Canon PowerShot SX1 IS

Branko Mitić

Canon PowerShot SX1 IS

Kao što mnogi već znaju, japanska kompanija Canon je relativno kasno ušla u svet ultrazum aparata. Model S1 je bio bledunjav primerak klase i jedino što je mogao da ponudi jeste bio u to vreme verovatno najkvalitetniji video mod. Tokom vremena, S linija ultrazum Canona popravljala je svoje fotografske mogućnosti, dok su video mogućnosti uspele da ostanu na vrhuncu čak četiri generacije. Canon je po ko zna koji put pokazao da u nekim klasama ne startuje sjajno, ali da pomno sluša glas naroda i malo po malo otklanja greške ili propuste za koje je u startu sam bio kriv. Canon S5 IS je na kraju bio ispao prilično dobar fotoaparat sa, i dalje, veoma kvalitetnim video modom.
 

PowerShot S5 IS je imao jednu veliku prednost i jednu relativno bitnu manu u odnosu na konkurenciju. Prednost, isključujući video mod još od S1 IS modela, bila je u prilično dobrim performanasama. Naime, većina ultrazum aparata oduvek je bila izuzetno troma i tek su se u poslednje vreme pomerili po performansama. Canon S5 IS je prevashodno USM objektivu, ostvarivao odlične brzinske rezultate, što su znali da cene oni koji nisu mogli da pređu preko sporijih UZ aparata koje je nudila konkurencija. Mana S5-ice i svih prethodnih UZ Canon aparata bio je uzak objektiv. 36 mm nije previše usko, ali je trend u industriji još pre S-petice bio stavljanje širokougaonih objektiva i po tome je S5 IS kaskao za konkurencijom. I dok je u početku PowerShot S1 IS bio propraćen sa podsmehom, dotle je S5 IS bio reprezentativan predstavnik i Canona i ultrazum klase fotoaparata. Takođe, S5 IS je, zahvaljujući 640 x 480 video modu, zumiranju tokom snimanja i stereo zvuku bio i dalje među liderima industrije što se tiče video mogućnosti. Canon S5 IS nije bio najbolja kupovina, niti su to bili S1, S2 i S3 u vreme kada su se pojavili. Jednostavno, Canon je nekim naprednim mogućnostima, nekada realnim, nekada beskorisnim, pokušavao da objasni da je njihov aparat više od ultrazuma i na osnovu toga tražio cenu višu od proseka.

U opštoj usporenosti amaterske sfere digitalnih fotoaparata, kada su nedostatak ideja sa jedne strane i navala jeftinih SLR rešenja sa druge strane, teško je bilo ponuditi bilo šta po čemu bi vaš aparat bio zapamćen. Međutim, Canon je učinio isti trik kao pre više od 4 godine sa modelom S1 IS – ponudio je značajna unapređenja kada je video mod u pitanju. Ipak, kroz četiri generacije, Canon je uspeo da formira kvalitetne fotografske mogućnosti na svojoj UZ klasi, tako da ovoga puta neće biti blagih podsmeha, kao što je to bilo kada se S1 pojavio. Novi ultrazum model nosi oznaku SX1 IS i predstavlja vrh ponude ultrazum klase Canon fotoaparata i svakako je jedan od najnapredniji amaterskih fotoaprata ikada. PowerShot SX1 IS ističe se, iznad svega, video modom pune HD rezolucije (1080p), ali kao što ćete tokom teksta moći da se uverite, daleko od toga da su video mogućnosti jedina dobra stvar na ovom digitalnom fotoaparatu.

Tehničke karakteristike

Canon PowerShot SX1 IS

megapiksela

10

merenje svetla

Evaluative, Center-weighted average, Spot

rezolucije

(L) 3648 x 2736, (M1) 2816 x 2112, (M2) 2272 x 1704, (M3) 1600 x 1200, (S) 640 x 480, (LW) 3640 x 2160, (SW) 1920 x 1080

modovi blica

Auto, Manual Flash On / Off

raw

ne

domet blica

50cm-4.8m (W) / 1.0m-2.6m (T)

veličina senzora

1/2.3″

prioritet blende

da

tip senzora

CMOS

prioritet zatvarača

da

objektiv

5.0 – 100.0 mm

manual

da

objektiv – ekvivalentno 35mm

28-560mm (4 : 3 AR) / 29-580mm (16 : 9 AR)

podešavanje kontrasta, oštrenja, zasićenosti boja

da

najveći otvor blende

f/2.8-f/5.7

video klipovi (sa tonom)

(HD) 1920 x 1080, 30fps (1080p), (L)640 x 480, 30fps, (M)320 x 240, 30fps

optički zum

20x

samookidač

2, 10, C sec

digitalni zum

4x

tip memorije

SD, SDHC, MMC, MMCplus, HC MMCplus

autofokus

TTL Autofocus

količina memorije uz aparat

?

af lampa

da

tražilo

EVF (0.40″) 16 : 9, 148.000

ručni fokus

da

ekran

2.8″, 230.000 tačaka, 16 : 9

raspon fokusa

?

live histogram

da

makro

?

