Xiaomi Mi 11 Ultra test - fantastične kamere

Jedna od kompanija naširoko poznata po inovacijama i telefonima koji nude mnogo više od konkurentskih modela u istom cenovnom rangu – Xiaomi, nije sačekao ni godinu dana od predstavljanja prošlogodišnjeg flagship modela, da bi na red već stigao naslednik. Pogađate, u pitanju je Mi 11 Ultra. I kako mu ime kaže, Mi 11 jeste Ultra, najbolji od najboljeg, demonstracija svega onoga što Xiaomi inženjeri umeju, namenjeno najzahtevnijim korisnicima. 

Već smo videli da je najveći autoritet kada su kamere u pitanju, DXO Mark proglasio Mi 11 Ultra za telefon sa najboljim kamerama na svetu, najavljujući izuzetnost u mnogim sferama. U skladu sa kamerom, Mi 11 Ultra jeste izuzetan na mnogim poljima, a to je valjda i preduslov za flagship, vodeći model ponude jedne ozbiljne kompanije. 

Mi 11 Ultra – dizajn

Na prvi pogled, pa i na drugi, Mi 11 Ultra je veliki telefon, otprilike dimenzija kao i Note 20 Ultra, samo da blago zaobljenim ivicama i koji milimetar uži. To znači da ovo nije uređaj za svakoga, već za ljubitelje velikih telefona, koji su prilikom izbora ciljali na Pro, Max, Plus i Ultra modele, pre svega zbog dimenzija. Korišćenje jednom rukom prosto nije moguće za većinu operacija, bez obzira što je u pitanju 20:9 odnos stranica. 

Prednja strana Mi 11 Ultra je klasičnog izgleda, sa moćnim, zaobljenim ekranom od ivice do ivice, sa finim zakrivljenjem bokova, kako bi se postigao utisak da je ekran veći nego što jeste. Sa druge strane, situacija je potpuno drugačija, jer gornjom trećinom zadnje strane dominira ogromno kućište kamera sa sekundarnim ekranom.

Dok ne sumnjamo u praktičnu stranu sistema kamera koji je zbog mnogo razloga morao biti izdvojen, moramo priznati da je ova grba neprijatno velika i da se nikako ne uklapa u dizajn telefona. Nijedan telefon koji smo dosad testirali nije imao ovako veliki izdvojeni element koji deluje kao da ga je neko naknadno dodao na jedan vrlo elegantan telefon. 

Zadnji ekran podržava buđenje duplim tapkanjem kada možete videti informacije poput vremena, datuma i stanja baterije. Softver dozvoljava prilagođavanje slično onome koje se nudi za AlwaysOn ekran, a primarna namena je korišćenje kao pomoćni ekran da biste mogli da pravite znatno kvalitetnije selfije. Slika na maleckom ekranu je ograničena dimenzijama i rezolucijom, ali sasvim dovoljna da vam pomogne da dobro iskadrirate selfi.

Za okidač možete koristiti neki od tastera za zvuk, ali je za sve ovo potrebno malo vratolomije, dok se ne naviknete, jer je ekran sve vreme aktivan, sa svim aktivnim funkcijama, dok ga držite u ruci. Na početku nam se dešavalo da ga nehotice pritisnemo i odemo nazad u meni ili isključimo neku od opcija, ali se brzo naviknete na to kako da držite telefon i onda sve ide kao po loju. 

Naravno, ovo je naše mišljenje, i kao takvog vam ga prezentujemo, uz potpuno razumevanje ukoliko se neko ne slaže sa nama. Kod ovakvih stvari je bitno imati mišljenje i argumentovano ga prezentovati. Iz našeg ugla ceo ovaj sistem je prevelik, neprirodno uklopljen i težak, uzrokujući neprijatno naginjanje gornjeg dela uređaja, što ume jako da zasmeta kada slikate, jer je težište uređaja prilično pomereno nagore.

Ovo će vas posebno pogoditi ukoliko ste koristili neki od Samsung flagship modela, jer se ova kompanija prilično trudi da njihovi uređaju budu dobro izbalansirani po pitanju rasporeda težine. Moramo priznati da je Mi 11 Ultra na ovom polju podbacio. 

