Benchmark Redakcija
Nakon druženja sa Moto One Action modelom, na test nam stiže još jedan jako interesantan predstavnik One serije nazvan Zoom. Iz imena se jasno pretpostavlja koja je glavna karakteristika ovog, nedavno predstavljenog telefona.
Iako je i ovoga puta kod telefona glavni fokus bačen na kameru, odnosno celokupan skup sočiva, Motorola One Zoom se po nekim karakteristikama prilično razlikuje od blizanaca One serije – Vision i Action.
Za razliku od plastičnog kućišta kod Vision i Action telefona, već na prvi pogled, One Zoom deluje elegantnije i skuplje. Drago nam je što vam taj utisak ostaje i kada telefon uzmete u ruke. Aluminijumski okvir i staklo napred i nazad je karakteristika više klase, i drago nam je da je Motorola dizajnerski tim odlučio da srednji cenovni rang obogati premijum materijalima.
Kako je zadnja strana veoma zanimljiv element ovog telefona, nećete nam zameriti da počnemo od dela koji uglavnom ostavljamo nakon priče o ekranu. Uvek nam je zanimljivo da pričamo o nazivima boja koje proizvođači smišljaju za svoje telefone. Tako Motorola One Zoom ne dolazi u sivoj, ljubičastoj i braon, već u električno sivoj, kosmički ljubičastoj i boji brušenog bakra. Nama je na test stigla električno siva verzija, i moramo priznati da boja izgleda fantastično. U ovom trenutku bismo napomenuli da uz telefon dolazi silikonska obloga, ali i da nam je prosto bilo žao da je koristimo s obzirom na to da je telefon stvarno vrlo pažljivo dizajniran.
Staklena leđa poseduju teksturu, tzv. frosted glass, a prisutan je i gradijent kada su boje u pitanju, sa svetlijim centralnim delom, što telefonu daje još jednu notu posebnosti. Kućište kamera je ozbiljno veliko i nosi četiri senzora, o kojima ćemo nešto kasnije, a tu je i osvetljeni Motorola logo, koji se ponaša i kao signalna lampica za obaveštenja. Zaštita kućišta je takođe staklena, providna i lepo kontrira ostatku zadnje strane. Senzor otiska prsta je pomeren napred, ispod ekrana, pa osim kamera, blica i „Motorola One“ natpisa zadnja strana deluje lepo i čisto.
Aluminijumski ram je tamniji od ostatka kućišta, i lepo se uklapa u gradijent zadnje strane i crni okvir ekrana sa prednje strane. Zadnja strana je zakrivljena, pa okvir nije simetričan, jer prednja strana poseduje samo blago oborene ivice.
Interesantno je da su Motorola inženjeri odlučili da zvučnik izmeste sa donje na gornju stranu. Nije da ovo već nismo viđali, i nije kao da je rešenje bolje ili gore od standardne, donje pozicije. Izgleda da se ovoga puta našlo dovoljno praznog prostora sa gornje strane, jer je zvučnik prilično glasan, sa nekarakterističnom dubinom za ono što očekujemo od telefona srednje klase. Iskreno, uvek više volimo da vidimo 3,5 mm džek sa gornje strane, ali isto tako smo sigurni da postoje korisnici kojima će ovo više odgovarati, pa se nećemo previše zadržavati na ovom dizajnerskom rešenju.
Pored otvora zvučnika gornja strana poseduje jedna od tri otvora mikrofona, i slot za dve nano SIM kartice, odnosno deljeni microSD slot. Sa donje strane su smešteni USB 3.1 Tip C port, 3,5 mm džek i primarni mikrofon. Treći mikrofon se nalazi tik uz ovaj, u obliku zareza na dnu zadnje strane i služi za frontalno „skupljanje“ zvuka prilikom snimanja video materijala.
Nije bilo eksperimenata sa bočnim tasterima koji su na svojim logičkim mestima – desno, lepo uklopljeni u aluminijumski okvir, sa blagom teksturom Power tastera. Sve četiri ivice imaju po dve trakice za propuštanje bežičnih talasa, pa slobodno možete očekivati dobar prijem i jaku konekciju za Wi-FI i Bluetooth, bez obzira na orijentaciju povezanog uređaja ili izvora signala.Dok zadnja strana poseduje Gorilla Glass 3 premaz, dotle veliki 6,4-inčni ekran poseduje 2,5D Panda King Glass zaštitu i nešto „normalniji“ 19:9 odnos stranica. Za one koji su propustili, Panda King Glass je pandan Gorilla Glass zaštiti kineskog proizvođača Tunghsu, nešto slično japanskom DragonTrail, nemačkom Xensation i drugim konkurentima koji pokušavaju da ukradu parče kolača popularnom američkom proizvođaču.
