Benchmark Redakcija
Canon PowerShot S1 IS
Canon je proizvođač fotoaparata koji jednostavno voli da svojim raznovrsnim modelima pokrije svaki delić tržišta. Ipak, što se ultrazum kamera tiče, Canon je imao pauzu od gotovo tri godine. Bez obzira na ime, Canon je zaboravljen u celoj priči i morao je bez ikakve sumnje da napravi ili neverovatno kvalitetan, koji odudara od konkurencije, ili sličan aparat, sa nekim dodatnim i jedinstvenim mogućnostima.
Još od Pro 90 IS modela, koji se pojavio pre oko 3 godine, Canon nije ponudio tržištu ultrazum fotoaparat. U to vreme, digitalni fotoaparati se ipak nisu masovno proizvodili, u smislu kao što je to slučaj danas. To je definitivno i razlog što se tada ipak mnogo više sati rada trošilo na projektovanje svakog pojedinačnog modela, nego danas. Samim tim je i Canon Pro 90 IS bio jedan potpun i zaokružen proizvod, koji je u to vreme poprilično odskakao od svog doba, a isto tako nije imao ni dostojnu konkurenciju. Ne zna se da li je upravo to bio razlog ove velike pauze Canona između dva ultrazum modela, ali to u ovom slučaju kada se situacija na ultrazum sceni fotoaparata drastično promenila, možda nije ni bitno. Pre groznice “prosumer” kamera od 8 megapiksela, koja u stvari još uvek traje, na neki način je možda bila i neka ultrazum groznica u kojoj su svoje pulene predstavili i oni koji do tada nisu imali predstavnike u ovoj klasi, kao što su na primer Kodak i Minolta. Jedan Olympus uvek u svojoj ponudi ima par ultrazum modela, a ne treba zaboraviti ni na Fuji, HP, Nikon i naravno Panasonic. Canon je stigao malo kasnije, što bi mogao da bude mač sa dve oštrice. Dobro je to (za Canon) što je imao makar malo ekstra vremena da otkrije šta to konkurencija nema te da to brzo implementira u svoj model, a opet sa druge strane bi se moglo reći da je Canon ovim kašnjenjem omogućio konkurenciji da bolje i čvršće zauzme svoje pozicije (koje će se malo teže poremetiti, bez obzira na to dodatno vreme koje je Canon imao za stvaranje S1 IS modela). Međutim, cela ova priča bi mogla da padne u vodu, ako bi Canon rešio da opet napravi tri godine pauze do nekog sledećeg ultrazum modela, što je malo verovatno. Kao što je rečeno, Olympus uvek ima makar dva fotoaparata ovog tipa u ponudi i makar još toliko u pripremi, a situacija nije ni malo dramatičnija kod drugih. Canon će na ovom polju svakako morati da bude malo redovniji, kako bi prikupio i zadržao poverenje kupaca.
Ipak, vratimo se na početak i recept Canona koji će mu doneti uspeh u ultrazum borbi. Poznavajući veličinu, ugled i prestiž japanske kompanije, jasno je da oni ne žele običan aparat koji će utonuti u prosek. Sa druge strane, pitanje je koliko bi jedan prosečan ultrazum aparat imao prođu pored, na primer, već dva puta pominjanog Olympus-a, koji je sve osim neiskusan sa ovakvim fotoaparatima. Dakle, Canon se neće boriti cenom protiv konkurencije, kao što to ne radi ni u jednoj klasi fotoaparata, te mu je očigledno potreban jedan malo ekskluzivniji igrač, bez obzira na tendenciju ka nešto većoj ceni. I kao što je rečeno, valjalo je napraviti neki izuzetno kvalitetan fotoaparat koji će jednostavno briljirati nad konkurencijom ili napraviti aparat jednako dobar kao konkurenti, a koji će opet ponuditi nešto posebno i zanimljivo, čemu će se teško odoleti. Prvu varijantu je mnogo lakše zamisliti nego da se definisati i izvesti, što ne treba da čudi jer je teško znatno nadmašiti već dovoljno usavršene i favorizovane suparničke modele, kako bi se svi opredelili upravo za vaše ultrazum rešenje. Canon se definitivno odlučio za drugu mogućnost, koja će usled svoje specifičnosti možda i suludo podignudi cenu, ali koja nikako neće ostaviti potrošače ravnodušne – eto dobrog načina da svako zapamti vaš fotoaparat sa 8x, 10x ili 12x optičkim zumom.
Ono što je imao Pro 90 IS pre par godina, a do današnjih dana samo mali broj fotoaparata, pa ni jedan drugi model Canon-a, je IS u imenu, odnosno “Image Stabilizer”. Canon dugo nije pravio fotoaparat sa dugačkim objektivom, ali očigledno da nije zaboravio možda i najbitnije činioce jednog upravo ovakvog fotoaparata. S1 takođe u svom nazivu sadrži IS i moglo bi se reći da je ovo prvi faktor koji bi ozbiljno trebalo da skrene pažnju na ovaj fotoaparat. Dakle, veliki broj fotoaparata se pojavio sa dugačkim objektivima (8, 10x optički zum), ali se gotovo na prste jedne ruke mogu nabrojati modeli koji imaju stabilizaciju objektiva (IS). Ukratko rečeno, stabilizacija objektiva je potrebna kako bi se ostvarivali bolji rezultati pri fotografisanju bez stativa, u slučajevima korišćenja većeg optičkog zuma (na primer, preko 6-7x). Realno gledano i sa ultrazum fotoaparatima bez stabilizacije je moguće ostvariti odlične rezultate, ali je za to ipak potrebno dosta više vežbe i sreće, dok su mirna ruka i veće brzine zatvarača praktično imperativ. Ne treba se takođe zaletati i očekivati da će fotoaparat sa stabilizacijom objektiva rešiti sve muke prilikom fotografisanja “iz ruke” i pri korišćenju velikog optičkog zuma. Mirna ruka je i dalje neophodna (ovoga puta ne ruka olimpijskog šampiona sa malokalibarskim pištoljem), dok su takođe potrebne adekvatne brzine zatvarača, kako bi rezultati bili zadovoljavajući. Pored svega treba imati na umu da “Image Stabilizer” ne garantuje uvek uspešne fotografije, te ne može u potpunosti da ispravi ljudski faktor, kao i nedostatak stativa. Ipak, stabilizacija objektiva je jedna sjajna stvar, koja je svakako vrlo korisna i moglo bi se reći da su se dosadašnji ultrazum modeli “provlačili” bez stabilizacije, ali verujemo takođe i da će ostali proizvođači, pod sadašnjim pristiskom Minolte, Panasonic-a i Canon-a, biti prinuđeni da pre ili kasnije implementiraju ovo rešenje na svoje fotoaparate sa 8, 10 ili 12x optičkim zumom.
Druga krupna stvar koja izdvaja Canon S1 IS od ostalih, je snimanje video sekvenci koje je potpomognuto “ultrasonic” sistemom za kretanje sočiva. Nekada su opcije za snimanje kratkih video klipova na digitalnim fotoaparatima bile prisutne možda više kao neki eksperiment, dok su vremenom (u većini slučajeva) uvrštavane čisto reda radi. Bez obzira na sve, korisnicima se ova opcija dopala, a dobra prođa onih malobrojnih modela koji su imali malo usavršeniji video mod, su bili signali da su video mogućnosti bitna stavka korisnicima. To je upravo i razlog stalnog usavršavanja moda za snimanje videa na fotoaparatima. Specifikacije koje glase 640 x 480 tačaka rezolucije, uz 30 frejmova po sekundi su viđene i pre Canon-a S1 IS, ali se svakako može reći da kako stvari stoje ovaj Canon trenutno (maj, 2004.) ima najbolji video mod koji se može naći među digitalnim fotoaparatima. To do duše ne znači da će digitalni kamkoderi propasti pored ovakvih fotoaparata, ali Canon S1 IS ne zaostaje preterano po kvalitetu video snimka, koliko je problem skladištenje tog snimka. Canon je ni manje ni više, verovatno da još više naglasi težnju ovog fotoaparata ka kamkoderu, postavio i taster koji služi za početak i prestanak snimanja videa, kao kod svakog kamkodera (samo za to i ništa više – suludo).
Sve u svemu, pred nama je foto kamera koja pravi slike od 3.2 megapiksela, 10x optičkim zumom, pokretnim LCD ekranom, mnoštvom manuelnih kontrola, već najavljenim video mogućnostima i stabilizacijom objektiva. Kamera koja obećava, svakako.
