Canon EOS 60D (Canon 60 D)

Nebojša Milanović, dipl.el.ing.

Razloga za to ima mnogo, a osim pomenutih može se skrenuti pažnja i na činjenicu da srednja DSLR klasa daje veoma dobar odnos kvaliteta i cene a i da nju čine pouzdani aparati sposobni za vrlo raznovrsne zadatke. Sve to grupaciju njenih potencijalnih korisnika značajno povećava, a i kupovinom nekog od modela te klase novopečeni vlasnik je siguran da mu aparat neće ubrzo zastariti čime bi se njegova investicija učinila promašenom.

Slično kao i druge, i tu klasu smo dobro pokrili testovima, pomenuću veliki uporedni test Canona 30D sa Nikonima D200 i D80, zatim zasebne testove Canona 40D, Nikona D300, ali i zanimljivog Olympusa E-3, a postoji i kratak prikaz trenutno najjačeg aparata iz te grupacije Canona 7D.

Popularnost te klase uslovljava da se svi proizvođači trude da u njoj pruže svoj maksimum, što smi imali prilike više puta da vidimo, a ona čini i dobar deo prestiža između brendova. Ko duže prati digitalnu foto-tehniku lako će se prisetiti da su izlasci Nikona D 200, D 300, ali i Canona 7D predstavljali male revolucije na digitalnoj SLR sceni. Štaviše, svi oni su u svrhu širenja palete modela kasnije dobili i svoju “mlađu braću” tj. aparate koji su samo mehanički slabij, a u električnom pogledu jednaki sa njima (podsetiću da su to Nikon D80, D90 i Canon 550D respekivno), što je dodatni dokaz da su projektanti izvornih aparata uradili odličan posao.

Zanimljivo je da, iako je ranije bio inferioran po pitanju širine palete modela, Nikon trenutno u ovoj klasi ima veći izbor od Canona, jer su na raspolaganju D90, D5000 (mada oba na “zalasku karijere”), zatim novi D3100, D7000 i obnovljeni D300s.

Canon je to uočio i nije trebalo dugo čekati da i on popuni svoju prilično veliku prazninu između 7D i 550D. Pre nekoliko nedelja svetlost dana ugledao je model kome je baš to namena: da pridobije one kojima je 550D isuviše mali i neudoban (prvenstveno za držanje, a i za dugotrajniji rad generalno), a 7D je im je suviše velik, težak i skup. To je model 60D. Iako imenom nastavlja nomenklaturu legendarne xxD klase, realno je po mehaničkim osobinama nešto ispod njih (dok je 7D je iznad njih), što ga smešta tačno u sredinu između 7D i 550D, a to je i bilo potrebno. Pogledajmo kako je koncipiran i šta zapravo nudi:

Osnovni tehnički podaci:

    * 18 Mp, 5184 x 3456 piksela, CMOS senzor 22,3 x 14,9 mm, crop faktor 1,6x, samočišćenje senzora
    * DIGIC IV procesor
    * 9 fokus tačaka, sve krstaste
    * Dual merenje svetla u 63 zone, 6,5% parcijalno merenje, spot merenje 2,8% u centru
    * “Živi” prikaz slike, 100% pokrivanja
    * Mehanički zatvarač, min. eksp. 1/8000s, sinhronizacija blica na min. 1/250s
    * Tražilo: pentaprizma, očna tačka 22 mm, 96% pokrivanja, uvećanje 0,95x
    * 5,3 snimaka u sekundi
    * Bafer do 58 JPEG snimka u najvišem kvalitetu
    * ISO raspon 100-12800, ISO pozicija stalno vidljiva u tražilu
    * Podešavanje nivoa unutrašnje redukcije šuma
    * Bežična kontrola bliceva
    * Fino podešavanje balansa belog u Kelvinima, WB breketing, WB shift (pomeranje WB radne tačke)
    * Highlight Tone Priority (čuvanje snimaka od “pregorevanja”)
    * Snimanje HD video materijala u punoj HD 1920×1080 rezoluciji  sa 30 slika u sekundi, manuelno podešavanje nivoa zvuka
    * 3″ potpuno obrtni LCD ekran, 3:2 odnos stranica, 1,040.000 piksela, anti-refleks, ugao gledanja 160 stepeni
    * RGB histogram
    * Težina sa baterijom i memorijskom karticom: 755 grama

 
Pakovanje:
 

Jedno je od bogatijih za DSLR aparate. Ovde je snimljen sa EF-S 18-200 IS objektivom koji je jedna od više kit-opcija. Uočavamo širok, nešto luksizniji kaiš za nošenje i punjač za “pametnu” bateriju (daje precizan nivo napunjenosti).

Spoljni izgled

Najpre ćemo ga dobro osmotriti spolja, jer se tu kriju mnoge od razlika u odnosu na 550D.  “Ispod hauba” su sličniji.
 

Ovde je sa jednim od dva objektiva sa kojima je bio na testu, to je EF-S 18-200 IS. Iako će neki u prvi mah odmahnuti rukom misleći da je to nedovoljno kvalitetan objektiv za 60D (i ja sam isprva pomislio), videćemo da li je tako.
 

Celokupni oblik je skladan, a balans je vrlo dobar.
 

