Benchmark Redakcija
Bojan DančuoD-Link Wireless karticeWi-Fi standard nastao je kao rezultat napora Wi-Fi Alliance organizacije, koja je definisala standarde vezane za uspostavljanje WLAN konekcija posredstvom 802.11 specifikacije. Početak prave revolucije Wireless mreža označila je pojava prenosnih računara sa ugrađenim Wi-Fi adapterima što je kasnije Intel kapitalizovao kroz Centrino platformu, koja je kao jednu od svojih ključnih komponenti podrazumevala i 802.11b, a kasnije i 802.11g Mini-PCI karticu. Iako postoji veći broj Wi-Fi standarda, najmasovniji su 802.11b, 802.11g i 802.11a. Zbog zakonske regulative u pojedinim zemljama, pre svega zbog drugačijih frekvencija (5 GHz) na kojima 802.11a adapteri komuniciraju njihovo omasovljenje nije se desilo kao što je to bio slučaj sa 2.4 GHz Wi-Fi rešenjima kao što su 802.11b i 802.11g. Naime, upotrebe spektra frekvencija od 2.4 GHz, je u većini zemalja slobodna za upotrebu, što se ne može reći za frekvencije od 5 GHz. Standard 802.11b omogućava komunikaciju brzinama od 11 Mbit/s, dok je 802.11g standard ograničen na 54 Mbit/s. Iako je i 54 Mbit/s teško ostvariva brzina, jer zahteva signal veoma dobrog kvalitet,a pojedini proizvođači, među kojima je i D-Link pokušali su da dodatno povećaju transfer rate u slučaju 802.11g adaptera, pa tako D-Link nudi svoje AirPlusXtreme G rešenje koje duplira propusni opseg 802.11g standarda tj. omogućava propusni opseg od 108 Mbit/s. U praksi 54 Mbit/s propusnog opsega znači brzine prenosa od oko 6.75 MB/s što je jako teško ostvarivo. Ipak, ukoliko u kućnim uslovima koristite kartice istog proizvođača, imate idealne uslove po pitanju optičke vidljivosti (dakle, zidovi ne zaklanjaju računare) moguće je ostvariti brze konekcije.Primena Wireless mreža je velika, ali ćemo se zadržati na kućnoj i kancelarijskoj upotrebi kojoj je ovaj standard prevashodno i namenjen. Upotreba Wi-Fi mreža u spoljašnjim uslovima završava se (tj. trebalo bi da je tako…) na javnim tzv. hot-spot tačkama koje obezbeđuju Internet u kafićima, na aerodromima i sl. U kućnim uslovima primena može da krene od prostog prenosa podataka i igranja igara u mreži, ali ukoliko koristite npr. Windows XP Media Center Edition 2005 možete da strimujete multimedijalne sadržaje sa računara koji se nalazi u jednoj sobi, ka računaru koji je smešten npr. u dnevnoj sobi. Za ovu namenu postoje i specijalni uređaji koji se zovu Media Center Extenders i koji imaju video i audio izlaze, uz neizbežni mrežni adapter (poželjno Wi-Fi). Takav uređaj se koristi pomoću daljinskog upravljača i nema prostor za skladištenje podataka, već sve sadržaje vuče sa kućnog PC-ja koji može biti smešten bilo gde u stanu. Ovakve mogućnosti ima i nova Microsoft-ova konzola za igranje pod nazivom Xbox 360. ITunes softver takođe ima ugrađen media sharing softver u sebi i dovoljno je uspostaviti mrežu između dva računara i na oba pokrenuti iTunes. Nakon toga bićete u prilici da listate i reprodukujete multimedijalne sadržaje sa drugog računara na prvom i obrnuto. Naravno, ukoliko već imate neko notebook računar sa Wi-Fi mogućnostima (bilo koja Centrino mašina…) sasvim izvesno da ćete Wi-Fi naći kako najjednostavnije rešenje za povezivanje prenosnog računara i desktop radne stanice.