Specifikacije
kamera
Canon PowerShot S1 IS
megapiksela
3.2
maksimalna rezolucija
2048×1536
niže rezolucije
1600×1200, 1024×768, 640×480
kompresija
JPEG – superfine, fine, normal za sve date rezolucije
veličina senzora
1/2.7″
tip senzora
CCD
objektiv
5.8 – 58mm
objektiv – ekvivalentno 35mm fotografiji
38 – 380mm
najveći otvor blende
f/2.8(w) – f/3.1(t)
optički zoom
10x
digitalni zoom
3.2x
auto fokus sistem
1 tačka (moguće biranje pozicije)
af lampa
ne
ručni fokus
da
makro
ne
fokusni opseg
10cm – beskonačnosti (w), 93cm – beskonačnosti (t)
merenje
Evaluative, Centre-weighted average, Spot
kompenzacije ekspozicije
+/- 2 EV u koracima od 1/3
iso osetljivost
AUTO, 50, 100, 200, 400
shutter speed (brzina zatvarača)
15-1/2000
white balance (balans belog)
Auto, Daylight, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H ili Custom
modovi blica
AUTO, off, on, slow sync, red eye, manual(3 nivoa)
kompenzacije ekspozicije blica
+/- 2 EV u koracima od 1/3
domet blica
1-4.2m(w) – 1-3.8m(t) pri ISO 100
aperature priority (prioritet blende)
da
shutter priority (prioritet zatvarača)
da
filmovi (sa tonom)
640×480, 320×240
self timer
2s, 10s
tip memorije
CF I, II
tražilo
EVF
LCD
1.5″
rezolucija LCD ekrana
114.000
orjentacioni senzor
da
PictBridge
da
live histogram
ne
playback histogram
da
konekcija sa računarom
USB 1.1
baterije
4xAA
težina
~370g bez baterija
dimenzije
111.0 x 78.0 x 61.1 mm
treba naglasiti…
Canon DIGIC procesor sa iSAPS tehnologijom
Pakovanje
Uz Canon fotoaparate gotovo uvek treba očekivati dobro pakovanje, koje ruku na srce i ne može da bude preterano glamurozno, usled činjenice da svaka sitnica ume znatno da uveća cenu. Ipak, sve što će vam biti potrebno za uspešan početak korišćenja S1 IS fotoaparata se može naći u kutiji. Pored same kamere, unutra se mogu naći i 4 alkalne AA baterije za jednokratnu upotrebu (ne mogu se puniti), CF kartica kapaciteta 32MB, štampano upustvo za rukovanje i upustvo za softver, po jedan USB i AV kabl, traka za nošenje oko vrata, kao i poklopac objektiva koji se može vezati za samu kameru (kako se ne bi izgubio). Upustvo za upotrebu je kod Canon-a uvek na najvišem nivou, to je između ostalog njihov trejdmark i čini se da ne bi preživeli da podbace na ovom polju.:)
Ono što će predstavljati trošak u početku, a što će u stvari biti investicija, je neophodnost kupovine punjivih AA baterija sa punjačem. Ovo je do duše slučaj sa 99.9% fotoaparata koji koriste AA baterije (onih 0.1% su aparati uz kojih se dobijaju punjač i punjive AA baterije), pa se ovakav potez svakako ne može navesti kao nedostatak, već kao poznata činjenica. Predhodni fotoaparat od 3.2 megapiksela koji je ponudio Canon (ne računajući A300) je pre par nedelja testirani A70 uz koga se dobijala 16MB CF kartica i to je zaista bilo malo. S1 IS ima istu rezoluciju kao i A70, ali se uz njega dobija 32MB memorije, što bi moglo da se okarakteriše kao dobar potez. Ipak, ukoliko se želi koristiti najviša rezolucija i najfinija kompresija, pre ili kasnije će se svi složiti da je ipak potrebno više memorije, odnosno CF kartica većeg kapaciteta.
Spoljašnjost
Objektiv
Odmah na početku dolazimo do, očigledno, najbitnijeg dela ultrazum kamere. Objektiv specifikacija 5.8-58mm (38-380mm u 35mm fotografiji), najvećeg otvora blende f2.8(w)-f3.1(t) bi se otprilike mogao okarakterisati kao standardan ultrazum objektiv adekvatne svetlosne moći. Ovo standardan ipak treba uzeti sa rezervom, jer su objektivi na ovakvim fotoaparatima u stvari svi sjajni i odlično urađeni. Zasmetaće određenom krugu korisnika širokougaoni deo od 38mm, koji u suštini uopšte nije toliko širok, čak naprotiv, i “malo” će biti komplikovanije uspešno kadrirati u prostorijama manjih dimenzija. Ono po čemu se ovaj objektiv ipak najviše razlikuje od svih ostalih objektiva foto kamera (sa nepromenjljivim objektivom) je “USM”. USM predstavlja skraćenicu za ultrasonični (ako je to pravilan prevod) sistem za pomeranje sočiva unutar objektiva. Ovo rešenje je u većini slučajeva upotrebljeno na kamkoderima, a sada po prvi put i na fotoaparatu. Spomenuto je već da je Canon ovim modelom želeo da pridobije sve one korisnike koji od fotoaparata žele što bolje video mogućnosti, pa tako i ne čudi implementiranje USM sistema na S1 IS. O USM koristima nešto kasnije kod priče o video modu, ono što je sada potrebno znati je da ovakav sistem kretanja sočiva objektiva omogućava: a) veoma brzo kretanje sočiva (u prevodu, veoma brzo zumiranje), b) veoma precizno doziranje zuma (u smislu da aparat više nije ograničen na npr. 5, 7 ili 10 položaja objektiva) i c) veoma nisku produkciju buke. Prve dve prednosti su uvek korisne, dok je treća praktično neophodna za korišćenje zuma prilikom snimanja video sekvenci sa tonom. Dole levo od objektiva se nalazi taster koji treba pritisnuti ukoliko je potrebno skinuti mali plastični prsten oko objektiva. Naravno, ovaj prsten je potrebno skinuti (kao i kod većine Canon-a) kada je potrebno staviti adapter za posebne objektive. Ovoga puta lista objektiva se svodi na dva, odnosno širokougaoni, koji će wide deo spustiti na 26.6mm i tele objektiv, koji će povećati dužinu objektiva na čak 608mm. Oba objektiva, kao i adapter spadaju u dodatnu opremu, dok još treba pomenuti da je na adapter moguće postaviti i 52mm filtere.
Blic i lampa
Canon S1 IS ima tzv. “pop-up” blic pored koga se nalazi crvena lampa. Lampa ovoga puta ne asistira aufo-fokusnom sistemu u smislu da pomaže u situacijama sa malom količinom svetlosti. Ovo je upravo i prvi slučaj posle puno vremena da jedan fotoaparat od Canon-a nema AF lampu. Njena upotrebljivost je možda bila i diskutabilna kod, predhodno testirane, A serije. Tačnije, koristi od AF lampe svakako da ima, ali bi se mnogi složili kada bi se reklo da su realne mogućnosti ovakve asistencije AF sistemu previše uveličane. Jedina opcija ove lampe na S1 služi za redukciju crvenih očiju. Kada je ta opcija uključena u meniju (posebna opcija, nije mod blica) prilikom pritiska okidača do pola, crvena lampa se uključuje i sija sve dok se ne završi proces fotografisanja. Problem crvenih očiju se naime javlja usled blizine objektiva i blica, tačnije usled malog ugla između objektiva, očiju i blica (pa je samim tim problem još veći kada su ljudi udaljeni više nego što treba). Ova lampa bi sijanjem neposredno pred fotografisanje trebala da suzi zenice i samim tim donekle pomogne uklanjanju ovog iritirajućeg fenomena. Što se samog blica tiče, potrebno je reći da će automatski “iskočiti” ukoliko je naravno uključen (odnosno pri automatskom modu, ukoliko je za konkretnu scenu to potrebno), dok se vraćanje vrši ručno. Specifikacije kažu da je domet blica 1-4.2m(w) – 1-3.8m(t) pri ISO 100, dok bi se iz standardnog korišćenja moglo zaključiti da je jačina blica vrlo dobra, te da je svakako pravo osveženje za onoga ko je pre toga koristio fotoaparate kompaktnijih dimenzija (koji svakako nemaju blic te jačine).
Self-timer lampa
Kako se “red-eye” lampa nalazi neposredno pored blica koji ne mora uvek biti vidljiv, bilo je potrebno odvojiti “self-timer” lampu koja služi da otkucava kada je na kameri uključen samookidač. Nema se ništa još značajno reći o ovoj lampi, osim da ona sija prilikom snimanja videa, kako bi verovatno Canon S1 IS još više podsećao na kamkoder (mada se može i isključiti).
CF slot
Na desnoj strani fotoaparata se jedino može naći CF slot koji je zaštićen vratancima koja su plastična, ali koja su isto tako izlivena od nešto kvalitetnije plastike u odnosu na do sada viđena rešenja (A klasa konkretno). Međutim što se fizičke izrade tiče, ova vratanca su i dalje najslabija karika celog aparata, bez obzira na solidnu završnu obradu. Neposredno uz CF slot se nalazi mali metalni senzor, koji registruje da li su vratanca otvorena ili ne. Ukoliko se otvore kada je fotoaparat uključen, senzor će usloviti trenutno gašenje aparata (bez uvlačenja objektiva). Sam CF slot je “Type II”, odnosno podržava i standardne CF kartice i Microdrive.
Zvučnik
Na drugoj (levoj) strani Canon-a S1 se može naći zvučnik, o kome se jednostavno nema šta reći, standardno.
Takođe su tu i dva tastera:
MF
Ovaj taster služi za uključivanje i isključivanje ručnog kontrolisanja fokusa. Čudi samo što ga je potrebno držati kako bi se kursorskim tasterima, gore i dole, određivao fokus. Možda bi bilo logičnije kada bi se ručni fokus određivao dok je ovaj taster pritisnut, a kada nije, fokusiranje bilo prepušteno AF sistemu, međutim to nije slučaj.
IS
IS taster služi za uključivanje ili isključivanje već pomenutog “Image Stabilizer”-a. U bilo kom modu i trenutku je moguće uključiti ili isključiti ovu pogodnost (čak i tokom snimanja video klipova), osim u slučajevima kada je okidač pritisnut do pola (prefokus).
