Marko Nešović
Ako pogledamo industrijske trendove kada su pametni telefoni u pitanju, izgleda da smo došli do tačke kada broj kamera telefona predstavlja najbitniji faktor prilikom kupovine. Uostalom, iPhone SE ima jednu kameru, iPhone 11 dve, a iPhone 11 Pro tri, a uopšte nećemo sumnjati u mogućnosti kompanije Apple da određuje vodeće trendove. Kombinacije nekoliko kamera kod modernih telefona omogućavaju svestranost korišćenja. Moćna glavna kamera, širokougaono sočivo kada prosto ne možete ili ne želite dovoljno da se odaljite da vam u kadar stane sve što ste zamislili i makro/telefoto kamera za objekte kojima treba da priđete ili do kojih ne možete da priđete.
Sa druge strane, već nekoliko godina unazad hardver pametnih telefona je postao toliko jak da su razlike između nekoliko generacija vodećih čipsetova postale marginalne u svakodnevnom radu. Razvoj hardvera je toliko uznapredovao da se desio paradoks – hiperprodukcija aplikacija je dovela do izostanka optimizacije kao ključnog faktora svakog softvera – pa čak i operativnog sistema. Ako je Apple do pre dve i po godine bio jedan od najbržih telefona na tržištu sa dva, odnosno tri gigabajta radne memorije, zbog čega Samsung Note 10+ dolazi sa čak 12? Odgovor je jednostavan – pomenutom optimizacijom se ne bavi niko, jer za njom nema razloga. Novi telefoni ne izlaze na tržište 2020. godine bez 4+ GB memorije, a to je dovoljno za mamutske neoptimizovane Android operativne sisteme i aplikacije koje svakodnevno koristimo. Uostalom i sami ćete primetiti kako telefoni koji su do pre neku godinu žvakali sve pred sobom sa novim verzijama operativnih sistema rade sporije nego modeli koji se kod operatera dobijaju za 1 din.
Opravdanje za jak hardver sada se nalazi u moćnim kamerama i snimanju video materijala visoke rezolucije (4K, 8K u 30 ili 60 fps), često obogaćene fizičkom stabilizacijom slike koja kompenzuje pokrete tokom snimanja praveći fluidniji video i oštrije slike.
Kao što i sami znate, ni Motorola nije kompanija koja prkosi popularnim trendovima, a tako je i sa njihovom vodećom One serijom koja diferencijaciju između modela pravi pre svega prema mogućnostima, odnosno specifičnostima sistema kamera. Nakon Vision, Macro, Zoom i Action, na red je stigao all-rounder nazvan Fusion+. Novi predstavnik lepo zaokružuje celu One seriju donoseći malo svežine među prošlogodišnje modele.Sa sve ukupno pet kamera, od kojih je selfi motorizovana, Fusion+ donosi nedostajući faktor u One porodicu takozvani Total Vision ekran, ili za one sa jeftinijim ulaznicama – ekran bez rupe za selfi kameru. I kako to obično biva kod Motorola modela, sve to je spakovano u cenu od 37.990 dinara. Za pomenute novce dobijate još četiri kamere nazad, veliki 6,5-inčni ekran i moderni Snapdragon 730 čipset sa 6 GB radne i 128 GB skladišne memorije.
Prepoznatljiv minimalistički dizajn One serije, i ruku na srce, većine novih telefona teži da ekran prekrije najveći deo prednje strane. Zahvaljujući izmeštanju prednje kamere u iskačući mehanizam cela prednja strana zaista izgleda monolitno. Pomenuti veliki 6,5-inči ekran blago je zakrivljen i poseduje svoje kućište
umetnuto u kućište samog telefona, a tu su i dodatni okviri ispod stakla ekrana. Sve ovo znači da Fusion+ koristi sve raspoložive trikove da učini ekran vizuelno što većim, i da sakrije okvire ekrana i ivice njegovog kućišta. I zaista, zakrivljenje ekrana, izostanak oštrih linija, trodelni prelaz sa kućišta ne ekran čine da Fusion+ deluje veoma dopadljivo, a da ćete prave dimenzije ekrana i njegovih okvira primetiti tek kada se malo udubite u dizajn.