Što reče jedan kolega: „Ti imaš neki telefon zakačen na tu kameru?“ 

Ostatak zadnje strane je, u skladu sa klasom kojom pripada – keramički. Savršeno ispolirana površina leđa ostavlja utisak premijum uređaja, jedan visok stepen elegancije, koji se odlično uklapa sa druga dva elementa – aluminijumskim ramom i staklenim ekranom. Sva tri dela su različite boje, napravljena od različitog materijala i izuzetno lepo sastavljena, sa finim, na momente neprimetnim prelazima između celina. 

Celo kućište poseduje visoki IP68 sertifikat, što znači otpornost na vodu i prašinu u većini situacija u kojima ćete se naći, a za zaštitu ekrana je zadužen Gorilla Glass sloj najnovije generacije.

Masivni metalni ram je tanak na ivicama i širi se na desnoj strani da udomi tastere za uključivanje i regulaciju zvuka, kao i na ivicama, zarad ojačanja konstrukcije i ublažavanju posledica eventualnog pada ili mehaničkog udarca. Nije nam se svidelo što su okviri ekrana nešto deblji u uglovima nego na ostatku telefona čineći aktivnu površinu vizuelno manjom. 

Bočni tasteri su tanki i poseduju odmeren hod i čvrstinu, taman da ih ne pritisnete greškom. Iako su na dobrim mestima nije nam se svidelo to što se mrdaju levo-desno, jer je to prosto nedopustivo na telefonu ove cenovne klase. Zbog dužine, Power taster je smešten tačno na mesto na koje naleže palac desne ruke kada telefon držite jednom rukom, ali ćete jednom rukom moći da dohvatite do pola klackalice za zvuk, pre svega zbog dimenzija telefona. Setite se da smo na početku rekli da ovo nije telefon za svakoga i da definitivno nije namenjen za korišćenje jednom rukom. Evo vam odličnog primera. 

Masivni aluminijumski ram poseduje jako finu teksturu brušenog metala koja ga čini nečim između mat i sjajne površine, savršenim među-slojem između leđa i ekrana. Gornja i donja strana su zaravnjeni, sve popularnijim trendom koji viđamo kod pametnih telefona, što dodatno ističe eleganciju i malo kontrira svim oblinama telefona. Sa donje strane su smešteni USB-C port, jedan od dva zvučnika, jedan od dva mikrofona i slot za dve nano SIM kartice.

Napomenućemo i da nam se nimalo nije svidelo što telefon klase kojoj pripada Mi 11 Ultra u 2021. godini koristi USB C 2.0 port, kada su konkurenti prešli i na USB 3.2. Ova cenovna klasa ne oprašta greške i krivine i to inženjerima kompanije Xiaomi mora da bude jasno. Neko ko daje veliku količinu novca hoće samo najbolje i ne pristaje na kompromise, a USB 2.0 port jeste kompromisno rešenje.  

Gornji deo telefona je jako interesantan, pošto je takođe zaravnjen, ali se čini kao da taj ravni deo nije u sastavu rama telefona, već da se nalazi ispod njega. Međutim, sve je toliko lepo uklopljeno, da nismo baš sigurni šta je u pitanju.

S druge strane, s obzirom na IP68 sertifikat, to i ne treba mnogo da vas brine. Ta ravna „pločica“ gornje strane nosi parnjake zvučnika i mikrofona, kao i IC port. Primetili smo i da je rešetka zvučnika na gornjoj strani izvedena u vidu četiri rupice, dok je sa donje strane stilizovana i sužava se od sredine ka ivicama, malo razbijajući klasičnu monotoniju dizajna. 

Ekran

Ekran je AMOLED tipa, dijagonale velikih 6,81 inča sa odnosom ekrana i prednje strane od visokih 91,4%. Ekran spada u najbolje dostupne modele. A to znači wide 1440p rezolucija, HDR10+ i Dolby Vision certifikati, 1 milijarda boja, 120 Hz dinamičko osvežavanje i izuzetna svetlina.  