Baterije
Sa donje strane Canon-a S1 IS se nalazi mesto za baterije koje je zatvoreno plastičnim vratancima. Ova vratanca nisu napredovala od (predhodno testirane) A serije, ali se ne može zameriti zbog činjenice da su i na A seriji ova vratanca bila dobro urađena. S1 koristi 4 AA baterije što bi se i moglo očekivati. Naime, ultrazum digitalci su i dalje malo većih gabarita (mada, obzirom na samu strukturu digitalnih fotoaparata, uošte nije nemoguće da se jednog dana napravi džepni digitalni aparat sa 10x optičkim zumom), te su 4 AA baterije uglavnom najčešće i najbolje rešenje za ovu klasu fotoaparata. Svakako se ne mogu “optužiti” da previše uvećavaju dimenzije, pre bi se moglo reći da su poslužile za pravljenje prilično ugodnog rukohvata. Podrazumeva se naravno da je moguće koristiti punjive baterije.
Navoj za stativ (tripod)
Pored baterija se nalazi metalni navoj za stativ. Još na A80 modelu je bilo nedopustivo što se Canon odlučio da stavi plastični navoj za stativ, ali to nije slučaj sa S1 IS, kao što se uostalom i očekivalo. Uopšte gledano je S1 od početka daleko ozbiljnija kamera od A serije, pa je metalni navoj za stativ samo kontinuitet čitave fizičke izrade. Navoj se do duše ne nalazi niti u ravni sa objektivom, niti centralno posmatrajući dužinu aparata, što je uostalom slučaj sa 90% fotoaparata ovog cenovnog ranga i klase.
Posmatrano odozgo, levo se nalaze dva tastera:
Gornji kojim se uključuje, postavlja u automatski mod ili isključuje blic
odnosno donji kojim se određuje standardan mod fotografisanja (slika za slikom), “continuous” (kamera fotografiše sve dok se okidač pritisnut) ili se uključuje opcija pri kojoj će se koristiti samookidač ili daljinski (koji spada u dodatnu opremu).
Mikrofon
Desno od od ova dva tastera, odmah iza blica se nalazi mikrofon. Mikrofon je udaljen što je više moguće od objektiva, kako se ne bi čulo kretanje objektiva prilikom snimanja video sekvenci. Ovo je dakle jedan od retkih fotoaparata na kojem je moguće i snimati zvuk u video modu i koristiti optički zum. USM sistem za kretanje sočiva je maksimalno utišao objektiv, bez obzira na to, mikrofon je ipak odvojen od objektiva koliko je to moguće.
Točkić sa modovima
C
Krenimo redom. C na točkiću predstavlja mod na koga je moguće “kopirati” sve modove, tačnije ne sve već P, Av, Tv i M (koji uostalom čine suštinu modova na digitalcima). C mod će pamtiti sva podešavanja, a ponašaće se kao jedan od nabrojanih modova, tako da je ovo prilično korisna mogućnost ukoliko se često slikaju slični objekti pod istim ili sličnim svetlom, kako se svaki put ne bi trošilo puno vremena na podešavanja.
M
Manual je najnapredniji, odnosno u pitanju je mod u kome ima najviše ručnih podešavanja. Ređe se koristi (pored postojanja Av i Tv modova) jer su naravno veće mogućnosti za grešku, usled činjenice da automatika fotoaparata ovde ima najmanje posla. Glavna osobina M modova je da se u njima ručno kontroliše i otvor blende i brzina zatvarača. Kako Canon S1 ima malo bolji raspored tastera i malo veći broj istih u odnosu na testiranu A seriju, sada je moguće kursorskim tasterima određivati blendu (gore-dole) i brzinu zatvarača (levo-desno) bez pritiska tastera SET, kao što je to bio slučaj kod A60/70/80 Canon-a. Pošto su svi paramtetri ekspozicije u rukama korisnika, u ovom modu dakle nema korekcija od automatike kamere. Ipak, prilikom pritiska okidača do pola, kamera će izvršiti merenje i u gornjem desnom uglu ispisati odstupanje od pravilnih parametara u +/- 2EV vrednostima (u koracima od 1/3).
Av
Av mod u prevodu predstavlja prioritet blende (aperture priority). Cela filozofija se svodi na to da korisnik sam bira potrebnu blendu, dok na osnovu merenja scene, prilikom pritiska okidača do pola, automatika aparata bira odgovarajuću brzinu zatvarača kako bi dovela parametre ekspozicije u raznotežu. Ukoliko proračunata brzina zatvarača ne može da bude odgovarajuća, biće označena crvenom bojom. Ponuđeni otvori blende (zavisno od položaja objektiva) su: f/2.8, f/3.1, f/3.2, f/3.5, f/4.0, f/4.5, f/5.0, f/5.6, f/6.3, f/7.1, f/8.0.
Tv
Iako je Tv totalna suprotno Av modu, može se reći da su praktično isti. Jedina razlika je što su sada uloge zamenjenje, odnosno što sada korisnik bira potrebnu brzinu zatvarača (shutter speed), dok prilikom pritiska okidača do pola kamera vrši merenje i određuje potreban otvor blende. Moguće brzine zatvarača su: 15″, 13″, 10″, 8″, 6″, 5″, 4″, 3″2, 2″5, 2″, 1″6, 1″3, 1″, 0″8, 0″6, 0″5, 0″4, 0″3, 1/4, 1/5, 1/6, 1/8, 1/10, 1/13, 1/15, 1/20, 1/25, 1/30, 1/40, 1/50, 1/60, 1/80, 1/100, 1/125, 1/160, 1/200, 1/250, 1/320, 1/400, 1/500, 1/640, 1/800, 1/1000, 1/1250, 1/1600, 1/2000. Naravno i ovde će aparat obojiti u crveno proračunatu blendu, ukoliko ona ne može da odgovori konkretnoj sceni. Treba naglasiti da od 1″3 brzine pa sve do 15″, kamera automatski uključuje (ne može se ne koristiti) opciju za redukciju šuma.
P
U ovom modu će kamera sama određivati i otvor blende i brzinu zatvarača. Ipak, to i dalje nije najprostiji mod koji se može naći na ovom Canon-u. Praktično, ne može se kontrolisati “samo” brzina zatvarača i otvor blende, dok su sva ostala podešavanja, viđena i na predhodnim modovima, ovde dostupna (balans belog, ISO osetljivost itd.). Dakle, pošto kamera sama, na osnovu merenja, određuje blendu i shutter speed, u zavisnosti od kompleksnosti scene, dešava se naravno da su potrebne korekcije u ekspoziciji. Ove korekcije (kao i kod svih drugih modova osim AUTO i M) je moguće vršiti preko kompenzacije ekspozicije u +/- 2EV vrednostima, u rasponima od 1/3.
Auto mod je mod za apsolutne početnike. Ovde je moguće samo isključiti blic ili ga ostaviti u automatskom modu, odrediti veličinu i kompresiju fotografija, i uključiti samookidač. Dakle mod u kome je sve prepušteno automatici kamere i naravno, mod u kome ne treba očekivati rezultate kao kod ostalih naprednijih modova.
Sa portret modom na S1, kao i na mnogim drugim Canon-ima “počinje”, kako Canon voli da nazove, “Image Zone”. U ovim modovima nisu omogućena neka podešavanja od kojih je najvažnije ono za ISO osetljivost. Takođe, ovaj i naredne modove nije moguće “snimiti” na C mod. Suština portret predefinisanog setovanja se svodi na činjenicu da veći otvor blende nosi sa sobom i manju dubinsku oštrinu (veću zamućenost pozadine), što je veoma čest način za fotografisanje potreta. Kamera će “insistirati”, odnosno kad god je to moguće koristiti što veći otvor blende. Jedan opšti savet: odmaknite se od osobe koju fotografišete i koristite što je moguce veći optički zum, pored umanjenja potencijalne distorzije (koja nije nikako poželjna prilikom slikanja portreta), smanjiće se i dubinska oštrina, bez obzira što je konstrukcija objektiva većine aparata takva da će se otvor blende smanjivati sa povećanjem optičkog zuma. Podrazumeva se naravno da ne treba preterivati sa zumom kod ultrazum kamera prilikom slikanja portreta, jer je kod 10x optičkog zuma veoma teško precizno kadriranje, koje je važan faktor prilikom fotografisanja portreta.
Landscape – pejzaž mod. Ovaj mod je zgodan za fotografisanje pejzaža, blic je isključen, ali se po potrebi može ukljuciti. Moguće je takođe koristiti i ručni fokus, mada bi inače fokus bi pri ovakvom modu trebao da bude zaključan na “beskonačno”, međutim reklo bi se da nije.
Night scene – mod za noćne snimke. Ovde bi možda moglo i da se postavi pitanje o potrebnosti ovog moda. Naime, za razliku od A serije Canon-a (često je spominjemo, jer su pre ovog opisa na testu bila tri primerka A serije), na Canon-u S1 IS se u meniju može uključiti tzv. “slow sync” blic (koji čini suštinu ovog moda). Korisnost ovakvog moda je u mogućnosti da se pri malo svetlosti može (uz malo strpljenja onoga ko fotografiše i onoga ko je fotografisan) uslikati i obližnja osoba i neki izvor svetlosti u daljini. I dok je na A seriji za ovakve poduhvate bilo potrebno koristiti upravo ovaj mod, na S1 Canon-u je to moguće i u drugim (možda najupotrebljivanijim P i Av) modovima. Čak je u P i Av modu moguće biti i kreativniji usled jedne dodate opcije. Mada nije ni trebalo očekivati da će Canon degradirati ovaj “deo” (image zone) aparata, zato što je na nekom drugom polju napravio unapređenja ili novine. Night scene mod je i dalje tu, uvek sigurna opcija za one koji nisu sigurni u svoje znanje o fotoaparatima.