Na zadnjoj strani vidimo jednu novost kada su u pitanju Canon DSLR aparati. To je pokretni ekran, nešto što nijedan refleksni aparat ovog proizvođača do sada nije imao (za razliku od kompaktnih modela, gde se veći broj njih time može pohvaliti).
 

Ekran je potpuno obrtan sa osovinom sa leve strane, što je najpovoljniji način montaže.
 

Još bitnije od toga je da se radi o identičnom panelu kao na 550D. To je trenutno najbolji ekran u ovoj klasi uopšte.
 

Zadnji kontrolni točak je poznato obeležje Canon xxD i xD linije. Nije bilo sumnje da će ga i 60D naslediti.
 

Drugi objektiv je jeftini, ali kao žilet oštri Canon EF 50 f1,8. On je ranije već testiran, ali na optički relativno slabo zahtevnom Canonu 30D. U ovom testu ćemo videti njegova sadašnja postignuća sa optički veoma “gladnim” 18Mp senzorom ugrađenim u 60D.
 

Rukohvat je, za razliku od 550D, masivan i potpuno gumiran, što je jedna od najvećih i najvažnijih razlika u odnosu na mlađeg brata.
 

60D nastavlja tradiciju svojih prethodnika i po pitanju monohromatskog statusnog ekrana sa gornje strane. On je sada nešto manjih dimenzija i sa par podataka manje nego ranije, kasnije ćemo videti u čemu se te razlike tačno sastoje.
 

Prekidač za uključivanje preuzet sa 7D je još jedna novost u ovoj liniji.

Komande

Ne sećam se da sam nekada za neki DSLR model rekao da je estetski lep
 

60D je prvi za koga to mogu da kažem. Tako je skladnog oblika da pleni odakle god da ga pogledate.
 

Mada upotrebna vrednost malog 50mm f/1,8 nije velika, njegovi optički kvaliteti su nesporni, a veoma niska cena ne ostavlja dilemu u to da li se treba naći u torbi svakog zaljubljenika u zvuk zatvarača.
 

Kada se skine objektiv i pogleda u “utrobu” 60D, vidimo već poznato “krop” ogledalo sa samo 9 fokusnih tačaka. To je malo za model ove klase za 2011. godinu, ali za utehu, sve su krstaste (reaguju i na vertikalne i na horizontalne linije na motivu) i veoma osetljive, o čemu će kasnije više biti reči.

Ispod okidača je senzor za daljinsko okidanje, zatim lampa za redukciju crvenih očiju, a ne za AF pomoć. U tu svrhu se koristi ugrađeni blic, što je davnašnja praksa Canon DSLR modela. Iako to nekome može da zasmeta, blic tu funkciju vrši značajno pouzdanije nego AF lampe koje su i slabije, a i lako mogu biti zaklonjene od strane iole širih objektiva.

Taster za pregled dubinske oštrine je ispod lampice, što je novo mesto za tu komandu, a sa druge strane bajoneta je veliko dugme za odbravljivanje objektiva.

Iznad je dugme za manuelno dizanje ugrađenog blica (koji je istih osobina kao na 550D), a četiri rupice omogućavaju ulazak zvuka u ugrađeni mikrofon.
 

Gornja strana je nešto promenjena u odnosu na ranije, pojednostavljena i delimično efikasnije rešena: svi znamo da se ponekad dešava da se mod rada točkom nehotično promeni, ali kod 60D to nije moguće. Da bi se promenio, sada se mora pritisnuti dugme u njegovom središtu, što u potpunosti eliminiše mogućnost nehotične promene. Pozdravljam ovu promenu.

Ispod njega je prekidač za uključivanje i isključivanje (što je nova pozicija za njega), a još veća novost uočava se sa desne strane. Naime, po prvi put u ovoj liniji modela, dugmad imaju samo po jednu funkciju. Lično, ne sviđa mi se ovo uprošćenje, jer izbacivanje prečica koje su predstavljale direktan pristup komandi za kompenzaciju blica i balans bele boje u brzom radu može da zasmeta. Stvar dodatno pogoršava što na statusnom ekranu nema nikakve indikacije o trenutnoj vrednosti balansa belog, kao i o odabranom formatu zapisa.

Realno, to nisu velike zamerke, jer je sve to veoma jasno ispisano na glavnom ekranu, ali ne bi škodilo da se isto to ima i na statusnom i da se tome može pristupiti prečicom, posebno što ostavljanje tih funkcija nimalo ne poskupljuju aparat jer se to rešava softverski. Ali namena ovakvih osiromašenja je jasna i već više puta viđena na Canon aparatima, a to je smanjenje konkurencije skupljim modelima u kući (konkretno 7D u ovom slučaju).
 

Bočne strane pokazuju masivno gumiranje radi dobrog hvata. 60D se bukvalno “lepi” za ruku, što je veoma pohvalno. Mesto za palac je udobno i duboko profilisano što dodatno povećava sigurnost hvata.
 

Zadnja strana je takođe pojednostavljena u odnosu na ranije xxD i xD modele. Pored obrtnog ekrana najpre primećujemo nedostatak “džojstika” za odabir fokusne tačke, što je sada povereno kružnom prekidaču unutar zadnjeg kontrolnog točka. To je nešto manje precizno rešenje nego popularni “džojstik”. Greške u odabiru tačaka će se u prvo vreme verovatno dešavati, ali posle perioda navikavanja malo ko će se osetiti jače uskraćenim.
 