Performanse ekrana su izuzetne. Dinamičko osvežavanje ekrana, precizne boje, gustina od 515 piksela po inču i odlična svetlina zajedno čine ekran dostojan telefona najviše klase, koji vas neće razočarati ni u kojoj situaciji. Softverski možete smanjiti rezoluciju ekrana na FHD+ i uštedeti malo baterije, ali bi to bila prava šteta, s obzirom na izuzetan kvalitet prikaza. 

Specifikacije

Sistem, očekivano, pokreće Snapdragon 888 u paru sa 8 ili 12 GB RAM-a i 256 ili 512 GB brze UFS 3.1 memorije. O performansama najjačeg mobilnog čipseta na planeti smo pričali više puta i zaista nema potrebe ponavljati se. Vrhunske performanse u svim pogledima su zagarantovane u narednih nekoliko godina.

Jedini problematičan momenat koji prati sve modele sa Snapdragon 888 čipsetom je zagrevanje, posebno izraženo u igrama kada Mi 11 Ultra može biti neprijatno vruć, tik ispod kućišta kamera zadnje strane. 

Kada su komunikacije u pitanju, Mi 11 Ultra podržava i novi WiFi 6e koji radi na 6 GHz, novom spektru koji je odnedavno otvoren za korišćenje WiFi mreža pored popularnih 2,4 i 5 GHz. Tu je najnoviji Bluetooth 5.2 sa aptX HD podrškom za 24-bitni kvalitet muzike preko Bluetooth konekcije, kao i kompatibilnost sa skoro svim sistemima za geolociranje: GLONASS, BDS, GALILEO, QZSS i NavIC.

Kao što smo navikli od Xiaomi, tu je uvek prisutni IC blaster, kao i NFC, dok je podrška za radio izostala zajedno sa 3,5 mm audio konektorom. 
 
Ono što moramo da pohvalimo je kvalitet zvuka na stereo zvučnicima. Odličan balans zvuka sa obe strane je nešto što se retko viđa u današnje vreme, uz vrlo jake zvučnike sa lepo pokrivenim spektrom nižih tonova, u meri koliko je to moguće sa mikro rezonantnom kutijom.

Čini se da je Xiaomi odlično iskoristio sve prednosti svog velikog kućišta, dozvoljavajući zvuku da se lepo kreće unutar kućišta, što za posledicu ima jedne od najboljih integrisanih stereo sistema na pametnom telefonu sa kojima smo se susreli. 

Za razliku od Samsung modela novije generacije, Xiaomi na svojim telefonima umesto ultra-zvučnog koristi jako brzi optički senzor detekcije otiska prsta, koji zaslužuje sve pohvale. Kao alternativu možete koristiti softversku detekciju lica, ali imajte na umu da je ovaj sistem znatno manje siguran od otiska prsta. 

Android 11 i MIUI 12

Ako pominjemo softver, Mi 11 Ultra koristi isti onaj Android 11 sa MIUI 12.0.3 verzijom GUI-ja. Razlike u odnosu na Mi 11 su gotovo nepostojeće, osim više opcija u softveru kamere. Brzina detekcije pokreta od 480 Hz veoma dobro će doći u igrama, posebno onima u kojima refleksi umeju da naprave razliku između pobede i poraza.

Tu je i Always On Display opcija, sa mnoštvom različitih prikaza, kao i bogati izbor tema i prikaza. Za one koji dosad nisu čitali naše recenzije telefona sa MIUI 12 napomenućemo da je sa novom verzijom stigao i novi kontrolni centar koji se poziva prevlačenjem prstom na dole bilo gde na desnoj strani ekrana, dok se do dela sa obaveštenjima dolazi istim potezom, samo na levoj strani. Na ovaj način je prilazak prečicama znatno lakši jednom rukom, ali ako niste levoruki, za obaveštenja će vam i dalje trebati dve ruke.

