Xiaomi 12 Pro test - vodeći model serije 12

Nakon pompeznih najava Xiaomi 12 serije i velike premijere u Kini, prvi telefon ove serije koji vam predstavljamo je ujedno i za sada, vodeći model – Xiaomi 12 Pro

Ako se pitate po čemu je Xiaomi 12 Pro zaslužio svoj sufiks, postoji nekoliko ozbiljnih stvari koje ovaj telefon izdvajaju od konkurenata. Prva je, sada već i ne tako novi Snapdragon 8 Gen 1 čipset, Samsung AMOLED ekran sa LTPO matricom, tri 50 MP zadnje kamere i brutalni punjač od 120 W.

Na oko, cela Xiaomi 12 serija je dopadljiva, elegantna, ali i bez neke prave dizajnerske ideje i detaljima  po kojoj bi se ovi telefoni izdvojili od drugih. Jasno nam je da kada imate preko 20 aktuelnih modela u ponudi, ispratiti sve to prepoznatljivim dizajnom nije nikako lako, ali to je već problem kompanije Xiaomi. Njihov je izbor da imaju toliko modela koliko imaju, čime se automatski pravi pritisak na dizajnerski tim. Mnogo je teško svaki čas smišljati nešto novo i unikatno kada je toliki broj telefona u rotaciji.

Daleko od toga da nam se Xiaomi 12 Pro nije dopao, naprotiv u pitanju je jedan od telefona sa najsvedenijim dizajnom i elegantnim linijama. Ali ga isto tako možete pomešati sa nekim modelom koji je značajno jeftiniji, a većini korisnika je izgled podjednako, neretko i bitniji od mogućnosti.

Dizajn

Aluminijumski ram je kod našeg modela mat tamno sive boje, sa tankim ivicama i nešto širim uglovima, koji omogućavaju da telefon preživi padove sa relativno male visine. Ono što je takođe karakteristično za modele 12 serije je da su, osim kućišta kamere zadnje strane, sve linije telefona zakrivljene ovde ili onde, što je opet sušta suprotnost najnovijim Apple i Samsung modelima.

Ram telefona po bokovima prosto grle ekran i leđa, dodajući malo na eleganciji i estetici. Zadnja strana telefona je od matiranog stakla, koje blago svetluca pod određenim uglom svetla, što, sa ramom telefona fino kontrira sjajnoj površini ekrana. Čini se da se dizajneri u poslednje vreme najviše igraju sa kontrastom sjajnih i matiranih površina, dok kod Xiaomi 12 Pro ram predstavlja neku zajedničku sredinu, na pola puta od sjajnog do matiranog izgleda.

Kućište kamera zadnje strane je jedan veliki pravougaonik sa jasno dominantnim glavnim sočivom, koje je površinom skoro četiri puta veće od druga dva koja se nalaze u liniji ispod. Diskretne linije odvajaju četiri celine zadnje strane, a moramo priznati da kućište kamera solidno štrči sa zadnje strane, a posebno glavna kamera koja je dodatno izbačena.

Više puta smo pisali da je kod ovakvih kamera sa stepeničastim elementima nezgodno to što se prljavština vrlo brzo skuplja na prelazima između tih delova, u ovom slučaju oko glavne kamere. Ne samo da se skuplja, već se i vrlo teško čisti, pa će vam ta zadnja kamera, koliko god ona lepo dizajnerski izgledala, uvek delovati prljavo, ukoliko ne vodite računa o svom uređaju.
 
Osim leve strane telefona, koju preseca linija antene, ostale tri strane su veoma zauzete različitim elementima. Najdosadnija je desna sa Power i Volume tasterima, koji bi mogli malo čvršće da leže u svojim mestima, posebno ako se uzme u obzir cenovna klasa telefona. Dole su glavni mikrofon, slot za dve nano SIM kartice, jedan od dva otvora zvučnika i USB C 2.0 port.

Iako više ne prebacujete toliko često podatke preko USB porta, telefon koji će kod nas koštati preko 1000 evra bi morao da ima bar USB 3.1, ako ne i specifikaciju porta. Ruku na srce, oni koji imaju brže portove koštaju uglavnom više i traže vam još 50 evra za punjač i 20 evra za maskicu, a to Xiaomi sve lepo i uredno isporučuje uz svoje telefone od 150 do 1150 evra.