Sa druge strane, fast shutter mod (poznatiji kao sport mod) je fino predefinisana opcija za “zamrzavanje” brzih scena. Ovde se verovatno dolazi do razloga nemogućnosti promene ISO osetljivosti u ovim predefinisanim modovima. Naime, znamo da veći otvor blende znači i veću količinu svetlosti po jedinici vremena, odnosno omogućava korišćenje većih (bržih) brzina zatvarača, koji su neophodni za zamrzavanje sportskih scena. Međutim, ovaj mod će ipak ukoliko vremenski/svetlosni uslovi to zahtevaju, pružiti veće brzine zatvarača od portret moda (koji setimo se, takođe “forsira” što veći otvor blende) i to iz razloga što će kamera ukoliko je to potrebno povećati ISO osetljivost, što će obezbediti veće brzine zatvarača. Podrazumeva se da povećanje ISO osetljivosti sa sobom nosi i povećanje šuma, ali veći nivo šuma neće nikome smetati ukoliko je brza scena uspešno “zamrznuta”.
Suprotan od fast shutter je slow shutter mod. Kako se kod predhodnog moda kamera na sve načine “trudi” da ostvari dovoljne brzine zatvarača (za brze scene), tako u ovom modu kamera pruža što je moguće sporije brzine zatvarača (zahvaljujući tome što drži ISO 50 i blendu maksimalno zatvorenu). Ovaj mod je dakle koristan za postizanje “blur” efekta, svakako da je potrebno dobrih ideja kako bi se postigli zanimljivi rezultati.
Stitch assist je mod koji će dovoljno pomoći za slikanje više fotografija za redom, kako bi kasnije u softveru bile spojene u jednu (amatersku) panoramsku fotografiju. Suština ovog moda je da na ekranu ostavlja deo predhodne fotografije, kako bi se sledeća mogla uspešno kadrirati. Sama asistencija je prilično slična kao i kod mnogih predhodnih Canon-a, s tim što je konkretno na S1 IS moguće birati asistenciju u pet smerova (levo, desno, gore, dole i “u krug”). Dobra stvar u ovom slučaju je što će parametri ekspozicije biti isti u celom redu fotografija.
Ova kamerica na točkiću sa modovima predstavlja movie mod, odnosno mod za snimanje video sekvenci. Kako je ovo bitna karakteristika Canon-a S1 IS, o ovome više reči kasnije tokom teksta.
Okidač, zum prsten
Sam okidač je standardnog kvaliteta, dok je zum prsten donekle kvalitetnije i preciznije urađen nego obično, verovatno pre svega zato što je to bilo neophodno, za efikasno korišćenje USM pogodnosti koje ima objektiv.
Fotografisanje
Pomeranjem prstena u desno, prilikom fotografisanja se vrši zumiranje. Pošto objektiv na ovom Canon-u ima USM sistem za kretanje sočiva, moguće je, praktično, u dve brzine “pomerati” objektiv, odnosno zumirati. Ukoliko se prsten pomeri par milimetara u desno, kamera će polako i precizno zumirati što uglavnom ne mogu standardni fotoaparati sa “klasičnim” objektivom. Ukoliko se prsten pomeri skroz u desno, kamera će izuzetno brzo zumirati.
Cela priča je isti kada se prsten pomeri u levo, osim što se u ovom slučaju objektiv vraća “nazad” u prvobitni položaj.
Pregled fotografija
Kada pregledate fotografije pomeranjem prstena u desno možete ih na LCD ekranu uvećati od 2-10x kako bi bolje utvrdili uspešnost fotografije. Dobra stvar je što se uvećanje ostvaruje izuzetno brzo što će sigurno štedeti vreme.
Pomeranjem prstena u levo prilikom pregleda radite upravo suprotno. Ukoliko niste predhodno radili uvećanje, pritiskom prstena u levo, prelazite na “thumbnail index” odnosno fotografije će biti raspoređene po LCD ekranu u 3 reda i 3 kolone, kako bi lakše odjednom videli veći broj fotografija i lakše našli onu koja vam je potrebna. Još jednim pomeranjem prstena u levo omogućava se prelazak sa jedne grupe od 3×3 fotografija na drugu.
Tražilo
Canon S1 IS umesto klasičnog optičkog tražila ima (u prevodu) elektronsko (EVF). U pitanju je naime mali LCD ekran na mestu tražila, koji prikazuje apsolutno identični prikaz kao i veliki LCD koji se nalazi ispod. Mišljenja su podeljena oko ovakvih vrsta tražila, ali stiče se utisak da se ljudima dopadaju mali LCD ekrani umesto optičkog tražila. Na svim fotoaparatima koji nisu (klasični ili digitalni) SLR, dodatni trošak i komplikacija je napraviti što savršenije optičko tražilo koje će na sebi prikazivati ono što će kamera zaista fotografisati. Do otprilike srednje klase, tražila su u 95% slučajeva veoma trapavo napravljena i stiče se utisak da su postavljena samo reda radi. Istina, mogu se koristiti (uz malo vežbe i strpljenja), ali i dalje neće biti jednake (gotovo stoprocentne) preciznosti kao prilikom korišćenja LCD-a. Ako se uz to uzme činjenica da je većini ljudi jednostavno interesantno kadriranje pomoću LCD ekrana, stiče se utisak da optičko tražilo koristi jako mali broj korisnika. Donekle se stvari poboljšavaju kod nešto skupljih digitalnih fotoaparata, ali je i dalje osetna prevlast LCD-a sa optičkim tražilom. Kompromis je donekle napravljen stavljanjem malog LCD-a na mesto tražila, koji će moći da prikaže sve ono što prikazuje i veliki LCD na poleđini aparata. Pitate se zašto bi bilo ko uopšte gledao na mali LCD kad može na veliki? Razlozi su mnogobrojni, a oni najbitniji se svode na navike iz vremena kada su postojali samo klasični fotoaparati, odnosno na navike sa profesionalnih (D)SLR kamera (one sve imaju optičko tražilo). Među te navike se može svrstati i činjenica da je fotoaparat prislonjen na lice ipak daleko prirodniji položaj, nego položaj sa ispruženim rukama na nekih 30-ak centimetara od lica (kada aparat jednostavno “beži” na sve strane). Prislonjen fotoaparat na lice je daleko mirniji fotoaparat, što je ponekad presudno za uspešno fotografisanje. Ako se setimo da je ovo i aparat sa 10x optičkim zumom, treba imati na umu da će što mirnija kamera biti neophodna za uspešan snimak sa ovim zumom (bez obzira na stabilizaciju, koja je svakako od velike koristi). Pozitivna strana klasičnih optičkih tražila u odnosu na LCD je i to što taj deo fotoaparata jednostavno ne troši struju, što je znalo dosta da produži vek baterije (budući da LCD zaista mnogo troši). Ipak, ta razlika i nije toliko drastična kod elektronskog tražila (EVF), bez obzira na to što je osetno manjih dimenzija, štednja i neće biti na nekom značajnom nivou (postojaće, ali nije u pitanju ništa dramatično).
Što se konkretno elektronskog tražila na Canon-u S1 IS tiče, moglo bi se zaključiti da je na prosečnom nivou. Na prosečnom nivou pre svega što je ove godine počela prava manija što se tiče EVF-a, pa se svi veoma trude da budu što ekskluzivniji na ovom polju. Ovde se mora pomenuti (do duše daleko skuplja i par klasa iznad) Minolta A2, koja ima elektronsko tražilo sa preko 900.000 tačaka; to je skoro 20% više od vašeg TFT monitora dijagonale 15 inča, impresivno! Ipak, ne može se prigovoriti Canon-u na ovom tražilu, subjektivno mišljenje (ali verovatno i mišljenje većine) je da je elektronsko tražilo ipak bolje rešenje, te da je svakako plus ako postoji bilo kakvo, a ovo na S1 IS definitivno nije “bilo kakvo”. Još treba dodati da se treba navići na neke (sitnije) defekte ove vrste tražila, kao što je na primer apsolutni mrak, koji ćete u njemu videti ukoliko pokušate da koristite tražilo u situacijama sa izuzetno malo svetla i sl. Tražilo poseduje točkić za korekciju dioptrije.
LCD ekran
Canon S1 ima pokretni LCD ekran dijagonale 1.5 inča i rezolucije 114.000 tačaka. Ekran je jasan i oštar, dok je frejmrejt živog prikaza onoga što kamera vidi, na zaista visokom nivou. Generalno se mora zameriti maloj dijagonali, ali je očigledno da bi dimenzije aparata morale da budu osetno povećane da je sam ekran veći. Sam ekran ima dva nivoa svetlosti, koji se mogu odabrati u opcijama. Ne može se zameriti, ali treba napomenuti da je ugao gledanja malo lošiji kada je ekran smešten “u” kameru. To pre svega iz razloga što je u tom slučaju ekran u stvari rotiran za 180 stepeni, a dobro je poznata priroda TFT LCD tehnologije. Naravno, slika govori više od reči, te se najbolje sa njih može shvatiti prednost ovakvog ekrana.
Tasteri sa zadnje strane kamere
Verovatno kako bi što više potencijalnim kupcima dao do znanja o video modu na S1 IS, Canon je na zadnju stranu aparata postavio poseban taster koji služi jedino za početak i prestanak snimanja video klipova (podseća na kamkoder). Ovaj taster (na žalost) nema funkcije u nekim drugim modovima ili prilikom pregleda fotografija.
FUNC.
Prilikom fotografisanja, ovaj taster služi za ulazak u meni u kome se vrše bitna podešavanja kao što su balans belog, ISO osetljivost, rezolucije i kompresija itd. Neposredno nakon uslikane fotografije, pritiskom na ovaj taster je moguće obrisati tu fotografiju. Tokom pregleda snimljenog materijala, pritiskom na ovaj taster se vrši pojedinačno brisanje fotografija ili video klipova.
