Marko Nešović
Borba u nižoj cenovnoj klasi pametnih telefona nikada nije bila jača nego u 2020. godini. Krajem prošle i tokom ove godine dobili smo pregršt vrlo upotrebljivih pametnih telefona u cenovnoj klasi do 220 evra. Kada kažemo vrlo upotrebljivih, to zaista i mislimo. Korektna kamera, veliki ekran, solidne performanse i po pravilu dobra autonomija, otprilike sve ono što je interesantno prosečnom korisniku. Dva nova predstavnika motorola Moto G8 serije upravo spadaju u pomenutu klasu, a svaka je interesantna na svoj način. U pitanju su Moto G8 i Moto G8 Power Lite. Dok Moto G8 cenom udara u gornju granicu cenovne klase koju smo pomenuli, dotle vam Moto G8 Power Lite dozvoljava da vam ostane koji dinar u džepu, tačnije jedno 5000 dinara.
Moto G serija nam je poznata već nekoliko godina unazad kao porodica uređaja koji po pristupačnoj ceni nude jedno zaokruženo rešenje za na previše zahtevne korisnike, pa ni sada situacija nije mnogo drugačija.Šta to tačno Motorola nudi po ceni od 175, odnosno 220 evra. Na prvi pogled – prilično. Moto G8 je takozvani all-rounder, nudeći od svega po malo, ne ističući se specijalno ni u jednoj kategoriji, ali isto tako i ne zakidajući na nekim ključnim mestima. Model Power Lite za 5000 dinara manje nudi nešto slabiji hardver, manje fleksibilnu kameru i još po koje ograničenje tu i tamo, ali i 25% veću bateriju što nikako nije zanemarljivo.
Vizuelno G8 i Power Lite deluju kao dva vrlo slična telefona. Kako smo mi na test dobili modele sličnih boja, razlike su vrlo suptilne. Ako zanemarimo par milimetara razlike kada su dimenziju u pitanju zadnja strana oba telefona je gotovo identična. Power Lite poseduje gradijentni prelaz između svetlije i tamnije nijanse plave, dok su leđa G8 jednobojna, sa blagom teksturom i prelivom boja, u zavisnosti od ugla gledanja i izvora svetlosti.
Kućište kamera je smešteno sa leve strane, sa izdvojenim makro, odnosno ultrawide sočivom iznad većeg kućišta. Kod G8 se blic nalazi odmah pored, dok je kod slabijeg modela blic smešten u dno većeg kućišta. Centralno je postavljen senzor otiska prsta, kod oba modela, sa Motorola logotipom koji se prostire celom dužinom kružnog senzora. Ono po čemu se G8 Power Lite još razlikuje je zvučnik koji je smešten na poleđini, u donjem levom uglu, što je rešenje koje baš odavno nismo videli, i koje iz nekoliko razloga nije više popularno. Naime, na ovaj način se zvuk usmerava od vas, a ne ka vama, a i velika je šansa da ćete prekriti ove otvore kada telefon držite horizontalno i gledate neki film ili igrate igre. Ono što je dobro, je da na sredini, između otvora postoji mala polulopta koja ne dozvoljava da telefon ovim delom potpuno nalegne na ravnu površinu, kako bi se zvuk odbijao od podloge. E, sad, u kojim to slučajevima nešto gledate kada je telefon leđima postavljen na dole? Sigurni smo da Motorola inženjeri imaju odgovor na ovo pitanje.
Plastična leđa kod oba modela imaju jednu finu karakteristiku, a to je da na njima ne ostaju otisci prstiju. Iako je tekstura poleđine Power Lite matirana, a kod G8 sjajna, svaka čast dizajnerskom timu kompanije Motorola što razmišlja i o ovako sitnim, ali veoma bitnim stvarima.
Kao što pretpostavljate, ova kućišta su plastična i obavijaju telo preko rama, kao kod starijih telefona kojima ste mogli da skinete leđa i da promenite bateriju/ubacite novu karticu. Tasteri za kontrolu glasnoće i uključivanje su sa leve strane, a sa desne je slot za kartice: Kod G8 za dve nano SIM ili nano SIM plus microSD, dok model G8 Power Lite poseduje zasebni slot za microSD, što je uvek varijanta koju više volimo.