Kontrolni centar sadrži malo drugačije prečice, sa uveličane četiri kartice za WiFi, mobilne podatke, Bluetooth i LED lampicu, dok je ostatak izlistan ispod. Na žalost, nije moguć prelazak iz kontrolnog centra na obaveštenja prevlačenjem leve strane i obratno, pa ako greškom otvorite kontrolni centar, a hteli ste obaveštenja, morate da se vratite i da prevučete prstom po levoj strani ekrana. Naravno, sve ovo je, kao i osnovna ideja MIUI GUI-ja od samog početka da veoma liči na iOS, pa će se korisnici koji su koristili Apple uređaje lepo snaći sa većinom opcija. 

Home ekran nije doživeo prevelike izmene, a moguće je birati sistem navigacije-tastere ili gestove, kao i fioku sa aplikacijama ili bez nje. Sa leve strane je smešten Google Discover ekran, poslednje korišćene aplikacije se pozivaju kao kartice po dve u redu, a malim držanjem jedne od njih se dobijaju dostupne opcije poput odabira jedne za deljeni ekran, zaključavanje ili specifičnih podešavanja same aplikacije. 

Podešavanja su ostala u klasičnom MIUI stilu, sa velikim razmakom između opcija, i najbitnijim informacijama smeštenim u About sekciji. Interesantna je animacija vezana za memoriju koja se ponaša kao kvadrat pun vode, čija površina odgovara zauzeću ukupnog prostora, i koja se pomera kako pomerate telefon. Android 11 je u Developers režimu doneo podršku za prikaz brzine osvežavanja ekrana, poput čuvenog Fraps-a koji smo koristili u igrama, a koji vam jednostavno može pokazati kada ekran radi na svom maksimumu, a kada obara brzinu osvežavanja kako bi uštedeo bateriju na sadržaju koji nema smisla prikazivati brže od 60 ili 30 Hz. 

Podešavanja ekrana omogućavaju tamni i svetli prikaz na nivou aplikacije, a tu su i odabir FHD+ rezolucije ili pune rezolucije WQHD+ koja omogućava prikaz rezolucije i piksela u odnosu 1:1. Opcije odabira brzine osvežavanja su nazvane High (dinamički 30-120 Hz) i Standard (fiksno 60 Hz). 

Aplikacija kamere nije pretrpela velike izmene. Glavna podešavanja pozivaju se klikom na hamburger ikonicu u gornjem desnom uglu u zavisnosti od toga u kom režimu se nalazite. Odatle se poziva i makro kamera, a podešavaju se rezolucija i odnos stranica. Ostale opcije se nalaze u Settings, a biranje režima je dostupno preko slajdera u donjem delu ekrana, kao što je to Apple smislio sa svojim iPhone pre mnogo godina.

Deo za aktivaciju preview zadnjeg ekrana je smešten u donjem desnom uglu prečica koje se pozivaju preko menija gore desno, a u podešavanjima su moguća fina nameštanja prikaza sekundarnog ekrana koja najviše podsećaju na AlwaysOn ekran i njegova podešavanja. 

Teme, pozadine, ikonice, sve su to stvari koje su na raspolaganju korisnicima koji koriste MIUI, a izbor je bukvalno beskonačan sa novim sadržajem koji se dodaje na dnevnom nivou. Naravno, popularni tamni režim, feature koji je sa sobom doneo Android 10 kao standardnu opciju, prisutan je i ovde, na Android 11, sa mogućnostima podešavanja za svaku aplikaciju posebno. 

Prilagođavanja se dalje nastavljaju na veličinu fonta, prikaza i ikonica a koje je moguće menjati u nekoliko različitih koraka, čime se i najzahtevnijim korisnicima omogućava da prilagode prikaz prema svojim željama. Tu je i split screen režim koji nije dostupan za sve aplikacije, a pozivanje je jednostavno držanjem kartice u delu aktivnih aplikacija i odabir split screen opcije. 
 
Game Boost i Second space režimi za igre i za odvajanje i bezbednost podataka su došli sa MIUI 12, a tu je i opcija floating Windows koja omogućava prikaz “lebdećeg” prozora na bilo kojoj površini. Moguće je koristiti ovu opciju samo sa jednom aplikacijom. Tu su i dodatne opcije za podešavanje zadnjeg ekrana poput buđenja duplim tapkanjem, promene teme i automatskim gašenjem. 

