.
Pregled
Pritiskom na levi deo zum-klackalice (odnosno tastera kojim se smanjuje zum) prilikom pregleda fotografija, moguće je preći na pregled 9 fotografija od jendom, kako bi se brže pronašla željena.
Tasterom za kontrolu displeja, moguće je uključiti informacije o snimljenoj fotografiji. Histogram nažalost nije prisutan.
Pritiskom na taster za zumiranje, moguće je zumirati snimljenu fotografiju i tako je bolje pregledati. Uvećanje je moguće do 8.8x u velikom broju koraka i pritom se odvija vrlo brzo. Količina detalja na tako uvećanim slikama je na solidnom nivou što je od koristi.
Na bilo kom stupnju uvećanja (i položaja) moguće je pritisnuti OK taster i time iseći željeni deo fotografije. Korisna opcija ukoliko se fotografije štampaju direktno sa aparata.
Softver
I dok se za samo pakovanje u kojem su se našli Samsung 370 i 430 digitalni fotoaparati može reći da su prevazišli očekivanja (zbog torbice pre svega), za softver se to ne bi moglo reći. Prateći softver je upravo onakav kako smo očekivali od ovog brenda i klase fotoaparata – ništa posebno. Na jednom CD-u se nalaze oba programa i prvi je Digimax Viewer u verziji 2.1. Ne bi želeli puno da kritikujemo, ali teško da bi se mogao napraviti prostiji (u smislu ponuđenih opcija) program koji će pratiti jedan fotoaparat. Digimax Viewer najviše podseća na klasičan explorer i thumbnails način prikazivanja fotografija, a takođe je moguće i pojedinačno svaku fotografiju detaljnije pregledati. Naravno, neke osnovne operacije su prisutne, kao što su rotiranje, promena dimenzija slika kao i promena tipa fotografija (mada se to ne može okarakterisati kao neki ozbiljan alat za rekompresiju). Jedina stavka ovog programa koja se izdvaja iz proseka je solidan “slide show”.
Drugi program svakako popravlja umalo dobijenu ocenu “bedne softverske podrške”. U pitanju je dobro poznati ArcSoft PhotoImpression 4, program koji je svakako uvek zanimljiv za sve one koji ne znaju da koriste Photoshop i programe njemu slične. Količina ponuđenih opcija i zahvata na fotografijama je taman tolika da ne zbuni, ali da opet može da pruži neke osnovne i malo naprednije operacije na slikama. Solidan program u svakom slučaju.
Video mod
Nema sumnje da Samsung 370 i 430 neverovatno privlače sve ljubitelje video mogućnosti jednog fotoaparata, zahvaljujući najvećoj rezoluciji od 640×480 tačaka pri čak 30 frejmova u sekundi. Još jedna bitna osobina je mogućnost kontinuiranog snimanja videa sve dok ima mesta na memorijskoj kartici. Kako ova dva fotoaparata snimaju zvuk uz video, očekivano je da nije moguće korititi optički zum prilikom snimanja video klipova.
640×480@30fps video je svakako što ne može proći nezapaženo kod ovih aparata, jer se ovakav video mod do sada mogao naći samo na daleko skupljim fototaparatima. Međutim, cela euforija prestaje kada se vidi kvalitet tih video snimaka pune rezolucije, a na račun kojih se teško mogu uputiti komplimenti. 640 rezolucija deluje kao interpolirana, a dok su tih 30 frejmova po sekundi izgleda realni samo u specifikacijama. Snimak nikako nije tečan kao što bi trebalo zahvaljujući 30 slika u sekundi i nema sumnje da se Samsung poslužio sa par trikova kako bi došao do ovih specifikacija. Konkretno, ako bi zanemarili cene, testirani Canon S1 IS i Samsung 370/430 imaju isti video mod na papiru, ali je kvalitet na S1, oštri da budemo, makar 10 puta bolji. Ipak, video mod na ova dva modela svakako nije za bacanje, pogotovo kada se koristi 320×240 rezolucija kada kvalitet snimka nije toliko degradiran kao kod 640×480 rezolucije. Za kraj, nudimo vam primere i sa jedne i sa druge kamere. Rezultati su isti, tako da nije potrebno preuzimati oba videa kako bi se uverili u kvalitet video snimka onog drugog fotoaparata.