Sa donje strane su smešteni otvori micro USB porta i mikrofona, kao i rešetkica zvučnika kod G8. G8 takođe koristi moderni USB C konektor, dok će G8 Power Lite obradovati one koji imaju viška micro USB kablova prethodne generacije od starih telefona/punjača. Suprotna strana nosi 3,5 mm audio džek i mikrofon, kod G8 modela, dok je mikrofon kod Power Lite, kao što smo napomenuli, smešten pozadi, pored kamera, u idealnoj poziciji da usmereno snima zvuk svega što se dešava iza sočiva.Ekrani od 6,4 i 6,5 inča su IPS tipa i 720p rezolucije u nešto izduženom formatu. Ovo znači da G8 ima 1560 piksela po dužoj stranici, a Power Lite raspolaže sa 40 piksela više, zbog nešto većeg odnosa stranica. U svakom slučaju gustina piksela po inču je gotovo identična – 268/269 ppi što više govori o tipu ekrana i rezolucijama nego bilo šta drugo. Iako se radi o veoma sličnim panelima, svetlina kod G8 je nešto bolja, kao i prikaz boja, koji kod jeftinijeg modela vuče blago u zeleno.
Selfi kamera je kog G8 izvedena po ugledu na Samsung telefone prethodne generacije – punch hole u gornjem levom uglu, dok se kod G8 Power Lite kamera nalazi u notch-u u obliku suze, na sredini gornjeg dela ekrana. Ni jedna ni druga ne zauzimaju preveliku površinu, tako da se ovde izbor svodi na lične preferencije i kome se šta više sviđa.
Okviri oko ekrana su primetni kod oba modela, rekli bismo u istoj meri, sa nešto izraženim donjim delom, potpuno prihvatljivim za cenovnu klasu kojoj pripadaju.
Sa hardverske strane primećujemo zbog čega zaista postoji razlika u ceni između ova dva modela, odnosno zbog čega veći ima sufiks “Lite”. Snapdragon 665 naspram Mediatek Helio P35 čipseta pravi ozbiljnu razliku posebno u CPU performansama, gde razlika ide od 10 do 40 odsto, u zavisnosti koji test je u pitanju, pa do 50% u grafički intenzivnim aplikacijama i igrama.
Snapdragon 665 u Moto G8 je noviji čipset od Mediatek Helio P35 i poseduje modernija jezgra (Cortex A73) naspram nešto skromnijim mogućnostima Cortex A53 jezgra kod P35 čipseta. Iako poseduju sličnu arhitekturu, sa dve grupe po četiri jezgra, modernija arhitektura itekako pravi razliku u performansama, što se ne oseća samo u testovima, već i u sveukupnom radu.
Slično je i sa Adreno 610 grafikom koja nije ni u istoj klasi sa PowerVR GE8320 GPU-om koji dolazi sa P35 čipsetom. Dobra stvar je što oba telefona koriste 720p rezoluciju, pa broj piksela koje obe grafike moraju da obrađuju nije preveliki, jer bi 1080p i veće rezolucije definitivno bile preveliki zalogaj za ovaj GPU.
Iako Snapdragon 665 podržava 802.11ac WiFi, ostaje nejasno zbog čega Moto G8 nije iskoristio ovaj modem, pa je podrška, kao i kod Power Lite ograničena na 802.11n i to na 2,4 GHz, bez podrške za 5 GHz. Razlika između dva Moto G8 modela ogleda se i u podršci za Bluetooth 5.0, koja je kod Power Lite ostala na verziji 4.2.
