Xiaomi Mi 10T Pro

U godini kada proizvođači telefona predstavljaju svoje flagship modele sa cenama lepo preko 1000 evra, Xiaomi je sa Mi 10T Pro 5G modelom zauzeo malo drugačiji stav. Ukoliko „uštinete“ tu i tamo, flagship sa najboljim hardverom može da košta mnogo više. E, sad, da li je flagship stvarno flagship ako morate da pristanete na nekoliko kompromisa? To je pitanje od milion dolara. U našem slučaju od 593 evra.
 

 
I pre nego što uopšte počnemo da se bavimo Mi 10T Pro 5G telefonom moramo da se osvrnemo na veoma konfuznu nomenklaturu Xiaomi telefona. Mi serija, Mi Mix serija, Mi T serija, CC serija, A serija, Redmi Note serija, Redmi serija, Poco… A onda i generacije 3, 5, 7, 9… i podvrste Pro, Play, A, K, F, Max, Ultra i dobijete, otprilike kao da su iskoristili sve moguće oznake koje koriste drugi proizvođači i uključili ih u svoj zaista široki portfolio. Dodajte na to da se novi telefoni predstavljaju svakog meseca i malo ko može da uđe u trag Xiaomi telefonima samo po oznaci a da se dobrano ne zamisli. Prosto smatramo da bi ova kompanija koja pravi zaista izuzetne uređaje po vrlo pristupačnoj ceni morala malo da se fokusira i osmisli novu, mnogo manje konfuznu nomenklaturu svojim telefonima, ukoliko želi da kupci zaista znaju šta kupuju.Xiaomi Mi 10T Pro 5G je pravi primer pomenute problematične nomenklature, a prava ilustracija je malo pre njega predstavljena i Xiaomi Mi 10 serija, sa svojim modelima: Mi 10 Lite 5G, Mi 10 5G, Mi 10 Pro 5G i Mi 10 Ultra 5G. Za razliku od njih, Mi 10T serija ima sve ove modele, osim Ultra verzije… Mi serija telefona predstavlja najbolje od najboljeg kompanije Xiaomi, dok Mi T serija donosi flagship performanse u nešto pristupačniji cenovni rang, sa ponekim kompromisom sa kojim kupac treba da se pomiri.
U premijum kućištu koje kombinuje metal i staklo, sa oblinama i zaravnjenim delovima Mi 10T Pro zaista pleni svojim dizajnom. Izgleda da je vreme zakrivljenih ekrana polako na zalasku, pa se proizvođači sve česte odlučuju na ravan ekran i zakrivljenu pozadinu. Mi 10T Pro nema dizajnerskih izleta poput nepravilnih elemenata koji se uklapaju oko Power tastera i slično, već koristi simetrične, svedene linije koje dodatno ističu jednostavnost i eleganciju samog uređaja. Velike dimenzije ekrana, metalni ram i velika baterija čine kućište Mi 10T Pro modela ozbiljno teškim, pa tih 218 g nikako ne treba zanemariti. Mi 10T Pro nas svojom izradom i težinom dosta podseća na Huawei P40 pro model. Čak je i SIM fioka na istoj poziciji.
 

 
Kao i što ste videli u unboxing videu, sa donje strane su smešteni USB C port (2.0 tipa), glavni mikrofon i jedan zvučnik. Ulogu drugog zvučnika preuzima slušalica, a dodatni otvor zvučne komore nalazi se sa gornje strane, pored IC blastera i drugog mikrofona. Metalno sivo kućište ispresecano je sa sve četiri strane nešto tamnijim diskretnim trakicama zaduženim za bežične komunikacije, koje iz našeg ugla lepo razbijaju monotoniju dizajna. Klackalica zvuka i Power taster su na svojim uobičajenim mestima, bez nepotrebnih Google Asistent dodataka. Senzor otiska prsta je integrisan u Power taster, koji je blago usečen, tako da nema greške kada želite da otključate telefon. U pitanju je Always On senzor, što znači da nije potrebno da ga pritisnete, već je dovoljno da samo naslonite prst. Sam senzor je veoma brz i precizan, posebno u eri polu-funkcionalnih neergonomskih detektora otiska prsta ispod ekrana. 
 