playback histogram

da

supermakro

0 cm

konekcija sa računarom

USB 2.0

kompenzacije ekspozicije

+/- 2 EV u koracima od 1/3

baterija

4 x AA

iso osetljivost

Auto, High ISO Auto, ISO 80/100/200/400/800/1600

trajanje baterija

alkane: 160 snimaka, 720 minuta pregleda
Canon NB4-300: 420 snimaka, 840 minuta pregleda

brzina zatvarača

15-1/3200 sec

masa

585g (bez baterije i kartice)

balans belog

Auto (including Face Detection WB), Daylight, Cloudy, Tungsten, Fluorescent, Fluorescent H, Flash, Custom

dimenzije

127.5 x 88.3 x 87.7 mm

Spoljašnost, dizajn

Canon PowerShot SX1 IS pretenduje da bude najbolji ultrazum aparat današnjice, a samim tim i najbolji digitalni UZ ikada. Obzirom na to, gabariti takvog uređaja nikako ne mogu da budu mali. Masa od 585 grama (na to dodajte i četiri ni malo lake AA baterije) nije prvi put viđena na amaterskim aparatima, ali definitivno je prilično velika. Kada kažemo velika, ne mislimo na nešto što će predstavljati problem, štaviše, za nekoga će to biti prednost, jer će pružati bolji osećaj u rukama. Ipak, moramo primetiti da je masa čak i 200 grama veća od nekih aparata koji smo imali na uporednom testu ultrazumova ranije tokom godine. Dimenzije, sa druge strane, ne odstupaju toliko od nekog standarda ove klase digitalnih fotoaparata. Istina je, SX1 IS je i po ovom pitanju krupniji od konkurencije, ali je razlika u veličini manje primetna nego razlika u masi. PowerShot SX1 IS je potrebno nositi oko vrata, ramena ili u torbici sa strane. Ni govora nema da ga je moguće staviti u bilo koji džep, osim pojedinih jakni ili prsluka koje su predviđene za nošenje razne opreme.

Kada je reč o ergonomiji, Canon SX1 IS nas je prijatno iznenadio. Do sada su ovakvi aparati samo ličili na ozbiljna SLR rešenja, ali u ruci nisu ostavljali sjajan utisak. Potrebu za velikim dimenzijama i masom, Canon je iskoristio da napravi aparat koji će izuzetno lepo ležati u ruci, kada je reč o amaterskim aparatima. Zapravo, ako izuzmemo kratku istoriju pravih prosumer aparata (Pro1, 8080, 8700, A200), teško je setiti se bilo kog aparata koji u ruci bolje leži od novajlije kojeg danas premijerno predstavljamo. Naravno, osećaj u ruci je i dalje bolji čak i kod onih najmanjih SLR aparata, ali ako vam šake nisu prevelike, SX1 IS će pružiti gotovo “polu-profi” osećaj. Tome pomažu i sasvim u redu postavljeni tasteri, sa adekvatnom veličinom i dobrim “klikom”. Rukohvat, iako po obliku nije savršen, pruža mogućnost za čvrsto i precizno držanje aparata u ruci, dok metalni prsten oko objektiva (gde se drži leva ruka) doprinosi poboljšanju utiska da u ruci zaista držite nešto vredno i kvalitetno. Treba istaći kursorski taster koji oko sebe ima točkić. Ovakvo rešenje videli smo na jednom od IXUS (Digtal ELPH) aparata, a ono je odlično implementirano i na ovaj aparat. Kursorski taster služi baš kao i do sada, dok točkić služi za menjanje nekih vrednosti ili sličan odabir nekih opcija kojih ima više na raspolaganju. Svakako veoma dobro rešenje.

Što se tiče kvaliteta materijala, Canon je SX1 IS podigao korak ili dva u odnosu na svoj poslednji UZ – S5 IS. I PowerShot S5 IS i SX1 IS imaju plastično kućište, ali razliku je moguće uočiti čak i pogledom, a kamoli dodirom. Daleko od toga da je S5 imao lošu plastiku, ali ne može se ni reći da je imao bolju nego što je bilo dovoljno. Najveća je razlika u čvrstini i SX1 IS ima značajno robusniju izradu i završnu obradu nego S5 IS i generalno jednu od najčvršćih plastičnih masa koje smo viđali na digitalnim fotoaparatima. Za razliku od prethodnih Canon UZ aparata, SX1 ima mat završnicu što, po nama, povećava vizuelnu ozbiljnost i zasigurno smanjuje grebanje aparata. Istina, plastika će nekome delovati i previše gruba, na par mesta ima skoro oštrih ivica (ništa strašno, ali opet primetno), ali sveukupan osećaj u ruci je na ovaj način ipak značajno uvećan. Pored toga, smatramo da ovako jaka plastika ima i posao zaštite unutrašnjosti aparata. Po izgledu SX1 IS se nije značajno menjao u odnosu na S5 IS, a od kako je Canon rešio da ovu klasu aparata “oboji” u crno, primetno se povećao efekat ozbiljnosti i elegancije. Generalno gledano, mesta za kompromis i dizajnerske egzibicije nije bilo. Linije i delovi aparata podređeni su rukohvatu aparata (mestu za bateriju), objektivu, ekranu i blicu. Bez obzira na to, PowerShot SX1 IS izgleda sasvim pristojno.

