Benchmark Redakcija
Dušan Kovačević
Kako je Internet u poslednjoj deceniji polako preuzimao primat kao najvažnije sredstvo komunikacije za milione ljudi širom sveta, bilo je za očekivati i da doživimo širu popularnost Internet telefonije kao jednog veoma važnog vida komunikacije. Tehnologija VoIP (Voice over Internet Protocol), namenjena prenošenju glasa preko računarske konekcije, osmišljena je dosta davno, u vreme prvih javnih računarskih mreža, nastalih u prvoj polovini sedamdesetih godina prošlog veka. Ipak, pravu popularnost ova tehnologija dostiže tek krajem dvadesetog veka, sa pojavom World Wide Weba, kada se veći broj nezavisnih softverskih kompanija, privučen potencijalom zarade na ovom polju, okrenuo razvoju rešenja namenjenih ovom vidu komunikacije.
Prve verzije Internet telefonije, i pored velikih mogućnosti, posedovale su i jednu veoma ozbiljnu manu, koja se ogledala u nemogućnosti komunikacije sa fiksnim telefonskim priključcima. Problem je rešen razvojem softverskih telefonskih centrala, koje polako zamenjuju tradicionalne i omogućavaju preusmeravanje poziva poteklih sa svih mogućih izvora, uključujući i računare povezane preko VoIP protokola, kao i druge uređaje koji ovaj protokol koriste.
Razlozi da izaberete VoIP
U odnosu na standardnu telefoniju, VoIP poseduje nekoliko značajnih komparativnih prednosti, čemu i duguje sve veću popularnost širom sveta, a najvažnija je svakako niska cena eksploatacije. Naime, ukoliko često obavljate PC-to-PC pozive, oni su besplatni, odnosno praktično ćete ih „dobiti“ uz plaćanje mesečne cene vaše internet konekcije. Što je još važnije, broj ovih poziva ni u kom slučaju nije ograničen, izuzev propusnošću vaše veze sa internetom.Istovremeno, pozivi koje ćete obavljati ka fiksnim telefonima daleko su jeftiniji u odnosu na standardnu telefoniju. Bilo da su u pitanju lokalni, međugradski, kontinentalni ili interkontinentalni pozivi, njhova cena će po pravilu iznositi samo delić onoga što bi morali da platite telefonskoj kompaniji za ove pozive.Uz sve to, u razvijenim zemljama su i porezi na razgovore obavljene na ovaj način niži, pa i to utiče na sveukupno nižu cenu.
Naravno, u ovom segmentu ne sme se nikako zaboraviti ni mogućnost obavljanja više telefonskih razgovora istovremeno – naime, dok postoji dovoljna propusna moć internet konekcije, sa jedne lokacije moguće je obavljati praktično neograničen broj razgovora u istom trenutku, što umnogome dodaje fleksibilnosti rešenja, smanjuje početne troškove implementacije, ali i one koji nastaju tokom eksploatacije.
Veoma značajna karakteristika je potpuna nezavisnost od same lokacije, što znači da je određeni broj dostupan na bilo kojoj lokaciji planete, pod pretpostavkom da postoji odgovarajuća internet konekcija. Jednostavno je sa sobom na putovanje potrebno poneti ili računar, ili odgovarajući VoIP aparat, i priključiti se na internet, kako bi bili dostpuni za razgovor. Značaj ove karakteristike prve su sagledale kompanije koje se bave telemarketingom, ili one koje imaju potrebu za stalno dostupnom službom tehničke podrške – agenti i drugo osoblje uopšte ne moraju boraviti na istoj lokaciji da bi bili dostupni klijentima, što značajno smanjuje troškove rentiranja prostora i izdataka za kvalifikovanu radnu snagu, budući da su slučajevi da su ovi delovi kompanija izmešteni u “zemlje trećeg sveta” danas potpuno normalna pojava. Naravno, od ovog svojstva VoIP tehnologije koristi imaju i obični korisnici. Već smo pomenuli da iako lokalni ili međugradski pozivi najčešće nisu besplatni, njihova cena je daleko niža od onih u standardnoj telefoniji. Ukoliko ovaj detalj povežete sa portabilnošću, dobijate veoma interesantnu mogućnost da jednostavno kupite telefonski broj iz druge države ukoliko često obavljate pozive sa njom i koristite ga za obavljanje (sada) lokalnih ili međugradskih poziva umesto kontinentalnih ili interkontinentalnih. Jednostavno rečeno, VoIP tehnologija jeste jeftina, ali je na ovaj način možete učiniti još mnogo jeftinijom.