Pomenuh da je ekran vrhunskog kvaliteta, isti kao na 550D, ali sa zadnje strane vidimo prilično malo kontrola. Nema komande za kompenzaciju blica, a ni direktne kontrole za odabir vrednosti balansa bele boje. One se, kao i sve ostale, vide na ekranu i svima zajedno se pristupa lakim pritiskom na već poznato dugme Q (quick menu).

Kada uđemo u taj “brzi meni” lako dolazimo do željene kontrole i kontrolnim točkom odabiramo željenu vrednost. To je bez sumnje sporije nego direktno biranje, ali ekran je vrlo pregledan i nakon perioda privikavanja podešavanja se vrše relativno brzo.
 

Zadnja strana dodatno pokazuje koliko je grip debeo. Štaviše, baterija ga celog ispunjava, iz čega odmah zaključujemo da je autonomija 60D velika, što se i u praksi potvrđuje. Skoro je dvostruko veća nego kod 550D, što čini jednu od vrednih osobina najnovijeg Canon predstavnika srednje DSLR klase.

Navoj za stativ je naravno metalni i smešten u osu objektiva.

Objektiv Canon EF-S 18-200 mm

Canon 60 D je aparat sa verovatno najdužim spiskom objektiva sa kojim može doći u kitu. Na testu su korišćeni 50mm f/1,8 (za ispitivanje mogućnosti senzora) i novi, predstavljen prošle godine, “univerzalac” EF-S 18-200mm koga do sada nismo pominjali.

Iako je već na prvi pogled jasno da on ne može da pokaže sve mogućnosti senzora 60D, iskoristićemo ovaj test da se pobliže upoznamo i sa njim. Iako već njegov raspon ukazuje da optičke osobine takvih objektiva mogu biti najviše prosečne, malo koji korisnik, naročito niže do srednje klase DSLR modela, ne poželi da na svom ljubimcu bar ponekad ima istovremeno pokriven opseg od 29-320mm (ekv.) koji realno zadovoljava najmanje 95% njegovih potreba.

Pogledaćemo ga još malo pobliže samog, a i montiranog na 60D:
 

Prečnik filtera je 72mm, a prednji element ne rotora prilikom fokusiranja što upotrebu polarizacionih filtera čini nesmetanom.
 

Zadnji deo je kvalitetno izrađen.
 

Ovde je u istoj razmeri prikazan maksimalni uvučen (na 18mm) i izvučen (na 200mm). Za ovaj raspon ništa manje izvlačenje nismo ni očekivali.
 

Optička stabilizacija je sada praktično obavezna:
 

Evo i krupnijeg detalja:
 

Treba voditi računa o radu stabilizatora i ne skidati objektiv sa tela dok je on uključen, a obavezno ga isključivati prilikom snimanja sa stativa.

Snimanje, meniji, ergonomija, mogućnosti

Utisak koji ćete dobiti koristeći 60D u dobroj meri zavisi sa kog aparata ste prešli na njega. Ako ste pre njega duže koristili xxxD seriju, već na prvi dohvat osećaj koji 60D proizvodi  u ruci značajno je bolji nego bilo koji model te linije, pa čak i novi 550D. To je posledica dve stvari: daleko boljeg, većeg i svetlijeg tražila, i boljeg hvata, koji je posledica ergonomskog oblika tela i debelog gumiranog rukohvata. U vezi sa tražilom posebno bih napomenuo produženu očnu tačku u odnosu na 550D (rastojanja sa kog se u tražilu može videti pun kadar), što će posebno prijati fotografima koji nose naočare. Zaista je znatno lakše i preciznije kadrirati sa 60D nego sa 550D.

To je sa aspekta korisnika xxxD aparata, a oni koji su na 60D prešli sa xxD i xD serija na dobra tražila su se već navikli. Oni će prvo primetiti smanjenu težinu 60D, a razlog tome je novost u vidu odsustva metala u izradi kućišta. Naime, kućište 60D je izrađeno od plastike (ispod koje je naravno metalna šasija), ali prvoklasnog kvaliteta i veoma čvrste. Nikakve “cvrčke” ili pucketanja nisam uočio ni posle višenedeljnog korišćenja i više jačih pokušaja uvijanja, tako da nemam nikakvu primedbu na ovu promenu koju je Canon uveo u xxD klasu.

Naravno, neki koji se “kunu u metal” će možda imati drugačije mišljenje, ali smatram da dobitak u smanjenju težine i povoljnijoj ceni (koja još nije na onom nivou na kom bi trebala da bude, verujem da nećemo dugo čekati da dođe na oko 1000 EUR) – premašuje potencijalnu slabost koju telo izrađeno od (veoma kvalitetne) plastike sa sobom nosi.

Da budem još precizniji, od svih aparata ove klase (ne računam 7D i Nikone D300/D300S), 60D mi se doima najbolje urađen, čak solidnije od Nikona D7000, koji na sebi ima podosta metala. Metal sam po sebi ne garantuje čvrstinu i dugotrajnost, bitno kakav je oblik i izrada u celosti, a 60D je tu veoma dobar.