Objektiv je uvek najbitniji deo skoro svakog fotoaparata, a pogotovo u ultrazum klasi. Mada “SX1” ima još nekoliko bitnih momenata. Iako je prvo pitanje “koliki ima zum” i koliko može da “dobaci”, mi ćemo prvo istaći da je Canon konačno na svoje ultrazum aparata stavio široki objektiv – odnosno objektiv koji, ekv. 35 mm formatu, “polazi” od 28 mm. Ne kažemo da je to fascinantan rezultat, ima već duže vremena aparata u klasi koji imaju i 26 mm, ali je ovih 28 mm SX1 aparata značajno šire od 36 mm koje imao S5, što čini ovaj objektiv mnogostruko upotrebljivijim. Krajnja cifra ovog objektiva je 560 mm, što narodnim jezikom glasi da SX1 IS ima 20x optički zum. Naravno, objektiv poseduje optičko-mehaničku stabilizaciju bez koje aparat ove klase danas više ne bi smeo da se pojavi na tržištu. Stabilizacija pomaže u dve vrste situacija (gde se, zapravo, pojavljuje isti problem – vibracije). Prve su situacije kada je dužina ekspozicije prevelika, što znači da će vibracije verovatno napraviti “strešenu” sliku – stabilizacija u ovom slučaju pomaže, ali nije svemoguća. Drugi slučaj korisnosti stabilizacije je na “velikim zumovima” kada vam ni ogromne brzine zatvarača ne garantuju oštru fotografiju. Bez obzira na stabilizaciju, naš savet (generalno za sve aparate, ne samo za ovaj) jeste da ne slikate preko 300 mm osim ako to baš nije neophodno (osim ako u pitanju nisu statični objekti snimani sa stativa). Bolje je kasnije isecati fotografiju, nego rizikovati da one u startu budu neupotrebljive. Na krajnjem položaju objektiva – 560 mm – svetlosna moć objektiva je svega f5.7 i šanse da dobijete adekvatnu brzinu zatvarača na relativno niskim ISO osetljivostima su minimalne. Bez obzira što IS smanjuje potrebu da izuzetno velikim brzinama zatvarača, na ovako zahtevnim dužinama objektiva, svaka milisekunda u dužini ekspozicije znači. Svetlosna moć objektiva na širokom položaju je f2.8 što je standardna vrednost. Kao od prvog Canon ultrazum-a, S1 IS, i ovaj aparat ima ultrazvučno pomeranje sočiva unutar objektiva. Ova mogućnost, kako zbog performansi, korisna je zato što se smanjuje buka objektiva, što je omogućilo zumiranje tokom snimanja video klipova – bez previše smetnji na zvučnom snimku. Ono što ipak moramo, jeste da je sam sistem pomeranja objektiva nešto malo bučniji nego na prethodnim Canon ultrazum aparatima – što je i očekivano usled glomaznijeg objektiva – ali smatramo da to neće imati značajnog uticaja na snimanje video klipova. Sve u svemu, SX1 IS ima izuzetan objektiv po svim merilima (osim po svetlosnoj moći na krajnjim dužinama) i ne želimo da shvatite da mu išta zameramo – prosto smo skrenuli pažnju da prilično dobre mogućnosti na papiru ne mogu da se uvek bore protiv neizbežnih zakona fizike. Bez obzira na to, Canon SX1 IS i dalje ima objektiva kojim može da se ponosi. Za kraj, treba znati da na vrhu objektiva postoji mogućnost montiranja kako konvertera, tako i filtera, ali pošto detaljnije informacije o ovom aparatu i dalje nisu dostupne, ne možemo reći precizno o kvakvim je konverterima i reč i koji je prečnik filtera koji može da se zašrafi.

Kao jedan Sony koji smo testirali tokom 2008. godine, SX1 IS ima ekran koji ima odnos stranica 16 : 9. Taj Sony je imao ekran osetljiv na dodir i, zapravo, to je bio jedini način korišćenja aparata, pa je višak prostora levo i desno predstavljao virtuelne tastere. Razlog za ovakav ekran na SX1 je ipak drugačije prirode. U doba širokih televizora i PC monitora, sasvim je logično zašto što je se Canon odlučio za ovaj potez. Pored toga, jedna od glavnih osobina ovog aparata, koja je verovatno izazvala najviše pažnje, jeste mogućnost snimanja video klipova u punoj 1080p rezoluciji (koja, kao i ekran, ima odnos stranica 16 : 9). Iako aparat ima praktično dva moda rada: 4 : 3 i 16 : 9, gde se menja i prikaz na ekranu i ponuđene rezolucije fotografija i videa, nije teško pretpostaviti da će većina ljudi koristiti 16 : 9 mod, pa s toga podržavamo smeštanje ekrana ovog odnosa stranica. Dijagonala ekrana je 2.8″ i poseduje rezoluciju od 230.000 tačaka. Ekran po svim pitanjima odličan, bez pogovora, ali vreme je da se LCD tehnologija polako penzioniše i zameni nekom novom. Ne kažemo da je SX1 IS manje vredan zbog “samo” LCD ekrana, ali vreme je top modeli fotoaparata polako počnu da dobijaju još bolje ekrane, jer tehnologija svakako postoji. Kao što na slikama možete da vidite, ekran je moguće rotirati i postavljati ga u gotovo svim pravcima, što je tradicija u IS ultrazum klasi Canon aparata.