Taster niže služi za biranje između tri načina merenja (Evaluative, Centre-weighted average, Spot), kao i (kada je okidač pritisnut do pola) za zaključavanje parametara ekspozicije, odnosno parametra ekspozicije blica. Prilikom pregleda fotografija, ovaj taster služi za snimanje zvučnih poruka, koje se mogu snimiti u trajanju do 60 sekundi uz svaku fotografiju.
JUMP
Ovaj taster je promenljiv, odnosno moguće ga je konfigurisati da bude taster za: rezoluciju, ISO osetljivost, balans belog, foto efekte, zaključavanje ekspozicije, zaključavanje fokusa i isključivanje displeja. Prilikom pregleda fotografija, pritiskom na ovaj taster se odlazi na brzi pregled fotografija (odnosno “skakanje” sa prve, na 11., pa na 22. fotografiju i tako dalje).
DISPLAY
Ovim tasterom se određuje nivo (2) informacija koje će se prikazivati na LCD ekranu, odnosno prelazi se na korišćenje elektronskog tražila. U modu za pregled fotografija, ovaj taster služi za biranje jednog od tri nivoa informacija koje će biti prikazane uz sliku.
4-smerni taster služi, kao što mu uostalom i ime kaže, za sva 4-smerna kretanja kroz menije. Takođe, prilikom fotografisanja, ovaj taster služi za postavljanje AF tačke na željeno mesto. Tokom pregleda snimljenog materijala, ovaj taster takođe služi za kretanja kroz menije i slično, kao i za kretanje po zumiranim delovima fotografije koja se pregleda.
SET
Set taster služi za razna potvrđivanja po menijima, podešavanjima i tako dalje, što tokom fotografisanja, što u pregledu materiajala. Ono za šta takođe služi ovaj taster je omogućavanje pomeranja i ostavljanje AF tačke na mesto koje se bira kursorskim tasterima.
MENU
Ovim tasterom samo se ulazi i izlazi iz menija.
Konekcije
Poslednja stavka u ovom pregledu spoljašnosti su I/O konekcije, ovoga puta smeštene sa zadnje strane aparata i koje su prekrivene zaštitnom gumom. Tu su već standardno, priključci za DC 7.4V ispravljač za struju, kako bi kamera mogla da radi bez baterija (a koji spada u dodatnu opremu), zatim je tu digitalna, odnosno USB konekcija i A/V OUT priključak koji pomoću kabla koji se standardno dobija, služi za povezivanje kamere na televizor ili neki drugi sličan uređaj. Naravno, radi pregleda snimljenog materijala.
OPCIJE I PODEŠAVANJA
Record menu
Flash Sync
– 1st-curtain
– 2nd-curtain
Postoje razne situacije, kada je potrebno biti kreativan i koristiti blic uz dugačke ekspozicije (kao na primer slow sync). Samim tim, ponekad je bitno u kom će trenutku ekspozicije, blic u stvari da “sevne”. Ukoliko se izabere prva ponuđena opcija, blic će odraditi svoje, neposredno posle otvaranja zatvarača (početka ekspozicije). Kada se izabere druga opcija, blic će “sevnuti” neposredno pred zatvaranje zatvarača (kraja ekspozicije).
Flash Adjust (samo u Av i Tv modovima)
– Auto
– Manual
Podešavanje kojim će se odrediti, da li će u FUNC. meniu, na mestu podešavanja blica, biti korekcija ekspozicije blica ili određivanje autputa blica.
Slow Synchro
– On
– Off
“Slow sync” (produženje ekspozicije posle blica) je na S1 IS moguće koristiti i van predefinisanog moda za noćne scene, odnosno tada ova opcija treba da bude uključena (on). Za standardne potrebe, opcija treba da bude isključena (off).
Red-eye
– On
– Off
Kada je Red-eye(redukcija) uključena aparat posle vršenja prefokusa(kada je okidač pritisnut do pola) nastavlja da drži AF lampu uključenu, koja na ova dva Canon-a služi za pomoć redukciji crvenih očiju, sve do momenta fotografisanja.
Flash Pop-up
– On
– Off
“On” će značiti da će blic automatski podignuti tek nakon merenja scene i tendencije ka fotografisanju (okidač pritisnut do pola). “Off” će usloviti da će blic “iskočiti”, odnosno da će se podići onog trenutka čim se blic aktivira u opcijama.
Self-timer
– 10s
– 2s
Samookidač se uključuje posebnim tasterom, dok se ovom opcijom određuje vreme od pritiska na okidač, do trenutka fotografisanja.
Wireless Delay
– 0s
– 2s
– 10s
Dodatna oprema Canon-a S1 IS je između ostalog i daljinski upravljač, a ovom opcijom se određuje vreme koje će proći od pritiska tastera na daljinskom, do momenta fotografisanja (naravno, ukoliko je uključeno korišćenje “daljinskog okidača”).
Spot AE Point
– AF Point
– Center
Ovom opcijom se određuje da li će tačka (spot) merenja (kada se koristi ovakvo merenje) biti vezana za AF frejm (koji se može premeštati) ili će biti vezana za centar.
MF-Point Zoom
– On
– Off
Opcija kojom je moguće uključivanje ili isključivanje uvećanja centralnog dela slike, odnosno onoga što kamera vidi, prilikom korišćenja ručnog fokusa.
AF Mode
– Single
– Continuous
“Single” će značiti da će se auto-fokus vršiti samo neposredno pred fotografisanje, odnosno onda kada je okidač pritisnut do pola. Dok će “Continuous” opcija značiti da će se auto-fokus vršiti neprestano. Podrazumeva se da je ova druga opcija svakako bolja (odnosno da štedi vreme), ali ona isto tako sa sobom nosi i dodatnu potrošnju baterija.
Digital Zoom
– On
– Off
Opcija za aktiviranje ili isključivanje digitalnog zuma.
Review
– Off
– 2-10s
Ovom opcijom se određuje period prikazivanja fotografije na LCD ekranu neposredno posle fotografisanja. Moguće je isključiti prikazivanje ili ga definisati u periodu od 2-10 sekundi u razmacima od jedne sekunde.
Reverse Disp.
– On
– Off
Ovo je opcija koja bi trebala da bude uključena, ukoliko želite da slika bude pravilno orjentisana na ekranu, kada je ekran zarotiran za 180 stepeni. Na primer, kada sami sebe fotografišete i okrenete ekran ka sebi.
Intervalometer
Opcija kojom je moguće uključivanje fotografisanja na određeno vreme. Tačnije, ovom opcijom je moguće odrediti broj fotografija i period između dve fotografije. Posle tog podešavanja je potrebno izaći iz menija, u donjem desnom uglu će biti “INT” znak, pritisnuti okidač do kraja i time započeti fotografisanje. Kamera će slikati onoliko puta koliko se to odredi u opcijama, dok se period između dve fotografije takođe može odrediti u opcijama. Bilo kakve operacije po kameri će prekinuti ovaj proces. Treba napomenuti da je ovu opciju moguće koristiti i bez ispravljača za struju, za razliku od nekih drugih fotoaparata gde je on bio neophodan za ovaj način fotografisanja.
Set Shortcut button
Mesto u opcijama gde se određuje funkcija promenljivog tastera “S”, moguće ga je konfigurisati tako da bude taster za: rezoluciju, ISO osetljivost, balans belog, foto efekte, zaključavanje ekspozicije, zaključavanje fokusa i isključivanje displeja.
C Save Settings
Opcija za “kopiranje” modova (i podešavanja) na C1 mod.
Naravn,o ovde treba naglasiti da količine podešavanja variraju zavisno od modova.
Play menu
Protect
Opcija kojom je moguće pojedinačno zaključati fotografije, odnosno sačuvati te fotografije od slučajnog ili namernog grupnog brisanja u samoj kameri.
Rotate
Rotate opcijom je moguće rotirati fotografiju za 90 ili 270 stepeni u samoj kameri. Međutim, fotografije neće biti zaista rotirane, već će ih samo tako kamera prikazivati radi lakšeg pregleda, odnosno kasnije će biti potrebno fotografiju rotirati u programu koji se dobija od Canon-a ili nekom drugom programu.
Erase all
Opcija za brisanje materijala na CF kartici, prilikom korišćenja ove opcije biće obrisane sve slike ili filmovi koji nisu zaključani Protect opcijom.
Slide Show
Slide Show opcija služi za automatsko puštanje redom svih fotografija ili snimljenih filmića. Korisna funkcija kada na primer prključite fotoaparat na televizor pomoću AV kabla koji se dobija uz kameru. Takođe je ova opcija nešto unapređena u odnosu na neke predhodne modele, te su sada moguće još neke opcije i dodatna podešavanja.
Print Order
Opcija kojom je moguće direktno štampanje određenih fotografija u željenom broju ukoliko je kamera povezana na štampač koji podržava direct print mogućnosti ili ukoliko je kamera povezana na neki od Canon-ovih Buble Jet štampača. Takođe, ovom opcijom je moguće i odrediti koje će, i u kojem broju, fotografije sa CF kartice biti štampane u foto radnji.
Transfer Order
Opcija koja će vam uz pomoć softvera koji se dobija uz kameru omogućiti lakše obeležavanje fotografija koje ćete kasnije poslati elektronskom poštom i slično.
Setup menu
Mute
Opcija za kompletno uključivanje ili isključivanje zvukova fotoaparata.
Voume
Ulazak u volume podmeni u kojem je moguće odrediti jačinu Start-up, Operation, Selftimer, Shutter i Playback tonova.
LCD Brightness
Biranje jednog od dva nivoa svetlosti LCD ekrana.
Power Saving
Ulazak u podmeni za uključivanje ili isključivanje automatskog gašenja kamere i određivanje vremena automatskog isključivanja displeja.