Dominantni element zadnje strane je kućište kamere koje je prilično izbačeno i koje dodatno ističe sočivo glavne kamere od 108 MP. Ispod se nalaze još dva sočiva – širokougaono i makro, a pored su LED blic i fejk otvor iza kojeg se ne nalazi ništa. Otprilike kao kad kupite auto, ali ne sa mnogo opreme, pa imate nekoliko prekidača koji su tu kao simetrični ukras bez prave funkcije. U Xiaomi slučaju, verujemo da bi senzor dubine ili laserski autofokus bez problema popunili ovaj otvor, a ne bi toliko podigli ukupnu cenu. Kako u paketu dolazi polu-providna silikonska obloga zadnja strana će donekle biti nivelisana, a osim što omogućava bolje držanje ovog jako klizavog telefona, ona ima i antibakterijska svojstva, što je dodatni plus koji se ne viđa često, posebno ne kao deo standardne opreme.
 

 
Uz telefon ne dolazi fabrička zaštitna folija, što je prava šteta, jer će vas Gorilla Glass 5 zaštititi od nekih, ali ne i od svih ogrebotina pri svakodnevnom korišćenju, pa je topla preporuka da futrolu stavite čim ubacite SIM karticu. Slot je na neuobičajenom mestu – sa donje strane, a prima dve nano SIM kartice, bez prostora za micro SD proširenje, pa obratite pažnju prilikom kupovine, jer kada se jednom odlučite za model, njegova interna memorija je finalna, bez mogućnosti proširenja. Potpuno ravni IPS ekran poseduje svoje crno kućište, koje se nešto više izdiže iznad bokova, nego na gornjoj i donjoj strani, zbog oblika aluminijumskog rama. Iako većina korisnika već naveliko kuka za AMOLED ekranima, iako u 80% slučajeva ne bi umeli da razlikuju AMOLED od IPS-a, sve da ih stavite jedan pored drugog, Xiaomi je sa Mi 10T Pro otišao korak dalje. Ovaj model poseduje sve najbolje tehnologije koje vam mogu pasti na pamet, sa IPS panelom. Tu je gejmersko adaptivno osvežavanje od 144 Hz, veoma brza detekcija dodira, HDR10+ podrška, izuzetna svetlina i optimalna rezolucija od 2400×1080 piksela na 6,67 inča po dijagonali. Tokom testiranja zaista nismo imali utisak da je korišćenje LCD-a umesto OLED-a u bilo kom pogledu inferiornije. Naravno, apsolutno tamna crna boja je takva samo na OLED ekranu, i tu nema diskusije, ali sve drugo je na najvišem nivou. Kontrast je izuzetno visok za jedan IPS ekran, svetlina vrlo dobra, čak i na najsvetlijem jesenjem danu, a ono gde se vidi razlika u tipu osvetljenja je nešto tamniji prikaz oko punch hole kamere i na donjem obodu ekrana.
 

 
Naravno, kako korisnici OLED ekrana ne bi previše patili postoje četiri režima za prikaz boja, od kojih nam je Original delovao najbliže realno. Za napredne korisnike tu je i Advanced režim sa P3 i sRGB paletom boja, te ručnim podešavanjem RGB boja, HSV spektra i kontrasta i srednjih tonova. 
 
Ono u čemu ovaj LCD IPS ekran dominira u odnosu na većinu OLED parnjaka na današnjem tržištu je osvežavanje od 144 Hz adaptivnog tipa, koje prilagođava prikaz prema tipu sadržaja. Po rečima inženjera matične kompanije, osvežavanje se prema potrebi može spustiti i na 30 fps, a međukoraci broje i 48, 50, 60 i 90 Hz. MEMC funkcija kompenzacije frejmova na snimcima sa manjim brojem frejmova je prisutna, kako bi prikaz bio fluidniji i kako bi se rešio problem malo količine sadržaja u 60 ili 120 fps. MEMC funkcija predviđa pokrete i umeće frejmove na video materijalu koji je u 24 ili 30 fps, kako bi se prikazao sa osvežavanjem od 48, odnosno 60 fps, i kako bi takav video imao „neprimetnu“ tranziciju između frejmova. Da bi se omogućio MEMC potreban je zasebni hardverski čip koji omogućava upscale 30 fps sadržaja do 60 ili čak 120 fps, a broj aplikacija koje podržavaju ovakav tip prikaza je svaki dan sve veći, uključujući i najveće igrače na polju strimovanja sadržaja.
 

