Redmi Note 10 Pro test - najbolja kupovina u klasi

Redmi Note 10 Pro je stigao – tačno kao sat, godinu dana nakon predstavljanja Redmi Note 9 serije telefona, Xiaomi je javnosti prikazao naslednike, Redmi Note 10 seriju. Da ne ulazimo ponovo u polemiku oko velikog broja uređaja koje ova kompanija predstavlja iz godine u godinu, u to da su im nazivi slični, pa ponekad ni oni ne mogu da se snađu sa svojim telefonima. Xiaomi trenutno pravi odlične telefone za malo novca, i to niko ne može da porekne. Najbolji model Redmi Note 10 serije, model Pro, danas je na tapetu.

Nećemo se mnogo ponavljati, pa ko nije gledao unboxing video na našem YouTube kanalu, neka prvo pogleda najbitnije karakteristike novog modela. Ukratko, glavna zvezda novog Xiaomi predstavnika srednje klase je raskošni 6,67-inčni AMOLED ekran na 120 Hz, glavna kamera od 108 MP i cena od 33.000 dinara.
 
Paket pored telefona i nepotrebnih dodataka poseduje 33W brzi punjač, silikonsku oblogu USB A na USB C kabl za povezivanje sa računarom. Ovo napominjemo jer većina novih telefona dolazi sa USB C na USB C kablom, i onda nastane problem kada hoćete nešto da prebacite na računar, ili laptop, a nemate novi USB C konektor.

Redmi Note 10 Pro – dizajn i ekran

Plastični ram ovog telefona na papiru možda ne deluje čvrsto, ali u praksi itekako jeste. Kombinacija sa dobro raspoređenim elementima unutar kućišta omogućava dobru strukturnu čvrstinu ovog modela.

Blago zakrivljena leđa su staklena, kao i ekran i poseduju Gorilla Glass 5 zaštitni premaz protiv ogrebotina i pucanja. Sve je to lepo i neprimetno uklopljeno na ovom našem modelu, tako da ćete teško znati da li je u pitanju metalni ili plastični ram. Čak ga ni težina od 193 grama neće odati.

Silikonska obloga ima čep na USB C portu, kao dodatnu zaštitu, a telefon poseduje IP53 sertifikat koji znači otpornost na polivanjem vodom i manju kišu.

Ekran dimenzija koju je apsolvirao Xiaomi nikada nismo videli u ovom cenovnom rangu zbog visoke cene. Primera radi, kada nam je ispao Huawei Mate S telefon i polomio se ekran, na AliExpress-u niste mogli da pronađete zamenski AMOLED ispod 100 evra, dok se bilo koji drugi IPS ekran prodavao u redu veličina 30-40 evra.

Kada tome dodate odličnu osvetljenost, brzinu osvežavanja od 120 Hz, HDR10 podršku i tanke okvire, jasno je da Redmi Note 10 Pro konkuriše modelima više cenovne klase od one u kojoj pripada. Rezolucija ekrana je 2400×1080 piksela, odnosno 395 ppi, dok su mu ivice blago zakrivljene, takozvane 2,5D.

Prednja kamera je jedini element koji kvari ovaj ekran i izvedena je u punch-hole formatu, centralno postavljena i ne previše velika. Xiaomi na ekranu isporučuje i fabričku foliju koja omogućava dodatnu zaštitu od grebanja, uvek dobrodošao dodatak.

Napomenućemo i da senzor blizine dobro radi svoj posao, pa nam se tokom razgovora nije dešavalo da se ekran slučajno uključi, kao što je to bio slučaj kod Mi 10T i 10T Pro modela.
 
Kada je brzina osvežavanja u pitanju, visokih 120 Hz nije podešeno kada prvi put uključite telefon, već to morate uraditi u opcijama. U pitanju je takozvani dinamički sistem osvežavanja, ali za razliku od skupljih telefona ne radi se o promeni osvežavanja sa više koraka, nego ili 60 Hz ili 120 Hz.