Date/Time
Podešavanja vremena i datuma.
Format
Formatiranje CF kartice. Ovom operacijom neće biti sačuvane ni zaključane fotografije ili video klipovi.
File No. Reset
Opcija kojom se određuje način imenovanja fajlova ukoliko se koristi nova CF kartica.
Auto Rotate
Usled senzora za orjentaciju, kamera posle fotografisanja sa rotiranim aparatom sama rotira sliku(On), ali se ova zgodna mogućnost može i isključiti(Off).
Distance Units
Moguće je odrediti prikazivanje jedinica prilikom korišćenja ručnog fokusa u metrima/centimetrima ili stopama/inčima.
Language
Biranje jednog od jezika: English, Deutsch, Français, Nederlands, Dansk, Suomi, Italiano, Norsk, Svenska, Espanol, Chinese, Japanese.
Video System
Biranje između NTSC ili PAL video sistema. Ovde treba izabrati isti video sistem koji koristi uređaj na koji će se povezati kamera putem AV kabla koji se dobija uz nju.
My Camera menu
Theme
Moguće je isključiti ili odabrati jednu od tri teme.
Startup Image
Moguće je kombinovati slike jedne teme uz tonove drugih tema i slično. Takođe je moguće i za startnu sliku koristiti neku od predhodno uslikanih fotografija.
Startup Sound
Moguće je kombinovati tonove jedne teme sa slikama drugih tema i slično. Takođe je moguće za startni zvuk snimiti neki samostalni zvuk u trajanju od jedne sekunde.
Operation Sound
Moguće je kombinovati startne slike jedne teme, sa operacionim tonovima druge teme i startnim zvucima neke treće teme (šta god vam padne na pamet) ili snimiti samostalni zvuk u trajanju od jedne sekunde.
Selftimer Sound
Opet su sve kombinacije moguće. Takođe je moguće snimiti samostalni selftimer zvuk u trajanju od sekunde.
Shutter Sound
I kod ove opcije je sve isto kao i kod predhodnih. Sve kombinacije su otvorene i takođe je moguće snimiti neki samostalni zvuk u trajanju u jedne sekunde koji će označiti uslikanu fotografiju.
FUNC. menu
Exposure Compensation
-2, -1 2/3, -1 1/3, -1, – 2/3, -1/3, 0, + 1/3, + 2/3, + 1, + 1 1/3, + 1 2/3, +2
Korekcije ekspozicije +/- 2EV u koracima od 1/3.
White Balance
Auto, Day Light, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H, Flash, Custom
Moguće je izabrati jedan od pet predefinisanih balansa belog; za dnevno svetlo, oblačno vreme, standardnu kućnu sijalicu i dve vrste fluorescentnog svetla. Takođe je moguće dopustiti kameri da balans belog radi automatski(najbolje što to može), kao i ručno podesiti balans belog fotografisanjem belog papira.
ISO Speed
AUTO, 50, 100, 200, 400
Opcija za podešavanje ISO osetljivosti. Moguće je dopustiti da aparat zavisno od scene(osvetljenosti scene) automatski bira ISO osetljivost ili ručno to odrediti.
Photo Effect
Effect Off, Vivid, Neutral, Low Sharpening, Sepia, B/W, Custom
Canon je zadržao svoje predefinisane efekte, uprkos činjenici da je na ovaj model uvrstio pojedinačno podešavanje zasićenosti boja, kontrasta i oštrine (Custom).
Bracket
– BKT-Off
– AEB
– Focus-BKT
Da S1 IS nikako nije A klasa sa dugačkim objektivom, dokazuje i potez Canon-a da uvrsti i pogodnosti “bracket” fotografisanja. Moguće je vršiti “bracket” za ekspoziciju i fokus. Suština je u tome da kamera fotografiše 3 slike za redom; jedna će biti sa setovanjima koje korisnik odredi (ili automatika aparata), a druge dve će predstavljati +/- varijacije na ta setovanja. “Bracket” za ekspoziciju je moguće vršiti samo kada je blic isključen, a za fokus samo kada je koristi ručni fokus. Moguće je odrediti raspon između +/- varijacija.
Flash Adjust / Flash Output
(-2, -1 2/3, -1 1/3, -1, – 2/3, -1/3, 0, + 1/3, + 2/3, + 1, + 1 1/3, + 1 2/3, +2) / (1/3, 2/3, FULL)
Na ovom mestu se može podesiti kompenzacija ekspozicije blica ili autput (jačina) blica. Jedino se u (zahvaljujući njihovoj suštini) Av i Tv modovima može birati da li će se podešavati jedno ili drugo. U P i predefinisanim modovima je moguće podešavati samo kompenzaciju ekspozicije blica, dok se u potpuno manuelnom (M) modu može podešavati samo autput blica. Takođe se na ovom mestu, u video modu, bira frejmrejt video klipova.
Resolution
2048×1536, 1600×1200, 1024×768, 640×480
Odabir rezolucije, posle kojeg se određuje i kompresija slike u 3 nivoa za svaku rezoluciju. Na ovom mestu se u video modu bira rezolucija video snimka.
EKRAN
Fotografisanje
U Auto modu, ali i u svim drugim modovima je moguće odrediti količinu informacija na LCD ekranu pritiskom na taster DISPLAY.
Auto mod
Prilikom pritiska okidača do pola, kamera vrši fokusiranje i merenje na osnovu kojeg određuje parametre ekspozicije. Brzina zatvarača (shutter speed) i otvor blende koji će biti korišćeni se ispisuju na ekranu.
P mod
U ovom modu nije moguće odrediti blendu i brzinu zatvarača, ali je opet dostupno daleko više podešavanja u odnosu na Auto mod. U ovom modu takođe prilikom pritiska okidača do pola na ekranu biva ispisan otvor blende i brzina zatvarača koje je kamera automatski odredila.
Av mod
U ovom modu je moguće odrediti otvor blende, na osnovu koje će (zavisno od scene) kamera odrediti brzinu zatvarača. Brzina zatvarača koju je kamera proračunala se na ekranu ispisuje prilikom vršenja prefokusa, odnosno pritiska okidača do pola. Ukoliko proračunata brzina zatvarača ne može da odgovori konkretnoj sceni, biće označena crvenom bojom.
Tv mod
Ovaj mod je upravo suprotan od Av moda, odnosno korisnik određuje brzinu zatvarača dok kamera proračunava potrebni otvor blende. Pritiskom okidača na pola, na ekranu se ispisuje otvor blende koji će biti potreban za konkretnu scenu na osvonu zadate brzine zatvarača. Ukoliko proračunata blenda ne može da odgovori konkretnoj sceni, biće obojena crvenom bojom.
M mod
U ovom modu se samostalno određuje i otvor blende i brzina zatvarača, prvo se određuje brzina zatvarača (shutter speed) a pritiskom na taster SET se prelazi na određivanje blende (na isti način se i vraća na određivanje brzine zatvarača). Kako u ovom modu korisnik potpuno samostalno određuje parametre ekspozicije, kameri jedino ostaje da prilikom pritiska okidača do pola merenjem scene odredi da li su zadate vrednosti adekvatne konkretnoj sceni i da u gornjem levom uglu ispiše eventualna pozitivna ili negativna odstupanja od pravilnih parametera u EV jedinicama.
Ručni fokus
Prilikom korišćenja ručnog fokusa na ekranu se pojavljuje skala koja donekle olakšava ručno fokusiranje. U opcijama je moguće uključiti uvećanje centralnog dela slike kako bi se bolje video objekat fokusiranja.
Premeštanje AF frejma
Predeo na osnovu koga se vrši fokusiranje je moguće pomerati po “ekranu” po velikom broju pozicija, sa dosta preciznoti. Premeštanje se aktivira tasterom SET, vrši se kursorskim tasterima i zaključava na željeno mesto takođe tasterom SET: pri korišćenju SPOT načina merenja, moguće je tu tačku merenja (spot) vezati za AF frejm ili ostaviti u centralnom delu kadra.
Pregled fotografija
Pritiskom na taster “display” se određuje količina informacija koje se prikazuju uz fotografiju. Canon S1 IS ima histogram (do duše, samo kod pregleda fotografija), a može se i videti da se prilikom pregleda fotografija treptanjem naglašavaju delovi slike koji su preeksponirani.
Pomeranjem zum prstena u desno, vrši se zumiranje slike koja se pregleda 2-10x u 9 koraka (koje se uzgred odvija dosta brzo, što svakako može da uštedi vreme).
Pomeranjem zum prstena u levo dobija se prikaz 9 fotografija odjednom radi lakšeg pronalaženja one koju je potrebno bolje videti. Još jednim pokretom prstena u levo moguće je prelaziti sa jedne grupe od 9 slika na drugu grupu (od takođe 9 slika).
Softver
Canon može da napravi dobar, vrlo dobar ili odličan fotoaparat, jednih ili drugih karakteristika, ali će uvek sjajno uraditi posao sa pakovanjem, uputstvom, softverom i svim pratećim stvarima, koje se “napolju” uvek adekvatno cene. Takav je slučaj i ovaj put, Canon uz fotoaparat pruža i ZoomBrowser EX softver, koji u sebi objedinjuje par pratećih softvera i koji je u “dogurao” do verzije 17.1. Canon često menja verziju softvera, odnosno često ga unapređuje. To su do duše sitnije promene, koje su ipak konstatne. ZoomBrowser EX je podeljen u četiri dela, odnosno pruža četiri grupe operacija. Uratko, ovaj softver će olakšati transportovanje slika, štampanje, razne obrade (ovoga puta i video klipova) kao i slanje slika elektronskom poštom.