Kompanija D-Link osnovana je 1986. sa sedištem na Tajvanu što znači da je prisutna na tržištu više od 20 godina. D-Link je trenutno prisutan praktično na svim kontinentima sveta, a proizvodni portfolio broji na desetine proizvoda iz segmenta mrežne opreme. Bogatstvom ponude i kvalitetom proizvoda D-Link se takmiči sa kompanijama kao što je US Robotics. Ipak, cenovno D-Link proizvodi nude dobar odnos dobijenog za uloženi novac, pa ne čudi velika popularnost i na našem tržištu kako kroz dobru zastupljenost kod domaćih dilera, tako i po pitanju izbora kupaca. Ovom prilikom predstavićemo nekoliko proizvoda iz segmenta Wi-Fi opreme kompanije D-Link. Reč je o proizvodima koji ciljaju na različite segmente tržišta, ali koji nude ujednačen kvalitet. Zadržaćemo se ovom prilikom na kućnoj primeni, jer su Wi-Fi vode mogu biti veoma komplikovana tema, a pisanje o svemu tome prevazilazi namenu ovakvih tekstova. Dakle, hard-core Wi-Fi korisnici mogu da potraže informacije na nekom drugom mestu, jer im je ionako npr. D-Link DWL-G520 PCI adapter sa Atheros čipom veoma dobro poznat od ranije 🙂
D-Link DWL-G650 Iako danas velika većina prenosnih računara ima ugrađen Wi-Fi modul, ukoliko ste vlasnik nekog starijeg prenosnika ili ste se odlučili za jeftiniji model, D-Link DWL-G650 vam može biti interesantan. Naime, reč je o PCMCIA kartici standardne dužine. Kako interfejs za komunikaciju ova kartica koristi uobičajeni CardBus 32bitni slot, tj. kompatibilna je sa PCMCIA Type I standardom. Kako je u pitanju rešenje namenjeno isključivo prenosnim računarima, ne postoji priključak za dodatnu antenu već je dual antena ugrađena u sam adapter. Adapter je deklarisan na 15 dBm snage što je sasvim dovoljno za kućne i kancelarijske uslove što je i naša proba u kućnim uslovima potvrdila.
PC prenosni računar opremljen D-Link DWL-G650 karticom bez ikakvih problema se povezivao na Apple PowerBook G4 računar, ali brzina prenosa od 54 Mbps nije mogla biti ostvarena ni približno, mada je to uobičajeni problem kada se koristi oprema različitih proizvođača. Atheros čip koji se nalazi na D-Link GWL-G650 kartici uz prateću elektroniku obezbeđuje veoma stabilan transfer, pa je ovo idealan proizvod ukoliko nameravate da nadogradite notebook Wi-Fi mogućnostima. D-Link je obezbedio i AirPlus Extreme G režim rada kojim ova kartica pri povezivanju sa drugom D-Link kartom koja nudi podršku za isti standard može da teoretski ostvari brzine prenosa od 108 Mbps.
Kao i svi ostali D-Link proizvodi, mada je to subjektivna stvar, dizajn je izuzetno dobro odmeren i proizvod je izrađen od veoma kvalitetnih materijala. Prateći softver po pitanju funkcionalnosti ne prevazilazi onaj koji je za namene Wi-Fi umrežavanja već implementiran u Windows XP SP2 operativni sistem, ali treba imati u vidu da za upotrebu npr. AirPlusXtreme G protokola morate koristiti D-Link-ov softver. Ipak, kartica se sasvim lepo snalazila i kada smo je koristili samo sa drajverima bez instaliranja dodatnog D-Link softvera sa pratećeg diska…
D-Link DWL-G132 D-Link DWL-G132 je naslednik modela kao što su DWL-122 i DWL-120(+). Zajedničko za sve spomenute proizvode je da se sa računarom povezuju posredstvom slobodnog USB porta na računaru. Kako je u pitanju 802.11g adapter obezbeđena je podrška za USB 2.0 interfejs. Kao i sve ostale kartice sa ovog mini-testa i model DWL-G132 obezbeđuje AirPlusXtremeG mogućnosti povezivanja, ali kao što smo već napomenuli obaveza je upotreba D-Link opreme u tom slučaju.
D-Link je specifikacijom proizvoda otišao toliko daleko da je prezentirao i vrednosti potrošnje (videti prateću tabelu), a možemo prokomentarisati da je poželjno adapter koristiti kada je direktno povezan u USB port, jer USB specifikacija propisuje do 500 mA po jednom portu, što znači da više USB uređaja povezanih preko HUB-a dele (osim ukoliko ne koristite USB HUB koji se dodatno napaja tzv. aktivni USB HUB) isto napajanje. U svakom slučaju, D-Link DWL-G132 ima šire polje primene od prethodno opisanog PCMCIA Wi-FI adaptera kompanije D-Link, jer mnogi prenosni računari starije generacije nemaju PCMCIA slotove.
Sa druge strane, ovakav adapter može biti od koristi i vlasnicima desktop računara koji ne žele da otvaraju računar. Ipak, za takve korisnike D-Link ima i bolja rešenja o kojima ćete takođe čitati u ovom tekstu. D-Link je uz DWL-G132 isporučio i zanimljivo USB postolje koje je punjeno teškim metalom (olovo?) kako bi stabilno prianjalo za podlogu. Antena je takođe, kao i u slučaju DWL-G650 modela, integrisana u samo kućište, pa se dometi ovog uređaja završavaju na kućnoj primeni.