Dobra stvar je detekcija dodira brzinom od 240 Hz, što znači momentalno registrovanje reakcija, koje su ključne u brzim igrama poput pucačina, vožnji i arkada. Statične slike i mirovanje će spustiti osvežavanje na 60 Hz, kao i YouTube i Netflix reprodukcija, a samo u malom broju igara ćete videti broj fps veći od 60 Hz (Shadowgun Legends, Rayman Adventures, Final Fantasy XV Pocket Edition, Skullgirls, Marvel Contest of Champions…).

Donja strana telefona nosi USB-C 2.0 port, mikrofon i zvučnik, dok se na gornjoj strani nalaze parnjaci mikrofona i zvučnika, 3,5 mm audio džek i uvek rado viđeni IC transiver. Levo je slot za dve SIM kartice i zasebni microSD koji uvek dobro dođe kod telefona kod kojih možete birati između 64 i 128 GB radne memorije. Nasuprot su power taster/senzor otiska prsta i objedinjeni taster za kontrolu jačine zvuka.

Nije nam se svidelo što Power taster/senzor otiska prsta nema svoj žljeb u koji bi palac lepo legao, već prati zaobljenje rama telefona. Dodajte tome i činjenicu da je taster skoro u ravni sa ramom, pa ćete ponekad imati problem da ga napipate. Srećom je na dobrom mestu, pa pri standardnom držanju telefona, palac često sam naleže na odgovarajuće mesto.

Dobra stvar je što je senzor veoma precizan, i možda nam se desilo jednom u desetak puta, da se malo „zamislio“ ili nije lepo prepoznao prst. Još jedna stvar koja nam se svidela je mogućnost biranja između stalno aktivnog senzora i aktivnosti na pritisak, kako ne biste slučajno otključali telefon dok vam je u džepu.

Zadnjom stranom telefona dominira kućište kamera, i morate priznati kompaniji Xiaomi, koja u ovom trenutku ima više od 50 aktuelnih telefona na tržištu, da uvek uspe da uradi nešto novo sa dizajnom.

Ovoga puta, kamera ima dva kućišta: jedno sa blicom i autofokusnim sistemom i drugo sa četiri kamere, od kojih je glavna istaknuta velikim sivim okvirom, kako i priliči senzoru od 108 MP. Pored glavnog, tu je i ultra širokougaona kamera od 8 MP, a između su 5 MP makro i 2 MP senzor dubine.

Specifikacije

Osnovu sistema čini 8 nm Snapdragon 732G čipset sa dva brza Kryo 470 Gold jezgra na 2,3 GHz i šest Kryo 470 Silver jezgara na 1,8 GHz, koji smo videli u telefonima kao što je Poco X3 NFC na primer. U kombinaciji sa 6 ili 8 GB radne memorije i 64, odnosno 128 GB skladišne UFS 2.2 memorije, Redmi Note 10 Pro raspolaže hardverom sposobnim za najzahtevnije zadatke današnjice.

Tu je i Adreno 618 grafika koja bez problema izlazi na kraj i sa zahtevnim naslovima, posebno jer ovaj telefon zadržava rezoluciju u 1080p granicama. Jedino polje na kojem smo primetili razliku u performansama je veštačka inteligencija, gde je AI Benchmark test pokazao duplo lošiji rezultat od na primer Realme 7 Pro sa Snapdragon 720G čipsetom.

Xiaomi je u Redmi Note 10 Pro ubacio bateriju od nestandardnih 5020 mAh, kako bi omogućio autonomiju od opuštena dva dana korišćenja, kada je osvežavanje dinamičko, što je potvrdio i naš test YouTube video reprodukcije, kada je posle 10 sati baterija pokazivala više nego dobrih 53 procenata.

Tu je i brzi punjač od 33W, što zaista lepo zaokružuje celu priču o bateriji ovog telefona niže srednje klase, sa oko sat i po vremena punjenja, koliko i reklamira proizvođač.