Kućište telefona se prostire sa bokova i na zadnju stranu, koja nije fizički odvojena od sredine. Radi se o plastičnom kućištu sa zanimljivim tirkizno-crnim gradijentom nazad, četiri kamere sa LED lampicom i centralno pozicioniranim senzorom otiska prsta sa Motorola logotipom. I dalje smo pristalice fizičkog senzora otiska prsta nasuprot optičkoj verziji, jer je brži, precizniji i nalazi se na mesto koje je ergonomski mnogo bolje.
Četiri kamere odvojene su u 1+3 kućišta. Prvo odozgo je širokougaono sočivo, ispod kojeg slede glavni senzor, makro sočivo i senzor dubine, dok je jednobojna LED lampica smeštena pri vrhu, tik pored širokougaone kamere. Kućište je prilično lepo zaobljeno i ostavlja pozitivan utisak. Tasteri su smešteni na desnu ivicu, konektori type C punjača i 3,5 mm slot su sa donje strane, a SIM/microSDXC slot je sa gornje stran. Pored teksturisanog power tastera i klackalice za zvuk iznad se nalazi i Google Assistant taster nešto drugačije teksture, čisto da ga ne biste pomešali. Mikrofoni su smešteni gore i dole, ostavljajući levo bok bez ikakvih elemenata, što dodatno pojačava elegantni izgled zaobljenog kućišta.Ekran je IPS tipa i u potpunosti u skladu sa modernim trendovima. Rezolucija od 2340×1080 piksela na dijagonali od 6,5 inča daje gustinu od skoro 400 ppi, a ekran poseduje neimenovani Gorilla Glass premaz protiv ogrebotina. Svetlina ekrana je korektna, ali ništa više od toga, što znači da ćete na jako sunčanom danu imati problema sa refleksijom, bar dok ne nađete neki hlad. IPS panel ima dobre uglove gledanja i precizan prikaz boja, koje su podrazumevano podešene na zasićene, opet u skladu sa popularnim OLED ekranima i živopisnim prikazom boja.
Ispod ekrana se krije 8-nm 8-jezgarni Snapdragon 730 čipset sa Adreno 618 GPU-om. Osam jezgara je raspoređeno u 2+6 grupacije. Dva brza Kryo 470 Gold jezgra se baziraju na Cortex A76 mikroarhitekturi i rade na 2,2 GHz, dok šest Kryo 470 Silver jezgra (Cortex A55) rade na 1,8 GHz. Sistem na raspolaganju ima 6 GB RAM-a i 128 GB memorije, što je i više nego dovoljno za današnje potrebe, posebno kad se uzme u obzir da je memoriju moguće proširiti microSDXC karticama do 1 TB.