Panda štiti veliki, blago zakrivljeni OLED ekran sa nešto primetnijim okvirom ekrana i minimalnim zarezom, koji nosi prednju kameru. Kao i kod One Action, okvir je najizraženiji sa donje strane, mada mnogo ne zaostaje ni gornji deo. Ipak, setimo se da je ovo telefon koji ipak pripada pristupačnom, srednjem cenovnom segmentu pametnih telefona i da je odnos ekrana i kućišta telefona skoro 85%, što je odlična brojka.
Kao i svi OLED ekrani, nešto življe boje su primetne od samog starta, kao i odličan prikaz crne, kategorija u kojoj i najbolji IPS ekrani i dalje nemaju šta da traže. Moguće je i softversko podešavanje (Natural, Boosted i Saturated), pa možete donekle prilagoditi prikaz onome što vama najviše odgovara.
Rezolucija je očekivana – FHD+ sa 2340 piksela po visini, odnosno 1080 po širini. Ovo daje zadovoljavajućih 403 piksela po kvadratnom inču gustine, više nego što je potrebno prosečnom korisniku, čak i kada vam je detaljni prikaz veoma bitan. Osvetljenje je prilično dobro, i po jako svetlom danu, sa dobrim kontrastom koji dosta poboljšava vidljivost.
Na našu veliku žalost, ekran nema Always On funkciju, iako spada u OLED modele, koji zahvaljujući tehnologiji izrade ne troše mnogo prilikom prikaza informacija na delu ekrana. Kao utešna nagrada, tu je Peek Display koji radi sličnu stvar, ali se uključuje kada dvaput tapnete ekran ili krenete rukom ka telefonu. Potonja opcija je iritantno preosetljiva, i ponekad će uključivati ekran i na vaš najmanji pokret u blizini telefona. Softverska podešavanja omogućavaju nivo detalja prikaza, a moguće je i odgovoriti na neku poruku direktno sa ovog ekrana, uz opciju traženja autentifikacije.
Za razliku od One Action, senzor otiska prsta je optičkog tipa i smešten ispod ekrana. Dovoljno je brz i precizan, ali bismo ipak preporučili da koristite kombinaciju otključavanja licem i otiska prsta, zbog brzine rada. Motorola napominje da, ukoliko koristite zaštitnu foliju, potrebno je svaki put uraditi kalibraciju senzora, kako biste preciznost održali na visokom nivou.Ako pitate moderne telefone – što više, to bolje. Motorola One Zoom se ovoga puta zaustavio na brojki pet – četiri nazad i jednom napred. Zoom u nazivu telefona obezbeđuje telefoto sočivo opremljeno senzorom od 8 MP koje daje 3x optički zum i koje ima optičku stabilizaciju slike, kako bi se eliminisali mikro pokreti, vibracije i slični nepoželjni efekti. Primarno sočivo raspolaže sa 48 MP postignutih pixel „bounding“ tehnologijom, širokougaonog je tipa sa faznim auto fokusom i implementiranom fizičkom (optičkom) stabilizacijom slike. Otvor blende od f/1.7 omogućava upijanje velike količine svetla, pa će fotografije u izazovnim svetlosnim uslovima biti pristojno dobre. Treće sočivo raspolaže sa 16 MP i širokougaonim sočivom žižne daljine od 13 mm za ultra široke kadrove. U situacijama kada vam bude bilo potrebno slikanje portreta i svima omiljenog bokeh efekta, tu je i već dobro poznati 5 MP senzor dubine koji služi merenju dubine kadra, odnosno elemenata u istom, kako bi se objekat jasno izdvojio od pozadine.
Slike na dnevnom svetlu imaju prilično dobar dinamički raspon, koji, očekivano opada kako dan odmiče, dok su boje nešto mirnije nego što smo očekivali. Ovo pravi konfuziju ukoliko OLED ekran koristite u svom defualt vivid podešavanju, gde vam je prikaz boja zasićeniji nego što je to slučaj u prirodi, pa i slike deluju življe. Tek kada ih prebacite na računar ili vidite na nekom drugom ekranu, primetićete da su boje neutralnije od onoga što ste mislili. HDR opcija je uključena fabrički, što i nije tako loše kada imate kadar sa izraženim kontrastom svetla.