Android 11 i MIUI 12

Android 11 koristi MIUI 12 korisnički interfejs, koji je dobro poznat korisnicima još iz doba menjanja ROM-ova na telefonima pre desetak godina. Ovo je jedan od prvih telefona, pored Mi 11 serije koji dolazi sa najsvežijom verzijom ovog GUI-ja.

Novine su deo sa obaveštenjima, koji kao kod iPhone povlačenjem na levoj strani ekrana poziva obaveštenja, dok desna strana otvara novi Kontrolni centar sa prečicama. Kontrolni centar sadrži malo drugačije prečice, sa uveličane četiri kartice za WiFi, mobilne podatke, Bluetooth i LED lampicu, dok je ostatak izlistan ispod.

Ako još uvek niste za ovako velike promene, tu je uvek opcija vraćanja na poznatiju kombinaciju obaveštenja i prečica. Naravno, tu je veliki broj tema koje su kao i uvek bile bitan deo MIUI-ja. Ne treba zaboraviti ni reklame gde god se za njima ukaže prilika, na primer prilikom svake provere aplikacija, kao i uvek dosadno čekanje po 5 ili 10 sekundi na potvrdu bitne promene, kao da imate tri i po godine, pa moraju mama i tata da potvrde sve što hoćete da uradite na telefonu.

Home ekran nije doživeo prevelike izmene, a moguće je birati sistem navigacije-tastere ili gestove, kao i fioku sa aplikacijama ili bez nje. Sa leve strane je smešten Google Discover ekran, poslednje korišćene aplikacije se pozivaju kao kartice po dve u redu, a malim držanjem jedne od njih se dobijaju dostupne opcije poput odabira jedne za deljeni ekran, zaključavanje ili specifičnih podešavanja same aplikacije.

Podešavanja su ostala u klasičnom MIUI stilu, sa velikim razmakom između opcija, i najbitnijim informacijama smeštenim u About sekciji. Interesantna je animacija vezana za memoriju koja se ponaša kao kvadrat pun vode, čija površina odgovara zauzeću ukupnog prostora, i koja se pomera kako pomerate telefon.

Android 11 je u Developers režimu doneo podršku za prikaz brzine osvežavanja ekrana, poput čuvenog Fraps-a koji smo koristili u igrama, a koji vam jednostavno može pokazati kada ekran radi na svom maksimumu, a kada obara brzinu osvežavanja kako bi uštedeo bateriju na sadržaju koji nema smisla prikazivati brže od 60 Hz.

Podešavanja ekrana omogućavaju tamni i svetli prikaz na nivou aplikacije, a tu su i šeme prikaza boja i čitanja za specifične situacije i prilagođavanje prikaza. Opcije odabira brzine osvežavanja su nazvane High i Standard, a nema mogućnosti forsiranja 120 Hz.

Aplikacija kamere nije pretrpela velike izmene. Glavna podešavanja pozivaju se klikom na hamburger ikonicu u gornjem desnom uglu u zavisnosti od toga u kom režimu se nalazite. Odatle se poziva i makro kamera, a podešavaju se rezolucija i odnos stranica. Ostale opcije se nelaze u Settings, a biranje režima je dostupno preko slajdera u donjem delu ekrana, kao što je to Apple smislio sa svojim iPhone pre mnogo godina.

Teme, pozadine, ikonice, sve su to stvari koje su na raspolaganju korisnicima koji koriste MIUI, a izbor je bukvalno beskonačan sa novim sadržajem koji se dodaje na dnevnom nivou. Naravno, popularni tamni režim, feature koji je sa sobom doneo Android 10 kao standardnu opciju, prisutan je i ovde, na Android 11, sa mogućnostima podešavanja za svaku aplikaciju posebno.

Prilagođavanja se dalje nastavljaju na veličinu fonta, prikaza i ikonica a koje je moguće menjati u nekoliko različitih koraka, čime se i najzahtevnijim korisnicima omogućava da prilagode prikaz prema svojim željama.