Interna skladišta su kod oba modela eMMC 5.1, što smo i očekivali. Radi se o 64 GB skladišne memorije i po 4 GB LPDDR4 RAM-a. Zahvaljujući bržem čipsetu i rad sa podacima je mnogo živahniji kod modela sa Snapdragon čipsetom, a testovi daju skoro 40% bolji rezultat u odnosu na Helio P35.Kada su kamere u pitanju Model Moto G8 raspolaže sa tri kamere: glavna, ultra široka i makro, dok Moto G8 Power Lite ima nešto manje popularniji sistem sa glavnim, makro i senzorom dubine.
Glavne kamere su sličnih karakteristika. Senzori imaju po 16 MP, ali se otvor blende itekako razlikuje, sa f/1.7 kod G8 do f/2.0 kod G8 Power Lite. Ovo znači da kod jačeg modela senzor ima mogućnost da upije znatno više svetla. Pikseli su nešto veći kog G8 – 1,12µm naspram 1µm, a pored PDAF fokusiranja G8 ima i dodatni laserski autofokusni sistem, što je prava retkost u ovom cenovnom rasponu.
Makro kamere se razlikuju samo po maksimalnom otvoru blende: f/2.2 kod G8 i f/2.4 kod G8 Power Lite, dok dodatno ultraširoko sočivo kog jačeg modela ima 8 MP, f/2.2 i žižnu daljinu od 13 mm, koja daje solidnu širinu kadra.
Najveće ograničenje P35 čipseta su video enkoding i reprodukcija koji staju na 1080p u 30 fps, naspram 4k u 30 fps, koji nikako nisu problem za Snapdragon 665.
Prednje kamere na papiru deluju identično. Radi se o senzorima od 8 MP, sa f/2.0 i veličinom piksela od 1,12 µm i HDR mogućnostima. Video je ograničen na 1080p u 30 fps, što je i očekivano. Za razliku od papira u praksi selfi kamere se ponašaju potpuno drugačije. Kamera na G8 Power Lite daje znatno oštrije fotografije sa više detalja od svog skupljeg brata, ali ne uspeva da izbalansira ekspoziciju i osvetli subjekta kada se izvor svetla nalazi iza vas. Sa druge strane G8 raspolaže sa znatno boljim algoritmom detekcije subjekta i pravilne ekspozicije, ali su rezultujuće slike subjekta mutnjikave sa znatnim gubitnom detalja, čak i po kada kadar ima veliku količinu svetla. Nakon posmatranja nekolicine fotografija ustanovili smo da je fiksni fokus kod G8 pomeren znatno iza i da je na većini fotografija pozadina mnogo oštrija i detaljnija od subjekta, pa se nadamo da je u pitanju softverski glitch koji će Motorola uskoro rešiti u novoj verziji firmvera kamere.
Kada je makro kamera u pitanju, G8 definitivno pravi znatno bolje slike od svog slabijeg brata. Boje su vernije, slike oštrije, a otvor blende omogućava i više svetla u kadru, što, u kombinaciji sa boljim algoritmom za obradu slika rezultuje kvalitetnijom finalnom slikom. Detalja ima više na slikama skupljeg modela, što je direktna posledica količine svetla koju senzor upija, a ovo je pravi primer kako dve kamere koje na papiru deluju skoro identično mogu da daju veoma različite rezultate.
Kada su glavne kamere u pitanju, ne možemo da kažemo da smo zadovoljni ni sa jednom u potpunosti. Dok je evidentno da veći otvor blende znači kod G8, laserski autofokus se pokazao kao dodatak koji nije pravio nikakvu razliku. Naprotiv, rezultati su toliko nekonzistentni, da nismo uopšte sigurni da ovaj sistem pravilno funkcioniše. Kada su dve fotografije pravilno fokusirane, vide se očigledne prednosti kamere G8. Detalja ima više, šuma manje, boje su realnije, sa boljom dinamikom i balansom kadra. Na žalost, ovo se nije dešavalo često, čak je PDAF autofokusni sistem kod G8 Power Lite češće pravilno fokusirao nego što je to slučaj sa G8, koji bi sa laserskim autofokusom trebao da dominira u potpunosti.
Iako se radi o telefonima vrlo pristupačne cene, moramo da kažemo da nas je kamera na G8 razočarala, ne kvalitetom, već svojim nekonzistentnim rezultatima, a koje često vidite tek kad dođete kući i slike pogledate na računaru.