Dodatne usluge, poput konferencijskih poziva, poziva na čekanju ili identifikacije poziva, daleko je lakše implementirati, potpuno besplatno ili makar po daleko nižoj ceni od one koje bi standardno morali da platite. Mnogi provajderi korisnicima nude mogućnosti poput obaveštavanja mejlom u slučajevima propuštenog poziva, integrisane telefonske sekretarice kojoj je moguće pristupiti online i direktno preslušati propušteni poziv, što je svakako od velike prednosti za one koji jednostavno nisu u mogućnosti da svuda sa sobom nose VoIP aparat.
Još jedna nesumnjiva prednost je mogućnost veoma jednostavnog dodavanja novih telefonskih brojeva i linija bez čekanja na realizaciju priključka, pri čemu je jedini preduslov postojanje dovoljno široku internet konekciju koja to može da podnese. Iako se situacija u našoj zemlji značajno popravila u poslednje vreme, pojedini korisnici se i dalje mogu naći u problemu prilikom podnošenja zahteva za realizaciju novih priključaka. Nikako ne treba zaboraviti ni integracijusa drugim vidovima komunikacije putem interneta – konverzacija uz uključivanje video komponente, razmena poruka i fajlova paralelno sa razgovorom, audio i video konferencije su usluge koje je uz VoIP daleko lakše implementirati, i uz značajno nižu cenu.
Još jedna potencijalna prednost VoIP tehnologije je direktna posledica razvoja mobilnih telefona. Naime, sve veći broj aparata podržava WiFi umrežavanje, što znači da ih možete koristiti za obavljanje telefonskih poziva bez ikakvog dodatnog troška, korišćenjem već postojeće privatne ili kompanijske računarske mreže.
Nije sve baš tako savršeno
Ukoliko ste čitajući ove redove do sada pomislili da je VoIP tehnologija savršena i bez i najmanjih mana, svakako da ste preuranili sa zaključkom – kao i svaka tehnologija, i VoIP poseduje neka ograničenja, koja predstavljaju ozbiljan izazov za implementaciju, ali i korišćenje telefonije preko interneta.
U zemljama u kojima još uvek nije ostvarena dovoljna penetracija broadband interneta u sve krugove stanovništva VoIP komunikacija je praktično nemoguća – modemski pristup jednostavno ne zadovoljava potrebe, ni po pitanju maksimalno ostvarive brzine protoka podataka, ni po kvalitetu veze i usluge koju omogućava. Jednostavno, naširoko dostupan broadband internet je osnovni preduslov za veliku popularizaciju VoIP usluge, i dok se ova stavka ne ispuni i u našoj zemlji, ne treba očekivati veliku popularnost ovog vida komunikacije, čak i pored svih očiglednih prednosti koje poseduje.
Iako je situacija daleko bolja nego pre nekoliko godina, i dalje veliki broj provajdera VoIP usluge širom sveta ne poštuje globalni standard E.164 za potrebe telefonske numeracije, pomoću koga se određuju pozivni i fiksni brojevi. Iako se ovo možda i ne čini kao previše važan problem, može predstavljati veoma ozbilnu prepreku daljem širenju populatnosti ove usluge, pre svega jer je trenutak u kome će biti moguće potpuno zameniti standardnu telefoniju VoIP uslugom veoma daleko (ako uopšte ikada i dođe). Poštovanje ovih standarda je veoma važno kako bi se izbegla konfuzija i velika raznolikost “virtuelnih” telefonskih brojeva dodeljenih korisnicima od strane VoIP provajdera.