Game Turbo i Second space režimi za igre i za odvajanje i bezbednost podataka su došli sa MIUI 12, a tu je i opcija floating Windows koja omogućava prikaz “lebdećeg” prozora na bilo kojoj površini. Moguće je koristiti ovu opciju samo sa jednom aplikacijom. Naravno tu je i prikaz rada baterije sa režimima za uštedu baterije, te statistici potrošnje, dužini punjenja i slično.

Kamere

Sistem kamera kojim raspolaže Redmi Note 10 Pro smo pomenuli, a kao i sve, najviše nas zanimaju performanse moćnog 108 MP senzora na čipsetu koji nije vodeći. Da podsetimo, Xiaomi koristi veliki Samsung ISOCELL HM2 Nona Bayer senzor sa 0,7 µm pikselima (efektivno 2,1 µm) i sočivom sa otvorom blende od f/1.9 na 26 mm žižne daljine.

Širi senzor je Sony IMX355 od skromnijih 8 MP sa f/2.2 sočivom i fiksnim fokusom, dok makro senzor koristi OmniVision OV5675 senzor od 5 MP sa bitnim mogućnostima auto fokusa u rasponu od 3 do 10 cm. Selfi kamera ima Sony senzor rezolucije 16 MP ispred širokougaonog 20 mm sočiva sa f/2.4 i fiksnim fokusom.

Aplikacija kamere je klasična Xiaomi, sa opcijama raspoređenim pri vrhu i režimima iznad okidača. Fotografisanje daje opcije 0,6x i 2x, a do makro režima se dolazi pozivanjem menija sa opcijama u gornjem desnom uglu. Sva uvećanja su digitalnog tipa, a Xiaomi dozvoljava do 10x u finim koracima. Čini se da je Xiaomi dodatno zakomplikovao aplikaciju kamere pomerajući i tumbajući režime rada, prečice i dodatne opcije, potpuno nepotrebno, pa se nadamo da ćemo u narednim verzijama softvera videti neku značajno logičniju promenu opcija.

Sa 9 puta manjom rezolucijom od one kojom raspolaže glavni senzor fotografije dobijate u 12 MP, i kako smo već to navikli od ovog senzora, one su zaista izuzetne. Veliki senzor omogućava upijanje ogromne količine svetlosti zajedno sa detaljima, pa su slike zaista dobre. Dinamika kadra je na visokom nivou, sa prirodnim bojama i dobrom redukcijom šuma. Upotreba ovako dobrog senzora u telefonu ove klase postavlja pitanje cene vodećih telefona, jer su fotografije koje ovaj telefon pravi rame uz rame sa mnogim modelima cene preko 1000 evra.

Napomenućemo i da je proces spajanja piksela u kombinaciji sa naknadnom obradom ponekad malo preteran, pa možete videti neželjene efekte u delovima koji imaju veliki broj sličnih šara. Ukoliko želite da izbegnete ovu obradu, prebacite režim kamere na punu rezoluciju iz menija sa dodatnim režimima i uživajte u nestvarnoj količini detalja koju ovaj senzor prikazuje. Penala po pitanju dinamike kadra nema, a oštrina ostaje dobra, kao i prikaz boja, sa jednom manom – veličinom fotografija. Korišćenje 2x zuma je korektno, s obzirom na veličinu senzora, pa su slike u većini slučajeva upotrebljive, ako vam ne smeta evidentna upotreba digitalnog uveličanja i upscale rezolucije. Ipak, prostim kropovanjem slika glavnog senzora ćete dobiti bolje fotografije, pa ukoliko vam baš nije bitno da nešto momentalno uveličate, topla preporuka je da ovaj režim preskočite.

Po slabijim svetlosnim uslovima Redmi Note 10 Pro i dalje pravi dobre slike, ali nedostatak stabilizacije zahteva mirnu ruku, jer otvor blende ponekad ume da bude prilično nizak. Zbog ovoga savetujemo da uvek slikate po nekoliko fotografija kako se ne biste neprijatno iznenadili kada kasnije primetite da vam je ruka zadrhtala na nekoj bitnoj slici.