 
Voleli bismo da vidimo mogućnost da Xiaomi omogući korisnicima da biraju da li će koristiti MEMC, kao što to rade proizvođači TV-ova ili ne, jer je ovo definitivno jedna od opcija koja nije omiljena kod sveopšte populacije. Kao što smo napomenuli, Snapdragon 865 u svojoj osnovnoj verziji, zajedno sa 8 GB memorije omogućava najbolje performanse koje trenutno nudi Android platforma, uprkos činjenici da ovaj telefon ne koristi „+“ verziju pomenutog čipseta. Ruku na srce, razlike između 865 i 865+ su akademske i mogu se prikazati isključivo kao brojevi u pojedinim testovima, a ne kao realne prednosti u svakodnevnom radu.
 

 
U svakom slučaju, na korisniku je da odabere model sa 128 ili 265 GB brze UFS 3.1 memorije, a sa razlikom od 3000 dinara čini nam se da će najjača 8/256 GB verzija biti daleko popularnija. Tu je i dobro poznata Adreno 650 grafika, sam vrh GPU performansi na mobilnim platformama, koja uveliko briše pod i sa Apple A13 GPU-om u skoro svim segmentima rada, pa je svaka dodatna priča na ovu temu suvišna.
 
Kombinacija Snapdragon 865 čipseta, ekrana sa visokim osvežavanjem i baterije od ravno 5000 mAh ispalo je veoma dobro. Naime, sa ekranom na 144 Hz i kombinovanim korišćenjem, dva dana upotrebe su sasvim realna sa ovim telefonom. U paketu dolazi punjač od 33 W koji od 0 do 100% zahteva oko sat vremena, odnosno 60% za pola sata na punjaču. Podržan je i punjač od 65 W zahvaljujući Power Delivery 3.0 tehnologiji omogućenoj kroz Snapdragon čipset. Na žalost, korisnici koji su navikli na bežično punjenje će ovoga puta ostati razočarani, jer je jedna od stvari na kojoj su Xiaomi inženjeri uštedeli kod ovog telefona upravo podrška za bežično punjenje.
 

 
Kada su u pitanju ostale konekcije, tu je najmoderniji WiFi 6, Bluetooth 5.1, NFC i GPS, te IC port i USB-C. Nažalost, nijedan telefon iz Xiaomi ponude nije otišao dalje od USB 2.0, kada je žična veza u pitanju, ali nije kao da često prebacujete velike količine podataka sa i na telefon, pa da ovo bude veliki minus. USB OTG podrška se, naravno, podrazumeva, pa će vam oni flešići sa USB C i USB A vrhovima na suprotnim stranama biti najbolji drugari na dugim putovanjima. Ono gde se pravi razlika između ovog i dosta skupljih telefona su male stvari, poput senzora blizine koji je na ovom telefonu nedopustivo loš. Toliko da nam se u 4 od 5 razgovora dešava da nehotice stavimo ljude na hold ili isključimo mikrofon, jer je telefon zaključio da smo ga odmakli od lica. Verujemo da se ovo može ispraviti softverski i da se osetljivost može doterati do zadovoljavajućeg nivoa, ali to nije nešto sa čim želite da pošaljete telefon u prodaju.
Velika kamera koja vas gleda sa zadnje strane telefona je iza sočiva sa f/1.7 sa 26 mm žižne daljine koristi Samsungov ISOCELL Bright HMX senzor od 108 MP sa TetraCell RGB Bayer tehnologijom spajanja susednih piksela, čime se veličina piksela sa 0,8 µm podiže na efektivnih 1,6 µm. Fokusiranje se obavlja faznim putem, a sočivo je optički stabilizovano. Sledi senzor od 13 MP sa ultra-širokim sočivom od 123˚ i blendom od f/2.4, ispod kojeg je smešteno makro sočivo iste blende, rezolucije 5 MP sa autofokusom, što je danas retka zverka. Sa prednje strane umesto pop-up kamere, izbušeno u gornjem levom uglu ekrana stoji poznato 20 MP f/2.2 sočivo preuzeto sa prethodne generacije.
 