Gornja strana telefona takođe je interesantna jer poseduje drugu rešetkicu zvučnika, stilizovanu tako da se otvori sužavaju ka krajevima, drugi mikrofon i IC port. IC port je stavka na kojoj Xiaomi i dalje insistira, i mi to jako volimo, a vi ćete znati da cenite, posebno kada zaturite negde daljinski od TV-a ili klime.

Za razliku od novog Samsung Galaxy S22 Ultra, Xiaomi 12 Pro ima taj već dobro poznati, elegantni dizajn ivica kućišta koje su tanke, i koje su najistureniji deo telefona. S22 Ultra ima deblje okvire rama, koje iako su zakrivljene, daju osećaj da u ruci držite nešto konkretnije i ne dopada se svakome taj osećaj. Iako veliki po dimenzijama, Xiaomi 12 Pro nema taj problem, i telefon, uprkos svojim velikim dimenzijama lepo leži u ruci.

Napomenućemo da nam nije baš najjasnije zbog čega Xiaomi 12 Pro nema zvanični IP rejting, koji je kod prethodne generacije bio najviši – IP68. Mada moramo priznati, taj IP rejting imali su Mi11 Pro i Mi11 Ultra a Pro kod nas nije bio dostupan. Ali je imao IP68, ovogodišnji Pro nema, možda se to čuva za Ultra model. Isto tako, Xiaomi navodi da je zadnja strana izrađena od stakla, ali za razliku od ekrana koji ima Gorilla Glass Victus zaštitni premaz, za leđa se ništa ne pominje.

Ekran Xiaomi 12 Pro telefona

Interesantno je da je, iako imaju skoro identične dimenzije, prošlogodišnji Xiaomi Mi 11 Pro je imao nešto veći ekran – 6,81, naspram 6,73 inča.

Sam ekran spada u skoro najvišu Samsung klasu. Ipak one najbolje Samsung čuva samo za svoje telefone. U pitanju je svetli AMOLED 1440p ekran, sa malim okvirima i minimalnom punch-hole kamerom. Ekran je blago zakrivljen na bokovima, taman toliko da su ivice jedva primetne kada ga posmatrate od napred.
 
Iako poseduje 3200×1440 piksela, podrazumevani prikaz, zbog štednje baterije je 2400×1080 piksela iliti FHD+, pa ćete izuzetnu gustinu od 521 ppi dobiti samo ako prebacite na WQHD+. Za koju god opciju da se odlučite, ona je manje bitna od brzine osvežavanja od 120 Hz i detekcije dodira od 480 Hz, dve stavke koje mnogo više utiču na prikaz i interakciju. Kada se tome doda i deklarisanih 1000 nita svetline i čak 1500 u HDR ekstremima, jasno vam je da je u pitanju izuzetan ekran.

Ovih nekoliko sunčanih dana dobro su nam došli da lepo namučimo 12 Pro, i ekran se pokazao na vrlo zavidnom nivou, parirajući martovskom suncu taman toliko da možete udobno da vidite šta god da vam je potrebno.

Karakteristično za AMOLED ekrane, crne su veoma crne, a kontrast među najvišima po današnjim dometima tehnologije. Čak i da vam se nešto ne svidi, i oni najzahtevniji će moći da podese prikaz kako njima odgovara jer je Xiaomi, slobodno možemo reći – možda čak i preterao sa opcijama ekrana.

Dok je podrazumevani prikaz boja Vivid – živopisan, tu su još dve: sa forsiranom saturacijom i originalna. Napomenućemo da je Vivid prikaz klasična Samsung šema boja – jaka i hladna, koja vuče ka plavom spektru.

U naprednim podešavanjima imate automatsku kalibraciju, P3 i sRGB paletu boja, ali tri RGB slajdera, te onaj za nijanse, saturaciju, senke, kontrast i gamma vrednosti. Pored toga za svaki od tri tipa prikaza možete posebno podešavati boje preko jednog velikog kruga boja, ili prosto odabrati adaptivne boje, koje se prilagođavaju ambijentalnim bojama i koje rade skroz korektno.