Ova moderna hardverska osnova zasnovana na Samsungovoj 8 nm mikroarhitekturi omogućava odlične performanse srednje klase i dobru energetsku efikasnost. Kada kažemo performanse srednje klase, dva brza Kryo 470 Gold jezgra na 2,2 GHz su više nego dovoljna za moderne aplikacije, dok se za igre brine Adreno 618 da ni u jednoj igri FPS ne padne ispod 30, odnosno 60, gde je to moguće. Qualcomm čipset poseduje novi Hexagon 688 DSP, Snapdragon X15 modem (Cat 15 download, Cat 13 upload), Bluetooth 5.0 sa Adaptivnom aptX tehnologijom (optimizuje zvuk tako da je kvalitet na najvišem nivou bez obzira na tip slušalica koje koristite) i 802.11ac Wi-Fi-jem sa podrškom na 2,4 i 5 GHz.Iako čipset obezbeđuje Quick Charge 4+ mamutska baterija od 5000 mAh podržava samo brzo punjenje (TurboPower) punjačem od 15 W koji dolazi u pakovanju. Dobra stvar je što baterija od 5000 mAh u kombinaciji sa štedljivim čipsetom obezbeđuje dva dana kombinovanog rada, što će biti dovoljno i najzahtevnijim korisnicima. Naravno velika baterija znači i nešto veće gabarite, pa se nemojte previše iznenaditi težinom od 210 grama, sa kojom Fusion+ spada u teže modele čije korišćenje zahteva malo navikavanja.Sa četiri kamere sa zadnje strane, Motorola One Fusion+ spada u red telefona sa kamerom koja pokriva najveći broj scenarija korišćenja. Glavni senzor raspolaže sa efektivnih 64 MP i koristi Quad Bayer tehnologiju spajanja piksela za postizanje boljih rezultata, posebno u uslovima slabijeg osvetljenja. Dodatna pomoć je otvor blende od prilično velikih f/1.8 sa pikselom od 0,8 µm, odnosno 1,6 µm na preporučenim fotografijama od 16 MP. Fokusiranje se obavlja faznim autofokusom, a nije prisutna optička stabilizacija slike, posebno značajna za snimanje video materijala.
Po dnevnom svetlu možete računati na vrlo dobre fotografije, oštre i detaljne, sa korektnom dinamikom kadra i odličnom kontrolom šuma. Kada su boje u pitanju, da li je u pitanju HDR opcija koja je podrazumevano podešena na automatsku selekciju, ili nešto drugo, dobijali smo rezultate u svim rasponima, od mirnih i mekih tonova, preko savršene reprodukcije do prezasićenog prikaza.
Ono što je dobro je da je većina slika “ubadala” boje pravo u centar, ali se dešavao i poneki “izlet” u krajnosti spektra. Takođe, obratite pažnju na fokusiranje jer smo imali slučajeva kada su fotografije bile preeksponirane jer telefon nije dobro procenio kadar. Kako se ovo dešavalo na glavnoj, ali i na selfi kamerama skloni smo da pomislimo da je u pitanju softverski glitch koji će se ispraviti u nekom od narednih verzija.
Ukratko – u 80% slučajeva kamera će davati odlične fotografije, baš onakve kakve očekujete od kvalitetnog senzora od 64 MP. Za ostalih 20% bolje da sačekamo softverski patch ili update Moto Camera aplikacije preko Play Store.
Sa manje svetla u kadru (veče i noć) kamera i dalje ostaje na visokom nivou i zadržava bogatsvo detaljima. Čini se da su reprodukcija boja i kontrola šuma pod kontrolom, očekivanim za Quad Bayer kamere sa senzorom velike rezolucije. Senzor će vam biti zahvalan ako mu dopustite da precizno pronađe fokus, jer će onda slike biti znatno oštrije i bogatije detaljima. Dinamika kadra je odlična, kao i reprodukcija boja, a nema i nepopularnog “light bleed” efekta. Korišćenjem noćnog režima uspećete dodatno da osvetlite tamne delove kadra, ali pazite da sve osim mirne ruke na nekoliko sekundi može da rezultuje mutnjikavim kadrom. Cena noćnog režima je vidljiviji šum na nijansiranim prelazima, ali to je bilo i za očekivati.
Video je moguć u 4K i FHD u 60 fps, sa elektronskom stabilizacijom u svim režimima. Prilikom snimanja video materijala primetno je seckanje i zastajkivanje tokom horizontalnog pomeranja, popularnog “švenka”. Dobra stvar je što se radi o lošoj reprodukciji snimka u realnom vremenu, jer snimljeni materijal nema pomenutih problema i elektronska stabilizacija funkcioniše odlično, eliminišući najveći deo pokreta uzrokovanih hodanjem i pomeranjem kamere. Boje snimka su odlične, dinamika na visokom nivou, a oštrina i količina detalja za svaku pohvalu i na FullHD i u 4K rezolucijama.