Na drugom CD-u koji se dobija uz ovaj fotoaparat se može naći Photo Impresion 4 softver koji omogućava malo konkretnije i ozbiljnije zahvate na samim fotografijama. Program koji svakako neće zameniti Photoshop, ali koji će lako zavoleti svi oni nikada nisu otvorili neki ozbiljniji program za baratanje slikama. Brz je, simpatičan, lak za korišćenje, a i sama lista operacija koje može da uradi uopšte nije tako kratka.
10x optički zum, IS, USM
Canon S1 IS dakle spada u ultrazum klasu digitalnih fotoaparata. Današnji pripadnici ove klase, u najvećem broju slučajeva omogućavaju fotografije od 3 ili 4 megapiksela. Njihov najveći optički zum se obično kreće od 8-12x, dok su velika većina oni fotoaparati koji imaju 10x optički zum (oko 350mm ekvivaletno 35mm fotografiji). S1 konkretno ima širokougaoni deo od 38mm (koji i ne može baš da se nazove širokougaoni), što će značiti da će tele deo biti nešto duži, odnosno u ovom slučaju 380 mm.Veliki je broj ultrazum fotoaparata na tržištu, ali su opet većini nepoznate, tako reći muke fotografisanja “iz ruke” pri velikim uvećanjima (odnosno zumiranju). Tačnije, ili će fotografije biti u manjini uspešne ili je potrebno biti dosta uvežban, smiren i upoznat sa materijom da bi se tek tako koristili duži objektivi. Neko nepisano pravilo glasi da je potrebno obezbediti brzine zatvarača 1/”dužina objektiva” (znači, u slučaju ovog Canon-a 1/380, odnosno 1/400 pošto je to standardnija cifra), dok je u samom trenutku fotografisanja potrebno na najmanju moguću meru svesti vibracije kamere, kada su te vibracije uostalom i najveće. Otprilike bi trebalo prisloniti kameru na lice (koristiti tražilo), a ne bi bilo loše ni uključiti samookidač od dve sekunde, kako bi za te dve sekunde prošle sve vibracije koje su na najvišem nivou upravo u periodu pritiska okida
Canon jednostavno nije imao gde, nije imao iskustva i ugleda na tom delu tržišta, a svakako da nije mogao da tek tako drugima prepusti solidan deo kolača, dok je borba povoljnom cenom verovatno u startu otpisana. Odlučili su se za implementaciju IS sistema na S1 model i mora se reći da će to svakako biti adut broj jedan ovog Canon-a (i nešto što će morati da opravda cenu). I zaista, udobnost fotografisanja sa stabilizacijom je velika. Dovoljno je da napolju bude makar standardno promenljivo vreme (vedrije nebo = više svetlosti = veće brzine zatvarača) kako bi se uspešno, pri maksimalnom zumu i najnižim ISO osetljivostima, uspešno fotografisalo. Kada koristite veliki zum bez stabilizacije i posmatrate svet kroz LCD ekran, imate utisak da je pslika” lagano počinje da “pliva”, u veoma malom rasponu. Uz dovoljnu brzinu zatvarača je uspešnost praktično zagarantovana, dok je čak moguće i precizno kadriranje uz malo strpljenja.
USM je novost koja je pre svega implementirana radi boljih video mogućnosti (manje buke tokom kretanja objektiva), ali je svakako korisna i što se tiče glavne namene fotoaparata, a to je fotografisanje. USM označava “ultrasonično” kretanje sočiva unutar objektiva. Ovo rešenje se uveliko ustalilo na DV kamerama, a krasi ga izuzetno nizak nivo buke, velika brzina kretanja sočiva (brzo zumiranje) i mogućnost preciznijeg postavljanja objektiva, a takav je slučaj i na Canon- S1 IS. I dok je brzo zumiranje fina stvar, a nizak nivo buke bitan jedino kod snimanja video sekvenci, moglo bi se reći da je preciznost možda i najkorisnija što se samog fotografisanja tiče. Do sada je zavisno od dužine objektiva, bilo moguće postaviti u otprilike 5-10 položaja. Sa ovim sistemom kretanja sočiva je moguće biti 2-3 puta precizniji, što ponekad zna da bude veoma od koristi. Što se tiče brzine i tišine sočiva, najbolje bi bilo uveriti se iz priloženog zvučnom fajla (mp3). Na početku je snimljen zvuk klasičnog sistema za kretanje sočiva (zumiranje 1-5x) aparata sa 5x optičim zumom, dok se pri kraju fajla čuje S1 IS pri zumiranju od 1-10x. Treba još dodati da objektiv praktično ne pravi nikakvu buku kada se vrši sporije (preciznije) zumiranje.
standard-vs-usm.mp3 (~80kb)
Makro
Ono što još skreće pažnju kod ovog Canon-ovog modela je i makro mod. Naime, makro mod uopšte ne postoji, odnosno nigde se ne može uključiti ili isključiti. Bez obzira, i dalje je moguće “prići” objektu fotografisanja do otprilike 10cm, što i nije toliko loš rezultat, ali i ne bi mogao da se nazove konkurentan rezultat (uzevši u obzir makro mogućnosti konkurentskih ultrazum fotoaparata).
Video mogućnosti
Pored malo puta viđenog IS-a na fotoaparatima, Canon-u je ipak bio potreban još jedan adut kako S1 ne bi prošao neprimećen. Ono što se moglo videti početkom godine na PMA foto sajmu, je između ostalog i vidljiva tendencija gotovo svih, da se dokažu sa što boljim video mogućnostima. Jedan Olympus, koji je uzgred bio poznat po možda najslabijim video modovima, je uz C770 Movie pokazao odlične video mogućnosti, koje uz to beležene mpeg4 kompresijom, što bi trebalo da znači da će mnogo više vremena video zapisa moći da stane na fleš memoriju. Canon se takođe odlučio da potencijalne kupce pridobije video mogućnostima i odmah se može reći, odličnim video mogućnostima. Ukratko, snimljeni video klipovi mogu biti rezolucije 640×480 sa 30 slika (frejmova) po sekundi. Maksimalna veličina fajla, odnosno maksimalna veličina video klipa može biti 1GB. Međutim, činjenica da na 1GB prostora stane nešto malo preko 8 minuta zapisa, neće svakako nikoga obradovati. To je upravo ta “sitnica” koja fali ovom fotoaparatu da bude kamkoder. I zaista, za klasične amaterske potrebe je kvalitet zaista sjajan a sam video snimak je bez anomalija, veoma čist i jasan. Video kvalitet će biti dovoljno kvalitetan i za pregled na ekranu, dok će povezivanje na TV (putem AV kabla) naterati na dilemu, da li je u pitanju jeftina DV kamera ili je to u stvari fotoaparat. Ne treba zaboraviti ni na USM sistem za kretanje sočiva, koji omogućava izuzetno tiho pomeranje objektiva, što (uz dovoljno udaljeni mikrofon) omogućava korišćenje optičkog zuma i snimanja tona u isto vreme (što je do sada imalo možda par fotoaparata). Ovaj fotoaparat koristi najjeftinije CF kartice, a takođe je moguće koristiti i CF tip 2 (microdrive) kartice, čiji kapacitet ide do monstruoznih 8GB. Ipak, treba zaboraviti na predhodnu kombinaciju, jer je cena takve CFII kartice od 8GB tek jedva ispod $5000 (pet hiljada), suludo! Dakle, mora se reći da nije sve sjajno što se video moda tiče, njegov kvalitet svakako jeste, ali je problem skladištenja ključni momenat. Možda se malo i u pogrešnom smeru krenulo što se tiče video mogućnosti na fotoaparatima. Svi žele da istaknu svoju rezoluciju i frejmrejt, dok očigledno niko nije mislio gde će se snimati taj super kvalitet. Kada bi na primer rezolucije bile ~ 480×360, a frejmrejt spušten na 25, u startu bi se dobila ušteda prostora (manji fajlovi), uz odgovarajuću kompresiju bi to bio sjajan video mod. 640 rezolucija je možda i previše od jednog fotoaparata, naručito ako se poveže AV kablom na televizor, jer dosta niže rezolucije mogu da pruže nešto niži kvalitet (u ovom slučaju). Ipak, nije sve tako crno na S1, naprotiv. Cena jedna CF kartice od 1GB nije preterano velika, a na tu karticu može da stane nešto malo preko 8 minuta i to najkvalitetnijeg video zapisa. Moguće je smanjivati frejmrejt na 15 i birati između dva kvaliteta 640 rezolucije i jednog rezolucije 320 (što naravno povećava broj minuta koji se mogu snimiti). 8 minuta (ukoliko ste pazarili 1GB CF) svakako nije puno vremena za put oko sveta, ali ukoliko ste stalno uz kompjuter, nije toliko ni nemoguće beležiti svaki bitan trenutak, pogotovo ako se setimo da je ovo u stvari fotoaparat, a ne kamkoder. Na kraju se ipak mora reći da ovaj video mod na S1 IS previše privlači i da mu je teško odoleti, a da opet sve to ipak nije kako bi moglo da bude. Međutim, ako se postavi jasno pitanje o liderskim video mogućnostima fotoaparata, S1 IS će (sredina 2004.) uvek biti u samom vrhu, ako ne i na tronu.
Za kraj, možete pogledati 10 sekundi filma najboljeg kvaliteta (19MB!):
Opšti utisak
Opšti utisak koji ostavlja Canon S1 IS je svakako bolji nego što se čini iz predhodnog pojedinačnog predstavljanja i svakako se ne bi mogao okarakterisati kao A klasa za 10x zumom. Manjih dimenzija od većine konkurenata (ali i malo veće težine od njih), solidnom fizičkom izradom i vrlo dobrom ergonomijom ovaj fotoaparat sa 380mm objektivom ne prestavlja preveliki problem za nošenje, stim sto što ga je naravno nemoguće smestiti u bilo koji džep – ultrazum kamere se ipak moraju nositi u ruci.