Meniji su već poznati, pregledni i estetski lepi. Podeljeni su u više tabova:
 

Pregled parametara koji se dobija dodirom dugmeta Info je takođe već viđen…
 

…kao i “brzi meni” koji objedinjuje sve najvažnije kontrole koje se često menjaju u radu:
 

Evo i živog prikaza slike u kojem je fokus i dalje spor, mada precizniji nego ranije.

Obrtni ekran omogućava lako kadriranje iznad glave, što u gužvi često može biti korisno.
 

Novost je i “elektronski horizont” koji, naročito manje iskusnim korisnicima, pomaže protiv “curenja” slika u stranu:
 

Još jedna novost koja se kod Canon aparata po prvi put ima na 60D, je mogućnost RAW razvijanja u samom aparatu. Iako će se ona realno (vrlo) retko koristiti, nije na odmet da takva mogućnost postoji. Mnogo korisniji je već poznati fullHD video sa 30 slika u sekundi koji je takvog kvaliteta za zasenjuje mnoge filmske kamere.

Naravno, ovde govorim samo o suvom kvalitetu snimka, da bi se 60D mogao ozbiljnije koristiti kao kamera potrebno je mnogo dodatne opreme, prvenstveno u svrhu stabilizacije snimka. Ali za ameterska i kućna snimanja video na 60D itekako može da posluži, naročito zbog toga što obrtni ekran pruža i mogućnost kadriranja iz različitih rakursa, a i lako držanje sa dve ruke (pri čemu leva ruka drži ekran), koje je već samo po sebi mnogo stabilnije od držanj jednom rukom i kadriranja kroz fiksni ekran. Osim toga, ekspoziciju i novo zvuka je moguće manuelno setovati, što je često potrebno da bi dobili tačno onakav snimak kakav želimo.

Međutim, jedna, i to prilično iritabilna mana po pitanju video snimanja koja je smetala i na 550D, ostala je i na 60D. To je nedostatak direktne Start/Stop komande za video snimanje. Nju ima 7D, ali kod 60D, isto kao i kod najmanjeg “brata po senzoru”, potrebno je prvo točkom za odabir modova rada ući u video režim – pa tek onda snimati. Nikon aparati, čak i jeftini D5000, to imaju bolje rešeno.

Ovo se ne može nazvati propustom nego nečim što smo kod Canon aparata već viđali, a to je namerno izostavljanje pojedinih funkcija da se ne bi ugrozila prodaja skupljeg modela.

Još jedan od detalja koji je po meni nepravdano izostavljen je direktna kontrola relativno često potrebne kompenzacije jačine blica. Srećom ona se može dodeliti dugmetu SET, za šta sam se ja odlučio…
 

…ali pošto nema drugog programabilnog dugmeta, onda ostaje da se balans belog podešava iz “brzog menija”. Ko želi, može i obrnuto – da dugmetu SET dodeli WB prečicu, a da komenzaciju blica vrši iz brzog menija. Lično, smatram da bi obe te kontrole trebale imati zasebnu prečicu.

Balans belog ima i podešavanje u Kelvinima…
 

…ali ne bi bilo zgoreg da umesto jedne ima dve ili čak tri custom WB pozicije za one koji često rade na terenu sa dva-tri različita seta rasvete. To bi im ubrzalo rad i učinilo ga preciznijim.

Rafal je sa 5,5 snimaka u sekundi slabiji nego na 7D, ali znatno bolji nego na 550D (i to sa samo jednim DIGIC IV procesorom, podsećam da 7D ima dva). To je sasvim solidan rezultat za aparat ove klase.

Sve kombinacije simultanog RAW + JPEG snimanja su podržane:
 

Kao što smo videli, ono zbog čega će neki sigurno negodovati su spoljne kontrole na 60D. Njih je manje nego u ranijim xxD i xD telima, i to je u suštini  jedino što se 60D može prigovoriti. Kažem može, ali ne i mora, jer lični utisak zavisi i od očekivanja, i od onoga na šta ste navikli. Naprosto, ovaj aparat je bolje posmatrati kao unapređeni 550D, a ne kao osiromašeni 7D (mada je i to tačno), i onda se o njemu može steći pravilniji utisak.

Lično, zameram nekoliko detalja: najpre što nema kontrole za direktno započinjanje video snimanja nego se mora točkom za odabir modova najpre ući u video-mod rada, a zatim što nema kontrole za balans bele boje niti indikacije te funkcije na statusnom ekranu. Nije ona daleko, njoj se lako pristupa pomogu komande Q i brzog menija, ali bi ipak bilo bolje da za to postoji posebna kontrola. Nema ni komande za kompenzaciju blica, uteha je što se ta funkcija može dodeliti dugmetu SET u središtu zadnjeg kontrolnog točka. Njemu  se može dodeliti jedna od više funkcija (može i WB), lično mislim da kompenzacija blica ima najviše smisla.

Još jedna stvar koja ponekad može da zatreba na 60D ne postoji: to je AF kalibracija za objektive. Ali realno, ona vam neće mnogo nedostajati iz prostog razloga što ako želite maksimalni kvalitet morate koristiti (vrlo) kvalitetne objektive, a njima je AF kalibracija retko kada potrebna.

