Canon EOS R6 Mark II test - Odličan video, još bolje fotografije

Canon EOS R6 Mark II mirrorless aparat predstavljen je u novembru prethodne godine, nakon nešto više od 2 godine od pojavljivanja prvog R6 modela. Donosi solidan broj noviteta, dodajući u nazivu uobičajeni sufiks Mark II. Ugrađen je novi senzor, ima naprednije video performanse, kao i povećanu brzinu rafalnog okidanja.

Mirorless u dSLR telu

Iako, po našem mišljenju, mirrorless modeli, koji su gotovo veličine dSLR aparata pomalo gube jedno od svojih osnovnih prednosti, a to je kompaktnost. Sa druge strane rukohvat ili kako ga često zovemo grip je zbog svoje veličine veoma udoban i ergonomičan, što će ljudi sa većim šakama svakako umeti da cene. Kvalitet izrade, u poređenju sa konkurentima je za nijansu „plastičniji“, što se najbolje uočava na poklopcu slota za memorijske kartice, ali i na celom telu aparata.

Canon EOS R6 Mark II unapređenja

Što se ergonomije i pozicije tastera tiče, Canon je odradio dosta dobar posao, menjajući pozicije pojedinih tastera u odnosu na prethodni model EOS R6 Mark I. Tako je taster za uključivanje sada sa desne strane i ima i dodatu poziciju „Lock“ koja je na prethodniku bila u vidu posebnog tastera. Dodat je i preklopnik za biranje između režima foto ili video, što je novitet. On je pozicioniran sa leve strane, na mestu gde je na R6 Mark I bio taster za uključivanje.

Više je noviteta po pitanju hardvera, pa da se osvrnemo na promene u odnosu na model EOS R6 Mark I koji je predstavljen pre skoro 2,5 godine. Dovoljno veliki vremenski razmak omogućio je kompaniji Canon da predstavi tržištu novi senzor od 24 megapiksela koji je našao svoje mesto u novom R6 Mark II modelu. Pomenuti senzor nije “stacked” niti je “back-side illuminated” tipa, što će sigurno uticati na ISO performanse.

Unapređen je i fokusni sistem, pa je pored prepoznavanja postojećih objekata ili životinja (ljudi, ptica, kola, pasa, mačaka…) sada dodata i mogućnost automatskog prepoznavanja i praćenja konja, vozova i aviona. Novina je što u automatskom režimu aparat sam prepoznaje šta je u kadru i automatski pozicionira fokus i prati ljude, životinje, ptice ili bilo kojeg od podržanih subjekata u pokretu.

Rafalno okidanje je ostalo isto ukoliko se koristi mehanička zavesica (12 fps). Međutim, uključite li elektronsku zavesicu imaćete brzinu rafalnog okidanja od čak 40 fps, što je dva puta više u odnosu na R6 Mark I.

Zanimljivo je da je dodata i opcija direktnog snimanja panorama fotografija, koju možete odabrati pomoću točkića za izbor režima rada, kome je dodat “Auto Movie” i “Scene” režim u okviru kojeg se nalazi i pomenuti panorama režim.

Video konačno ukida ograničenje od 30 minuta

Unapređene su i video mogućnosti, pa testirani model snima 4k 60p video, a najveći broj kadrova u sekundi se postiže u Full HD rezoluciji u 180p. Podržano je i 6K RAW video materijala, ali ako povežete spoljašnji uređaj za skladištenje. Možda jedno od najvećih unapređenja je značajno povećanje vremenskog limita za video snimanje koji je bio ograničena na 29 minuta i 59 sekundi, a sada iznosi punih 6 h ili do popunjavanja SD kartica.

Ono što se možda očekivalo, a nije promenjeno je da i dalje postoje ležišta za dve SD kartice (UHS-II standard), i nije dodata mogućnost snimanja na novije CF Express kartice. To je ipak ostala privilegija naprednijih Canon mirrorless modela R5 i R3.

Možemo primetiti i da je konektor blica – “hotshoe” takođe pretrpeo izmene, te sada poseduje više pinova i podržava priključivanje većeg broja raznoraznih naprednih dodataka ali i standardnih bliceva naravno, o čemu smo pisali u novembru, kada se ovaj model pojavio.

Prilagođavanje na visokom nivou

Struktura menija je nešto na šta su korisnici Canon aparata odavno navikli, pa će se i na ovom modelu osećati kao kod kuće. Postoje tri točkića na telu aparata kojima možete dodeliti različite funkcije i prilagoditi aparat po svom nahođenju. Ceo aparat se može prilagođavati u velikoj meri, a nešto što je preuzeto sa R3 modela je mogućnost prilagođavanja fokusnog sistema i dodeljivanje određenih funkcija fokusa različitim tasterima.