Dodatna ultra širokougaona kamera daje određenu dozu fleksibilnosti sistemu kojim raspolaže G8. Dinamika kadra je nešto slabija nago na glavnom senzoru, ali su boje verne i oštrina na visokom nivou zahvaljujući fiksnom fokusu. Primetno je da senzor raspolaže nešto manjim otvorom blende, što je posebno evidentno u slabijim svetlosnim uslovima kada šuma ima mnogo više, a detalja osetno manje. Ipak, slike su dovoljno dobre da ovu kameru možete koristiti kao pomoć kada je potrebno da uhvatite nešto širi kadar, a imate dosta svetla. Softverska korekcija kadra širokougaonog sočiva odlično funkcioniše, pa vam se neće desiti da neki elementi pri ivicama izgledaju krivo usled sferične prirode sočiva, što je za svaku pohvalu.
Kako G8 vozi Android 10, a G8 Power Lite Android 9 interfejsi kamere se znatno razlikuju. Onaj na G8 je prepoznatljiv Moto interfejs bogat opcijama i mogućnostima. Kod G8 Power Lite glavna asocijacija je minimalizam. Sve je svedeno tako da ne bude previše komplikovano. Na raspolaganju su vam samo osnovne opcije kao što su tajmer, rezolucija, anti-flicker, mreža i opcije snimanja tasterima. Sa druge strane kod G8 možete birati prikaz selfi kamere u ogledalu, libelu na glavnoj kameri, staviti vodeni žig, a tu su i pametna Ai podešavanja: automatsko snimanje kada se neko nasmeje, slikanje kada se stegne pesnica, pametna kompozicija kadra te optimizacija u zavisnosti od toga šta je u kadru i još mnogo toga.
Pomenuli smo i da je video ograničen na 1080p kod G8 Power Lite, dok G8 ima mogućnost snimanja u 4K. Direktnim poređenjem 1080p snimaka evidentno je da G8 radi neku vrstu stabilizacije snimka, koji je mnogo fluidniji, bogatiji detaljima i kvalitetniji od onog na G8 Power Lite. Boje na snimcima G8 su nešto zasićenije, ali je dinamika kadra dosta bolje nego kod slabijeg modela, koji ima problema i sa održavanjem fokusa, koji često ume da luta i izazove onaj neželjeni efekat fokusiranja usred videa.
Kada su 4K snimci u pitanju, razlika je očigledna, detalja ima više, boje su dobre i dinamika je korektna, ali nam se čini da je kvalitet 1080p videa ipak za nijansu bolji, posebno po pitanju stabilizacije.
Pomenuli smo da G8 Power Lite koristi Android 9, dok G8 ima noviji Android 10, pa je softverska strana ova dva telefona potpuno drugačija. Od količine opcija dostupnih na G8, preko nešto drugačijeg
interfejsa, svaki OS ima svoje prednosti, ali ćemo se svi složiti da je Android 10 sa sobom doneo veliki broj korisnih opcija i izmena i da je skok sa 9 na 10 veći nego sa bilo koje uzastopne verzije do sad.
Sa vizuelne strane nema mnogo velikih razlika između dva OS-a. Primetno je da Android 9 koristi nešto sitnije elemente po podrazumevanim vrednostima. Stil prikaza ikonica i dela sa obaveštenjima se nije promenio, a neke sitne izmene ćete primetiti samo ako se baš potrudite.
Prva stvar koja je primetna kod Android 10 OS-a je veći broj raspoloživih gestova i prečica, kao i navigacija preko gestova. Nijedan model nema Moto navigaciju preko jednog tastera. Da podsetimo, Moto gestovi podrazumevaju niz radnji koje su postale zaštitni znak Motorola telefona: „uvrtanje“ telefona poziva kameru, ili menja selfi u glavnu, i obratno ako ste već u kamera aplikaciji; dupli „karate“ udarac pokreće/gasi blic lampicu; snimak ekrana se može sačuvati ako sa tri prsta dodirnete ekran… Kao što vidite, raspoloživi broj gestova je dosta manji kod G8 Power Lite na Android 9 OS-u.