Kamere

Kada je sistem kamera u pitanju, sve već znate, a i ako niste dosad čuli, DXOMark je proglasio Mi 11 Ultra modelom sa najboljom kamerom na svetu. Iz iskustva znamo da DXOMark retko greši, ali smo ipak hteli da proverimo tvrdnje i vidimo čime je to kamera na ovom telefonu oduševila.

Krenimo od hardvera. Za razliku od Mi 10 Ultra, novi model je dobio novu glavnu kameru, novu ultra-široku kameru i oprostio se od 2x telefoto sočiva, što je potpuno legitiman izbor, ako nas pitate. Glavna kamera od 50 MP je jako široka, sa 24 mm i f/1.95. Ima krupne piksele od 1,4 µm, veliki Samsung ISOCELL senzor i Dual Pixel Pro PDAF fokusiranje na nivou dva piksela.

Ova kamera poseduje optičku stabilizaciju, a senzor spaja četiri susedna piksela i daje podrazumevane fotografije od 12,5 MP (4080×3060 piksela). Dual Pixel Pro sistem fokusiranja deli svaki piksel vertikalno i dijagonalno kako bi se bolje izmerio kontrast (kod standardnih dual-pixel sistema pikseli se dele samo vertikalno). 

Takođe, novi senzor ima mogućnost korišćena različitih HDR metoda, u zavisnosti od scene. Postoje dva tipa HDR sistema. Jedan je Smart ISO Pro HDR formira na osnovu jednog slikanja, ali svaki piksel vrši dva očitavanja koje kamera kombinuje zarad postizanja što šireg dinamičkog raspona slike. Ovaj sistem koji je brži se koristi za preview slike, video i slike sa srednjim dinamičkim rasponom.  Slagajući HDR režim se koristi za scene sa velikim kontrastom, i u ovom režimu Mi 11 Ultra pravi nekoliko fotografija koje se onda spajaju zarad kreiranja jedne fotografije sa visokim dinamičkim rasponom (HDR).

Ultra široka kamera raspolaže sa senzorom od 48 MP koji takođe koristi QB tehnologiju rezultujući 12 MP slikama. U pitanju je ½-inčni senzor sa 0,8 µm pikselima i otvorom blende od f/2.2 ispred širokougaonog sočiva koje zahvata 128 stepeni. Napomenućemo i da se ova kamera koristi za slikanje makro fotografija, ali da ne treba očekivati preterano približavanje objektu slikanja i da je prisutna primetna širokougaona distorzija.  

Telefoto kamera je periskop tipa i nasleđena je sa Mi 10 Ultra. U pitanju je takođe 48 MP sočivo sumnjivo istih karakteristika kao ono na ultra-širokougaonoj kameri, sa manjim otvorom blende od f/4.1, što je i očekivano kod zum kamera. Naravno, optička stabilizacija se brine za oštrinu kadra i relativno miran kadar pri visokim nivoima digitalnog zuma (120x). 

Pored tri sočiva, sistem kamera poseduje ToF senzor i multispektralni senzor temperature boje, za veću preciznost i realnije beleženje finih nijansi. 

Prednja kamera je takođe nasleđena od Mi 10 Ultra. U pitanju je 20 MP f/2.3 kamera od 27 mm sa 0,8µm pikselima koja snima u punoj rezoluciji senzora, bez spajanja i druge moderne softverske magije. 

Glavna kamera daje izuzetne dnevne fotografije, sa dosta detalja i gotovo bez šuma danju i noću. Primetili smo da ako ostavite HDR na automatici, može se desiti da dobijete manji gubitak detalja kod subjekata koji se kreću, ali samo u retkim situacijama. Dinamika kadra je skoro kao na Huawei telefonima, sa dosta detalja na oba kraja kontrasnog spektra. 

Kada su u pitanju teksture i količina šuma, morate razumeti da su u pitanju kategorije koje se nalaze na suprotnim stranicama klackalice – povećanje kvaliteta jednog utiče na lošiji kvalitet drugog. Mi 11 Ultra nalazi odličan balans, dozvoljavajući tek toliko šuma da nivo detalja bude visok u svim uslovima, pa čak i u najtamnijim uglovima kadra..  