Kada je reč o blicu, SX1 IS se veoma dobro pokazao. To nije nikakva novost, jer je samo nastavio dobru tradiciju S ultrazum Canon fotoaparata. Ono što nam se uvek dopadalo kod ovih Canon aparata jeste mali lag okidača kada se koristi blic (ili bolje reći mali lag blica). Što se jačine tiče, podaci iz specifikacije odgovaraju realnim mogućnostima. Daleko od toga će ugrađeni blic biti dovoljan za sve situacije u kojima možete da se nađete, ali je i dalje u samom vrhu po performansama u sveri amaterskih fotoaparata. SX1 IS poseduje stopicu na koju mogu da se povežu profesionalni blicevi – ukoliko vam je tako nešto potrebno.

Tasteri, modovi, meniji

1

biranje moda blica – kada je ručno podignut

2

taster za obeležavanje fotografija za transfer i direktnu štampu

3

biranje AR između 4 : 3 i 16 : 9

4

REC taster za video klipove

5

ulazak i izlazak iz pregleda

6

podešavanje komp. ekspozicije ili prelazak sa podešavanja blende na podešavanje zatvarača u M modu

7

pomeranje AF tačke

8

promena prikaza na ekranu i prelazak sa ekrana na EVF i obrnuto

9

ulazak i izlazak iz menija

10

ulazak u FUNC meni i OK taster

11

taster za levo i biranje makro moda

12

taster za desno i biranje iso osetljivosti

13

taster za gore i uključivanje ručnog fokusa

14

taster za dole i biranje sekvencialnog načina snimanja ili samookidača

Funkcije
 

white balance

balans belog

my colors

opcije korigovanja, uklanjanja, menjanja boja

bracketing

opcija automatskog snimanja tri fotografije različite ekspozicije ili tačaka fokusa – bracketing

flash

kompenzacija ekspozicije blica

metering

način merenja količine svetla

movie size

biranje veličine video klipova

compression

jačina JPG kompresije

photo size

biranje veličine fotografije

Meni
 

af frame

biranje autofokus frejma

af point zoom

af tačka se zumira na ekranu prilikom zaključavanja fokusa

servo af

nastavak fokusiranja nakon zaključavanja fokusa

af mode

konstatno fokusiranja i bez pritisnutog okidača

digital zoom

korišćenje ili isključivanje digitalnog zuma

flash control

6 naprednih podešavanja u vezi sa blicem

i-contrast

isključivanje ili “auto” setovanje i-contrast opcije

drive settings

napredna podešavanja sekvencialnog snimanja, samookidača i automatskog “time laps” snimanja

spot ae point

opcija kojom se predeo merenja svetla u tački vezuje za položaj af tačke

auto iso shift

opcija kojom se dozvoljava AE sistemu aparata da podiže ISO osetljivost po potrebi

mf point zoom

uvećanje centralnog dela fotografije prilikom ručnog fokusiranja

safety mf

opcija kojom aparat proverava tačnost ručnog fokusiranja (povećava lag okidača)

af assist beam

uključivanje ili isključivanje auto-fokus lampe

review

trajanje prikazivanja fotografije nakon snimanja

review info

informacije o fotografiji nakon fotografisanja – ima opcija zumiranja dela radi provere fokusa

reverse disp.

opcija rotiranja prikaza prilikom rotiranja ekrana

auto category

opcija koja kategorizuje fotografije na osnovu korišćenog moda fotografisanja

is mode

biranje načina rada stabilizacije objektiva

custom display

podešavanja oko prikaza informacija na ekranu

set shortcut button

podešavanje prilagodivog tastera-prečice

save settings

snimanje podešavanja

Setup
 

mute

isključivanje tonova aparata

volume

podešavanje glasnoće tonova

audio

podešavanje u vezi sa zvukom na video klipovima

lcd brigtness

podešavanje pozadinskog osvetljenja ekrana

power saving

automatsko isključivanje aparata

time zone

biranje vremenske zone

date time

datum i vreme

clock display

ako prilikom uključivanja aparata držite func taster, ekran aparata će postati digitalni časovnik

format

formatiranje kartice

file numbering

numerisanje fotografija

create folder

pravljenje foldera

auto rotate

automatsko rotiranje fotografija tokom procesiranja ukoliko je aparat bio okrenut u portret mod