Naglasićemo i da je snimanje video materijala moguće samo glavnim senzorom, bez makro i širokougaonih sočiva.
Širokougaono sočivo ima skromnih 8 MP, blendu od f/2.2 i 118 stepeni pokrivenosti kadra. Fotografije su korektne, sa blago ispranim bojama i znatno manje detalja nego na glavnom senzoru. Softverska korekcija geometrije je prisutna, ali ne uspeva da se izbori sa distorzijom sočiva, što je prava šteta, posebno jer se ne radi o mnogo širokom uglu kadra.
Kvalitet fotografija je direktno proporcionalan količini svetla, pa je topla preporuka da izbegavate širokougaonu kameru po mraku. Detalja je malo, šuma u velikoj meri, a oštrina je upitna na većini delova kadra sem na sredini.
Makro kamera spada u red boljih. Detalji su bogati, oštrina na visokom nivou (zbog fiksnog fokusa), kao i reprodukcija boja. Dinamika je zadržana visoko, a sveukupni utisak je da se radi o vrlo dobrom sočivu koje možete slobodno koristiti za sve situacije kada glavno sočivo ne uspeva da isfokusira kadar. Lep DOF efekat je prisutan, ali ne u meri kojoj smo očekivali, pa ovo makro sočivo više posmatramo kao produžetak mogućnosti glavnog senzora nego kao ulazak u prelepi svet makro fotografije (kao na nedavno predstavljenom Poco F1 Pro).
Moto(rizovana) kamera je takođe Quad Bayer tipa, sa senzorom od 16 MP koji pravi preporučene fotografije od 4 MP. Na žalost ni Motorola nije iskoristila mehanizam koji iskače za implementaciju blica, pa se u slabim svetlosnim uslovima možete osloniti na belinu ekrana koja pomaže da se zabeleži još poneki detalj. Kada ima dovoljno svetla računajte na dobre slike sa oštrim subjektom i mutnjikavom pozadinom (DOF efekat) zbog fiksiranog kadra. Čini se da je dodatno softversko procesiranje slike prenaglašeno i da konačne slike deluju blago izveštačeno i previše oštro. Ono na čemu bi algoritam mogao još da poradi je detekcija ekspozicije, pa ukoliko se iza vas nalazi svetla pozadina poput neba često će baš ti svetli delovi biti previše eksponirani, pa je bolje da zamolite nekog da vas slika glavnom kamerom koristeći portretni režim rada.
Sa softverske strane nema previše novina kod One Fusion+. Nova Motorola donosi Android 10 obučen u poznati My UX GUI, sa svim prečicama i mogućnostima karakteristični za Moto softverski paket.
Prisutne su Moto akcije poput brzog otvaranja kamere, brzog pozivanja lampice (blica), navigacije preko jednog tastera, slikanja ekrana dodirivanjem istog sa tri prsta i otključavanja kada ga podignete. Nisu zaboravljeni ni integrisani editor slika ekrana, smanjivanje ekrana zarad korišćenja jednom rukom, korišćenje klackalice zvuka za promenu pesama kada je isključen ekran, utišavanje zvona kada podignete telefon, i okretanje ekrana na dole kako biste uključili režim u kojem vas niko ne uznemirava (DND)…
Moto navigacija je takođe doživela male promene, pa se sada akcija vraćanja na početni ekran obavlja (Home) pokretom odozdo na gore. Isti taj pokret, samo ako zadržite prst na sredini ekrana poziva listu aktivnih aplikacija (Recent). Pokret od leve ili desne bočne ivice ka sredini funkcioniše kao nazad (Back), dok taj isti pokret, levo-desno, na donjem delu ekrana menja aplikacije koje ste poslednje koristili. I na kraju, moguće je i pozivanje asistenta jednom rukom, dijagonalnim pokretom sa dna ekrana na gore.