Fokusiranje je munjevito, kako sa dosta tako i sa malo svetlo, što je odlično. Ono što vidite na preview ekranu dobićete na gotovoj fotografiji, što je jako bitno za kompoziciju i kadriranje. Primetili smo da postoji malo kašnjenje od trenutka kada pritisnete okidač do trenutka dok je slika gotova, što nam se svakako nije svidelo. Verujemo da je u pitanju posledica velikog broja softverskih i hardverskih operacija koje moraju da se izvedu da bi se dobila konačna slika, od HDR slaganja, preko spajanja piksela, redukcije šuma i svega ostalog. 

Problematika velikih senzora je uvek plitka dubina fokusiranja i tendencija da dobijete mutne subjekte u pozadini. Xiaomi to rešava softverski, koristeći AI algoritam koji detektuje lica u pozadini i izoštrava ih, što je rešenje koje smo videli kod Huawei, Samsung i Apple telefona najviše klase. 

Boje su odlične, sa vrlo vernom reprodukcijom, bez prezasićenih fotografija i bez neželjenih efekata, karakterističnih za preterano softversko procesiranje i slabije senzore. Balans bele je odličan, čak i u situacijama u kojima to ne biste očekivali, kao i boja kože subjekata, posebno korisno kada koristite glavnu kameru za selfije. U kontrastnim situacijama telefon se dobro nosi sa senkama, i beleži dosta detalja, i u tamnim i u svetlim delovima kadra, bez mnogo filozofije i akcije sa korisničke strane. 

Po mraku Xiaomi Mi 11 pokazuje svoje pravo lice, beležeći detalje i u kontrastnim situacijama, bez mnogo šuma. Kada je scena pretamna, Mi 11 Ultra aktivira polu-noćni režim koji doprinosi bolje otvaranju kadra i beleženju detalja u delovima kadra koji su slabo osvetljeni. Samo treba imati na umu da vam ruka mora biti mirna, jer ćete uprkos stabilizaciji ponekad izgubiti oštrinu. Takođe ne računajte da ćete lepo slikati pokretne subjekte i objekte poput automobila na ulici koji će često biti razmrljeni ili neprirodno spojeni iz nekoliko slika koliko je telefon napravio. 

Detekcija boja je odlična, zabeležene teksture, kao i oštrina. Redukcija šuma je među najboljima koje smo videli, kao i odlična dinamika kadra. Noćni režim poboljšava tamne kadrove, ali je regularni režim toliko dobar, da slike budu neprijatno izoštrene noćnim režimom, pa je ovo jedan od retkih telefona koji bi bez problema mogao da prođe bez noćnog režima. 

Uprkos izazovnim uslovima, jedan od najvećih senzora današnjice garantuje fantastične fotografije koje bi postidele mnoge DSLR aparate i konkurentske telefone, opravdavajući Mi 11 Ultra titulu najbolje kamere na pametnom telefonu ikad. 

Napomenućemo da sve ovo navedeno važi i kada glavnu kameru koristite kao selfi. Potrebno je aktivirati sekundarni ekran iz opcija menija u gornjem desnom uglu, ali su rezultati više nego očigledni, toliko dobri da prednju kameru gotovo da i nismo koristili, iako obezbeđuje dobre performanse.

Prednja kamera ima visoku rezoluciju, ali zaostaje gotovo na svim drugim poljima u odnosu na glavni senzor, pa nema smisla previše trošiti reči na razlike između ove dve kamere koje prosto nije fer porediti. Slabiji kontrast sekundarnog ekrana može malo otežati njegovo korišćenje po jako svetlom danu, pa ponekad možete doći u iskušenje da koristite prednju kameru zarad kontrolisanijeg kadra. U tim situacijama ćete primetiti dobru detekciju boja, dobru dinamiku kadra i lepo prepoznavanje finih boja lica. 