Fokus ne luta mnogo i mnogo je brži na primarnom sočivu, nego na druga dva, a i primetan je i drugačiji raspon boja, koje su najneutralnije na primarnoj kameri, ali, i najbogatiji detaljima. Ovaj efekat je evidentan kada hoćete da prikažete tri različita nivoa zuma: 0,5x, 1x i 3x, gde su uočljive razlike među sočivima, ne samo u detaljima i oštrini, već i u detekciji spektra boja. 
Treba imati na umu da je raspon kvaliteta slika u zavisnosti od toga koje sočivo koristite priličan, te da slike sa telephoto kamerom neće biti ni približno bogate detaljima kao one na primarnoj kameri. Takođe, zbog ograničenja telephoto sočiva na 8 MP i f/2.4 nemojte se truditi da zumirate previše ako su svetlosni uslovi slabiji ili imate subjekat u pokretu. Fokusiranje je sporije, kadriranje je znatno teže, a real-time fps daleko niži. Ipak, 3x optički zum, bez previše gubitka u kvalitetu slike je stvarno retko, posebno u ovom cenovnom rangu.
Video performanse su solidne. Krajnji domet su 4K ili 1080p u 60 fps, sa mogućnošću elektronske stabilizacije koja više nego korektno radi svoj posao. Korekcija ekspozicije kadra malo kaska pri bržim pokretima, i boje su nešto neutralnije, posebno kada Sunce nije u zenitu, ali je krajnji rezultat dobar.Quad pixel tehnologija senzora 25 MP napred omogućava vrlo kvalitetne fotografije u 4x manjoj rezoluciji (6,1 MP), a auto HDR opcija je vrlo korisna, sa dobrim algoritmom koji prepoznaje dinamički raspon kadra i aktivira je kada je to potrebno. Čak i kada je subjekat u senci, prepoznavanje tona kože je dobro, a slike nisu preeksponirane. Za razliku od One Action, nije prisutno snimanje video materijala u 4K, već u 1080p sa opcijom za slow motion u 120 fps, odnosno 240 fps u 720.
Pored nešto više cene u odnosu na druga dva predstavnika One serije, Zoom menja Samsungov Exynos za nešto popularnije 11 nm rešenje američkog proizvođača čipsetova – Snapdragon 675. U pitanju je osmojezgarno rešenje koje raspolaže sa dva brza Kryo 460 Gold i šest sporijih Kryo 460 Silver jezgara. Tu je i Adreno 612 grafika koja omogućava solidne performanse u igrama. Snapdragon serija 600 nije poznata kao brzinski šampion i uglavnom je korišćena u telefonima niže srednje klase, pa pomalo začuđava odluka inženjera kompanije Motorola da se odluče za Snapdragon 675 umesto nekog od čipsetova serije 700. Ipak, ovo ne znači hendikep u performansama, ali ne računajte na to da je One Zoom brzinski šampion.
Stvar donekle vadi memorijski podsistem, tačnije interna memorija od 128 GB u kombinaciji sa memorijskom karticom koja omogućava duži životni vek telefona jednostavnim proširenjem memorije. Ono gde vidimo da bi Zoom mogao biti unapređen je radna memorija. Mnogi telefoni znatno niže cene raspolažu sa 50% više radne memorije, pa bi bilo bolje da je Moto divizija malo podigla cenu i telefon opremila sa 6, umesto sa 4 GB RAM-a. S druge strane, kako Android najavljuje sve bolje upravljanje aplikacijama sa svakom novom generacijom svog operativnog sistema, možda 4 GB RAM-a ne budu ograničavajući faktor u neko dogledno vreme.Sa baterijom od 4000 mAh, štedljivim čipsetom i OLED ekranom, Motorola One Zoom će vas prijatno iznenaditi svojom autonomijom. Ukoliko ne računate prvih nekoliko dana nakon kupovine telefona, kada ga ne ispuštate iz ruku, One Zoom će omogućiti solidnu autonomiju od dan i po do dva dana rada, bez posete punjaču. Kao što znate Snapdragon omogućava Quick Charge 3.0 tehnologiju, pa će isporučeni punjač od 18 W raditi svojim maksimalnim kapacitetom, i za dva sata napuniti telefon od nule do stotke. Ukoliko imate neki QC3 kompatibilni punjač koji je slobodan, nemojte se libiti, jer One Zoom ima podršku koja omogućava i znatno brže punjenje.
