Nemačka i Intel se cenkaju oko mega fabrike u Magdeburgu

Svako sa svoje strane želi da ostvari interese na što bolji i njemu korisniji način. Tako se ponašaju Nemačka i Intel u najnovijem poslu oko izgradnje mega velike fabrike u Magdeburgu. Nemci su poznati po svojoj pragmatičnosti, pa ukoliko Intel želi veće subvencije za svoju fabriku sa lokacijom u Magdeburgu, nemački zvaničnici smatraju da bi x86 gigant trebao da poveća svoje investicije, a što u krajnjem znači više radnih mesta za nemačko tržište radne snage.

Pozivajući se na izvore koji su upoznati sa zbivanjem oko pregovora, Financial Times javlja da je nemačka vlada spremna da razmotri povećanje subvencija i davanja kompaniji Intel, ali samo pod uslovom ukoliko je ova kompanija odlučna da uloži više u razvoj infrastrukture. Matematika po Nemcima je jasna – ako se poveća obim investicija, utoliko će porasti i iznos subvencija od strane Nemačke države i svi su na dobitku.

Debata oko iznosa pomoći koju bi Nemačka trebala da odobri kompaniji Intel, stiže nakon što je kompanija sa centralom u Santa Klari, izvršila pritisak na nemačku vladu sa zahtevom da poveća iznos pomoći i time nadoknadi rastuće troškove u izgradnji mega fabrike u vezi materijala i energije.

Nemačka i Intel trguju, klasičan primer kako se cenkaju veliki

U suprotnom ako se to ne dogodi, Intel bi mogao da prvo odloži, a potom možda i otkaže čitav projekat. Procena je da će izgradnja nove mega fabrike koštati oko 20 milijardi evra.

intel

Prema istim izveštajima, Intel se nalazi u velikim izazovima kako obezbediti dovoljno sredstava jer troškovi izgradnje dve fabrike u Arizoni, takođe zahtevaju dodatne investicije. Kako stvari sada stoje, koštaće upola skuplje u odnosu na prvobitno planirani iznos.

Nemačka vlada je do ovog trenutka pristala da obezbedi 6.8 milijardi evra pomoći u vezi izgradnje Intelove fabrike, a što je zapravo 40% ukupno projektovane vrednosti trškova po prvobitno usvojenom planu koji je iznosio 17 milijard evra. Međutim, Intel je prošlog meseca tražio dodatnih 4-5 milijardi evra, prenosi theregister.

Iako se rešenje problema na prvi pogled može učiniti jednostavnim, jer šta je za Intel ulaganje od dodatnih par milijardi evra u projekat i infrastrukturu. Sa druge strane, Intel u svom redovnom poslovanju beleži pad profita jer se suočava sa oštrom konkurencijom od strane svog tradicionalnog rivala kompanije AMD, plus treba imati u vidu pad prodaje i tekući uticaj problema u lancu snadbevanja izazvanih COVID epidemijom.

Sve to je uticalo na odluku Intela da zatraži od nemačke vlade značajnije smanjenje poreskih davanja. Međutim, pozicija kompanije Intel bi uskoro mogla da se poboljša. Očekuje se da Evropska komisija svakog dana potpiše zakon o finansiranju proizvodnje sopstvenih čipova. Time bi se zapravo otključao fond od 43 milijarde evra za privlačenje investicija u industriju poluprovodnika.