AF tačaka ima samo devet, ali sve su krstaste, što pomaže prilikom praćenja pokretnih motiva, naročito u odnosu na 550D (čija je krstasta samo središnja). Ali treba reći da je Nikon tu još dosta bolji jer D7000 ima 19 AF tačaka, a D300 i D300S svih 51!

Odabir se vrši jednostavno:
 

Izbačen je poznati “džojstik” i sada se odabir fokusne tačke vrši kontrolerom unutar zadnjeg kontrolnog točka. Korisnici navikli na džojstik će isprva negodovati jer se moraju navikavati na novi način odabira, posebno što je on nešto slabije precizan nego džojstik.

Autonomija snimanja 60D je odlična, jer 60D deli istu bateriju sa 7D i 5D Mark II. Sa uobičajenim načinom upotrebe sasvim lako se prelazi 1000 snimaka po punjenju, što je daleko iznad onoga što ostvaruje 550D. Pored toga, indikacija nivoa napunjenosti baterije je vrlo precizna, što je takođe važno.

Upotrebljivost u različitim situacijama, primeri

60D sa objektivom Canon EF-S 18-200 je univerzalan aparat, sposoban za raznovrsne zadatke. Evo nekoliko primera za početak, najpre iz pozorišta:
 

Tu je i maestralna Mirjana Karanović…
 

…a glumačku ekipu predvodio je Nebojša Glogovac:
 

Evo jednog momenta koji ilustruje snagu stabilizatora na EF-S 18-200 IS. Kao i drugi, i taj snimak napravljen je direktno iz ruke bez oslonca. Iako iskustvo u ovakvim slučajevima igra dosta veliku ulogu, bez kvalitetnog stabilizatora to ne bi bilo moguće učiniti:

176mm (ekv.), ekspozicija 1/10s:
 

Ovo je skoro 20 puta duža ekspozicija od najduže koja se preporučuje za ovu žižnu daljinu. Nesumnjivo da je stabilizator na EF-S 18-200 IS vrlo snažan.

Dnevno svetlo:
 

Vrlo dobra reprodukcija boja.

Nekoliko primera sa 50mmm f1,8, najpre na dnevnom svetlu:
 

100% crop
 

Slika je u Canon stilu, meka a oštra, puna detalja. Ipak, osnovna namena ovog mališana su snimanja pod slabim svetlom i u zatvorenim prostorijama:
 

Ekvivalentnih 80mm na 60D pomoći će da budete neprimetni:
 

Obrtni ekran je uvek korisna stvar jer omogućava snimanja iz najrazličitijih rakursa. Često je potrebno napraviti snimak iznad glave da bi se ili nadvisila gužva ili bolje prikazala dubina prostorije:
 

60D je testiran sa blicom Canon EX 580 II, što je trenutno vrhunski Canon model. Njegova jačina nije upitna, ali sam ih u radu podvrgavao vrlo različitim kadrovima i moram reći da je kombinacija EX 580 II sa 60D naprosto savršena. Nijedna greška se nije desila, i to bez obzira na strukturu i tonalitet kadra.

Nema “prepaljivanja” ni kada je pozadina tamna:
 

Ni Deda Mraz sa belom bradom (i to u središtu kadra) ga nije zbunio da podeksponira..
 

…a ni potpuno crni “kapetan Kuka” iza koga je taman prazan prostor ga nije naveo da preeksponira lice:
 

Zaista odlično doziranje svetla, bravo. Setimo se da su Canonu ovakve situacije ranije predstavljale teškoću (Nikon je tu bio dosta bolji), ali vidimo da je najnovije E-TTL II doziranje bljeska i u najtežim situacijama vrlo precizno.

Kvalitet fotografija, standardni test kadar, poređenje objektiva

Već standardni test kadar pokazaće dosta po pitanju efektivne rezolucije i razlučivosti detalja. Uradićemo ga najpre sa objektivom EF 50mm f/1,8, a onda i sa EF-S 18-200 IS, na najširoj i najužoj zum poziciji.

50mm:
 

100% crop:
 

18-200 IS, najširi položaj:
 

100% crop:
 

Odlično, velika količina prikazanih detalja.

Najuži položaj (320mm ekv.):
 

100% crop 1:
 

100% crop 2:
 

Ovo je vrlo solidno za objektiv ove klase, čak iznenađujuće dobro, naročito kada se ima u vidu na kolike muke stavlja objektive ekstremno zahtevni 18Mp senzor ugrađen u 60D.

Ali kao ilustraciju da je i pored evidentnih optičkih kvaliteta za svoju klasu, EF-S 18-200 IS inferioran u odnosu čak i na najjeftinije fiksne objektive, pogledaćemo uporedno poređenje njega sa 50mm f/1,8 objektivom u centru i na periferiji kadra:

100% isečci:

EF 50mm f/1,8, 100% crop, centar:
 

EF-S 18-200 IS:
 

Periferija formata, 50mm f1,8:
 

EF-S 18-200 IS:
 

Evidentno slabije, mada ne previše, pri čemu prijatno iznenađuje rezultat na periferiji formata, što je “Ahilova peta” svih ultra-zum objektiva.

EF-S 18-200 IS je vrlo uravnotežen objektiv koji solidne optičke karakteristike u najvećoj meri zadržava na celom rasponu i na većini formata kadra.