Ne treba smetnuti sa uma ni potrebu neprestanog električnog napajanja svih delova sistema. Kako je za obavljanje VoIP poziva neophodna internet komunikacija, korišćenje UPS-eva ili agregata je neminovnost ukoliko ne želite da ostanete bez ovog načina za komunikaciju. Ovo naravno nije slučaj sa standardnom telefonijom, budući da ona radi nezavisno od strujne mreže, i aparat se napaja malom količinom struje koja svakako prolazi kroz telefonsku instalaciju. Naravno, kombinacija dva sistema se i dalje preporučuje, budući da se na taj način obezbeđujete od eventualnih ispada u mreži električnog napajanja.
Još jedno polje u kome je napredak više nego primetan, ali prostora za dalja unapređenja i dalje ima, jeste kvalitet usluge. Jednostavno rečeno, previše faktora je “u igri”, uključujući kvalitet internet konekcije, hardvera u vašem računaru, opterećenosti računarske mreže, pa i lokacije koju pozivate. Kako VoIP u potpunosti zavisi od internet konekcije, kvalitet usluge je u direktnoj korelaciji sa kvalitetom i pouzdanošću usluge koju dobijate od svog internet provajdera. Istovremeno, ukoliko je mreža opterećena drugim stvarima, ili je računar zauzet drugim poslom, kvalitet može brzo – i veoma značajno – opasti, čak do nivoa na kome je normalno obavljanje poziva praktično nemoguće. Naravno, pametno osmišljavanje mreže, dodatna organizacija posla i izbor pouzdanog provajdera mnoge od ovih potencijalnih problema mogu svesti na najmanju moguću meru, ali ih za sada nije moguće u potpunosti i eliminisati.
Kao i svi vidovi komunikacije putem interneta, jedna od glavnih zamerki VoIP tehnologiji je pitanje nedovoljne bezbednosti, a u slučaju VoIP-a ovo može biti i najveći od svih problema. Ukoliko se vi ili vaš internet provajder nađete pod DDoS napadom, ni vaša VoIP tehnologija realno neće biti upotrebljiva, što može biti veoma veliki problem ukoliko je veća kompanija u pitanju. Mogućnost da haker provaljivanjem šifre dođe do mogućnosti da preslušava pozive, pristupi telefonskoj sekretarici ili sazna druge poverljive podatke svakako nije nešto što će se dopasti kako menadžerima, tako i korisnicima. Naravno, pitanje je koliko je ova pretnja realna u pojedinim situacijama, ali niko ne može poreći da nije moguća, što je često i jedini parametar koji je važan. U svrhu dodatne zaštite razvijeni su brojni dodatni protokoli koji kroz implementaciju dodatnih zaštitnih mehanizama bezbednost podižu na viši nivo. Ovi mehanizmi uključuju posebne algoritme za kompresijuaudio signala, ali i klasične mehanizme za enkripciju sadržaja, što je posebno vidljivo u slučaju državnih ili vojnih struktura, koje koriste Voice over Secure IP (VoSIP), Secure Voice over IP (SVoIP), i Secure Voice over Secure IP (SVoSIP) za obezbeđivanje maksimalne bezbednosti poverljivih komunikacija. Naravno, ni jedan vid komunikacije nije apsolutno bezbedan, ali je sasvim očigledno da se velika sredstva i napori ulažu kako bi se bezbednost postigla na zadovoljavajući nivo.