Zum kamera na Mi 11 Pro ima dobru ekspoziciju i korektan nivo detalja na maksimalnom nivou optičkog zuma (5x). Boje su vrlo slične onima sa glavne kamere, a oštrina je na visokom nivou. Optička stabilizacija pomaže, posebno pri 10x i 120x digitalnim režimima. Dok je 10x zum korektan, sa vidnim gubitkom detalja, dotle i sa stativa nećete dobiti miran kadar kada ubacite u petu i aktivirate 120x zum. Iz ruke, svaki udah, mikro-podrhtaj i kucanje srca će se odraziti na kadar, koji će šetati levo-desno, uz vaše najbolje napore da ga smirite kako biste išta uspeli da snimite. Ovaj režim ne preporučujemo osim ukoliko ne želite da slikate nešto što ne možete da vidite golim okom, a softver ne dozvoljava toliko uveličanje zumiranjem na sliku sa telefoto kamere. 

Čini nam se da Mi 11 Ultra telefoto kamera pravi oštrije i detaljnije slike od konkurencije kao što su Mate 40 Pro i S21 Ultra, ali ćemo takve tvrdnje ostaviti za testove direktnog poređenja. 

Širokougaona kamera zahvata jako širok kadar i pravi izuzetne fotografije, očekivane od kamere na telefonu ove klase. Nedostatak sistema fokusiranja je bolno očigledan i prosto nam nije jasno zbog čega je Xiaomi odlučio da zakine na ovoj stavki, koja bi značajno unapredila performanse ove kamere. Dinamički raspon je odličan, što nije karakteristično za kamere ovog tipa, koje češće zahvataju delove kadra sa kontrastom na različitim delovima spektra. 

Detalja ima u velikoj meri, ali je evidentno njihovo opadanje od sredine ka ivicama. Boje su nešto toplije nego na glavnoj i telefoto kameri, što je najvidljivije na nebu i zelenim površinama. Sve ostalo je odlično. Od ispravljanja geometrije sočiva, preko oštrine i dinamike. Mi 11 Ultra ovu kameru koristi i za makro fotografije. Bez posebnog makro sočiva, ova kamera daje dosta detalja zahvaljujući velikoj rezoluciji, ali zahteva da se odaljite od objekta slikanja. Distorzija sočiva je ovde primetna, pa nemojte računati na preterano dobre makro mogućnosti, već komplement glavnoj kameri kada se treba približiti nekom elementu, ali ne na manje od oko pet centimetara. 

Iako je u pitanju širokougaona kamera, neverovatno je koliko Mi 11 Ultra uspeva da drži šum pod kontrolom, omogućavajući odlične fotografije, možda i najbolje na jednoj širokougaonoj kameri. Nije realno očekivati oštrinu glavne kamere, ali će vas aktivacija noćnog režima oboriti s nogu. Aktivacijom noćnog režima sve se poboljšava, uz minimalne penale po pitanju šuma. Senke se otvaraju, količina detalja je mnogo veća, a teksture su vidljive na delovima kadra koji su bili mutni pri regularnom režimu slikanja. Tih par sekundi itekako vredi i topla je preporuka koristiti ovaj režim kad god vam situacija to dozvoljava. 

I telefoto kamera se dobro snalazi po noćnim uslovima i sa korektnom količinom osvetljenja možete računati na jako dobre fotografije, sa noćnim režimom koji ne čini čuda, ali ume da pomogne, uz napomenu da je mirna ruka pri noćnom režimu na telefoto kamera jako bitna. 

Mi 11 Ultra omogućava 8K snimke u 24 fps, 4K u 30 i 60 fps, te 1080p u rasponu od 30 do 1920 fps za usporene snimke. Podržano je HDR10+ snimanje i žiroskopska elektronska stabilizacija pored optički stabilizovanih sočiva. Jedini problem koji smo primetili je sporadično pojavljivanje „flare“ efekta jakog izvora svetla, sa kojim se Mi 11 Ultra ne nosi baš najbolje.  