Još jedna od opcija dostupna samo na G8 je Peek Display. Radi se o opciji koja je slična AlwaysOn funkciji, samo što radi malo pametnije. Naime, bitna obaveštenja se prikazuju kada telefon registruje pokret (podizanje, vađenje iz džepa, rotaciju u ruci…), a omogućena je i interakcija. Primera radi, kada vam stigne e-mail, ako prevučete ikonicu na gore, otključaćete telefon i otići pravo do pomenute poruke u odgovarajućoj aplikaciji. Ovo je omogućeno zahvaljujući funkcionalnosti otključavanja licem, a kao dodatna opcija, Attentive display opcija ne gasi ekran dok god gledate u njega. Zanimljiva opcija, ali preporučujemo da je isključite kako biste uštedeli bateriju.
Primetićete i da je dark tema dostupna samo kod Android 10 kao standardna opcija unutar Display menija, koju nema model G8 Power Lite.
Opcija deljenja ekrana je prisutna kod oba telefona i poziva se pritiskom na ikonicu iznad aplikacije kada pozovete sve aktivne aplikacije. Dugi pritisak na ikonice otvara meni koji je drugačiji za svaku aplikaciju, dok se „fioka“ sa aplikacijama poziva prevlačenjem prsta odozdo na gore, bilo gde na ekranu. Opcija nasilnog brisanja svih aktivnih aplikacija se i dalje nalazi krajnje levo, umesto tastera ili ikonice ispod aplikacija – jedna od potpuno nefunkcionalnih opcija koju je Google implementirao u obe nove verzije OS-a, a koja vam nepotrebno komplikuje život.
Standardne Google opcije poput podešavanja veličine teksta i prikaza su uvek korisne, posebno za korisnike sa dioptrijom, jer umnogome mogu olakšati korišćenje. Dozvoljava se promena veličine fonta u četiri, ali i veličine prikaza u tri koraka, što je više nego dovoljno mogućnosti koje se ostavljaju korisniku na raspolaganju.
Sa „Digital Wellbeing“ mogućnostima možete pratiti kako koristite telefon, ali i prilagoditi korišćenje podešavanjem opcija spavanja, automatskog smanjivanja plavog svetla i stavljanja podsetnika da je vreme za spavanje (prikaz se promeni u crno-beli). Takođe, moguće je podesiti dozvoljeno vreme
korišćenja pojedinačnih aplikacija, što je super podsetnik kako ne biste preterivali sa pojedinim servisima i gledanjem u telefon.
Kao i što smo napomenuli, aplikacija kamere kod G8 je bogata opcijama, i nudi jednostavno podešavanje rada osnovnih opcija kamere preko brzog menija ili iz podešavanja. Svidelo nam se i što je Motorola opciju „Quick capture“ smestila i u podešavanja kamere, pa je možete kontrolisati i odatle, bez opcije da kopate po detaljnom meniju telefona.
Kada odaberete ručni režim moguće je snimanje u RAW (DNG) formatu ili kombinaciji sa JPEG, a tu su uvek korisne opcije libele, histograma u realnom vremenu, ali i dodatnih linija zarad jednostavnije kompozicije. Ukoliko to želite možete obogatiti fotografije vodenim žigom sa Motorola logotipom i svojim imenom ili porukom po želji (opciono). Na žalost, ove opcije nisu dostupne na G8 Power Lite čiji ograničeni interfejs nam govori da kamera nije primarna funkcionalnost ovog telefona.
Opcije koje nudi brzi meni tokom snimanja glavnom kamerom su HDR, blic, tajmer, aktivne fotografije i odabir automatskog ili ručnog režima. Takođe je jako korisna opcija koja se nalazi tik pored ikonice kamere i poziva dodatne režime rada, a pored koje se uglavi poslednje korišćeni režim zarad bržeg pozivanja skoro korišćene opcije.