 
U skladu sa mogućnostima Samsung senzora računajte na jedne od najboljih slika koje pametni telefoni današnjice mogu da zabeleže. Iz nekog razloga finalne slike dolaze u rezoluciji 5792×4344 piksela ili 25 MP, a ne 27, koliko smo očekivali. Jedine situacije u kojima smo dobijali slike od 27 MP (6016×4512 pix) su one kada koristite Noćni režim, što je malo čudno. Takođe, podrazumevano kamera slika u 20:9 rezoluciji odnosno efektivnih 18 MP, jer se slika uveličava sa pune rezolucije, a onda kropuje na dimenzije ekrana, pa je topla preporuka da to promenite u 4:3, prema odnosu stranica samog senzora. Na ovaj način ćete dobiti najbolji kvalitet fotografija.

Dnevne slike su očekivane – oštre i bogate detaljima, sa širokim dinamičkim rasponom i vrlo vernim bojama. U zavisnosti od toga da li koristite AI detekcije scena prikaz boja će biti nešto življi, odnosno realniji, ali ovu opciju ostavite isključenom. HDR opcija će pojačati kontrast kada imate nešto manje svetla, ali po cenu da dobijete nešto pastelnije boje sa izraženim prelazima, koji mogu previše da izveštače konačnu fotografiju. Za slučaj da iz nekog razloga slika od 25 MP nije dovoljno detaljna za vas, uvek možete koristiti punu rezoluciju senzora i slikati u 108 MP. Slikanje traje za nijansu duže, pa je potrebno da budete mirne ruke kako bi konačni rezultat bio bolji. 
 
Tu je i 2x režim, ali se radi o kropovanju dela kadra sa glavnog senzora, pa nema mnogo smisla koristiti ga, kao ni dalja uvećanja koja idu do 30x.

Prelazak na širokougaono sočivo sa fiksnim fokusom rezultuje nešto toplijim prikazom boja, sa dobrom redukcijom šuma i dosta detalja u kadru. Raspon dinamike je slabiji nego na glavnom senzoru, sa izraženim nedostatkom u tamnijim delovima. Korekcija sočiva odlično radi svoj posao, što je veoma pohvalno s obzirom na ugao od 123˚ koliko zahvata ova kamera. 
 
Makro kamera je veoma interesantna jer poseduje sistem autofokusiranja, pa je kadriranje mnogo jednostavnije. Uprkos ograničenoj rezoluciji, slike su dobre, sa odličnom detekcijom boja i dobrim kontrastom. Naravno, slikajte kada imate dosta svetla na raspolaganju, kako biste izbegli šum usled male rezolucije i otvora blende ove kamere.

Fotografije u slabim svetlosnim uslovima su prilično dobre, i u regularnom i u Noćnom režimu, koji jedini koji snima u 27 MP. Boje su i dalje verne, šum kontrolisan, a slike dovoljno oštre i sa dosta detalja. Noćni režim izvlači najtamnije delove kadra, ali nema toliko negativnih strana, pa je topla preporuka koristiti ga kad god možete da držite telefon mirno nekoliko sekundi. 
 
Ultra široka kamera pravi donekle mutnjikave fotografije, sa izraženim opadanjem oštrine kako se odaljavate od centra fotografije. Izvori svetla imaju one neželjene efekte oko sebe, a i dinamika kadra nije na željenom nivou, pa kako to obično kažemo, za noćne fotografije koristite glavni senzor ili se odmaknite dok u kadar ne stane sve što ste želeli da snimite.

Selfi kamera ima solidno visoku rezoluciju, korektan otvor blende i velike piksele, pa se nismo previše iznenadili kvalitetnim fotografijama. Dosta detalja, precizni tonovi kože lica i dobre fotografije u kontrastnim situacijama, koje su najčešće na selfi slikama rezultuju baš dobrim slikama. Portretni režim lepo izoluje subjekta od pozadine, ali iz nekog razloga rezultujuće slike se snimaju u 5 MP, što ume da se primeti ako obratite pažnju na detalje. 
 
Video je moguć u 8K u 30 fps, što je stvarno super kao investicija u budućnost ako vam ne smeta činjenica da su snimci od 1 minuta teški skoro 900 MB, nasuprot 4K u 60 fps, koji su duplo manji. U svakom slučaju i 8K i 4K snimci su dobri, sa živim bojama, širokom dinamikom kadra i izuzetnom oštrinom. Nema neželjenih zamućenja, fokus ne luta, a optička i elektronska stabilizacija odlično rade svoj posao, eliminišući sve neželjene pokrete i potrese kada snimanje obavljate iz ruke. Napomenućemo da stabilizacija ne radi u 8K, već samo u 4K i FHD, a ako insistirate na velikoj širini kadra, možete je isključiti u opcijama.