4K snimci u 30 i 60 fps su izuzetni u svakom smislu. Oštri, detaljni, fokusirani, dobro stabilizovani, sa dobrom ekspozicijom, balansom kadra i reprodukcijom boja. Video snimci sa širokougaone kamere su takođe izuzetni. Da, boje su malo toplije i dinamika kadra nije baš najbolja, posebno u tamnijim delovima kadra, ali je sve ostalo odlično. Snimci su fluidni, detalja ima na pretek, tako da ovu kameru slobodno možete koristiti kada vam kadar sa glavne nije dovoljno širok. Prosto, snimci su toliko dobri, da nemamo pravih zamerki, i sa sigurnošću tvrdimo da je ovo najbolji video koji bilo koji telefon današnjice može da snimi. Bez prave konkurencije. 

Baterija

Baterija je jedan od elemenata koji je doživeo korak napred na jednom, i korak nazad na drugom polju. Dok je jedna od glavnih karakteristika Mi 10 Ultra bio punjač od 120W koji je bateriju za 5 minuta punio skoro do 50% i tek malo preko 20 minuta za punjenje od 0 do 100%, kod Mi 11 situacija je drugačija. Kapacitet baterije je sa 4500 mAh porastao na 5000 mAh, ali je punjač od 120W zamenjen modelom od 67W koji očekivano ima lošije performanse.

Na žalost nama je telefon stigao bez zvaničnog paketa, odnosno uređaj u kesici, pa o performansama punjenja prenosimo zvanične podatke, koji, prema našem iskustvu u velikoj meri odgovaraju realnosti. Za punjenje od 0 do 100% će vam trebati malo manje od 40 minuta, bilo da koristite žični ili bežični punjač. 

Stavka koja je uvek bila boljka flagship modela – autonomija, je i ovde u skladu sa konkurentskim modelima: ne računajte na mnogo više od jednog dana upotrebe, jer to sa ovim telefonom nije realno. Brzi punjač će pomoći u tome da se časkom dopunite pre nego što krenete van kuće ili kancelarije, ali treba biti realan, od Snapdragon 888 čipseta, ovolikog ekrana i ovakvog sistema kamera nismo ni mogli mnogo više da očekujemo. 

Xiaomi je napravio svoj najbolji telefon ikada

Kao celina Mi 11 Ultra uspeva da spoji skoro sva najbolja tehnološka dostignuća današnjice za telefon koji nema savitljiv ekran. I sa ogromnom kamerom na leđima, ovaj telefon je prelep, pažljivo dizajniran i osmišljen u svakom pogledu. Najbrži čipset, izuzetan ekran, najbolja kamera na svetu, dva ekrana i još mnogo sitnica neće vas razočarati na ovom telefonu.

Ono gde smo ostali kratkih rukava je USB 2.0 port, kao i loš balans težine telefona. Ako je već kućište kamera moralo biti ogroman monolit, Xiaomi je morao više da se potrudi da ga izbalansira. 

MIUI je softver koji postoji gotovo duže od većine konkurentskih rešenja, ali vuče korene iz iOS-a, kao i svi kineski grafički interfejsi, a to nije za svakoga. Većina korisnika voli klasični Android izgled, a ne operativni sistem izgubljen u Limbu između Androida koji jeste i iOS-a koji želi da bude.

Nezaobilazne su i reklame koje su prisutne, a o kojima ne želite da razmišljate kada odrešite kesu za skoro 200.000 dinara. Jednostavni MIUI nije dovoljno utegnut kao konkurentska rešenja poput Samsung OneUI ili Apple iOS i to je veliki problem. 

Sa druge strane imate dizajn koji je drugačiji, sa fantastičnim hardverom koji vas nikada neće ostaviti na cedilu, (osim uveče, kad vam iscuri baterija) i najboljom kamerom današnjice.

Da ga je napravio Apple, verovatno bi sada svi padali u trans kako je ovo najbolji telefon ikad, i nikome ne bi smetala velika budža na leđima. Na žalost ovo je jedan izuzetan telefon koji nikada neće uspeti da se proda u količinama koje zaslužuje, jer mu na leđima piše Xiaomi, a za dokazivanje u najvišoj cenovnoj klasi potrebno je vreme i nekoliko generacija odličnih telefona, koje ova kompanija sad nema. Sa Mi 12 Ultra situacija će verovatno biti drugačija.