Bezbednost dece na internetu: Izrael i 14 evropskih zemalja među najgorima na svetu

Kvalitet interneta ne znači nužno i bezbednost, posebno kada su u pitanju deca, a najnoviji izveštaj VPN provajdera Surfshark pokazuje da su neke od država sa najlošijim učinkom na svetu Izrael i još 14 evropskih zemalja, među kojima su neke i na Balkanu. Bezbednost dece na internetu obično se povezuje sa državama koje se hvale pouzdanijom infrastrukturom, ali prema analitičarima to se pokazalo kao najobičnija neutemeljena pretpostavka.

Izveštaj pomenute firme objavljen je za ovogodišnji „Dan sigurnijeg interneta“ koji se obeležava 6. februara, a on je ujedno i dodatak nedavnom istraživanju u kojem je provajder otkrio preko 1.700 sajtova koji plasiraju sadržaj seksualnog zlostavljanja dece i to samo u EU.

„U doba kada naša deca ostavljaju svoje digitalne tragove i pre nego što mogu da hodaju, osiguravanje bezbednosti njihovog onlajn putovanja nije samo odgovornost već i ključna obaveza“, ističe za TechRadar Agneska Sablovskaja, glavni Surfshark istraživač.

U tom svetlu istraživači su odlučili da vide postoji li uopšte veza između boljeg kvaliteta interneta i bezbednosti dece na mreži.

Da bi to uradili, uporedili su podatke iz Indeksa sigurnosti dece na mreži (COSI), nacionalne metrike koje mapiraju poboljšanja u merama bezbednosti dece na mreži, Indeks prava dece koji meri kako se poštuju prava dece širom sveta, i kompanijsku bazu Digitalni kvalitet života o globalnom rangiranju ukupnog digitalnog blagostanja.

Ono što su otkrili bilo je u oštroj suprotnosti sa onim što deluje kada ovakvu temu posmatramo površno.

Surfshark

Zemlje sa višim standardom digitalnog života često pokazuju više nivoe sigurnosti dece na mreži. Ipak, Sablovskaja objašnjava da to ne mora nužno da se prevede u bolju bezbednost dece na internetu.

„U nekim zemljama, posebno u Evropi, visok kvalitet digitalnog života ne garantuje značajan nivo online zaštite za decu“, dodaje ona.

Među 19 zemalja sa najlošijim rezultatima na svetu, čak 14 je u Evropi, a to su: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Danska, Estonija, Finska, Grčka, Letonija, Litvanija, Holandija, Poljska, Slovačka, Švajcarska i Ukrajina. Tri azijske države Izrael, Bahrein i Kazahstan, takođe su uključune među one sa najgorim rezultatima, zajedno sa još dve južnoameričke zemlje, Čileom i Urugvajem.

Shutterstock

Istraživači očekuju da će se ova situacija dodatno pogoršati, jer tehnološke inovacije sve više izlažu najranjivije pripadnike ljudske rase novim i stalno evoluirajućim pretnjama.

Osnivač DQ Instituta koji stoji iza globalnog COSI indeksa, doktor Juhjun Park kaže da uz razvoj generativne veštačke inteligencije, metaverzuma i raznih tipova virtuelne realnosti (MR/AR/VR/XR), tehnologija sve više menja živote dece, a da ujedno postoji minimalna diskusija o njihovim potencijalno štetnim efektima.

„Globalna koordinisana akcija, slična rešavanju klimatskih izazova, je imperativ, i više ne možemo odugovlačiti“, naglašava Park.

Shutterstock

Roditelji bi trebalo da se pobrinu da mogu da kontrolišu sadržaj kom njihova deca (posebno najmlađa) pristupaju na internetu. Zato Aleksandr Valentij, vođa sajber bezbednosnih usluga u Surfshark kompaniji, preporučuje da se dečiji mobilni telefoni povežu sa porodičnim nalozima. Proizvođači softvera za bezbednost koji stoje iza alata kao što su VPN i antivirusi nedavno su zapravo unapredili mogućnosti roditeljske kontrole, kako bi barem delimično rešili ovaj problem.

Prema Valentiju, edukacija o rizicima je od suštinskog značaja da bi najmlađi mogli da prepoznaju i suoče se sa potencijalnim onlajn pretnjama. Dok savetuje roditelje da se više angažuju u zaštiti dece na internetu, on takođe ističe i da bi trebalo da se uradi više po ovom pitanju i od strane različitih vlada u svetu.

Države, kako kaže, ne smeju samo da sprovode i održavaju zakonte o internet bezbednosti, već i da investiraju u programe obrazovanja za škole, ciljajući ujedno i decu i njihove roditelje. Takve inicijative, trebalo bi da budu dopunjene i strogim propisima o privatnosti podataka posebno kada su u pitanju maloletnici, uz naravno efikasne sisteme za prijavljivanje i upravljanje sajber pretnjama, zaključuje Valentij.