Moguće je snimati i korišćenjem ultra širokougaonog sočiva, ali je krajnji rezultat manje impresivan. U poređenju sa glavnom kamerom boje su isprane, oštrina nije na tako visokom nivou, a dinamika kadra je dosta slabija zbog prirode samog sočiva. Prosto rečeno, zbog kvaliteta snimka koji zahteva dosta svetla i ograničenja koja se prirodno nameću, preporučujemo da ultra široku kameru koristite samo kada želite da postignete neki efekat koji omogućava ovo sočivo. Android 10 dolazi sa novom verzijom MIUI 12 GUI-ja koji donosi neke bitne funkcionalne i vizuelne izmene. Primera radi, tu je novi kontrolni centar koji se poziva prevlačenjem prstom na dole bilo gde na desnoj strani ekrana, dok se do dela sa obaveštenjima dolazi istim potezom, samo na levoj strani. Na ovaj način je prilazak prečicama znatno lakši jednom rukom, ali ako niste levoruki, za obaveštenja će vam i dalje trebati dve ruke. Kontrolni centar sadrži malo drugačije prečice, sa uveličane četiri kartice za WiFi, mobilne podatke, Bluetooth i LED lampicu, dok je ostatak izlistan ispod. Na žalost, nije moguć prelazak iz kontrolnog centra na obaveštenja prevlačenjem leve strane i obratno, pa ako greškom otvorite kontrolni centar, a hteli ste obaveštenja, morate da se vratite i da prevučete prstom po levoj strani ekrana. Naravno, sve ovo je, kao i osnovna ideja MIUI GUI-ja od samog početka da veoma liči na iOS, pa će se korisnici koji su koristili Apple uređaje lepo snaći sa većinom opcija.
 

 
Home ekran nije doživeo prevelike izmene, a moguće je birati sistem navigacije-tastere ili gestove, kao i fioku sa aplikacijama ili bez nje.
 

 
Sa leve strane je smešten Google Discover ekran, poslednje korišćene aplikacije se pozivaju kao kartice po dve u redu, a malim držanjem jedne od njih se dobijaju dostupne opcije poput odabira jedne za deljeni ekran, zaključavanje ili specifičnih podešavanja same aplikacije.
 

 
Podešavanja su ostala u klasičnom MIUI stilu, sa velikim razmakom između opcija, i najbitnijim informacijama smeštenim u About sekciji. Interesantna je animacija vezana za memoriju koja se ponaša kao kvadrat pun vode, čija površina odgovara zauzeću ukupnog prostora, i koja se pomera kako pomerate telefon. 
 

 
Teme, pozadine, ikonice, sve su to stvari koje su na raspolaganju korisnicima koji koriste MIUI, a izbor je bukvalno beskonačan sa novim sadržajem koji se dodaje na dnevnom nivou. Naravno, popularni tamni režim, feature koji je sa sobom doneo Android 10 kao standardnu opciju, prisutan je i ovde. 
 

 
Prilagođavanja se dalje nastavljaju na veličinu fonta, prikaza i ikonica a koje je moguće menjati u nekoliko različitih koraka, čime se i najzahtevnijim korisnicima omogućava da prilagode prikaz prema svojim željama. 
 

 
Pored odabira brzine osvežavanja koja definitivno ima uticaj na trajanje baterije, interesantna opcija ekrana je i režim za čitanje koji pravi teksturu papira i prebacuje osvetljenje u nešto toplije boje, kako bi se smanjilo opterećenje očiju. Statistika baterije se može pratiti prema punjenju grafički, ali i prema softveru, hardveru i aplikacijama koje je koriste. 
 

 
Digital Wellbeing i kontrola za roditelje su standardne opcije koje su došle sa Android 10 OS-om. Tu su i Game Boost i Lite Mode, režimi za igre i za nešto jednostavnije korišćenje. A tu je i Second Space za odvajanje i bezbednost podataka.
 