MBSamsung 370 – 10.5
Samsung 430 – 8.9 MB
Opšti utisak
Na primer, nije toliko teško dočarati vlasniku Canon-a A60 kako se to ponaša Ixus 430 u realnoj i svakodnevnoj upotrebi. Oba aparata su napravljena pod istim i krovom i bez obzira što svakako nisu ista klasa, jasno je da imaju zajedničkih osobina. Dočarati kako jedan Samsung radi je ipak malo teži posao, pogotovo ako je jasno da je mali broj ljudi bio u kontaktu sa bilo kojim Samsungom, ali potrudićemo se da učinimo to na najbolji mogući način. Za početak, evo stanardne tabele koja bi otprilike trebala da dočara kako se ova dva fotoaparata ponašaju i koliko vremena oduzimaju prilikom intenzivne upotrebe.
operacija
Samsung 370 i 430
uključivanje aparata u mod za fotografisanje
3.9
uključivanje aparata u mod za pregled
3.2
iključivanje aparaza iz moda za fotografisanje
2
isključivanje aparata iz moda za pregled
0.1
prelazak iz moda za fotografisanje na pregled
1.2
prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje – objektiv uvučen/izvučen
0.9/2.0
zumiranje (iz wide u tele)
1.2
od isključenog aparata do uslikane fotografije
> 5.5
snimanje “slika za slikom”
~ 3
Kao i uvek, dobar deo podataka iz ove tabele treba shvatiti kao relativne, jer rezultati mogu varirati zavisno od svetlosnih uslova, korišćenje memorijske kartice, korišćene rezolucije i kompresije i tako dalje. Naizgled, moglo bi se zaključiti da Samsung 370 i 430 ne postižu rezultate vredne spomena i to je tačno. Međutim, ne treba zaboraviti ni kojoj klasi o dva fotoaparata pripadaju, u kojoj je mnogo bitnije da aparati nemaju neku tehničku grešku zbog koje će se određene operacije odvijati tri puta duže nego što bi trebalo, nego da postižu rezultate koji će obarati svetske rekorde. Intenzivno korišćenje ova dva aparata sigurno neće biti ultra brzo, ali je generalni utisak da je brzina na očekivano i svakako prihvatljivom nivou.
Kada se priča o brzini, glavna stvar kod fotoaparata je definitivno brzina fokusiranja, koja je na ova dva Samsunga na solidnom nivou. Iskreno, relativno brzo fokusiranje je ono što od ovih aparata nismo očekivali i moglo bi se reći da su na tom polju 370 i 430 itekako konkurentni. Međutim, brzina nije jedini bitan faktor vezan za fokusiranje. Granica količine svetlosti ispod koje aparat ne može da fokusira je još jedan podjednako bitan faktor, ukoliko se aparat često koristi u situacijama sa malo svetla, kao što su na primer prostorije sa klasičnim “kućnim” osetljenjem. Nažalost ta granica kod ova dva modela i nije tako niska, pa se manjak svetlosti svakako oseti prilikom fokusiranja kada vas aparat iznervira “low light” porukom. I dok je napolju, po danu, brzina fokusiranja ono što će svakako prijati, nema sumnje da će u zatvorenim prostorijama biti potrebna jedna više upaljena sijalica kako bi fokusiranje bilo uspešno. I još jedna stvar, tokom korišćenja i fotografisanja velikog broja slika i kasnijeg pregleda tih slika, nailazili na po neku na kojoj je fokus “promašen”, a za koju smo sigurni da je kamera potvrdila da je uspešno fokusirana (zeleni pravougaonik). Ipak, da li je kamera zaista pogrešno fokusirala ili je u pitanju naš previd, ne možemo reći. Ništa strašno u svakom slučaju, situacija koja se zaista nije često dešavala.