Dugi pritisak na ikonice otvara meni koji je drugačiji za svaku aplikaciju, dok se „fioka“ sa aplikacijama poziva prevlačenjem prsta odozdo na gore, bilo gde na ekranu. Meni sa obaveštenjima je klasičan Android, sa nevelikim brojem pojedinih opcija, a nedostajala nam je brza kontrole zvuka (aktivan/vibracije/utišan) umesto koje možete koristiti klackalicu za zvuk ili DND opciju.
Opcija nasilnog brisanja svih aktivnih aplikacija se i dalje nalazi krajnje levo, umesto tastera ili ikonice ispod aplikacija – jedna od potpuno nefunkcionalnih opcija koju je Google implementirao u novoj verziji OS-a, a koja vam nepotrebno komplikuje život
Opcije poziva su klasične, sa spojenim imenikom, nedavno biranim brojevima i omiljenim kontaktima, a zanimljiva je i mogućnost biranja tamne teme, koja je primenjena na većinu menija i aplikacije koje je podržavaju: calculator, messages, clock, pull-down meni…
Standardne Google opcije poput podešavanja veličine teksta i prikaza su uvek korisne, posebno za korisnike sa dioptrijom, jer umnogome mogu olakšati korišćenje. Dozvoljava se promena veličine fonta u četiri, ali i veličine prikaza u čak pet koraka, što je više nego dovoljno mogućnosti koje se ostavljaju korisniku na raspolaganju.
Sa „Digital Wellbeing“ mogućnostima možete pratiti kako koristite telefon, ali i prilagoditi korišćenje podešavanjem opcija spavanja, automatskog smanjivanja plavog svetla i stavljanja podsetnika da je vreme za spavanje (prikaz se promeni u crno-beli). Takođe, moguće je podesiti dozvoljeno vreme korišćenja pojedinačnih aplikacija, što je super podsetnik kako ne biste preterivali sa pojedinim servisima i gledanjem u telefon.
Moguće je i isključiti zvuke kako vas niko ne bi budio kada to ne želite. Postavljanjem tajmera koji označava vreme kada možete da se probudite, telefon se vraća u svoje normalno operativno stanje, a vi ne morate da brinete da li ćete propustiti neki bitan poziv u toku dana.
Aplikacija kamere aplikacija koja nije preuzeta iz Android sistema, već je prilagođena Motorola telefonima. Ovo znači i da je bogata opcijama, i nudi jednostavno podešavanje rada osnovnih opcija kamere preko brzog menija ili iz podešavanja. U potonjem birate odnos stranica i količinu piksela koji vam senzor stavlja na raspolaganje, odnosno broj frejmova po sekundi, kada je video u pitanju. Svidelo nam se i što je Motorola opciju „Quick capture“ smestila i u podešavanja kamere, pa je možete kontrolisati i odatle, bez opcije da kopate po detaljnom meniju telefona.
Kada odaberete ručni režim moguće je snimanje u RAW (DNG) formatu ili kombinaciji sa JPEG, a tu su uvek korisne opcije libele, histograma u realnom vremenu, ali i dodatnih linija zarad jednostavnije kompozicije. Ukoliko to želite možete obogatiti fotografije vodenim žigom sa Motorola logotipom i svojim imenom ili porukom po želji (opciono).
Opcije koje nudi brzi meni tokom snimanja glavnom kamerom su HDR, blic, tajmer, aktivne fotografije i odabir automatskog ili ručnog režima. Takođe je jako korisna opcija koja se nalazi tik pored ikonice kamere i poziva dodatne režime rada, a pored koje se uglavi poslednje korišćeni režim zarad bržeg pozivanja skoro korišćene opcije.
Prijatno nas je iznenadilo i to što prednja kamera sadrži dobar deo ovih opcija: pseudo-blic (belim ekranom), ulepšavanje lica, tajmer, aktivne fotografije, ali i odabir automatskog ili ručnog režima sa snimanjem u RAW formatu.