Boje su verne na slikama, detalja ima u velikoj meri, a bogami i šuma kada softver napuca ISO vrednosti preko 5000. Noćni režim je takođe prisutan na glavnoj kameri, i imajte na umu da kao i svi drugi, potrebno mu je nekoliko sekundi za slikanje. Rezultat je lepo otvaranje najtamnijih delova kadra, manje šuma i dobro izbalansiran kadar. 

Širokougaono sočivo sa svojih 100 MP manje nego kod glavnog senzora daje iznenađujuće dobre fotografije. Oštre na sredini, malo mekše ka uglovima, sa nešto toplijim prikazom boja i korektnom dinamikom kadra. U prevodu, sasvim dobra alternativa kada vam ne staje sve u kadar, iako vas širina ovog sočiva neće baš oduševiti u poređenju sa glavnom kamerom.

Noćne fotografije su očekivane. Upotrebljavajte ih kada nemate izbora, jer su u svakom drugom pogledu osim širine kadra daleko inferiornije od glavnog senzora. Tamnije, mutnjikave i bez noćnog režima koji često ime da popravi situaciju sa ovim kamerama.

Makro kamera nas je iznenadila sa svojim mogućnostima autofokusiranja u rasponu od 3 do 10 cm, što je veoma korisno kada želite da se igrate sa makro svetom. Loša strana je što slike često izgledaju bolje na ekranu telefona nego kada ih prebacite na računar – mutnjikave i prosečnog kvaliteta. Stoga je topla preporuka korišćenja ove kamere kada imate baš dovoljno svetla na raspolaganju i kada možete dovoljno da smirite ruku ili se oslonite kako ne biste dobili mutnu fotografiju.

Selfi kamera je isto dobra. Rezolucija od 16 MP omogućava korektan kvalitet. Boje su dobre, posebno kože, a detalja ima dovoljno. Portretni režim lepo radi svoj posao, sa dobrim razdvajanjem subjekta od pozadine, za lep efekat prostorne dubine.

4K u 30 fps i 1080p u 60 fps su režimi dostupni na glavnoj kameri i oni koje treba preferirati. Kao i što smo navikli od ovog Samsung senzora, slika je izuzetna i na video snimcima, preslikavajući fotografije u pokretne snimke. Dosta detalja, oštrina na visokom nivou, gotovo bez šuma i sa zavidnom dinamikom kadra. Ako zatreba tu je i dobar 1080p snimak sa širokougaone kamere, koji deluje bolje nego što smo očekivali.

Redmi Note 10 Pro je odlična kupovina

Kako je Xiaomi uspeo da u 33.000 dinara spakuje solidno jak hardver, AMOLED ekran na 120 Hz i senzor od 108 MP jasno je samo njima. Nimalo nas ne bi začudilo da proizvodnja ovog telefona košta više od maloprodajne cene, te da Xiaomi po svaku cenu želi da zagorča život konkurenciji, koja definitivno nema arsenal potreban da se bije sa telefonima kao što je Redmi Note 10 Pro.

Kao što nas je oduševio spisak specifikacija, tako smo ostali zatečeni savršenim sklopom svih tih elemenata u jednom izuzetno lepo dizajniranom telefonu kao što je Xiaomi Redmi Note 10 Pro. Za 280 evra dobijate ekran koji se ugrađuje tek u telefone čija početna cena prelazi 500 evra, kameru koja daje fotografije za dlaku ispod onih na najboljim i najskupljim telefonima današnjice i solidan hardver. Baterija daje dva dana autonomije, punjač je relativno brz, imate stereo zvučnike i sve moderne konekcije uključujući i zaboravljeni IC port i 3,5 mm džek. 

Čini nam se da smo u aprilu već dobili telefon koji će biti najprodavaniji u 2021. godini.