distance units

biranje dva sistema merenja dužine

lens retract

vreme posle kojeg se uvlači objektiv ukoliko se aparat ne koristi

language

biranje jezika

video system

biranje video sistema

print method

biranje dva moda direktnog štampanja

reset all

poništavanje svih podešavanja

Playback
 

slide show

automatska reprodukcija

my category

fotografije sortirane na osnovu my category opcije tokom snimanja

erase

brisanje

protect

zaštita od slučajnog brisanja

i-contrast

i-contrast opcija na već snimljenim fotografijama

red eye correction

uklanjanje crvenih očiju

trimming

isecanje

resize

umanjivanje

my colors

my colors korigovanje na već snimljenim fotografijama

sound recorder

snimanje zvučne poruke uz fotografije

rotate

rotiranje

transfer order

markiranje fotografija za automatsko presnimavanje prilikom konekcije na odgovarajući softver

resume

koja fotografija će se prikazazi kada se mod za pregled uključi

transition

specijalni efekti prilikom pregleda fotografija

mod podesiv od strane korisnika

potpuni manuelni mod

prioritet blende

prioritet brzine zatvarača

p mod – automatska ekspozicija, ostale opcije otključane

auto mod – napredne opcije zaključane

snimanje portreta

snimanje pejzaža

snimanje blicom sa produženom eskpozicijom radi hvatanja svetla u daljoj pozadini

sport mod

predefinisane scene

mod za asistenciju snimanja fotografija za spajanje u panoramu

video mod

Prikaz ekrana, performanse, makro
 

Dok su u početku digitalni fotoaparati bili nepouzdanih performansi, vremenom je taj problem gotovo u potpunosti prevaziđen. Ipak, pojedini proizvođači su na ovom polju bolji od drugih. Sticajem okolnosti, upravo je Canon počeo prvi da se ističe svojim performansama prvobitno u IXUS fotoaparatima. Kasnije su se te brzinske mogućnosti prenele i na A klasu, čime je Canon dao do znanja, pored toga koliko je surova konkurencija u ovom svetu, da želi da bude sinonim za performanse amaterskih aparata. Kada je reč o ultrazumovima, oni su po konstrukciji i kompleksnosti mogostruko veći od običnih i “džepnih” aparata, a veći gabariti kod fotoaparata obično znače i slabije performanse. Zanimljivo je, ipak, da je od prvih dana Canon bio i ostalo lider UZ klase po ostvarenim brzinama. Objašnjenje za to možemo da nađemo u USM objektivu, a poznato je da je brz objektiv veoma značajan za sveukupne brzinske rezultate bilo kog fotoaparata. Sa novim DIGIC 4 procesorom i USM objektivom ništa drugo nismo očekivali ni od SX1 IS. Po brzinskim rezultatima, ovo je aparat koji se kao ni jedan do sad približio klasi stilizovanih fotoaparata, za koje važi da su najbrži u amaterskom svetu. Canon SX1 IS nije najbrži aparat koji smo ikada testirali, ali je daleko najbrži ultrazum i tu nema nikakve dileme.
 

operacija

u sec.

uključivanje aparata u mod za fotografisanje

1,78

uključivanje aparata u mod za pregled

1,06

isključivanje aparata iz moda za fotografisanje

1,46

isključivanje aparata iz moda za pregled (objektiv uvučen/izvučen)

0,1 / 1,30

prelazak iz moda za fotografisanje na pregled

1,15

prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje (objektiv izvučen/uvučen)

1,34 / 1,60

zumiranje (iz wide u tele)

1,54

od isključenog aparata do snimljene fotografije

2,66

Što se tiče snimanja sekvenci (burst ili continuous) Canon PowerShot SX1 IS ima deklarisana četiri snimka u sekundi. Tokom testiranja smo potvrdili te tvrdnje, ali smo uvideli i jednu zanimljivost. Naime, većina aparata ima različite performanse zavisno od rezolucije i kompresije koja se koristi – po principu, manja veličina fotografije = više snimaka u sekundi. Kod ovog aparata, bilo da koristite najveću rezoluciju i najfiniju kompresiju ili da koristite 640 rezoluciju, rezultat je i dalje isti – 4 fps. Ili je Canon, nekako, softverski onemogućio veće brzine ili je zatvarača aparata fizički ograničen na “samo” 4 fps, nije nam poznato. S jedne strane, uverili smo da Olympus SP-565 UZ zaista “puca” 13.5 fps kao što se i reklamira, ali sa druge strane retko ko će imati potrebe za veću brzinu od 4 fps koju ostvaruje SX1 IS. Što se tiče “baferovanja”, primetili smo da je Canon izuzetno dobar. Naime, u najvećoj rezoluciji sa najmanjom kompresijom, bafer će se napuniti posle 6-10 ukoliko je kadar relativno zahtevan po detaljima – ukoliko kojim slučajem u kadru nema previše detalja, moguće je, uz adekvatno brzu karticu, gotovo snimati sekvence bez prekida, što je izuzetno ostvarenje za jedan amaterski fotoaparat. Situacija se, naravno, poboljašava ukoliko koristite neke niže rezolucije. Dakle, što se tiče brzine snimanja sekvenci, viđali smo i bolje aparate, ali Canon SX1 IS je jedan od najboljih što se tiče “baferovanja” i snimanja na karticu, što se čini kao bitnija i korisnija mogućnost. Naravno, brza SD ili MMC kartica je poželjna.
 