Kada su VoIP pozivi u pitanju, daleko najveći broj obavljenih širom sveta otpada na one “upakovane” u standardnu internet komunikaciju, kao nadgradnju popularnih sistema za razmenu instant poruka. Najveći broj korisnika internet telefoniju na računarima poistovećuje sa kompanijom Skype Limited i njihovim softverom istog imena, inicijalno predstavljenim pre pet godina. Ovaj softver omogućava besplatnu glasovnu internet komunikaciju sa drugim pretplatnicima širom sveta koji poseduju računar i nalog, dok se pozivi ka fiksnim i mobilnim mrežama naplaćuju. Cena poziva zavisi od zemlje koja se poziva i u direktnoj je vezi sa razvojem telekomunikacione infrastrukture. Tako će vas minut razgovora sa tehnološki razvijenim zemljama u proseku koštati samo nekoliko dinara, ali treba biti i pažljiv,jer ta cifra može biti i daleko veća u slučaju poziva ka nekoj od egzotičnih ostrvskih državica. Sistem funkcioniše po principu kupovine kredita, koji potom trošite na pozive, na isti način kako se to tarifira u prepaid mobilnoj telefoniji. Najlakši način da do ovog kredita i dođete je korišćenje platne kartice za kupovinu putem interneta, a onim korisnicima koji nisu u mogućnosti da koriste ovaj vid plaćanja veći broj domaćih kompanija nudi uslugu uplate kredita. Ipak, ovaj vid razgovora ima i jednu manu, a to je neophodnost posedovanja PC računara i mikrofona radi obavljanja razgovora.
Kao nadgradnju ovog vida komunikacije možemo posmatrati sve popularnije Skype telefone – žičane ili bežične uređaje koji se sa računarom spajaju putem USB priključka, i po instalaciji odgovarajućeg softvera preuzimaju kontrolu nad Skype aplikacijom. Veći broj različitih modela moguće je kupiti i u Srbiji, kao i posebne razdelnike koji će standardnom telefonu omogućiti da koristi Skype servis. Naravno, čak i u našoj zemlji moguće je kupiti i standardne VoIP telefone, uz koje dobijate i sopstveni telefonski broj. Usluga nudi nekoliko provajdera, a i Telekom već neko vreme prodaje kartice pomoću kojih je, po principu kredita i korišćenjem standardnog telefonskog aparata, moguće po daleko povoljnijoj ceni obavljati međunarodne razgovore.
Ono u šta uopšte ne sumnjamo je da VoIP tehnologiji pripada budućnost, što dokazuje i sve veći broj pretplatnika širom sveta, kao i ukupna vrednost ovog tržišta. U SAD, koja je u ovoj sferi svakako najdalje, trenutno postoji više od 20 miliona korisnika ove usluge, što i dalje predstavlja relativno mali procenat od ukupnog broja instaliranih telefonskih linija, ali istovremeno predstavlja značajno uvećanje u odnosu na prethodne godine. Primetan je trend da se većina korisnika odlučuje da zakupi ovaj način komunikacije u paketu sa drugim uslugama, pre svega instalacijom broadband interneta i IP televizije. Ipak, kako trenutno stoje stvari, budućnost ove tehnologije je mnogo svetlija – prema podacima kompanije za istraživanje telekomunikacionog tržišta In-Stat, do 2013. godine broj VoIP korisnika širom sveta će narasti na gotovo 300 miliona, sa ukupnom vrednošću koja će prevazići 35 milijardi dolara, i sve to uz ogroman potencijal daljeg rasta.Usporenje rasta bi eventualno mogli da donesu novi propisi i takse kojima bi kompanije što pružaju VoIP usluge bile izjednačene sa drugim lokalnim telekomunikacionim kompanijama, dižući cenu osnovne pretplate. Ipak, već pomenute komparativne prednosti, kao i niža cena korišćenja, trebali bi da omoguće stabilan rast VoIP tržišta, što je još jedan razlog da se i Srbija priključi ovom svetskom trendu.