Verujem da je najbolji u toj klasi, neznatno bolji i od Nikkora 18-200 VR, kome ipak treba odati priznanje zbog toga što je bio prvi takav objektiv i usrećio hiljade korisnika koji na svom DSLR telu žele all-on-one objektiv.

Kvalitet fotografija 2, hromatske aberacije (najnepovoljniji slučaj)

Očigledno da je kvalitet fotografija jedno od najjačih oružja 60D, i to ne samo njega, isto važi i za 550D i 7D sa kojima deli isti senzor.

Još nekoliko JPEG primera:
 

100% crop:
 

100% crop:
 

Odlična unutrašnja obrada i praktično odsustvo šuma i u najtamnijim partijama kadra. Vrhunski u ovoj klasi.

Jedina mrlja na kvalitetu slike 60D, ali i svakog drugog Canona, su u testovima već više puta pominjane hromatske aberacije. Nema ih previše (zavisi od objektiva i otvora blende sa kojim se radi), ali ostaje nejasno zašto Canon ne krene stopama Nikona i nekih drugih proizvođača koji ova izobličenja već u aparatu praktično u potpunosti uklanjaju.

Kao ilustraciju njihovog najtežeg oblika (u svim drugim situacijama ima ih manje), a to će biti i svojevrstan mini-test jeftinog Canon EF 50mm f/1,8 objektiva po pitanju oštrine, aberacija i preciznosti fokusa, napravićemo nekoliko uzastopnih snimaka istog kadra sa različitom blendom.

Ceo snimak:
 

f1,8, 100% crop:
 

f2
 

f2.2

f2.5
 

f2.8
 

f3.2
 

f3.5
 

f4
 

Ovo smo već videli u uporednom testu ovog objektiva sa Nikon pandanom na kome je u ovoj disciplini on ubedljivo pobedio. I ovaj put se ovaj jeftini objektiv pokazao vrlo solidno.

Fokus je precizan a oštrina i definicija slike vrlo dobra. Bilo bi još bolje kada bi i unutrašnja obrada aparata eliminacijom hromatskih aberacija pomogla u ovim (realno retkim) situacijama u kojima objektivi ne mogu da sakriju svoje optičke nesavršenosti.

Kvalitet fotografija 3, JPEG vs. RAW

Osim već standardno vrhunskog JPEG izlaza koji godinama karakteriše Canon aparate i predstavlja praktično njihovo drugo ime, važno je reći da ovaj brend u pakovanju svih svojih DSLR modela besplatno daje i vrlo kvalitetan softver za RAW konverziju po imenom Canon Digital Photo Proffesional (skraćeno Canon DPP). U potpunosti je usaglašen sa unutrašnjom obradom aparata (mnoge funkcije su im jednake), a omogućava izvlačenje krajnjih dometa svakog snimka, ali i fleksibilnost i otpornost na greške koje su radom u JPEG formatu često neminovne.

Evo nekoliko primera kako radi Canon DPP. Posmatraćemo 100% isečke u standard JPEG formatu i u RAW formatu “razvijenom” na standard podešavanjima.

Ceo snimak 1:
 

100% crop, JPEG iz aparata
 

100% crop, RAW
 

Ceo snimak 2:
 

100% crop, JPEG iz aparata
 

100% crop, RAW
 

Ceo snimak 3:
 

100% crop, JPEG iz aparata
 

100% crop, RAW
 

Stvar je potpuno jasna. Slika na ovaj način izvedena iz RAW fajla na sebi praktično nema posledica unutrašnje obrade, a prikazuje veliku količinu najfinijih detalja. Samim tim, ona je vrlo pogodan materijal za dalju obradu.

Ali pored toga ponovo vidimo da je i JPEG format kod Canona na vrhunskom nivou. Napominjem da se smanjenjem intenziteta parametara unutrašnje obrade ona može približiti RAW slici, ali ko želi da u obradi isteruje maksimum, najbolje da odmah ide na RAW format.

Kvalitet JPEG oštrenja

Videli smo i sada, mada to nije ništa novo, da je osim već pomenutog nedostatka eliminacije hromatskih aberacija unutrašnja obrada na Canon aparatima veoma sofisticirana.

Da bi napravili još jednu proveru toga, variraćemo intenzitet unutrašnjeg oštrenja od nule (bez oštrenja) do maksimalne vrednosti. Oblačan dan sa slabim kontrastom, ali i prisutnim snegom će biti odličan “materijal” za to.

Oštrenje 0, 100% crop:
 

1
 

2
 

3
 

4
 

5
 

6
 

7
 

I sa poslednjim, do sada najgušće “pakovanim” 18Mp senzorom Canon održava precizno doziranje nivoa oštrenja i proizvodi vrlo malu količinu neželjenih artefakata i to samo na višim vrednostima oštrenja.

Srednje vrednosti koje se u radu najčešće koriste su vrlo dobro balansirane i sa visokim nivoima detalja.

ISO test – dan

Međutim, koliko je snežni dan dobar za ispitivanje kvaliteta oštrenja, toliko je loš je za ispitivanje nivoa šuma.

Taj parametar ćemo proveriti na pogodnijem kadru koji sadrži različite površine na kojima se šum i lako izdvaja od pozadine, i precizno vidi koliku količinu izobličenja unosi u zapis.