LTPO matrica ekrana omogućava napredne funkcije adaptivnog osvežavanje ekrana, koje ide od 10 do 120 Hz. Suštinski telefon nema opciju forsiranja jedne stope osvežavanja, već možete birati ili automatsko prilagođavanje, ili sami fiksirati do koje najviše stop će osvežavanje ići – 60, 90 ili 120 Hz. Ako odaberete automatsko ili fiksno na 120 Hz, stvari su gotovo jednake, a telefon će, u zavisnosti od onoga što se prikazuje na ekranu prilagođavati stopu osvežavanja.
 
Kada je slika statična, osvežavanje se spušta na 10 Hz, a reprodukcija lokalnih video snimaka se, kao kod nedavno testiranog Samsung Galaxy S22 prilagođava broju FPS-a u video snimcima. Nažalost, to ne radi u aplikacijama za video strimovanje kao što su HBO, Amazon Prime, Netflix i naravno YouTube, gde je osvežavanje zakucano na 60 Hz.

Xiaomi u svojim najavama reklamira da se osvežavanje spušta i do 1 Hz, kada je koristi u aplikacijama za čitanje, ali se to nama nije dešavalo ni u jednoj aplikaciji, a probali smo Kindle, Goodreads, Moon+ Reader i Scribd, već se osvežavanje spuštalo do 10 Hz, bar prema sistemskom Android meraču.

Hardver

Snapdragon 8 Gen 1 uparen je sa 8 ili 12 GB radne i 128 ili 256 GB brze skladišne UFS 3.1 memorije. 

O ovom čipsetu smo pričali više puta pa se sada nećemo ponavljati, sve znamo o njemu pa to i da se greje pri opterećenju. Napomenućemo solidnu implementaciju sistema hlađenja koju je Xiaomi izveo na modelu 12 Pro, čiji su rezultati pokazali oko 5% prednosti u odnosu na Motorola Edge 30 Pro, telefonu sa istim čipsetom.

Ali isto tako, poredili smo ga sa Realme GT2 Pro telefonom, postavili uređaje jedan pored drugog i snimali termalnom kamerom: iako je Xiaomi najavljivao nikada viđeni sistem hlađenja, Realme je ostvario dva do dva i po stepena bolje rezultate. Istina je da u praksi teško da ćete dostići ove temperature kao što ih dobijamo mi u ekstremnim testovima i čiji je cilj da kroz stress test upregnemo procesor do njegovih krajnjih granica.

Ipak više verujemo realnoj intenzivnoj upotrebi i Xiaomi je tokom više od pola sata multiplejera u Asphaltu 9 topao telefon, malo topliji od pomenutog GT2 Pro modela, ali isto tako – ne gori, nije vreo, temperatura je oko 40 stepeni.

Xiaomi se hvali i stereo zvukom sa po dva zvučnika sa obe strane – jednim „niskotoncem“ i jednim visokotoncem, za čije podešavanje je zadužena kompanija Harman Kardon. S obzirom na to da se gornji zvučnik ne reprodukuje preko slušalice, već se radi o zasebnom sistemu, kvalitet i jačina gornjeg i donjeg, odnosno levog i desnog zvučnika su identični.

Nažalost, po dva zvučnika s obe strane nisu uspela da nas impresioniraju ni sa čim posebnom. Niti su previše glasni, niti imaju dubinu koju očekujete od zasebnog zvučnika namenjenog niskim tonovima.

Još jedna loša stvar sa kojom Xiaomi ima problema, a koji smo primetili kod Xiaomi 11T, kojeg smo testirali krajem prošle godine je činjenica da tokom razgovora zvuk sa slušalice prolazi i kroz otvor zvučnika sa gornje strane, potpuno onemogućavajući privatne razgovore bez slušalica.

Ovo smatramo velikim, minusom, jer su razgovori privatna stvar i ne želite da ih svako sluša, posebno kada ste na primer u kafiću ili autobusu, okruženi nepoznatim ljudima. Nažalost, ukoliko se odlučite kupite Xiaomi 12 Pro moraćete stalno da razmišljate i o tome kada pričate, a to uopšte nije mala stvar.

Baterija

Još jedna stvar koja je doživela unapređenje sa jedne, ali unazađenje sa druge strane je baterija. Kod Mi 11 Pro, ona je bila 5000 mAh i u paketu je dolazio brzi punjač od 67 W, koji je telefon od 0 do 100% punio za malo manje od 40 minuta, i sa bežičnim punjenjem istom snagom i sličnom brzinom.

