Petar Gredelj
Reč je o telefonu koji je deo nove, uspešne Redmi linije kompanije Xiaomi, koja je do sada prodata u preko 100 miliona primeraka. Istovremeno je naslednik Note 7 familije, koja je zabeležila sjajne uspehe u proteklom periodu. Stiže sa gotovo nestvarnim specifikacijama za telefon čija cena iznosi 33 hiljade dinara, što iznosi nešto manje od 300 evra. Zauzvrat se dobije telefon sa ekskluzivnom kamerom od 64 MP, velikom baterijom od 4500 mAh, Gorilla Glass 5 staklom, 6 GB RAM-a.
Zvuči sjajno, zar ne? Jedina kontroverza, barem što se Xiaomi fanova tiče, jeste što se po prvi put u modelima ove linije, makar u skorije vreme, upotrebljava MediaTek osmojezgarni čipset, koji obećava veoma visok nivo performansi, ali u šta mnogi sumnjaju, zbog toga što je ovaj proizvođač skoro u potpunosti bio fokusiran na nižu i nižu srednju klasu. Obećanja je puno, pitanja je još više. Stoga, koliko može Redmi Note 8 Pro?
Telefon na testu
Počinje se prilično dobro. Pakovanje je sasvim korektno opremljeno, pa tako dobijamo sve što je u principu neophodno. Osim telefona, unutra zatičemo i USB-C kabl sa punjačem od 18 W! Dakle, telefon podržava brzo punjenje i u tom pogledu nisu načinjeni kompromisi – odlično imajući u vidu da je kapacitet baterije pozamašan. Takođe, imamo u silikonsku futrolu. Ona je pomalo čudna, budući da ivice telefona „uronu“ u nju, pa može delovati drugačije pod prstima ako dodirujete gornji deo. Takođe, po prvi put vidimo ovakvu futrolu koja ide u pakovanju koja prekriva USB-C port.
Sam telefon je vrlo korektne izrade. Da li bismo ga okarakterisali lepim…nismo ni sami sigurni, budući da je reč o sada već prilično standardnom dizajnu, tako da smo pomalo oguglali na njega. Možda da smo ga dobili u drugoj boji, umesto u standardnoj sivoj.
Ivice su primetne, premda bismo rekli da u ovoj klasi nisu ni veće ni manje od proseka drugih modela. U vrhu ekrana je teardrop notch. Sa prednje i zadnje strane zatičemo Corning Gorilla Glass 5 staklo, dok je između plastični frejm. Sve u svemu, izrada je solidna.
Raspored komponenti je prilično standardan. Na donjoj ivici su smešteni zvučnik, USB-C konektor, te 3,5-milimetarski audio port. Levo je smešten Dual SIM slot, a na desnoj strani su taster za paljenje ekrana, odnosno za podešavanje zvuka. U ergonomskom smislu nemamo ni najmanju primedbu – raspored je dobar, telefon prilično fino leži u ruci, i rekli bismo da je telefon veoma dobro osmišljen.
Stižemo do hardvera, koji jeste jedan od najenigmatičnijih delova ovog telefona. Kada su čuli da će Note 8 Pro da koristi Mediatek čipset, fanovi širom sveta su počeli da negoduju, budući da ih je Xiaomi navikao na brze Snapdragon čipsetove. Dodatno, Xiaomi je prepoznat kao neko ko daje najviše hardvera za uložen novac. Zato su mnogi pomislili da predstoji velika promena u filozofiji i pristupu kompanije. Drago nam je da možemo da javimo da su se prevarili, odnosno pričali napamet.
[modul]specifikacija=9760[/modul]
Naime, Note 8 Pro koristi osmojezgarni Mediatek Helio G90T čipset. On raspolaže 2 x 2.05 GHz Cortex-A76 + 6 x 2.0 GHz Cortex-A55 jezgrima, odnosno Mali-G76 MP4 grafikom. Performanse su izvanredne i moramo reći da smo zaista dobili više nego što smo očekivali. Otprilike, Helio G90T je tu negde rame uz rame sa Kirin 980 čipsetom, a reč je o rešenju visoke klase. Naravno, negde je nešto sporiji, negde nešto brži, ali sasvim, sasvim dovoljno brz da pruži puno u svim prilikama.
Ni to ne otkriva celu sliku – neki su se bojali pregrevanja, ali nam je zadovoljstvo što možemo da kažemo da do toga ne dolazi. Naravno, telefon će se zagrejati u dugotrajnom igranju, posebno na gornjoj strani na centralnoj osi, oko kamera, ali to je uglavnom na nižem nivou nego što beležimo kod čipsetova visoke klase – kad smo kod Kirina 980, telefoni bazirani na njemu se više greju.