Na primer moguće je jednom tasteru dodeliti fokusiranje na ljudsko oko (human EYE AF) u okviru kojih ste podesili recimo „flexible“ zonu fokusnog polja, a drugom dodeliti fokusiranje i praćenje očiju ptica uz recimo fokusno polje duž celog kadra. Ovo je zaista izuzetno detaljno prilagođavanje, koja na primer nedostaje na Sony fotoaparatima.

Ukoliko niste navikli na Canon, biće vam potrebno neko vreme da naučite kako da podesite i prilagodite aparat kako vama odgovara, ali kada se upoznate sa aparatom, shvatićete koliko su Canon inženjeri posvetili pažnju ovakvim detaljima.

Povezivanje i ekran

Što se tiče konektora, tu su USB-C port, konektor za mikrofon i za slušalice i mikro HDMI. Canon već duže vreme forsira micro HDMI konektor, iako je, po našem mišljenju mnogo jednostavnije koristiti klasičan HDMI, koji je ujedno i robusniji pa je manja šansa da ga polomite ako kabl slučajno zakačite rukom. Od opcija bežičnog povezivanja tu su Bluetooth i Wi-Fi veza, a podržan je i MFi pa aparat možete lako povezati i sa Apple uređajima.

Iako ekran nije unapređen u odnosu na prethodni model, on je i dalje konkurentan. Možete ga otvoriti, rotirati i postaviti u položaj koji vama odgovara. Možda mu nedostaje opcija naginjanja kada se ekran nalazi na telu aparata, ali još niko nije uspeo da smisli efikasan sistem koji kombinuju ovakvo otvaranje i rotaciju.

Ono što je bitno je da kada otvorite ekran i postavite pored aparata, možete ga rotirati i naginjati u svim smerovima, za najrazličitije moguće pozicije koje vam odgovaraju.

Nismo previše oduševljeni senzorom ispod tražila koji isključuje ekran i uključuje elektronsko tražilo kada primaknete aparat oku, i to radi isključivo ukoliko je ekran na telu aparata. Kada je otvoren, senzor iz nekog razloga ne radi. Ponekad vam može zatrebati da brzo pogledate kadar u tražilu, a da bi to bilo moguće, prvo morate ekran okrenuti i postaviti na telo aparata. Pokušali smo da nađemo postoji li opcija da se podesi da taj senzor radi i kada je ekran otvoren, ali nismo uspeli.

Da se osvrnemo i na opremu koja dolazi uz aparat. Na test smo dobili aparat u paketu sa kit objektivom žižne daljine 24-120 mm, maksimalnog otvora blende f4 duž celog čija je puna oznaka: Canon RF 24-105mm F4 L IS USM. U pakovanju je i kaiš za nošenje oko vrata, torbica za objektiv, zonerica, punjač i naravno baterija.

Testiranje tehničkih karakteristika

Deo testa koji je vezan za performanse Canon EOS R6 Mark II modela svakako bismo započeli sa, po nama, najprijatnijim iznenađenjem, a to je autofokusni sistem. Canon je u testirani model implementirao novi Dual Pixel CMOS AF II fokusni sistem čije su performanse izuzetne. Testirali smo i kako se aparat snalazi sa snimanjem video materijala. Pošto mu praćenje i fokus radi odlično, to se svakako pozitivno odražava i na video snimanje, pa aparat veoma brzo prebacuje fokus na različite objekte u kadru.

Ponekad se dešava da se fokus prebaci sa subjekta na neki drugi deo kadra ukoliko se subjekat pomera, mada to nije bilo često.

Možda i najbrži fokusni sistem na jednom aparatu

Dopalo nam se i što je fokus bio konzistentan pri praćenju ljudi dok se kreću u kadru i retko kada se dešavalo da se izgubi. Čak i kada se čovek okrene i više mu se lice ne vidi, aparat nastavlja da prati njegovo telo. Isto važi i za praćenje automobila, domaćih životinja i ptica. U režimu snimanja fotografija, fokus je još brži i precizniji.

Kolega Milan Ljubisavljević, koji je testirao aparat kaže da je tokom svoje, ne tako kratke, fotografske karijere radio sa različitim fotoaparatima, što sa dSLR što sa mirrorless modelima, ali se nikada do sad nije sreo sa ovako brzim fokusnim sistemom. Uz ograđivanje od najnovijih Sony modela pete generacije, koje nije imao prilike da proba, a govori se da je Sony A7RV trenutni lider što se tiče autofokusnog sistema i detekcije i praćenja subjekata u kadru. Naravno, sve ovo govorimo poredeći isključivo modele sa senzorom punog formata.