Iako ne spada u Google Android One porodicu uređaja, verzija operativnog sistema koju poseduje nije mnogo daleko od pomenute. Android je čist, neopterećen dodatnim aplikacijama, osim Moto modova, koji omogućavaju prepoznatljive gestove i pomenuti Peek Display.
Do trenutka pisanja samog teksta, autor ovih redova je bio ubeđen da One Zoom pripada Android One porodici, jer razlike u odnosu na npr. One Vision po pitanju OS-a gotovo i da nema. Odluka da ne uvrsti One Zoom u Android One porodicu verovatno je povezana ili sa nekim finansijskim ili tehničkim problemima. S druge strane, kako i One Vision i One Action podržavaju Android One, gotovo smo sigurni da će i One Zoom vrlo redovno dobijati najnovija sistemska ažuriranja, ako ne i istovremeno kad i ostatak One porodice uređaja.
Kada su Moto dodaci kod ovog telefona u pitanju, prijatno smo se iznenadili prisustvom većeg broja Moto akcija nego kod One Action modela. Osim brzog otvaranja kamere, brzog pozivanja lampice (blica), navigacije preko jednog tastera, slikanja ekrana dodirivanjem istog sa tri prsta i otključavanja kada ga podignete, sada na raspolaganju imate duplo više prečica. Tu su integrisani editor slika ekrana, smanjivanje ekrana zarad korišćenja jednom rukom, korišćenje klackalice zvuka za promenu pesama kada je isključen ekran, utišavanje zvona kada podignete telefon, i okretanje ekrana na dole kako biste uključili režim u kojem vas niko ne uznemirava (DND).
Da se podsetimo, Moto navigacija omogućava kontrolu preko jednog tastera umesto popularna tri kod Android operativnog sistema. Kratki pritisak vas vraća na početni ekran (Home), pomeranje na gore poziva listu aktivnih aplikacija (Recent), u levo vas vraća korak unazad (Back), dok pomeranje u desno poziva prethodnu aplikaciju.
Na žalost, ni kod ovog telefona nije implementirana Split screen funkcija, pa je pretpostavka, kao i kod Active modela, da je to ostavljeno za skuplje modele. Dugi pritisak na ikonice otvara meni koji je drugačiji za svaku aplikaciju, dok se „fioka“ sa aplikacijama poziva prevlačenjem prsta odozdo na gore, bilo gde na ekranu. Meni sa obaveštenjima je klasičan Android, sa nevelikim brojem pojedinih opcija, a nedostajala nam je brza kontrole zvuka (aktivan/vibracije/utišan) umesto koje možete koristiti klackalicu za zvuk i pritisak na ikonicu zvona.
Opcija nasilnog brisanja svih aktivnih aplikacija se i dalje nalazi krajnje levo, umesto tastera ili ikonice ispod aplikacija – jedna od potpuno nefunkcionalnih opcija koju je Google implementirao u novoj verziji OS-a, a koja vam nepotrebno komplikuje život. 
Opcije poziva su klasične, sa spojenim imenikom, nedavno biranim brojevima i omiljenim kontaktima, a zanimljiva je i mogućnost biranja tamne teme, koja se, na žalost, ne reflektuje na ostatak menija, već se može podešavati u pojedinačnim, uglavnom sistemskim aplikacijama: calculator, messages, clock, pull-down meni…
Standardne Google opcije poput podešavanja veličine teksta i prikaza su uvek korisne, posebno za korisnike sa dioptrijom, jer umnogome mogu olakšati korišćenje. Dozvoljava se promena veličine fonta u četiri, ali i veličine prikaza u čak pet koraka, što je više nego dovoljno mogućnosti koje se ostavljaju korisniku na raspolaganju.
Sa „Digital Wellbeing“ mogućnostima možete pratiti kako koristite telefon, ali i prilagoditi korišćenje podešavanjem opcija spavanja, automatskog smanjivanja plavog svetla i stavljanja podsetnika da je vreme za spavanje (prikaz se promeni u crno-beli). Takođe, moguće je podesiti dozvoljeno vreme korišćenja pojedinačnih aplikacija, što je super podsetnik kako ne biste preterivali sa pojedinim servisima i gledanjem u telefon.