Dakle, LiquidCool tehnologija očito dobro obavlja svoj posao. Reč je o sistemu hlađenja za koji Xiaomi obećava da hladi 4-6 stepeni bolje od klasičnog hlađenja. Možda je sam čipset dovoljno hladan, za to bismo morali da probamo telefon sa standardnim hlađenjem i ovim čipsetom, ali ako je suditi po našem iskustvu, ovo nije samo marketinška fraza. I ovde postoji mogućnost dodatnog ubrzanja GPU-a u slučaju potrebe, slično kao kod GPU Turbo na Huawei i Honor telefonima.
Ostatak najbitnijih informacija čine 6 GB RAM-a, odnosno 64 GB prostora za skladištenje podataka. Na raspolaganju je i varijanta sa 128 GB prostora, skuplja 3 hiljade dinara (36 umesto 33 hiljade), te bismo toplo preporučili da uzmete taj telefon, tim pre što on dolazi u beloj boji koja nam deluje elegantnije od tamne, sive varijante. Dual SIM je hibridnog tipa, što znači da u jedan slot stavljate ili SIM karticu, ili microSD karticu za proširenje memorije.
Na priloženim skrinšotovima možete videti rezultate koje ovaj telefon ostvaruje. Vrlo impresivno u svakom smislu, da ne spominjemo da telefon ovakvih performansi stiže po prosto neverovatnoj ceni.
Xiaomi koristi Android 9 Pie operativni sistem, prevučen MIUI 10 korisničkim interfejsom. Naši utisci o njemu su nepromenjeni – ili su možda čak nešto slabiji kako vreme odmiče. Interfejs ne leži svakome, ali je činjenica da raspolaže obiljem opcija, interesantnih alatki i tome slično. Definitivno bismo rekli da traži navikavanje, ali to kažemo za svaki Xiaomi telefon koji smo testirali – ukoliko ste već poklonik ovih telefona, onda nema nikakvih problema.
Interesantna novina je tamna tema, koja je u trendu u Android svetu. Takođe, telefon ima stari dobri infrared port, pomoću koga možete da ga pretvorite u daljinac. Tu je još nekoliko korisnih alatki. Prisutna je aplikacija za skeniranje, zatim Screen Recorder koji snima ono što se odvija na ekranu telefona, te pregršt Google aplikacija.
Bezbednosne opcije uključuju skener otiska prsta, koji lepo radi i koji je smešten na poleđini telefona. Mnogi bi rekli – na teoretski idealnoj poziciji za mnoge. Posebno ne vidimo preku potrebu ubacivanja skenera u ekran ukoliko takva kombinacija ne bi radila dobro, a svesni smo da većina takvih skenera ne funkcioniše baš najbolje ni na najskupljim telefonima. Tu su još i mogućnosti otključavanja putem pina, šeme, prepoznavanjem lica i slično.
Tu je i svojevrsni kontrolni centar koji se naziva Security, iz koga možete podešavati razne parametre, od busta za igru, preko čišćenja sistema od nepotrebnih aplikacija, do bloklista, Second Space se stara o izdvojenom prostoru u koji možete pohraniti aplikacije i podatke, stvarajući tako bezbednu zonu kojoj samo vi imate pristup. Uz Dual SIM mogućnosti, praktično možete da napravite telefon u telefonu.
Kalkulator ima nekoliko veoma korisnih opcija, uključujući i kalkulator rata i drugih parametara i vrsta kreditnog zaduživanja, što smo i ranije pozdravljali i konstatovali na Xiaomi telefonima. Postoji i opcija agregacije informacija. Naime, krajnji levi ekran, Quick Card, sadrži kondenzovane prikupljene najbitnije informacije, kao što su poslednje vesti, vremenske prilike, broj pređenih koraka i slično. Ovu opciju možete da konfigurišete, pa čak i da potpuno ugasite, ukoliko tako želite. Ekran je vrlo dobar za ovu klasu – ne i najbolji, ali daleko od slabih. Reč je o 6,53“ ekranu rezolucije 2340 x 1080 piksela. IPS ekran je u pitanju, ne baš visoke osvetljenosti, ali sasvim korektnih karakteristika. Odnos stranica ekrana je 19,5 : 9, a gustina prikaza je 395 piksela po inču.
U kombinaciji sa odličnim i bogatim opcijama za podešavanje ekrana putem softvera, više nego dovoljno za udobno korišćenje. Xiaomi je dobro poznat po velikom broju raskošnih opcija koje se odnose na ekran, tako da je moguće do u najsitnijih detalja podešavati praktično bilo koje parametre rada. Dobra strana je da su podešavanja moguća i na jednostavan način jednim klikom, ali su dostupna i kompleksnija podešavanja opcija.