Video režim daje mogućnosti biranja stalno uključene lampice blica, stabilizaciju i taster koji vodi ka podešavanjima. Kada su ostala podešavanja u pitanju, opcije su logično grupisane, a za slučaj da se na početku ne snalazite sa tim gde je šta, korisna je pretraga u vrhu ekrana, kao i Help deo sa detaljnim objašnjenjima šta koja opcija radi i kako se šta aktiviraMotorola One Fusion+ predstavlja jednu vrlo zanimljivu zaokruženu celinu. Sa minimalističkim dizajnom i oblim konturama kućišta ovaj telefon deluje vrlo dopadljivo i ne preveliko iako poseduje 6,5-inčni ekran. Vrlo kvalitetna hardverska osnova ne ostavlja prostor za zamerku u ovom cenovnom rangu, dok sistem od pet kamera omogućava dovoljno izbora i za zahtevne korisnike. Ne radi se o sistemu kamera kao kod najboljih modela konkurencije, ali u ovom cenovnom rangu njihov kvalitet znatno prevazilazi očekivanja. Dodajte tome i ogromnu bateriju koja garantuje dvodnevnu autonomiju, faktor koji je prilično potcenjen u poslednje vreme i Fusion+ deluje kao dobra kupovina. Tu je i čist Android 10 obogaćen odličnim Moto dodacima oko kojih se Motorola softverski tim itekako trudi u poslednje vreme, i to je evidentno na svakom koraku. Kao što se lako naviknete na dvodnevnu bateriju, tako je i sa Moto dodacima, vrlo teško se odvikavate od ovako zgodnih prečica u kojima Motorola prednjači u odnosu na konkurenciju.
Sa strane onoga što nam se nije svidelo istakli bismo nešto slabije osvetljenje ekrana, nedefinisani zaštitni premaz istog, kao i odsustvo fabričke zaštitne folije. Kada su kamere u pitanju, glavna kamera definitivno zahteva softverski update kako bi imala konzistentne performanse koje ova optika itekako može da iznese. Slično je i sa selfi kamerom, valjalo bi srediti preveliku ekspoziciju svetlih delova kadra i malo bolje izbalansirati svetlinu fotografija za nešto kvalitetnije finalne rezultate.
Neko bi rekao i da je plastično kućište minus, ali u ovom cenovnom rangu uz ovakve specifikacije teško da bilo ko može da realno zameri odsustvu aluminijumskog rama i staklenih leđa. Motorola dizajnerski tim se potrudio da lep izgled kućišta ostavi veoma dobar utisak tako da nikome ne padne na pamet da zakera na izbor materijala.
Sveukupno, za 37.990 dinara Motorola One Fusion+ nudi vrlo lep paket, i sa softverske i sa hardverske strane. Kao celina, ovaj telefon funkcioniše odlično. Brzo, hitro i tečno, sa odmerenim animacijama i
dovoljno dodataka da niko ne zameri, ali i ne previše kako se sistem ne bi ponašao tromo. Tu je i odlična autonomija koja se trudi da najveći broj korisnika bude i više nego zadovoljan onim što je dobio kupovinom Fusion+ telefona. I eto, na kraju dobijamo jedan zaokružen uređaj koji nudi skoro sve što jednom prosečnom korisniku treba: lep dizajn, dobre kamere, moćan i štedljiv hardver, dobru autonomiju, veliki ekran, svež Android i Moto dodatke. Teško da može bolje za 37.990.
Prednosti:
· Dopadljiv dizajn sa dosta oblina
· Cena
· Snapdragon 730 + 6 GB RAM-a
· Pet kamera, motorizovana selfi
· RAW format na glavnoj i selfi kameri
· Baterija od 5000 mAh za dva dana autonomije
· Dual SIM sa microSD slotom
· 128 GB interne memorije + microSD (deljeni)
Nedostaci:
· Plastično, nešto deblje kućište
· Nešto veća težina
· Bez prave zaštite ekrana i sa nešto većim okvirima
· Slabija svetlina ekrana
· Osrednje telephoto kamera
· Glavna i selfi kamere ponekad preeksponiraju fotografije