Moguće je i isključiti zvuke kako vas niko ne bi budio kada to ne želite. Postavljanjem tajmera koji označava vreme kada možete da se probudite, telefon se vraća u svoje normalno operativno stanje, a vi ne morate da brinete da li ćete propustiti neki bitan poziv u toku dana.
Aplikacija kamere aplikacija koja nije preuzeta iz Android sistema, već je prilagođena Motorola telefonima. Ovo značii da je bogata opcijama, i nudi jednostavno podešavanje rada osnovnih opcija kamere preko brzog menija ili iz podešavanja. U potonjem birate odnos stranica i količinu piksela koji vam senzor stavlja na raspolaganje, odnosno broj frejmova po sekundi, kada je video u pitanju. Svidelo nam se i što je Motorola opciju „Quick capture“ smestila i u podešavanja kamere, pa je možete kontrolisati i odatle, bez opcije da kopate po detaljnom meniju telefona.
Kada odaberete ručni režim moguće je snimanje u RAW (DNG) formatu ili kombinaciji sa JPEG, a tu su uvek korisne opcije libele, histograma u realnom vremenu, ali i dodatnih linija zarad jednostavnije kompozicije. Ukoliko to želite možete obogatiti fotografije vodenim žigom sa Motorola logotipom i svojim imenom ili porukom po želji (opciono).
Opcije koje nudi brzi meni tokom snimanja glavnom kamerom su HDR, blic, tajmer, aktivne fotografije i odabir automatskog ili ručnog režima. Takođe je jako korisna opcija koja se nalazi tik pored ikonice kamere i poziva dodatne režime rada, a pored koje se uglavi poslednje korišćeni režim zarad bržeg pozivanja skoro korišćene opcije.
Prijatno nas je iznenadilo i to što prednja kamera sadrži dobar deo ovih opcija: pseudo-blic (belim ekranom), ulepšavanje lica, tajmer, aktivne fotografije, ali i odabir automatskog ili ručnog režima sa snimanjem u RAW formatu.
Video režim daje mogućnosti biranja stalno uključene lampice blica, stabilizaciju i taster koji vodi ka podešavanjima. Kada su ostala podešavanja u pitanju, opcije su logično grupisane, a za slučaj da se na početku ne snalazite sa tim gde je šta, korisna je pretraga u vrhu ekrana, kao i Help deo sa detaljnim objašnjenjima šta koja opcija radi i kako se šta aktivira.
Osim nešto jačeg punjača nego kod One Action modela, uz One Zoom dolaze USB 3.1 tip C kabl, prozirna silikonska obloga i sasvim korektne Motorola slušalice. Slušalice su in-ear tipa, sa prilično naglašenim basom, koji ponekad nadjača srednje tonove. U paketu dolaze i tri različite veličine nastavaka za ušnu školjku, kao i iglica za otvaranje fiokice za SIM/microSD kartice.Iako u trenutku pisanja teksta nije postojala definisana cena uređaja, po najavama koje su bile ujednačene sa One Vision i One Action modelima, One Zoom bi trebao da košta nešto malo preko 400 evra, što je korektna cena za ceo paket koji dobijate.
Da budemo iskreni, da bi telefon ostao u cenovnim okvirima koje smo pomenuli, neophodno je da se negde uštedi. Kamera svakako nije bila mesto za uštedu, kao ni ekran, pa je nešto skromniji Snapdragon bio poslednja šansa. Daleko od toga da su njegove performanse upitne, ali u sprezi sa 4 GB radne memorije ovo je deo telefona koji itekako odskače od ostatka, i to ne u pozitivnom smislu.
Još jednom ćemo podsetiti na izuzetan dizajn, odlični sistem kamera koji stvarno nudi veliku svestranost, vrhunski kvalitet izrade, i zaista dobar OLED ekran. Ukoliko cena bude u okvirima koje je Motorola najavila, One Zoom bi mogao da bude pristupačna ulaznica svima onima koji žele optički zum na kameri, a nemaju ili ne žele da plate četvorocifreni iznos evra za to.
Prednosti:
Odličan dizajn
Premijum materijali – aluminijum i staklo
Pet kamera, 3x optički zum
Dual SIM sa microSD slotom
RAW format na glavnoj i selfi kameri
128 GB interne memorije + microSD
Nedostaci:
Nešto deblje kućište
Osrednja telephoto kamera
Slabiji čipset i 4 GB RAM-a