U audio domenu, stvari stoje dosta skromno. Telefon ima samo jedan zvučnik, i to ne naročitog kvaliteta, pozicioniran na donjem delu telefona. Na raspolaganju je 3,5-mm konektor, kao i FM radio. U komentarima na unboxing video smo dobili dosta pitanja vezanih za kvalitet snimljenog zvuka – on nije naročito kvalitetan. Da li je baš na nivou Note 7, bolji ili gori od njega, to ne možemo tvrditi, ali svakako ne spada u bolje telefone po tom pitanju.
Baterija od 4500 mAh je sasvim dovoljna za dva dana, uslovno rečeno, normalnog korišćenja. Ukoliko spadate u zahtevnije korisnike, posebno ukoliko se budete igrali na njemu, Note 8 Pro će trajati i kraće, ali je ovakvo trajanje sasvim, sasvim dovoljno za normalnu upotrebu.
Punjenje je brzo zahvaljujući 18 W punjaču. Naše standardne testove je prošao sasvim lepo, nakon 10 sati YouTube snimka sa osvetljenoću ekrana na pola, ostaje nam tačno 50% baterije! Ukupni utisci – sasvim dobri.Stižemo do kamera, koje su izazvale jako puno pažnje na globalnom nivou. I to po nekoliko osnova. Pre svega, imamo novi senzor od 64 megapiksela – naoko vrlo impozantan, i namenjen telefonima visoke klase. On zapravo debituje u ovako pristupačnom telefonu, što je celu svetsku javnost poprilično iznenadilo. Radi se o senzoru koga proizvodi Samsung, ali izgleda da postoji dublja priča oko svega toga, pošto smo našli informacije da su zapravo Samsung i Xiaomi zajedničkim snagama razvili ovaj kamera senzor za mobilne telefone, pa je tako on debitovao najpre u prilično pristupačnom Xiaomi telefonu.
Druga stvar koja je izazvala puno reakcija jeste Google kamera, odnosno podrška za istu. Mislimo na Gcam softver koji se, recimo, kod prethodnika Note 7 pokazao kao dosta bolje i kvalitetnije rešenje za snimanje fotografija. Ispada da tek Google algoritmi i softver u potpunosti otključavaju potencijale senzora, barem kada je Xiaomi u pitanju.
Inicijalno je najavljeno da Gcam ne podržava Note 8 Pro, te su mnogi bili razočarani zbog toga. Štaviše, pojavile su se informacije i poređenja gde stari telefon Note 7 ima bolje rezultate od Note 8 u domenu fotografije, bez obzira na senzore i ostalo, samo zbog toga što je sedmica regularno podržana kada je Gcam u pitanju. Imamo dobre i loše vesti – definitivno je Gcam za Note 8 Pro u izradi i može se preuzeti sa Cyanogen foruma, izguglajte sami kako i o čemu se radi.
Loša vest je da je definitivno aplikacija za sada u ranoj fazi razvoja. Ne snima dobro, rezolucija je ograničena na 1920 x 1440, često puca i gomile opcija ili nema ili prave probleme, uključujući razne bagove pri snimanju, ali i uopšte kada je stabilnost rada u pitanju, pa aplikacija često puca. Verujemo da će problemi biti uklonjeni, ali trenutno stvari stoje tako kako stoje.
Sada, kada smo celu tu priču “raščivijali”, kako zapravo stoje stvari sa snimanjem? U suštini, dosta toga zavisi od gledišta na “hajpovani” 64 MP senzor. Ukoliko se očekuju čuda – ona se neće dobiti. Ukoliko se očekuje korektan, pristojan snimak, to će se dobiti. Snimanje je moguće u različitim režimima, uključujući 4-in-1 pixel binning kojim se efektivno dobija fotografija od 16 MP, što je i podrazumevani mod snimanja.
Moguće je i snimanje u 64 MP režimu, ali iskreni da budemo, baš kao što nismo videli neku prednost snimanja u 48 MP naspram 12 MP 4-in-1 pixel binning fotografije, isto važi i ovde. Ovde su stvari još drastičnije, budući da 64 MP fotografije gutaju prostor poput aždaje, s fotografijama od po više desetina MB. Veliki senzor od 64 MP sa pikselom veličine 0,8 mikrometara ima otvor blende od f/1.9, kao i phase detection autofokus.
Sistem glavnih kamera ima još tri senzora. Jedan od 8 MP je ultrawide i služi za snimanje širokih kadrova, mada je jasan disparitet između glavnog senzora ogromne rezolucije i tako malog senzora, koji još treba da prikaže širi kadar, pa su slike snimljene njima primetno manjih detalja. Takođe, on nema nikakve posebne tehnologije ili asistencije. Tu su još dva senzora od po 2 MP. Jedan od njih služi za merenje dubine, dok je drugi makro kamera, slično kao što smo videli na Honor 20 Pro telefonu, mada moramo istaći da su rezultati primetno skromniji nego tamo, barem iz našeg iskustva.