Makro mogućnosti testiramo na sledeći način. Na LCD ekranu koji ima veličinu tačke 0.264 milimetra, postavljamo sivu boju kako bi podjednako inicirali sva tri sub-piksela. Sub-pikseli su crveni, plavi i zeleni i oni su činioci tačke svakog LCD ekrana. Potom iz fotografije isecamo deo veličine 450 x 200. Na taj način dobijamo mogućnosti uvećanja (makro) na osnovu dve stvari: koliko je moguće objektiv približiti objektu fotografisanja i kolika je veličina fotografije. Canon za SX1 IS deklariše 0 cm u super makro modu i taj podatak je zaista tačan. Moguće je objektiv nasloniti na ono što fotografišete i zaključavanje fokusa će biti moguće. Ovaj rezultat koji ostvaruje SX1 je odličan, ali smo već viđali jednako dobre makro mogućnosti. “Problem” je u tome što je super-makro mod zaključan na početni položaj objektiva i moguće je da bi se još veći efekat uvećanja mogao ostvariti da to nije slučaj, ali onda sigurno Canon ne bi mogao da deklariše 0 cm makro, jer bi pri korišćenju zuma to ne bi bilo moguće. Sve u svemu, kao što se očekivalo, SX1 IS ima odlične makro mogućnosti.

Osobine fokusiranja SX1 IS su veoma dobre za jedan ultrazum aparat. Naime, na širokom položaju objektiva, ovaj aparat je gotovo dobar kao IXUS aparati (a poznato je da smo poslednjih par godina izuzetno zadovoljni mogućnostima fokusiranja ovih aparata). To znači da je fokusiranje brzo i u većini slučajeva uspešno čak i u komplikovani svetslosnim uslovima. Sa zumiranjem, performanse fokusiranja opadaju, kao što je moglo da se očekuje, obzirom da opada svetlosna moć objektiva, ali i povećava se put kretanja sočiva tokom fokusiranja. Bez obzira na to, SX1 IS je u poređenju sa drugim ultrazumovima dosta dobar kada je reč o fokusiranju u ovakvim situacijama. Ipak, predlažemo da ne preterujete sa zumiranjem u teškim svetlosnim uslovima, jer neće biti moguće zaključavanje fokusa, bez obzira na kvalitetnu AF lampu. Lag okidača je prililno mali i ne predstavlja nikakav problem tokom rada.
Fotografije

Canon PowerShot SX1 IS prvi amaterski aparat posle mnogo godina koji ima CMOS senzor i verovatno jedan od retkih amaterskih aparata poznate marke koji ima CMOS senzor još od početka digitalne ere. Razlog za stavljanje CMOS senzora umesto standardnog CCD može da bude više. Tačan razlog ne znamo, niti se on može naći u preciznoj formi, a da to nije neka izjava odeljenja za marketing. CMOS senzor je posebno razvijen za ovaj PowerShot aparat i u njega implementiran možda zbog video klipova HD rezolucije. Možda je razlog za ovaj potez bio i želja za redukovanjem šuma na visokim ISO osetljivostima (iako su u kompaniji isticali da je tokom razvoja CMOS imao više šuma od CCD, ali da je to do sada ispeglano). Razlog može da leži u smanjivanju troškova, jer su CMOS senzori jeftiniji za proizvodnju od CCD, a možda i iz prostog razloga što Canon u CMOS senzorima vidi budućnost za amaterske fotoaparate.

Još jedna stvar koju treba napomenuti jesu dva moda pod kojima radi SX1 IS. 4 : 3 i 16 : 9. Za razliku od drugih aparata, gde je u listi rezolucija fotografija moguće bilo birati, obično, jednu rezoluciju 16 : 9 formata, ovaj aparat celu priču podiže na novi nivou. Naime, postoji poseban hardverski taster kojim se određuje da li će aparat da se koristi u 4 : 3 ili 16 : 9 modu. Odabir odnosa sranica ide do te mere u određenom modu nije moguće birati rezolucije onog drugog moda sve dok se ne pritisne taster. Takođe, prikaz na ekranu prilikom 4 : 3 moda ima sa strane crne štrafte, obzirom da je fizički odnos stranica ekrana 16 : 9. Nije poznato kojeg je odnosa stranica CMOS senzor, ali po fotografijama može da se kaže da je on 4 : 3 formata, obzirom da su 16 : 9 fotografije isečene. Ipak, ako se malo bolje pogleda, može da se vidi da se i prilikom 4 : 3 fotografija radi određeni nivo isecanja levo i desno. Sve u svemu, 4 : 3 pruža nešto širi, a 16 : 9 malo dalji vidik. Ukoliko planirate da gledate fotografije na LCD/Plazma TV ili širokom PC ekranu i niste ljubitelj obrade fotografija, onda je sigurno bolje koristiti 16 : 9. Za starije PC ekrane 4 : 3 i 5:4 odnosa, naravno, bolje koristiti 4 : 3 mod. Isto tako, ako vam je bitna širina kadra, 4 : 3 jeste bolje rešenje, a ukoliko vam je bitno zumiranje onda je za vas 16 : 9, mada su razlike zaista akademske.
 

