Benchmark Redakcija
Bratislav Jovanović
Smartfoni, kompjuteri budućnosti
Teško je zamisliti svet bez kompjutera, ali kako smartfoni postaju sve popularniji i veliki broj ljudi zapostavlja svoje desktop uređaje, zamenjujući ih hendsetima koji mogu sve – svakako možemo razmišljati o ovakvom ishodu. Za desetak godina desktop PC uređaji, pa čak i laptopovi mogli bi postati prevaziđeni. Oni su (u neku ruku) to već i sada, a ono što bi se moglo desiti jeste da ovi uređaji postanu svojevrsna muzejska atrakcija i eksponat, kao što se to desilo sa Commodoreom 64. Jasno je da će jedna forma ostati i preživeti do pojave neke naprednije tehnologije – poslednje uporište potrošačke elektronike postaće smartfoni.
Tržište diktira hardversku i softversku zahtevnost
U poslednjih pet godina smartfoni su se pokazali kao izuzetno sposobni uređaji. Minijaturizacija i Murov zakon doprineli su da su smartfoni danas moćni gotovo koliko i desktop PC ili laptop uređaji. Za one koji ne znaju, Murov zakon (Moore's law) diktira trend da se brzina procesora udvostručava svakih 18 do 24 meseca. Ovakav trend je, manje ili više, prihvaćen i od strane proizvođača smartfona. Veliki broj današnjih aplikacija je nemoguće pokrenuti na prvom Apple iPhoneu ili prvom Samsung Galaxy smartfonu.
Pružajući brže performanse i veće skladišne kapacitete, najveći proizvođači smartfona kao što su Apple, Samsung, HTC i drugi, navikli su nas na svojevrsne cikluse u nadogradnji hardvera. Ovakvi apgrejdi istovremeno znače i smanjenje razlike u brzini performansi između smartfona i PC uređaja, gde će hardverska superiornost na kraju verovatno prevagnuti na stranu smartfona.
Jedini pravi argument za korišćenje desktop uređaja, laptopa ili tableta jeste interfejs. Za sada, tastatura je još uvek najboljinačin unošenja podataka u neki uređaj, dok se neke aktivnosti zaista još uvek teško obavljaju na smartfonima. Proizvođači pronalaze različite načine kako bi konzumentima omogućili što fleksibilniji rad na smartfonima, pa tako imamo fizičke tastature, razne dodatke (dokove, postolja, S-pen…).
Ipak, ovo će se uskoro promeniti. Tokom samo nekoliko poslednjih meseci, zaslugom kompanija Apple, Samsung i Google, glasovna podrška je došla do tog stadijuma kada gotovo u potpunosti može da zameni fizičku tastaturu. Interfejsi poput onih na PC uređajima, infracrvene tastature, “brain-computer” interfejs i druge tehnologije mogle bi uskoro zameniti konvencionalne načine inputa podataka.
Slično važi i za displeje. Iako proizvođači još uvek eksperimentišu i “opipavaju” i osluškuju tržište kako bi odredili idealnu veličinu displeja na smartfonima, uskoro možda nećemo mnogo pažnje obraćati na inče. Head-up (HUD) displeji kao što je Google Glass, displeji u vidu bežičnih kontaktnih sočiva, fleksibilni OLED-i, e-ink displeji i bioničke oči, prete da zamene i bace u zapećak tradicionalne displeje koji su do sada bili centar interakcije sa multimedijalnim sadržajima.
Smartfon kao jedini kompjuter
Zamislite situaciju gde je smartfon vaš jedini kompjuter, uvek biste imali svoj PC uređaj uz sebe. Sva dokumenta, aplikacije, fotografije, igre i beleške bili bi dostupni u bilo kom trenutku. Ukoliko biste želeli da proverite e-mail ili status na društvenim mrežama, potrebno je samo da napravite pokret očima, ili da startujete svoj HUD visoke rezolucije i počnete sa gledanjem 3D filma. Već sada, smartfoni su toliko moćni da se ponašaju kao pametni kompjuteri.
Trenutno ili u bliskoj budućnosti, smartfon će biti korišćen kao pasoš ili umesto kreditne kartice. Smartfoni će pratiti korisnikove kretnje i slati podatke korisnim apikacijama kao što je Google Now i slično. Sa dodatnim senzorima, smartfon bi konstantno mogao nadgledati korisnikove radnje, pa čak i njegovo zdravlje.
Postoji problem radnog veka smartfona, jer se litijum-jonske baterije brzo troše i Murov zakon na njih, za sada se ne može primeniti. Ali tu dolazimo do drugih prednosti koje smartfoni imaju. To su dokovi (docking station). Poboljšavanje životnog i radnog veka baterije u smartfonima neizmerno raste priključivanjem istih na dokove kompjuterskih kućišta, zvučnika, dokove u automobilima… Ovakve dokove moguće je imati svuda – kod kuće, u automobilu, na aerodromima, u parku ili kancelariji. A sa konstantnim povećanjem brzine bežične konekcije (npr. 60GHz wireless network), fizički dokovi možda neće biti ni potrebni.
Mobilnost je još jedna funkcija koja ide u prilog smartfonima. Kako eksperimentišu sa hardverskom superiornošću, veliki proizvođači smartfona se takmiče i na dizajnerskom polju. Svedoci smo da sve veći broj uređaja dobija svoje “mini” varijante (iPad mini, Galaxy mini, HTC mini…). Globalni prelazak sa “bržeg” na “manji i efikasniji” sve je prisutniji u eri smartfona. Sa atomskom kompjuterskom platformom, smartfoni bi postali još brži, dugotrajniji, moćniji i jeftiniji nego što su danas.
PC neće nestati
U poslednjih nekoliko godina iz raznih izvora moglo se čuti o izumiranju PC-ja kao platforme. Ipak, činjenica je da neke aplikacije koje PC podržava ne funkcionišu dobro na smartfonima. Ovo se naravno odnosi na velike, namenske PC uređaje. Jednostavno, verovatno će uvek postojati limit koliko snage možete sabiti u mali čip smartfona, a uvek će postojati potrošači koji žele brži, jači i bolji kompjuter. Za desetak godina desktop PC bi mogao evoluirati u cloud computing, posebno sa razvojem ultra-brzih mobilnih mreža, kao što je LTE.
Ako nas je tehnologija nečemu naučila, to je da će doći vreme kada će čipovi u smartfonima dostići takvu snagu da će biti deset (a možda i 100) puta jači od današnjih CPU-a i GPU-a u pojedinačnim desktop uređajima. Za nekoliko godina imaćemo jedan, džepni kompjuter kojim ćemo moći da obavljamo gotovo sve što je moguće zamisliti – gledanje filmova, plaćanje računa, igranje igara pa “čak” i obavljanje telefonskih razgovora (što bi u tom trenutku bila najmanja inovacija koju smartfon donosi).
U svetu gde smartfoni suvereno vladaju, a dodatna konektivnost se ostvaruje preko doking stanica, budućnost PC uređaja deluje dosta tmurno. Ako vam to pomaže, razmišljajte o smartfonu kao o veoma malom PC uređaju. U jednom trenutku ćete se možda i zapitati, zašto ste o PC uređaju ili laptopu razmišljali kao o nečemu revolucionarnom. Uostalom, tehnologija ne umire – ona odumire, ali veoma retko prestaje da postoji u nekom obliku.