D-Link DWL-G120
D-Link DWL-G120 je ozbiljnije rešenje u odnosu na model DWL-G132 iako se, kao i prethodno opisani uređaj, povezuje preko slobodnog USB 2.0 porta. Ipak, za razliku od model DWL-G132 koji je izrađen u obliku USB sticka, G120 je veličine kutije cigareta (nešto tanji doduše…) i na sebi ima mini USB port, što znači da se sa računarom povezuje preko USB kabla. To daje zanimljive mogućnosti, pa čak i mogućnost upotrebe za hvatanje signala sa AP-ova koji se nalaze spolja ukoliko se obezbedi dovoljno dugačak (maksimalno 10 metara) USB kabl.
Antenica je integrisana u kućište uređaja, ali se rasklapa kako bi prijem bio bolji. Da je u pitanju ozbiljniji uređaj potvrdio je i naš test, pa je tako DWL-G120 uhvatio više mreža nego prethodno opisana dva adaptera koji su nam se ovom prilikom našli na testu. Jačina izlaza je kao i u slučaju PCMCIA verzije 15 dBm što znači da će upotreba ovog adaptera takođe biti ograničena na kućnu primenu. Naime, to što je adapter uspeo da uhvati signal mreža sa AP-ova koji se nalaze spolja ne znači ništa, jer je za vezu potrebno ostvariti dvosmernu komunikaciju tj. potrebno je i slati signal ka AP-u.
D-Link DWL-G510 Modelom D-Link DWL-G510 zalazimo u vode PCI adaptera koji će, po logici stvari, biti izbor samo korisnika stonih računara. Prateće pakovanje u kome stiže kartica, je oskudno, ali ništa ne manjka. Tu je mala “pendrek” antena i zanimljivo, metalni bracket koji omogućava transformisanje kartice u model namenjen low-profile kućištima. Vlasnici barebone i sličnih računara nestandardnih dimenzija umeće da cene ovakav potez kompanije D-Link.
Kvalitet prijema, nije nas ostavio bez daha, pa možemo reći da 15 dBm specifikacije zaista i jeste tačno. Naime, prijem je u kućnim uslovima odličan (logično), ali mreže koje smo hvatali spolja, nisu imale preterano jak signal. To još jednom potvrđuje nebrojeno puta izrečeno pravilo da je za kvalitetan Wi-Fi prijem najbitnija kvalitetna antena, dobar kabl, pa tek onda na listi prioriteta dolazi sama kartica. Ipak, ako obezbedite sve preduslove za dobar prijem, zašto ne obezbediti i karticu sa jakim izlazom, jer u krajnjoj liniji komunikacija je kritična u delu kada vi šaljete pakete prema AP-u, a retko kada obrnuto.
Kartica se pokazala i kao osetljiva po pitanju tipa opreme sa kojim se povezuje i u kućnim uslovima. Tako nam se par puta desilo da protok stane dok je računar posredstvom GWL-G510 kartice bio povezan sa Apple PowerBook G4 računarom, ali i MSI Wi-Fi ruterom. Prateći softver je u jednostavan za upotrebu, a po funkcionalnosti se ne razlikuje od Windows XP SP2 Wi-Fi kontrolnog panela.
D-Link DWL-G520 Model DWL-G520 naslednik je proslavljene DWL-520+ kartice i obezbeđuje 802.11g standard komunikacije, kompatibilnost sa opremom koja koristi tzv. Cisco ekstenzije, ali po rečima korisnika, prijem je slabiji u poređenju sa prethodnikom. Naime, očigledno je da proizvođači smatraju da su se Wi-Fi mreže omasovile u dovoljnoj meri, pa da više nema potrebe za što jačim izlazima na samim karticama, kako bi sve funkcionisalo kako treba.
Očigledno je da proizvođači mrežne opreme ne žive u Srbiji. Kartica ima na sebi poznati Atheros čipset, pa je podrška za operativne sisteme kao što su razne distribucije Linux-a veoma dobra. Sa druge strane, kompanija D-Link nije se potrudila previše oko podrške za svoje proizvode, pa su tako drajveri za pojedine modele kartica stari i više od dve godine. Mnoge Linux distribucije rade sa Atheros baziranim karticama bez ikakvih dodatnih intervencija odmah nakon instalacije.
Softver za Windows operativne sisteme koji stiže uz karticu identičan je onome koji dolazi od većinu drugih modela sa ovog testa, pa se na njemu nećemo zadržavati. Kao i u slučaju drugih modela sa ovom mini-testa i D-Link DWL-G520 obezbeđuje AirPlusXtreme vid komunikacije pri brzinama od 108 Mbps. U paketu se, kao i u slučaju modela DWL-G510 isporučuje “pendrek antena” i metalni bracket koji obezbeđuje kompatibilnost sa low-profile kućištima.
D-Link kartice za potrebe testa ustupio Kimtec.