Xiaomi 12 Pro ima manju bateriju – 4600 mAh, sporije bežično punjenje – 50 W, ali i žični punjač od 120 W, koji od 0 do 100% bateriju napuni za oko 25 minuta što je više od deklarisanog vremena.

Sa druge strane, u podešavanjima postoji opcija koja se zove Boost charging speed, koja podrazumevano nije aktivna i koja omogućava telefonu da puni bateriju u Mi Turbo režimu u kojem se vreme približava reklamiranim 18 minuta. Najbolja stvar je što aktiviranjem ovog režima punjenje od 0 do 50% traje svega 6 do 7 minuta, što je zaista impresivno.

Ono što je opet neobično je što se do Boost charging speed opcije u podešavanjima može doći samo preko pretrage, jer u njoj pokazuje da se ona nalazi u nekom Security meniju, koji kao takav ne postoji. Postoji Security status, ali se u njemu nalaze neke potpuno druge opcije. Prekopali smo sve opcije i nismo uspeli da pronađemo gde se nalazi. Ukoliko vi uspete danas-sutrada je locirate, javite nam gde ste je pronašli da i mi naučimo. Takođe, bilo bi dobro ovu opciju staviti i kao prečicu u delu sa obaveštenjima, tako da ju je moguće lako uključiti i isključiti.

Nažalost, opcije koje nisu aktivne od samog starta, a donose veliku prednost su verovatno isključene zbog toga što njihovo korišćenje na duge staze može da ošteti bateriju, pa vam preporučujemo da ga ostavite isključenim. Da li je punjenje 18 ili 25 minuta, nikome neće značiti, a ukoliko degradira kapacitet baterije makar i 5%, bolje je držati ga ugašenim, osim za izuzetne situacije.

Znači dobili smo manju bateriju, brže žično, ali sporije bežično punjenje – mada, 11 Pro mi nismo prošle godine ni videli, već samo Mi11 i Mi11 Ultra. Potpuno drugačiji prioriteti kod novog Xiaomi pulena, prvog ispod vodećeg Xiaomi 12 Ultra, koji tek treba da bude zvanično predstavljen.

S obzirom na kapacitet baterije, i onome što smo već videli sa novim Snapdragon 8 Gen 1 čipsetom, nismo imali prevelika očekivanja, što se i pokazalo tačnim. Bateriju ovog kapaciteta imao je Mi 11, koji je sa Snapdragon 888 imao snage za jedan dan autonomije.
 
Nažalost, kod 12 Pro, ta situacija je još gora, pa je posle 10 sati video reprodukcije baterija pokazivala na 21%, a što u realnom radu znači da ćete, ukoliko malo više čačkate telefon tokom dana već uveče morati da jurite punjač, a to je kompromis na koji maltene niko od nas nije sprema da napravi.

Ne treba zaboraviti ni da je punjač od 120 W baš onakav kakva mu je i deklarisana snaga – veliki i robustan, dimenzija sličnim manjim laptop punjačima. Ovo znači da nije u pitanju nešto što ćete tek tako ubaciti u džep od jakne i poneti sa sobom na posao, umanjujući tako njegove prednosti brzog punjenja.

MIUI 13 koji dolazi sa Android 12 OS-om u paketu je najnovija iteracija Xiaomi GUI-ja, sa novim Android opcijama privatnosti koje vas obaveštavaju svaki put kada vam aplikacija koristi mikrofon ili kameru. Deo sa obaveštenjima i prečicama – Control center je odvojen, tako da razlike u odnosu na stari MIUI i nisu baš velike sa vizuelne koliko su sa funkcionalne strane.

Kamera sistem

Kamere kao ključni deo novog Xiaomi 12 Pro telefona su tri senzora zadnje strane od po 50 MP i jedan napred od 32 MP. Iako iste rezolucije, senzor glavne kamere je Sony IMX707, dok su druga dva dobro poznati Samsung JN1, a selfi kamera ima OmniVision senzor toliko kriptičnog imena da vam ne bi mnogo značilo i da vam ga izdeklamujemo (OV32b40).

Glavna kamera je Quad Bayer tipa, pravi fotografije od 12,5 MP, a spojeni pikseli formiraju grupu prečnika 2,44 µm, a sočivo je stabilizovano sa otvorom blende od f/1.9 i PDAF sistemom fokusiranja. Novi Sony senzor pravi jako dobre dnevne fotografije. Pre svega mislimo na odličan dinamički raspon, dosta detalja i precizne boje, sa odličnom redukcijom šuma. Slike su jako oštre, bez veštačkog dodavanja oštrine u naknadnoj obradi.