Same performanse koje pruža S1 su promenljive, ali na sasvim solidnom nivou:
operacija
Canon S1 IS
uključivanje aparata u mod za fotografisanje
4
uključivanje aparata u mod za pregled
4.5
iključivanje aparata iz moda za fotografisanje
3.3
isključivanje aparata iz moda za pregled
0.2
prelazak iz moda za fotografisanje na pregled
2.6
prelazak iz pregleda materijala na mod za fotografisanje
1.3
zumiranje (iz wide u tele)
0.8
od isključenog aparata do uslikane fotografije
5.5
snimanje “slika za slikom”
<>
Treba imati na umu da određeni rezultati mogu varirati od rezolucije i kompresije u kojoj se fotografiše, kao i da je period između prelaska sa fotografisanja na pregled materijala kraći ukoliko je ta poslednja fotografija neposredno pre toga pregledana. Slika za slikom je takođe relativna situacija i tu rezultati dosta zavise od brzine zatvarača i kompleksnosti svetla i scene koja se fokusira(vremena fokusiranja). Poslednja stavka koja utiče na performanse su Canon teme koje poseduju sva tri modela i koje tu i tamo (uglavnom prilikom uključivanja i isključivanja) znaju da produže operaciju, ali koje se mogu isključiti kao što smo i mi učinili prilikom ovih merenja. Naravno ne treba zaboraviti ni na CF kartice različitih brzina koje svakako mogu doprineti boljim ili lošijim rezultatima.
Ono što svakako godi prilikom korišćenja ovog Canon-a je mali lag okidača u gotovo svim situacijama gde je moguće slikati “iz ruke”. U odnosu na predhodno testiranu A seriju, može se reći da je mali lag okidača kod S1 IS zaista superioran. On možda i neće biti toliko sjajan ukoliko se poredi sa nekim još ekskluzivnijim fotoaparatima, ali je generalni zaključak da je lag okidača na S1 IS dovoljno mali da neće gotovo nikome smetati i da neće usloviti neuspešne fotografije. Ako se na ovu priču doda i blic koji je veoma dobre jačine, moglo bi se reći da je Canon S1 IS zaista zgodan za slikanje sa blicom u zatvorenim prostorijam. Brzina zatvarača u tom slučaju opada na 1/60, ali će čak i pri toj brzini lag okidača biti osetan, čak šta više, biće izuzetno mali.
Međutim, ono što u 99.9% slučajeva nedostaje ne-profi fotoaparatima je brzina fokusiranja, a čini se da bi to trebala da bude primarna stvar. Sve performanse padaju u vodu ukoliko fokusiranje zakaže. Iz ove dve rečenice ne treba shvatiti da Canon S1 IS ima problema sa auto-fokusnim sistemom, ali se nažalost ne može ni pohvaliti istim. Ovaj model je prvi posle dugo vremena, koji nema lampu za asistenciju AF sistemu, a potpisuje ga Canon. Ruku srce, u predhodnom testu smo se uverili da je AF lampa više marketinški potez, nego efikasno pomagalo. Ipak, nikako se ne može reći da ta lampa nije pomagala u određenim situacijama, naprotiv, i upravo u tim situacijama sada nestoje ovom modelu. Ono što je u stvari problem AF sistema kod većine Canona je uspešnost, a ne brzina fokusiranja. Sam aparat u različitim (težim i lakšim scenama) fokusira praktično za isto vreme, s tim što uspešnost fokusiranja varira. Za onoga ko poznaje kako radi AF sistem, nije toliko teško da pomeri malo kameru i predeo fokusiranja uperi na neki kontrastni objekat, što će svakako pružiti bolje rezultate, ali će fokusiranje pri malo svetla za totalne početnike biti kobno kada se vrate kući i pogledaju gomilu mutnih fotografija. Mada, to je ipak problem velike većine aparata ovog cenovnog ranga. Na otvorenom, po danu je brzina fokusiranja zaista brza, a sam AF sistem se zbuni možda jednom u 50 ili 100 puta.
Pre koje reči o kvalitetu fotografija, treba naglasiti da S1 IS ipak osetno više troši baterije u odnosu na A klasu (što je i normalno, obzirom na savremeniju izradu – EVF, USM) i da će za komotan rad biti potrebne punjive baterije većeg kapaciteta.
Ono što svakoga najviše interesuje, a što je najteže rečima opisati jeste kvalitet samih fotografija. Ultrazum kamere uvek cenovno pripadaju višoj klasi, a imaju manji CCD senzor (niže klase). To je i normalno, jer bi kamere uz veće CCD senzore bile daleko većih dimenzija (što uslovljava većina objektiva) i svakako mnogo skuplje. Manji CCD znači obično i teži posao (ne za korisnika, nego za samu kameru) da se ostvare bolji rezultati, ali to je ono na šta se treba navići ukoliko se želi duži objektiv. Same fotografije se u prepoznatljivom Canon maniru – izuzetno nizak nivo šuma (nažalost, samo pri ISO 50 i 100), prenaglašenost boja i “mekoća” slika (koje je naravno potrebno dodatno izoštriti za bolje rezultate prilikom pripreme za štampu). Prisutne su naravno i poneke sitnije anomalije, koje su najčešće posledica malog CCD senzora i dugačkog objektiva. Ono što je malo veći problem je hromatska aberacija, koja će na kontrastnim delovima fotografije, ukoliko su korišćene velike vrednosti zuma (i široki otvor blende), biti veoma uočljiva. Problem i nije toliko veliki ukoliko će se fotografije smanjivati na 50% ili slično, dok će aberacija jasno biti uočljiva prilikom pregleda fotografija pune rezolucije (ili čak dodatnih uvećanja). Jedini lek za ovo je smanjiti otvor blende što je više moguće.
Fotografije
Zaista je teško puno pričati o fotografijama, pogotovo što su ponekad neke razlike zaista akademske. Isto tako je teško porediti dve napravljene fotografje (različitim aparatima), u odnosu na testiranje dva memorijska modula ili slično. Slike treba pogledati svojim očima i uveriti se da li je to ono što želite ili ne.
Zaključak
Šta reći na kraju? Canon je morao da napravi čudo kako bi ovim modelom, zauzeo pozicije u ultrazum trci kakve ima u nekim drugim klasama. Ipak, jasno je bilo da se čuda ne dešavaju svaki dan, pa se Canon ipak odlučio za malo sigurnije poteze. Nije želeo da napravi tipičnu ultrazum kameru i da je pusti na milost i nemilost konkurencije. Ovaj fotoaparat i dalje ima 10x optički zum, ali je evidentno da to nije osobina zbog kojeg će se prevashodno prodavati. Mada, korišćenje dugačkog objektiva (čast izuzecima) skoro nije bilo tako lako, zahvaljujući pre svega IS, odnosno stabilizaciji. U dosta slučajeva vam više neće trebati stativ, kako bi fotografije bile uspešne prilikom korišćenja 10x zuma. I ne samo to, stabilizacija objektiva svakako može da bude dosta korisna za sve one koji teško mogu da mirno drže kameru u ruci. Ne treba zaboraviti ni na veliki broj manuelnih podešavanja, koja su zaista detaljno pripremljena. Povrh svega, tu su zaista solidne performanse, koje su potpomognute veoma malim lagom okidača, koji je uvek dobrodošao. Jačina blica je možda iznenadila, ali to svakako treba očekivati od ovakve kamere. Ako pomnožite to sa malim lagom okidača, eto fine kamere za slikanje u zatvorenom.
A šta reći tek o video mogućnostima ovog fotoaparata? Ako zaboravimo na (veliki) problem skladištenja tog videa, ne bi se mnogo preteralo kada bi se reklo da se ovaj fotoaparat približio kvalitetu videa nekih jeftinijih kamkodera. Ipak, teško da će ikada fotoaparat moći da bude kamkoder (i obrnuto), jer će se ona druga strana uvek dodatno razvijati, što je mnogo teže i skuplje pratiti sa onim uređajem koji za to (slikanje ili snimanje) nije predviđen. Uz to ne treba zaboraviti ni USM sistem za kretanje sočiva, koji omogućava korišćenje optičkog zuma i snimanje tona na video klipovima istovremeno. USM takođe nije koristan samo što se videa tiče, ovakav sistem omogućava i izuzetno precizno doziranje zuma, što je u gotovo svim slučajevima (ako se zaborave polu-profi kamere za mehaničnim prstenom za zumiranje) do sada bilo nemoguće sa običnim kamerama.
Konačno, može se zaključiti da je Canon S1 IS, ono što je najbitnije, jedan potpun i zaokružen proizvod koji će svakako moći da odgovori potrebama fotografisanja, ali i više od toga. Bez obzira što ova kamera ima stabilizaciju (jedna od retkih), koja je nemerljivo korisna za dugačke objektive, moglo bi se zaključiti da ovo nije tipična ultrazum kamera. Ona ruku na srce, osim u video mogućnostima, nije zablistala ni na jednom polju, ali je praktično u samom vrhu u većini parametara koji čine jednu foto kameru (sa dužim objektivom). Uvek će biti dosta korisna i uspešna, što je uostalom i mnogo bitnije od nekih sitnica za koje znamo da se uhvatimo tokom jednog ovako detaljnog testiranja.
Digitalnu kameru za potrebe testiranja ustupio zvanični Canon distributer, kompanija “PiN Computers”