Iako i dalje ima onih koji teraju mak na konac i koji iako nisu videli kako izgleda, znaju da je ovaj IPS ekran neoprostivo lošiji od AMOLED korisnika, oni koji ovom telefonu priđu širokih shvatanja, vrlo brzo će biti omađijani kvalitetom celokupnog paketa. Zahvaljujući odličnom čipsetu, veoma kvalitetnom ekranu sa velikim osvežavanjem i podešavanjima MIUI korisničkog interfejsa, Mi 10T Pro je jedan od najživahnijih telefona sa kojima smo se dosad susreli. Sistem neopterećen nepotrebnim aplikacijama, dobre tranzicije i animacije u kombinaciji sa visokom stopom osvežavanja čine svakodnevni rad sa ovim telefonom pravo uživanje.
 

 
Ukoliko se odličite da ne koristite zaštitnu futrolu morate imati na umu da je zbog dizajna ovo možda i najklizaviji telefon koji smo do sad testirali, ali ujedno i jedan od najlepših. Spisak mogućnosti po kojima se izdvaja od konkurentskih rešenja je zaista dugačak, ali ga nikako ne treba zaboraviti. Pored odličnog ekrana, jako dobrih kamera, sa konačno upotrebljivim makro sočivom tu je i MIUI interfejs, te IC blaster, odlični stereo zvučnici, i performanse sa kojima ste mirni u narednih 3-4 godine bez ikakvih problema. Dodajte tome dva dana autonomije sa brzim punjenjem baterije i lako ćete oprostiti nedostatak bežičnog punjenja, lošeg senzora blizine i telefoto kamere koja je obavezan saputnik flagship modela. 
 
Xiaomi Mi 10T Pro 5G je telefon jako čudnog imena, i ne treba ga mešati sa Xiaomi Mi 10 Pro 5G ali ni sa Xiaomi Mi Note 10 Pro, jer su u pitanju tri telefona različitih karakteristika i cene. Za bezmalo 70.000 dinara prvi od tri pomenuta je uređaj koji nudi mnogo po ceni koja u 2020. godini i nije tako visoka. Da ste nas u 2015. pitali šta očekujemo za 70.000 dinara, verovatno bismo vam rekli da mora i ručak da kuva i veš da pegla. Ovako, kada Samsung svoje vodeće modele prodaje za dva i po puta više novca, a ne nudi ni dva puta bolji uređaj, treba da se zapitate da li su cene vodećih modela najpoznatijih proizvođača zaista opravdane i šta tu vi plaćate kada Xiaomi sve to nudi po višestruko nižoj ceni. Da, razlika ipak postoji i ogleda se u sitnicama, ali sitnicama koje nisu presudne i koje će verovatno 99% korisnika zaboraviti posle dva dana, jer većinu tih nedostataka nikad neće ni primetiti.
 
Da sam Xiaomi nije u poslednjih dva meseca predstavio gomilu telefona sličnih mogućnosti i sličnih naziva po sličnim cenama Mi 10T Pro bismo mogli mirne glave da preporučimo kao jedno od najprijatnijih iznenađenja ove godine. Ovako je u pitanju jedan od odličnih telefona koje je Xiaomi predstavio ove godine, koji nudi flagship performanse, dizajn i mogućnosti po vrlo odmerenoj ceni. Koji je od njih najbolji za kupca, to će svako od zainteresovanih morati da odluči prema svojim potrebama, ceni i svom osećaju.
 

 
 
________________________
 
 
 
Prednosti:  
 – Dizajn 
– Cena 
– Fenomenalan 144 Hz ekran  
– Najjači mobilni čipset današnjice  
– Munjevito brz rad u svim aspektima  
– 108 MP kamera sa OIS i 8K u 30 fps  
– Odlične selfi i makro kamere 
– Stereo zvučnici 
– WiFi 6, BT 5.1, IC blaster  
– Dual SIM 
– MIUI 12 
– Velika baterija i 33 W brzo punjenje sa podrškom za PD 3.0 i 65 W 
– Odnos cena/kvalitet  
– Antibakterijska silikonska obloga u paketu 
 
Nedostaci:   
– Ozbiljno veliki i težak telefon  
– Bez telefoto kamere 
– Užasan senzor blizine 
– Bez IP sertifikata  
– Nema microSD slot  
– Nema FM tjuner  
– Nekoliko loših softverskih rešenja 
– Bez slušalica u paketu