Noćne fotografije imaju automatski polu-noćni režim koji je aktivan po defaultu, ali bez onog karakterističnog čekanja. Krupni pikseli i veliki otvor blende, u kombinaciji sa dobrim sočivima omogućavaju momentalno slikanje u noćnom režimu, što treba koristiti. Slike su jako dobre, sa dosta detalja i finom redukcijom šuma u kritičnim delovima. Boje ne gube na vernosti, ali ni noćni režim ne pomaže previše, valjda zbog toga što ne traje previše dugo. Rezultat su marginalno bolje fotografije, gotovo podjednako dobre kao na polu-automatskom režimu, bez onih drastičnih razlika, karakterističnih za noćne režime.

8K u 24 frejmova je dostupan sa glavne kamere, kao i 4K u 60 ili 30 fps uz pomoć elektronske stabilizacije. Ovi snimci nisu nešto čime se treba hvaliti i u odnosu na 4K u 30 i 60 frejmova, vidan je zaostatak u kvalitetu, uz pomalo seckanje na snimcima tu i tamo. 4K snimci su jako dobri i veoma slični, kako u 30 tako i u 60 fps.

Dinamika, detalji i boje, bez ispranih prikaza i lošeg kontrasta, sa dobrom stabilizacijom, koja lepo kompenzuje pokrete pri šetnji i van bočne kretnje. Oštra slika, bez titranja i sa očuvanim teksturama, praktično bez šuma. Jedni od boljih koje smo videli u poslednje vreme. Noćni video snimci su podjednako dobri, sa dosta detalja i odličnom kontrolom šuma. Noćni režim ne popravlja previše dinamiku, ali dodaje šuma, pa ga možete preskočiti.

Širokougaona kamera ima Samsung Tetracell filter boja, pa su rezultujuće slike iste rezolucije kao sa glavne kamere. Ovaj senzor je mnogo manji – sa pikselima od 1,28 µm nakon spajanja. Sočivo omogućava f/2.2 i zahvata ugao od 115 stepeni. Slike po danu su prilično dobre, dovoljno oštre za kameru bez autofokusa, ali bi korekcija distorzije morala biti bolja. Dinamika kadra je iznenađujuće dobra, kao i boje, koje nisu daleko od onih sa glavne kamere.

Video snimci su jako dobri, sa konzistentnim bojama, kao na glavnoj kameru, sa gubljenjem oštrine ka ivicama kadra, ali to je i očekivano. Detalja ima dovoljno, dinamika je korektna, a s obzirom da u ostalim parametrima prati glavnu kameru, video je sasvim dobar kada zatreba širi kadar.

Noćne fotografije su dosta mračnije od onih na glavnoj kameru, što je i očekivano, ali i dalje prilično dobre. Boje su malo hladnije, ali s obzirom na nedostatak autofokusa i karakteristike sočiva, dinamički raspon je prilično dobar, a šum zadržan na niskom nivou. Iako noćni režim na ovoj kameri nije momentalan i ume da potraje nekoliko sekundi, krajnji rezultati nisu previše inspirativni. Slično je i sa snimcima, koji su dosta mračniji od glavne kamere, mekši i sa više šuma, pa je preporuka da ovu kameru noću preskočite.

Telefoto kamera ima skromne mogućnosti optičkog 2x uveličanja. Više puta smo rekli da sve ispod 3x ili 3,5x smatramo beskorisnim uveličanjem, koje je uglavnom mnogo lošije od glavne kamere, tako da vam se nikako ne isplati njegovo korišćenje. Otvor blende je kao na glavnoj kameri, kao i autofokusni sistem, samo malo manje napredan i brz. Iznenađujuće dobra, telefoto kamera deluje kao produžena ruka glavne kamere. Boje su podjednako dobre, oštrina na nivou, dinamika jako dobra, bez šuma i neželjenih efekata, pa je prava šteta što zum nije veći.