Kada su ostala podešavanja u pitanju, opcije su logično grupisane, a za slučaj da se na početku ne snalazite sa tim gde je šta, korisna je pretraga u vrhu ekrana, kao i Help deo sa detaljnim objašnjenjima šta koja opcija radi i kako se šta aktivira. Postoje sitne razlike kada su grupisanje opcija i njihov raspored u pitanju, ali su to razlike koje nameće OS, a ne motorola UI. U svakom slučaju, i promene nisu nelogične, pa ćete se i na njih lako naviknuti. Primećuju se i pomenute opcije u dpi podešavanjima, pa su elementi kod G8 Power Lite nešto sitniji. Naravno, prisutne su i opcije promene veličine interfejsa, pa je svakako moguće podesiti ih prema ličnim željama, a mi smo želeli da vam prikažemo podrazumevane prikaze.
Napomenuli smo da oba telefona koriste 802.11n WiFI standard sa jednom frekvencijom, da G8 poseduje Bluetooth 5.0 naspram verzije 4.2 kod Power Lite modela, ali smo i pomenuli da slabili model raspolaže sa većom baterijom koja omogućava nešto veću autonomiju. Kako oba modela imaju čipsetove koji nisu toliko veliki potrošači, a imaju i velike baterije, nemojte se iznenaditi kada baterija na G8 počne da vam “kuka” za punjačem pred kraj drugog dana. Sa G8 Power Lite i njegovom većom baterijom situacija bi trebala da bude dosta bolja, ali nije baš tako. Kako se radi o čipsetu koji ima veću potrošnju, posebno njegovom nekoliko godina starijem GPU-u, veličina baterije je tu da bi se autonomija održala na nivou one sa G8, možda nekih 10-15% više. Napomenućemo da igranje igara znatno brže prazni bateriju G8 Power Lite nego što je to slučaj kog G8, jer Adreno 610 ima mnogo bolji power management.
Oba telefona dolaze sa punjačima od 10 W, sa odgovarajućim kablovima, bez podrške za brzo punjenje, što niko nije ni očekivao u ovoj klasi. U paketu dolaze i providne silikonske obloge koje su dobrodošli dodaci, posebno jer telefoni ne dolaze sa deklarisanom zaštitom ekrana. Ovo kažemo jer ne bi bilo loše da nabavite neku zaštitnu foliju, čisto da sprečite da sitniš, ključevi i sitnice u džepu izgrebu ekran.Ukoliko je potrebno sumirati sveukupne utiske u radu sa ova dva telefona, nema sumnje da G8 ostavlja mnogo bolji utisak. Prosto, paralelnim korišćenjem dva telefona, ove razlike postaju evidentnije. Sve je nekako brže, ali se čini da to nije samo do hardvera već, da i Android 10 odlično radi svoj posao. Čak je i trajanje testova znalo da bude mnogo duže na G8 Power Lite, što nikako ne treba uzimati kao veliki minus, ipak se radi o “Lite” verziji G8 modela. Bilo da je u pitanju operativni sistem, pokretanje aplikacija, kamera, igre sve se odvija brže na G8 i to je činjenično stanje. Nije da su razlike ogromne, ali su dovoljne da to primetite. Prosto G8 je telefon više klase i to se može osetiti u radu. Dodajte na to i Android 10 sa većim brojem mogućnosti, više podešavanja i Moto dodataka i sve će vam biti jasno.
Ono gde je G8 razočarao su performanse glavne kamere, i to u smislu konzistentnih rezultata. Iako je ovo nešto što se može ispraviti, nikako ne volimo da vidimo takve stvari u prodajnim verzijama telefona. Za cenovnu klasu u kojoj se prodaju, Motorola Moto G8 i G8 Power Lite nude zaista mnogo, ali ako malo pogledate šta za iste novce nude konkurenti kao što su Xiaomi, čini se da modeli Moto G8 serije jednostavno nisu dorasli svojom ponudom, bar ne po ovim cenama, koje su u Srbiji i dalje 30% veće nego u ostatku Evrope.