Jedan od efekata koji je vrlo izražen ukoliko se koristi elektronska zavesica je „rolling shutter“, dok je gotovo neprimetan ukoliko se prebaci na mehaničku zavesicu.

Aparat, pored mehaničke ima i opciju digitalne stabilizacije slike. Poredili smo snimanje video klipa sa ili bez digitalne stabilizacije u toku šetnje, držeći aparat u ruci. Primetan je stabilniji video sa digitalnom stabilizacijom, ali je to ipak daleko od toga da ova stabilizacija može da vam zameni gimbal.

Što se tiče performansi pri snimanju fotografija, prvo ćemo pomenuti ISO performanse.

ISO performanse

Na našem ISO testu rezultati su bili očekivano dobri. Slike su odlične čak i na ISO 12800 i slobodno možete podizati ISO do te vrednosti, a na ISO 25600 se uočava gubitak detalja na fotografiji. Koliko-toliko je upotrebljiv i ISO 51200, ukoliko baš nemate izbora, mada je primetno značajno više šuma, dok se sitniji detalji u potpunosti gube. Da je senzor „stacked“ i „back-side illuminated“ tipa, ISO performanse bi verovatno bile za nijansu bolje.

Napomenućemo da su slike koje gledate za ISO test snimljene u RAW formatu i zatim je isečen deo kadra koji je uveličan na 100%. Pa su takvi isečci eksportovani u JPEG format najvišeg kvaliteta.

Osvrnemo li se i na JPEG fajlove koje dobijemo direktno iz aparata, primetili smo da EOS R6 Mark II efikasno uspeva da ukloni šum i pri visokim ISO vrednostima, uz prihvatljivu količinu izgubljenih detalja. Svakako treba pomenuti da su fotografije za JPEG ISO test snimljene direktno u JPEG na aparatu sa stepenom redukcije šuma „NR – Noise Reduction“ postavljenim na „standard“.

Dinamički opseg senzora je odličan. Za nijansu je kraći od recimo senzora na Sony mirrorless modelima, mada tu razliku možete primetiti samo u ekstremnim situacijama gde ćete možda dobiti 1-2 cela koraka blende prednosti u odnosu na testirani model.

Canon 24-105 f/4 L IS USM

Objektiv Canon 24-105 f/4 L IS USM koji stiže uz aparat je pokazao veoma dobre performanse, sa obzirom da je u pitanju kit objektiv. Oštrina je vrlo konzistentna duž celog opsega žižnih daljina. U centralnom delu kadra je oštra i pri najvećem otvoru blende, kako na 24 mm, tako i duž celog opsega, do 105 mm. Oštrina po ivicama kadra ja takođe veoma dobra već od 24 mm pri otvoru blende f4, odlična od f5.6 na svim žižnim daljinama osim na 105 mm gde se ivice kadra ne mogu pohvaliti vrlo dobrom oštrinom između f4 i f7.1. Napredak je uočljiv tek pri zatvaranju blende na oko f7.1 do f8 gde se postiže dobra oštrina.

Vinjetiranje je prisutno na svim žižnim daljinama, ali se lako koriguje softverski, kao i hromatske aberacije koje nisu zanemarljive po obodima kadra. Iako ovo nije objektiv sa velikim otvorom blende, „bokeh“ je pravilno okruglih kontura sa finim gradijentom prema delovima kadra koji nisu u fokusu. Pohvaljujemo i odličnu stabilizaciju na objektivu koja u kooperaciji sa stabilizacijom u telu aparata omogućava nezamućene fotografije i pri dužim vrednostima eksponiranja. Na testu smo uspeli da sam na 24 mm dobijemo oštru fotografiju iz ruke, pri vremenu eksponiranja od 1/8 sekundi.

Canon EOS R6 Mark II je jedan zaokružen proizvod koji se pokazao pouzdano i dobro i za fotografiju i za video snimanje. Iako nije najopremljeniji model kompanije Canon, i nije najbolji u svim kategorijama, možemo da kažemo da svaki zadatak izvršava ili odlično ili vrlo blizu toga.

Topla preporuka

Po ceni koja iznosi 3850 evra u paketu sa pomenutim kit objektivom predstavlja veoma interesantnu opciju i za fotografe, sa ozbiljnim napretkom u polju snimanja video materijala, pa ga možemo toplo preporučiti novajlijama u svetu fotografije, ali i iskusnijim korisnicima koji bi možda želeli da zamene svoj stariji R6 aparat.