Video snimci su dobri, detaljni i sa dobrim bojama. Dinamika kadra je malkice uža, ali zato detalja ima u izobilju na 4K snimcima u 30 fps. Ukoliko vas mrzi da se malo približite onome što snimate, ova kamera će vam rado uštedeti tih desetak koraka. Ova kamera je i po noćnim performansama mnogo bliža glavnoj nego širokougaonoj kameri. Naravno, ima malo više šuma i malo manje svetla, ali je to marginalno. Ukoliko su vam subjekat ili objekat dobro osvetljeni, možete računati na jako dobre fotografije. Ni ovde noćni režim ne popravlja kvalitet u velikoj meri, pa je najbolje da kameru ostavite na automatici.

Video snimci su prilično dobri, detaljni i bez mnogo šuma, ali primetno mekši nego glavna kamera, sa osrednjim dinamičkim rasponom.  Interesantno je da prednja kamera nema spajanje piksela, pa je normalna rezolucija slika 32 MP, ali bez autofokusa, pa je najbolja oštrina nameštena na raspon jedne opružene ruke, što je savršeno za selfije. Širina kadra je slična onoj sa glavne kamere, a otvor blende je uskih f/2,5, što znači da ova kamera nije šampion slabog osvetljenja.

OmniVision selfi kamera pruža iznenađujuće kvalitetne fotografije i prava je šteta što ne poseduje autofokusni sistem. Dinamika slika je jako dobra, one su detaljne i najoštrije na razdaljini ispružene ruke. Portretni režim je dobar, ali Xiaomi mora da poradi na detekciji dubine kadra i izdvajanju subjekta, jer su ovde greške vrlo vidljive, čak i kod površina koje ne smatramo previše zahtevnim – na vratu i oko odeće.

Treba imati na umu da kamera ume ponekad da pretera sa zamućenjem pozadine, koju previše posvetli kada je izvor svetla iza vas, tako pozadina bukvalno izgori iza vas. Ruku na srce, subjekat i na tim fotografijama uopšte ne deluje loše. Potpuno blesavo.

Da bismo zaista bili sigurni koliko je dobar novi Sony senzor kamere u Xiaomi 12 Pro, poredili smo fotografije sa Samsung Galaxy S22 Ultra i rezultati su nas prijatno iznenadili. Po dnevnim uslovima sa dosta svetla, Xiaomi 12 Pro ne zaostaje za najjačim Samsung modelom ni u kom aspektu. Dinamički raspon je veoma širok na ova telefona, uz nešto življe boje kod Samsung telefona. Nivo detalja je impresivan kod oba modela, pa bismo se čak usudili da kažemo da je Xiaomi u blagoj prednosti u najvećem broju slučajeva, pre svega zahvaljujući dobrom algoritmu za redukciju šuma, koji nije toliko agresivan i ne odnosi sa sobom fine detalje u različitim delovima kadra.

Sa druge strane, u situacijama sa jakim kontrastom, Samsung ipak uspeva bolje da izbalansira kadar, umirujući izvor svetla i izvlačeći detalje na celoj slici, posebno u senci, koje Xiaomi ne uspeva. Verujemo da u ovakvim situacijama Samsung koristi neku HDR magiju kako bi dostigao balans koji lepo otvara tamne delove, ne dozvoljavajući svetlim da izgore, dok Xiaomi zadržava konzervativniji pristup, sa prirodnijim bojama, ali mnogo manje detalja. U suštini, oba pristupa imaju svoje prednosti i mane, pa je na korisniku da sam odluči šta mu se više sviđa.
 
Ni sa širokougaonom kamerom situacija nije mnogo čistija. Samsung i dalje ima bolji balans kadra, lepo obrađuje fotografije na kojima je Sunce u kadru, ne dozvoljavajući da deo slike izgori. Samsung zadržava kolorni profil življih boja i na ovoj kameri, a autofokusni sistem mu ne omogućava jasniju prednost u odnosu na Xiaomi, čija se širokougaona kamera jako dobro drži. Redukcija šuma je malo agresivnija kod Xiaomi 12 Pro modela ovde, pa se može desiti da u procesu sa sobom odnese određeni nivo detalja, koje Samsung uspeva da očuva.
 
Telefoto sistem kamera kod Samsung modela ne može da se poredi sa Xiaomi 12 Pro kako zbog većeg nivoa zuma, tako i zbog periskop kamere sa 10x optičkim uveličanjem, koje prosto nije u istoj ravni sa sočivom koje postiže 2x.