Lag okidača, a misli se na lag nakon već fokusirane scene (pritisnut okidač do pola), je ipak osetan i svakako nije saveznik solidnoj brzini fokusiranja. Ipak, lag bi se mogao okarakterisati kao očekivan, obzirom na klasu fotoaparata.
Ono što svakako zna da smeta je nemogućnost biranja ISO osetljivosti, pogotovo ukoliko se setimo da ovaj aparata nema “sport” ili “action” predefinisani mod. Čak šta više, nije nam poznat ni raspon ISO osetljivosti koje ima senzor na ova dva fotoaparata – nailazili smo samo na par netačnih informacija. Prilikom košrićenja, ispostavilo se da aparat ukoliko ima dovoljno svetla, koristi ISO 64, ili tu vrednost povećava na 141 ukoliko je to potrebno. Gotovo uvek će se u zatvorenoj prostoriji koristiti ISO 141, a neke vrednosti između ovde dve ne postoje, odnosno ne koriste se. Ono što ipak najviše čudi je “night” mod u kome se uvek koristi ISO 50. Za sve one kojima je šum glavna opsesija kod digitalnih fotoaparata, dobra vest je što je moguće podešavanja u “night” modu ostaviti na Auto i tako koristiti noćnim mod (sa ISO osetljivosti 50) po danu i tako za još koju nijansu spustiti nivo šuma. Nažalost, ovaj trik nije moguće izvesti u situacijama kada je potrebno koristiti blic, jer se u “night” modu može koristiti samo “slow-sync” blic koji nije praktičan za snimanje uobičajnih scena.
Kada već pričamo o noćnom modu, moramo spomenuti da su mogućnosti za noćne snimke uz pomoć ova dva fotoaparata svakako iznad prosečne za ovaj cenovni rang i ovu klasu fotoaparata. Samsung 370 i 430 ne poseduju kontrolu brzine zatvarača i otvora blende ni u jednom modu, osim delimično u “night” modu. Moguće je izabrati brzinu zatvarača (shutter speed) u rasponu od 1-16 sekundi i blendu (koja varira) u dva nivoa. Na sve ovo, može se dodati i vrlo dobra automatika, odnosno činjenica da će merenje, pa samim tim i rezultati biti dobri i ako ostavite podešavanja za shutter i blendu na Auto. Naravno, ne zaboravite stativ za ovakve poduhvate.
Fotografije
Kvalitet fotografija je svakako ono što većinu interesuje, a ne bi trebalo da bude tako. Istina, primarna uloga fotoaparata je da napravi sliku, ali mnogi to pogrešno shvataju. Kada pregledate na ekranu, potrebno je fotografije od 3 i 4 megapiksela 2-3 puta umanjiti (odnosno to će učini program za pregled) kako bi one cele stale na ekran. Situacija je još drastičnija kada želite se fotografije štampaju, kada su dimenzije obično 15x10cm, a vrlo retko neke veće, najviše na primer A4 format na kućnom ink-jet štampaču u boji. U principu, ukoliko ne spadate u ekstremnog perfekcionistu, pregledanje fotografija u 100% veličini na ekranu je totalna glupost ukoliko ćete te fotografije štampati u 15x10cm ili nekom malo većem formatu. Prethodne rečenice nikako ne treba shvatiti kao pripremanje terena za ocenjivanje i komentar fotografija koje su pružili ovi fotoaparati, koji su u osnovi jedan fotoaparat. Istina, ukoliko u punoj veličini gledate ove fotografije videćete da one nisu potpuno “čiste” što je posledica nedovoljno velikog, ali očigledno i nedovoljno kvalitetnog senzora. Situacija je još gora na ISO 141 kada su u tamnijim delovima slike jasno uočljive neke vrste tačaka koje zaista zbunjuju. Nivo šuma jeste generalno gledano, nešto veći, ali ovo u pitanju nije šum, deluje kao da je senzor prljav ili šta već (naravno, nije prljav, samo deluje tako). Na 100% isečku možete najbolje videti o čemu se radi:
Ukoliko su vam se do sada ovi aparati sviđali, bilo bi totalno pogrešno da zbog ovog, tako reći, problema odustanete od ovih aparata. Ovo svakako jeste nešto što se retko viđa, ali realno ne smeta generalnom utisku koji smo stekli o kvalitetu fotografija i upravo ova situacija ide u prilog priči iz prethodnog pasusa. Ukoliko na vašem ekranu 100% uveličate fotografije videćete u zamračenim delovima (obično na fotografijama uveče, u zatvorenim prostorijama, kada nema dovoljno svetla i kada je potrebno koristiti blic) ove tačke koje zaista iritiraju. Međutim, generalno gledano, kvalitet i količina detalja na ovim fotografijama su možda i bolji od dobrog dela konkurencije. Boje, ruku na srce nisu idealno izbalansirane, pre svega se misli na zelenu koja ponekad zna da povuče ka plavoj, ali sve to u manjim koracima. Na kraju, kvalitet fotografija bi se mogao okarakterisati kao sasvim solidan, sa finom količinom detalja, ali ne naravno i idealan, najviše zahvaljujući osetno većem nivou šuma, koji se ipak neće videti na štampama standardnih dimenzija ili prilikom klasičnog pregleda na ekranu.
Zaključak
Ne bi nas začudilo da vam posle ovolikog opisa i nije najjasnije kakvi su u stvari Samsung Digimax 370 i 430. I zaista, što tokom ovog teksta, što tokom testiranja ovi aparati su se ponašali po principu toplo-hladno. Na nekim poljima su i prevazilazili klasu u kojoj se nalaze, a na nekim su nas po malo i razočarali. Ipak, malo je i teško kada se sa toliko zvezda među digitalnim fotoaparatima (S1, C770, Ixus 430/500) pređe na testiranje 2-3 puta jeftinijih aparata i kada se od njih puno očekuje. Pogotovo je teško što nismo imali nekog direktnog konkurenta za poređenje.
Performanse bi se mogle okarakterisati kao standardne i očekivane, dok bi se za kvalitet fotografija moglo reći da je dobar, sa par nedostataka na koje se treba navići. Video mod nije tako dobar kao što velikim slovima piše na nalepnici zalepljenoj na ovim fotoaparatima, ali i pored toga moglo bi se reći da ni na ovom polju 370 i 430 ne zaostaju za konkurencijom, šta više, i da je za korak možda i ispred konkurencije.
I u koliko se na kraju pitate “vrede li ova dva aparata?”, odogovor bi svakako bio da. “Da li odmah treba da otrčim da ih kupim?”, verovatno ne. Istina, za svoju cenu, ova dva fotoaparata nude sasvim dobre mogućnosti, ali treba znati da u celoj priči definitivno nisu sami. Ono što je mnogo bitnije je da su se dovoljno kvalitetni za standardno korišćenje digitalni fotoaparati spustili među “mase”, odnosno da su svakog dana sve pristupačniji. Pre 3 godine za cene ovih i sličnih digitalaca nije bilo moguće ni kupiti bilo kakav digitalni fotoaparat, pre 2 godine je bilo moguće kupiti nešto što samo podseća na digitalni fotoaparat, pre godinu dana je bilo moguće za ovu sumu kupiti digitalac koji vam mnogi ne bi savetovali, dok je ove godine konačno moguće kupiti neki standardni digitalni fotoaparat za putovanja, rođendane, okupljanja i slično, koji će lepo raditi i pružati više nego zadovoljavajuće amaterske fotografije. Samsung Digimax 370 i 430 nisu sami u svojoj (cenovnoj) klasi, ali nema sumnje da su svakako dobri borci, na koje bez sumnje treba obratiti pažnju.
Samsung digitalne kamere za potrebe testiranja ustupio “Pakom”