ISO 100, 100% crop:
 

ISO 200
 

ISO 400
 

ISO 800
 

ISO 1600
 

Ovo je odlično. Do ISO 1600 veoma mali gubitak detalja i unos izobličenja.

ISO 3200
 

Na ovoj vrednosti šum značajnije počinje da se vidi, ali je slika i dalje sasvim upotrebljiva.

ISO 6400
 

Uz dobru obradu se i iz ove vrednosti može dobiti solidan print manje površine (podsećam da je 18Mp fajl ogroman i da se njegovim sažimanjem šum u značajnoj meri gubi).

ISO 12800
 

Ovu vrednost bih ipak izbegavao, previše je to za 18 Mp APS-C senzor. Nikon je tu neznatno bolji, kod njegovih najnovijih modela uz pažljivu obradu i ona se u nuždi može koristiti.

ISO test – noć

Ali za najbolji test ovog tipa ipak je najpogodniji noćni podeskponirani kadar, jer on pokazuje i najmanju prisutnost šuma:

ISO 100, 100% crop
 

Odlična slika, praktično ista kao da je u pitanju samo 6 ili 8 Mp. Osim toga, prijatno iznenađuje i solidno visok nivo konturne oštrine objektiva EF-S 18-200 IS.

ISO 200
 

ISO 400
 

ISO 800
 

ISO 1600
 

Kao što smo već videli, do ove vrednosti skoro da nema gubitaka detalja.

ISO 3200
 

Evo iste situacije kao u testu 550 D, gde smo na ovoj poziciji primetili prvi značajan skok nivoa šuma. To ne čudi, jer je senzor i obrada ista.

ISO 6400
 

Uz značajno smanjenje formata i pažljivu obradu, ovo bi bila krajnja vrednost koja se u ovim uslovima isplati koristiti.

ISO 12800
 

Već smo i na dnevnom snimku videli da na poslednjoj ISO poziciji slika previše gubi na definiciji. Na noćnom kadru je još gore, ona ovde poprima osobine akvarela čime ovu ISO vrednost praktično eliminiše sa spiska upotrebljivih.

Kvalitet filtracije šuma

Što se tiče apsolutnog nivoa šuma, precizno smo videli njegov razvoj, a  rezultat koji smo dobili je u samom vrhu trenutnih postignuća APS-C senzora.

Međutim, to nije sve: iako se odlično nosi sa šumom, Canon već po tradiciji nudi i vrlo precizan odabir nivoa intenziteta unutrašnjeg čišćenja, što ćemo proveriti na narednom ispitivanju.

Za ovo testiranje koristio sam mali ali kao žilet oštri EF 50mm f/1,8.

ISO 1600, nivo čišćenja 0, 100% crop
 

Nivo 1
 

Nivo 2
 

Nivo 3
 

Vrhunska oštrina po pikselu, nizak ukupan šum i vrlo precizno doziranje nivoa filtriranja šuma. Izuzetan rezultat.

ISO 3200, čišćenje 0, 100% crop
 

Nivo 1
 

Nivo 2
 

Nivo 3
 

Sličan kvalitet izlaza, uz očekivano viši nivo ukupnog šuma.
 
ISO 6400, čišćenje 0, 100% crop
 

Nivo 1
 

Nivo 2
 

Nivo 3
 

Ovo su tri najviše ISO vrednosti koje se u praksi koriste (poziciju 12800 ne računam) iz kojih vidimo da bilo koja kombinacija, što ISO vrednosti, što intenziteta čišćenja, daje maksimalno kvalitetan rezultat za date početne uslove.

On je još bolji ako se setimo da 60D i oba njegova “brata po senzoru” imaju najmanju površinu elementarnog piksela u DSLR svetu. To ukazuje na vrlo sofisticiranu tehnologiju izrade senzora, ali i unutrašnju obradu.

Konačna ocena i zaključak

Šta je dobro:

    * Vrlo velika količina prikazanih detalja, zajedno sa 7D i 550D deli i dalje najvišu rezoluciju u klasi
    * Nizak nivo šuma u odnosu na rezoluciju, do ISO 1600 veoma mali pad količine detalja
    * Vrlo brz i precizan autofokus, dobar i sa slabim svetlom
    * Odlično optičko tražilo, znatno veće i svetlije nego kod 550D, pogodno za osobe sa naočarima
    * Ergonomski oblik tela, stabilno i udobno ležanje u ruci, široki i potpuno gumirani grip
    * Bez obzira na polikarbonatno telo, precizna izrada, dobra čvrstina
    * Merenje svetla bez greške, pravilno doziranje blica (u paru sa EX 580 II)
    * Odličan burst mod (oko 5,5 snimka u sekundi), mogućnost odabira manje brzine
    * Precizno određivanje balansa bele boje u Kelvinima, WB shift, WB bracketing
    * Potpuno obrtni LCD ekran odnosa strana 3:2, dijagonale 3 inča, visoke rezolucije i vrhunskog kvaliteta
    * Pregledni i jasni meniji
    * Opcija protiv “pregorevanja” svetlih delova slike
    * Mogućnost uklanjanja vinjetiranja objektiva
    * Puni HD video rezulucije 1920×1080 piksela sa 30 slika u sekundi, visokog kvaliteta
    * Mogućnost RAW razvijanja u aparatu
    * Manuelna kontrola ekspozicije kod video snimanja, mogućnost priključenja eksternog mikrofona, mogućnost bazične obrade klipova u aparatu
    * Manuelno podešavanje nivoa zvuka prilikom video snimanja
    * Vrlo snažna “pametna” baterija, odlična autonomija (daleko veća nego kod 550 D)
    * Nastavlja tradiciju da u pakovanju isporučuje kvalitetan softver za RAW konverziju