(L) 3648 x 2736 – 4 : 3

(LW) 3840 x 2160 – 16 : 9

Krenimo prvo od mogućnosti aparata na većim ISO osetljivostima. U poređenju na svog prethodnika, Canon S5, aparat koji danas imamo na testu daje značajno bolje rezultate na ISO 800 i ISO 1600. Pre svega, SX1 IS ima bolje procesiranje i “zna” gde je mrak i, za razliku od prethodnika, mračni delovi nisu ispunjeni nepotrebnim šumom, već su jednostavno crni. Pri ISO 1600 je na nivou boljih amaterskih aparata po ovom pitanju, možda ček i malo iznad njih. ISO 1600, iako se pri 100% uvećanju jasno vidi solidna količina šuma, upotrebljivo je za dalju upotrebu, čak i bez ikakve obrade, ukoliko potrebno fotografije gledati na ekranu ili štampati manje formate bez isecanja. ISO 800 izgleda prilično dobro za amaterske prilike, ne samo da ima malu količinu šuma, već je i količina detalja na nivou. Osim par Fuji rešenja, pri ISO 800 SX1 IS nudi najbolji odnos šuma i detalja koji smo mogli da vidimo na amaterskim fotoaparatima. Ipak, ne treba se zanositi i misliti da bilo koji ne-SLR aparat može da parira čak i onim najjeftinijim SLR rešenjima, ali dobro je znati da je ISO 800 na ovom aparatu više nego upotrebljivo ako zatreba, a ni ISO 1600 nije za bacanje.

Što se tiče regularnih dnevnih fotografija na najmanjim ISO vrednostima, situacija je sasvim dobra. Pre svega, čini nam se da je CMOS senzor (ili možda novi DIGIC 4) doneo primetno bolje boje. Iako boje prilično oživljavaju fotografiju, ne može se reći da su prenaglašene, daleko od toga. Ipak je tu tradiciju Canon ostavio iza sebe. Detalja ima na pretek, bez obzira relativno mali senzor. Najveći problem kvalitetu fotografija predstavlja će objektiv. Sam kvalitet objektiva nije loš, ali je problem u njegovom širokom opsegu, što znači da kako se ide van cetra fotografije, ti predeli postaju slabiji po kvalitetu. Ovo je situacija koju smo viđali na mnogim aparatima, ali obzirom na ozbiljnost ovog digitalca, voleli bi smo da problem malo manje izražen. Naime, kako se ide van cetra fotografije tako se dešavaju dva problema: fotografije postaju manje oštre i količina aberacije se povećava. Aberacija izražava kroz crvenkaste i ljubičaste nijanse, zavisno koje se kontrastne boje prelamaju. Daleko od toga da spomenute pojave treba da budu nešto što će da vas obeshrabri da mislite o ovom fotoaparatu, ali činjenica je da razlika u detaljima i aberaciji primetna između centralnih i spoljnih delova fotografije. Bez obzira, Canon SX1 IS može da dobije prilično visoke ocene za kvalitet fotografija, a naš savet je da objektiv ne držite uvek na najširem položaju, osim ako to nije neophodno, čime ćete u određenoj meri poboljašti situaciju sa oštrinom spoljnih delova fotografije.

Video

Canon SX1 IS je prvi aparat u amaterskom svetu koji može da snimi punu HD rezoluciju (1920 x 1080) sa 30P snimaka u sekundi. Pre svega, video snimak od 27 sekundi koji je veliki 140 MB smo okačili na sledeću adresu http://rapidshare.com/files/176841013/MVI_7207.ZIP i nadamo se da razumete razlog zašto nismo mogli da ga okačimo na naš server. Sledeća stvar koju treba da imate na umu, jeste da su 1080p filmovi veoma zahtevni, čak i za konfiguracije novijeg datuma, pa s toga nemojte opterećivati vašu konekciju ukoliko nemate dovoljno jaku mašinu da pokrenete 1080p video (koji u ovom slučaju ima čak 41.8 Mbps bitrate!). Što se tiče kodeka, biće vam potreban MPEG4 AVC kodek, a ukoliko se ne razumete, najlakši način jeste da fajl pokrenete preko VLC programa koji koristi svoje kodeke. Zvuk je dvokanalni ~ 400 Kbps, 44.1 Khz, PCM.

Za one sa “jeftinim ulaznicama”, odnosno onima koji imaju slabije mašine i nisu spremni da skidaju čak 140 MB zbog 27 sekundi, mi smo uzeli “screenshotove” iz video klipa, kako bi vam donekle dočarali video mogućnosti ovog fotoaparata. Ali upozoravamo vas da je jedini način da steknete pravi utisak o video mogućnosti ukoliko skinete ceo video klip.
 