Kada se uporede 2x Xiaomi i 3x Samsung kamere, tas na vagi prelazi na Samsung stranu, pre svega zbog ne toliko agresivne redukcije šuma, ali i činjenice da veće uveličanje omogućava ovom senzoru da zabeleži više detalja, koje Xiaomi prosto ne može. I ovde je balans kadra na strani Samsung modela. Bez delova koji odskaču po pitanju kontrasta ili boje, kao što se to dešava kod Xiaomi 12 Pro.
 
Kao što ste mogli da čujete u našoj recenziji S22 Ultra, selfi kamera na ovom telefonu je zaista fantastična, i potpuno druga klasa u odnosu na onu sa Xiaomi 12 Pro. Veliki senzor, autofokusni sistem, pa čak i 4K snimanje su nešto sa čim Xiaomi 12 Pro prosto ne može da se meri. Slike sa S22 su toplije i prirodnije, sa više detalja, lepo izbalansirane, oštre, sa očuvanim bojama pozadine i u portretnom režimu, jednostavno dosta bolje od 12 Pro, kako po danu, tako i po slabijem svetlu.

Noćne slike su takođe sličnog kvaliteta. Samsung forsira nešto topliji prikaz, pa i boje vuku ka tom spektru, pa će vam asfalt ponekad više biti žut nego siv, kako bi ceo kadar delovao toplije. Boje su generalno življe, ali se algoritam za redukciju šuma bolje snalazi kod Xiaomi 12 Pro, smanjujući zrnaste delove, čuvajući pritom teksture na celom kadru. Razlike su veoma male, ali ako moramo, dajemo blagu prednost glavnoj kameri Xiaomi telefona.
 
Slična je situacija i sa širokougaonom kamerom. Samsung ima toplije boje, nivo detalja je sličan, ali redukcija šuma kod Xiaomi 12 Pro telefona radi bolji posao, uspevajući da zabeleži mnogo više detalja, pa je ovde Xiaomi jasan pobednik.

Na žalost po Xiaomi, ta situacija se ne ponavlja kod telefoto kamere koja je mnogo bolja kod Samsung telefona. Ona uspeva da zabeleži mnogo više detalja u svim delovima kadra, iako su joj boje i dalje manje precizne nego kod Xiaomi 12 Pro.

Video snimci glavne kamere u 4K u 30 fps, najboljem kvalitetu kod obe kamere, bolje izgledaju na Samsung telefonima. Xiaomi ima tendenciju da preeksponira kadar, kako bi pokupio detalje i u tamnim delovima kadra, dok Samsung to radi sa više balansa, uz jako dobru stabilizaciju na oba telefona. Širokougaone kamere deluju jako dobro i veoma slično po kvalitetu na oba telefona u 4K u 30 i 60 fps. Slika je oštra i detaljna, sa vidljivim opadanjem oštrine ka uglovima, što je malo izraženije kod Samsung modela, ali ne u meri koja bi pokvarila opšti utisak.

Slično je i sa telefoto kamerama, 3x kod Samsung i 2x kod Xiaomi modela. Balans boja je glavna razlika, a čini se da Samsung senzor uspeva da uhvati za nijansu više detalja, uz napomenu da stabilizacija odlično radi svoj posao kod Samsung telefona, gde se vide fluidniji pokreti nego kod Xiaomi kamere sa manjim zumom. Srećom, ovu kameru nećete koristiti kada hodate, ali stabilizacija itekako znači.

Noćni snimci odgovaraju onome što smo pričali za noćne fotografije – Samsung voli taj topliji raspon, sa živopisnim bojama, ali se čini da glavna kamera ipak uspeva da zabeleži nešto veći kontrast na snimcima, sa vidljivim detaljima tamo gde to Xiaomi ne uspeva da pokaže. Morate razumeti da su kamere veoma slične po performansama, i da tražimo dlaku u jajetu, kako bismo vam pokazali gde se nalaze razlike između ovih senzora.

Širokougaona i telefoto kamera kod Samsung modela takođe uspevaju da se bolje izbore sa detaljima u slabijim svetlosnim uslovima. Xiaomi se trudi da malo više otvori kadar, čime gubi na kontrastu, pa se gube i detalji u delovima sa finim, nijansiranim prelazima. Realno, ovo 98% ljudi neće ni da primeti, sve i da gleda snimke paralelno jedan pored drugog. Sa druge strane, vi ne gledate Benchmark da biste znali ono što zna njih 98%, već da ostanete u onih 2% koji znaju mnogo više od prosečnog gledaoca.