Šta je moglo biti bolje:

    * Nema komande za trenutno odpočinjanje video snimanja
    * Ništa nije učinjeno po pitanju smanjenja hromatskih aberacija
    * Ne postoji nijedno čisto programabilno dugme za prečicu po izboru
    * Nema direktne kontrole za balans bele boje
    * Na statusnom ekranu nema indikacije o balansu belog i formatu snimanja
    * Ukinuta funkcija za fino podešavanje AF sistema
    * Nema direktne prečice za kompenzaciju blica (ali se ta ili WB prečica može dodeliti dugmetu SET)
    * AF sistem ima samo 9 senzora (mada krstastih) što je manje od konkurencije, Nikona pogotovo
    * Na ISO 3200 nagliji rast šuma
    * Fokus u “živom” prikazu slike i dalje spor (ali precizan)

Kao što vidite obe, i lista vrlina, i lista detalja koji su mogli biti bolje urađeni su dugačke, što na prvi pogled zbunjuje. To je privid, jer brojnost obe vrste stavki potiče od postojanja više uglova iz kojih se ovaj aparat može posmatrati. A kakav će definitivni utisak on ostaviti na Vas lično, najviše zavisi od ugla iz koga ga Vi gledate.

Ako ga posmatrate iz onoga koji je najlogičniji, a to je onaj na koji sugeriše njegova oznaka (kao naslednika 50D), imajte u vidu da postoji mogućnost da osim izvanrednog senzora nekim stvarima nećete biti oduševljeni, a pojedinim detaljima možete biti i razočarani.

Međutim, to nije ugao iz koga ovaj model treba gledati. Ako želite aparat koji je pravi i snažni naslednik 50D, sve to što želite, i štošta više od toga – dobićete u modelu 7D. 60D onda nije za Vas.

Ovaj model je za jednu drugu, vrlo brojnu klasu korisnika koja u Canonovom asortimanu do sada nije imala “svoj” aparat. Tu klasu korisnika inženjeri ovog proizvođača su vrlo dobro prepoznali i sa 60D im se po prvi put obraćaju. To je deo onih koji pretežno koriste aparate xxxD klase, a koji godinama negoduju zbog njene loše ergonomije u dužem radu (najviše zbog lošeg hvata i tražila), a pri tome ne žele da izlaze iz te klase i da ulažu u teške, metalne aparate.

60D je bukvalno stvoren za njih, jer on na 550D dodaje upravo to što su oni najviše zamerali – znatno bolji hvat i kvalitetnije tražilo, a usput ubacuje i još nekoliko korisnih opcija kao što su bežična kontrola bliceva, AF sistem sposobniji za rad sa pokretnim motivima, mnogo brži burst mod, obrtni glavni ekran, statusni ekran, “pametna” baterija i znatno bolja autonomija, balans belog u Kelvinima, RAW razvijanje u aparatu itd.

Kao što vidimo, spisak poboljšanja koje 60D donosi u odnosu na 550D je dugačak, čime se on dovodi tačno “na pola puta” između 550D i 7D. Zbog toga ga možemo nazvati i “super Rebel”, odnosno na našem tržištu “super 550D”. Dakle, kada se malo bolje razmisli, čak i ako ne pratite ovu klasu, lako se moglo zaključiti da je upravo ovakav aparat bio potreban, jer je razlika između 550D i 7D, bez obzira na jednakost njihovih senzora i bazične elektronike – velika. Od samog pojavljivanja 7D nedostajao je aparat koji bi bio između xxxD klase i njega.

60D ima upravo tu ulogu i sa njim dolazimo do situacije da i Canon ima ono što Nikon (u liku D300S, D90 i D5000) ima već odavno: tri aparata različite klase sa istim (ili vrlo sličnim) senzorom i bazičnom elektronikom – a sa prilično različitom ergonomijom, mogućnostima i cenom.

Iako je Nikonova ponuda u ovoj klasi trenutno raznovrsnija, jer on od nedavno ima i nove D3100 i D7000 (D90 i D5000 prestaju da se proizvode), Canonova ponuda je veoma jaka, rekao bih još jača, jer njegovi modeli (za razliku od Nikonovih) su vrlo jasno diferencirani i ne preklapaju se ni u čemu. Osim toga, svaki iz Canonovog 18Mp tria za svoju cenu daje veoma mnogo, a potencijalni kupci sada imaju i to zadovoljstvo da precizno odaberu upravo onaj model koji najbolje odgovara njihovim potrebama.

Nebojša Milanović, dipl. el. inž.

Zahvaljujemo se našem partneru, kompaniji BM Fokus, na pravu objave ovog testa na stranicama Benchmark sajta

Sample slike – JPEG
 

Sample slike – RAW