Dakle, pošto ostatak kamera sistema ne nudi neke posebne performanse, jasno je da je na glavnom senzoru kompletan teret i nada da će opravdati očekivanja. Iskreni da budemo, da li je to zbog softvera ili nečeg drugog, tek fotografije su vrlo detaljne pri pristojnom svetlu, ali nigde ne možemo da kažemo da je primetan neki iole značajan napredak u odnosu na ono što smo viđali do sada. Već se i u ovoj kategoriji odomaćuje dobro poznati Sony IMX586 senzor od 48 MP, koji je po svemu ravnopravan konkurent. Posebno nam je bilo zanimljivo da su dnevne fotografije pri dobrom svetlu veoma, veoma dobre, dok stvari rapidno opadaju čim se svetlo izgubi makar u najmanjoj meri.
Na fotografijama je izražena oštrina, dok bismo za kolorit rekli da je pomalo nerealan – u zavisnosti od toga da li se koristi ili ne koristi AI, neke boje mogu biti vrlo prenaglašene, kao na primer zelena. Stvari su posebno izražene kod 64 MP moda, iz jasno razumljivih razloga, budući da ovakve fotografije mogu da pruže ekstremno detaljne snimke. Što se portreta tiče, moramo da pohvalimo Xiaomi. Možda će stepen zamućivanja biti pomalo agresivan, ali se nama veoma dopada, posebno zbog dobrog algoritma koji odvaja ono što je u prvom planu u odnosu na pozadinu.
Kada je noćno snimanje u pitanju, rezultati koje smo postigli su pomalo razočaravajući. Možda ne toliko zbog upotrebljivosti samih fotografija, koliko zbog toga što iskreni da budemo na ovom telefonu vidimo još manju korist od Night Mode opcije. I za druge telefone smo govorili da nam deluje kao da taj mod maltene ništa ne radi, a ovde je to prilično izraženo.
Snimci Noćnim modom (iznad) i bez Noćnog moda (ispod)
Možda nas je Huawei razmazio sa svojim preeksponiranim fotografijama, ali su i drugi ponudili vrlo upotrebljive režime noćnog slikanja, i to ne samo u visokoj kategoriji, poput Samsunga, već je to uradila i Motorola na svojim telefonima srednje klase, što je jasna konkurencija Note 8 Pro uređaju. Da stvari budu čudnije, kolege po stranim sajtovima su imale direktno obrnuto iskustvo u odnosu na naše.
Selfi kamera od 20 MP sa otvorom blende od f/2.0 je vrlo dobra. Odeljivanje lica i tela od pozadine funkcioniše odlično čak i pri zamućivanju, boje su vrlo živahne, sve u svemu posao se u ovom domenu obavlja vrlo dobro.
Najzad, tu je i video snimanje. Telefon podržava 4K video snimanje, ali i 1080p pri 60 fps. Boje su pomalo prezasićene, ali je kvalitet video snimka prilično pristojan. Definitivno je izražen nedostatak stabilizacije u 4K, ali za neke osnovne vidove snimanja, Redmi Note 8 Pro sasvim fino može da posluži.
Gde nas to dovodi? Sasvim je sigurno da Redmi Note 8 Pro nije telefon bez mana. Isto je tako sigurno da je izvanredna vrednost za uložen novac. Telefon se može podičiti visokim nivoom performansi, vrlo je dobro zaokružen i bez obzira što tu i tamo ima raznih sitnih detalja koji naruše sliku savršenog telefona, ne bi bilo realno očekivati da takvih stvari nema u ovoj cenovnoj kategoriji.
Možda kamera zvuči previše bombastično i najave su suviše dobre da bi bile istinite (i nisu, u neku ruku), ali ne može se sporiti da sa odličnom baterijom, dobrim ekranom, vrlo dobrom izradom i – budimo realni – solidnom kamerom za ovu kategoriju Redmi Note 8 Pro jeste jedan od najpoželjnijih uređaja u klasi. Sasvim je sigurno da bi svako ko razmišlja o kupovini telefona od oko 300 evra trebao da ga stavi u najuži izbor, odnosno na spisak uređaja koji će ozbiljno konkurisati za narednog mejnstrim šampiona.
Prednosti:
– Sjajan odnos uloženog i dobijenog – Odlične performanse – Kamera u određenim situacijama, odnosno pri dobrom osvetljenju – Mnoštvo mogućnosti u MIUI 10 korisničkom interfejsu – Baterija
Nedostaci:
– Snimanje pri slabom svetlu – Slabe dodatne kamere – (Uslovno) Interfejs neće “ležati” svakome, premda ima napretka, poput Night Mode-a