Ko je bolji po pitanju kamera? Xiaomi 12 Pro ili Samsung Galaxy S22 Ultra? Kamere su im svakako rame uz rame – osim što je telefoto konkretnija kod S22 Ultra. Neka je bolja u jednom, a neka u drugom scenariju upotrebe. Ipak telefon ne čine samo kamere. Xiaomi je još pre godinu dana pokazao da itekako ume da napravi kvalitetan telefon visoke klase, ali pravog takmičara za S22 Ultra tek treba da vidimo.

Nažalost po Samsung, kamere su i na Xiaomi 12 Pro, već veoma blizu onima na najboljem Samsung modelu, pa se iz ove situacije Samsungu ne piše dobro. Jer ako je suditi informacijama, najbolji Xiaomi telefon tek treba da se pojavi u vidu Ultra modela a Samsung je tu gde je, do sledeće godine.
 
Sa druge strane, Xiaomi se i dalje traži na planu dizajna najboljih telefona (izuzimamo Mi 11 Ultra). Ali eto velike šanse da te neke nedostatke nadoknadi 12 Ultra i mi smo nekako uvereni da će baš sa tim modelom Xiaomi dati sve od sebe da parira svakim detaljem.

Finalni utisci

Xiaomi 12 Pro ima pojedine izuzetne karakteristike, jedan od najboljih Samsung ekrana i jedan od najbržih punjača na tržištu. Ono što ovaj model koči su neke sitnice i loša autonomija baterije. Nismo se uopšte dotakli teme sveprisutnih reklama na Xiaomi telefonima svih klasa, pa i kod najskupljih.

Da, one se mogu redukovati, ali većina korisnika to ne ume, ili prosto ne želi time da se bavi, posebno kada plati premijum cenu za telefon, što Xiaomi nikako da promeni. Bilo je trenutaka tokom ove recenzije da su reklame bile toliko iritirajuće – dok ih nismo isključili iziritirani takvim nametnutim stanjem. A nismo ni poredili korisnički interfejs sa konkurencijom – jer bi onda razlika bila veća.

Xiaomi 12 Pro bi baš voleo da bude najbolji premijum telefon u svojoj cenovnoj klasi i ima odličan potencijal, ali jednostavno ima tu još stvari koje bi morale da se poprave. Kada se bijete u teškoj kategoriji niko vam neće lako oprostiti što nemate bar 5x telefoto kameru ako se već odlučite da imate telefoto kameru, koliko god da je ne koristili svaki dan.

Ali vam bateriju neće oprostiti Android korisnici koji znaju šta da očekuju za svoj uložen novac. Oni isto tako neće tek tako preći preko reklama kojima ih smara operativni sistem, teško se i preko toga prelazi.

Sistem kamera, vrhunski ekran i brutalno brzi punjač, sa druge strane govore vam da je u pitanju jedan izuzetan telefon, koji ne košta toliko koliko košta tek onako. Uz nešto nižu cenu, Xiaomi u paketu nudi i punjač i masku, stvari koje će vas kod Samsung i Apple telefona koštati bar još 50-70 evra, što ne treba zaboraviti.

Naš konačni utisak je da smo Xiaomi 12 Pro telefonu možda u svim ovim poređenjima suprotstavili možda i prejakog, a istini za volju i značajno skupljeg protivnika velikog kalibra. I u nekim stvarima je Xiaomi sjajno parirao, čak i na poljima gde je Samsung tradicionalno vrlo jak, ali opet – Xiaomi 12 Pro se saplitao na sitnicama gde to ne bi očekivali od telefona ove klase. Za borbu sa najboljima, moraćemo da sačekamo Xiaomi 12 Ultra.

Realno, Xiaomi 12 Pro u ovom momentu treba svoju šansu da traži u onom delu tržišta koje ne veruje Exynos čipu a želi najbrži telefon sa dobrim kamerama. Da se uhvati u koštac sa nekim drugim modelima koji traže šansu u tom segmentu ponude. Smatramo da top segment ponude 12 Pro nije uspeo da uznemiri i da je za tako nešto neophodno da sa klupe na teren istrči Xiaomi 12 Ultra.