Još neke stvari treba znati o snimanju video klipova, a neke se znaju i od ranije. Pre svega, moguće je, zahvaljujući USM objektivu, koristiti zum opciju tokon snimanja, ali, kao što može da se pretpostavi, tokom video snimanja koristi se sporiji mod, kako se ne bi pravila velika buka. Aparat ima dva mikrofona za snimanje zvuka, što omogućava stereo snimak. Kada je reč o potrošnji kartice, iz spomenutih 140 MB za 27 sekundi možete najbolje da prepostavite da bez 8 GB kartice nije pametno kretati u video avanture sa ovim aparatom. Što se tiče kontinuiteta snimanja i “baferovanja”, tu već situacija dosta zavisi od brzine kartice. Na nekim karticama snimanje je trajno (dokle ima mesta), ali neke ne mogu da izdrže brzinu snimanja već posle 30 sekundi. S toga obavezno kupite što bržu SD ili MMC karticu, kako bi u potpunosti mogli da iskoristite video mogućnosti ovog aparata. Na sve ovo dodajemo da je PowerShot SX1 IS moguće direktno povezati na televizor ili projektor sa HDMI konektorom, ali da HDMI konektor na aparatu nije standardan i da se uz aparat ne dobija odgovarajući kabl ili adapter, s toga je to potrebno kupiti kao dodatnu opremu. Deo standardne opreme predstavlja običan kompozitni kabal, ali 1080p rezolucija prevazilazi njegove mogućnosti.

Naši utisci o kvalitetu video snimka za jedan fotoaparat su izuzetno pozitivni, naravno. Ipak, moramo da istaknemo da je 1080p rezolucija ipak malo precenjena. Ovo jeste fotoaparat sa najboljim video kvalitetom i mogućnostima među amaterima, ali ne očekujte da snimak izgleda kao Blu-ray film ili snimak sa HD kamkordera. Po realnoj rezoluciji i količini detalja, ovaj snimak je mnogo bliži 720p nego 1080p, ali to ne znači ništa loše, jer je dobrih 720p i dalje 2-3 bolje od do sada najboljih video mogućnosti koje je jedan fotoaparat posedovao. Svaka čast Canonu na video mogućnostima ovog aparata (mada su zaista kompresiju trebali malo da pojačaju, kako zauzeće kartice ne bi bilo astronomsko), ovo sada postaje benchmark za sve amaterske fotoaparate, ali nemojte da se zaletite ukoliko imate PowerShot SX1 IS i kažete da on ima kvalitet snimka kao pravi HD kamkorder uređaj, jer to jednostavno nije tako.

Utisci

Odmah na početku treba da budemo svesni nečega. Canon SX1 IS ne nudi najbolji kvalitet fotografija u amaterskom svetu fotoaparata. Canon PowerShot SX1 IS ne može da ponudi kvalitet video snimaka HD kamkordera. Zbog toga, Canon SX1 IS nikada neće biti “best buy” fotoaparat. Ako shvatimo ove tri činjenice, onda ćemo adekvatno dati završnu reč u vezi sa ovim ultrazumom. U suprotnom, lako je iskoristiti njegovu visoku cenu (u trenutku pisanja ovih redova, ona se kreće između 540 i 580 evra, ali ga još uvek nema na rafovima) za kritiku. PowerShot SX1 IS, po našem mišljenju, ne zaslužuje negativne kritike ni po jednom osnovu, već samo zahteva različite konstatacije o različitim upotrebnim vrednostima ovog uređaja.

Bez obzira što smo na početku zaključka napisali šta sve ovaj Canon nije, možemo reći da je ovo jedan od najboljih fotoaparata koji smo probali, vrlo moguće i najbolji (izuzimamo SLR aparate iz priče) i pored toga, adekvatan gedžet tehno ere u kojoj živimo. Zameramo pojavu aberacija i smanjenje detalja van cetralnog predela fotografije. Takođe, 1080p video nije baš da obiluje detaljima (mada je i dalje daleko najbolji video sa bilo kog fotoaparata koji smo ikada testirali, a i šire), ali u tome ne vidimo ništa strašno niti neočekivano. Način na koji se dolazi, bilo do fotografija, bilo do video snimaka, graniči se sa SLR aparatima ili kamkorderima. Ergonomija aparata je izuzetna. Kvalitet kućišta ne krije da u ruci držite skupocenu igračku. Broj opcija i podešavanja najveći je koji smo ikada videli od jednog ne-SLR aparata. Performanse koje daje PowerShot SX1 IS daleko su najbolje od svih ultrazum aparata koje smo imali na testu i ozbiljno su se približile klasi stilizovanih modela, za koje važi da su najbolji po ovom pitanju u amaterskom svetu. Iako smo od S klase ultrazum Canona to navikli, smatramo da su performanse ovog aparata jedna od njegovih najvećih vrlina. Zapravo, tromost većine konkurenata je ono što bi mnoge ljude odvratilo od kupovine aparata sa velikim rasponom objketiva. Kao što smo već rekli, Canon SX1 IS nikada neće nuditi dobar odnos mogućnosti i cene, ali je za nekoga ko ne želi da nosi dva uređaja i koji ne želi da obrađuje video i skida ga sa kasete, ovo može da bude veoma bitan fotoaparata. Setimo se samo pre nekoliko godina kada su počeli da se pojavljuju “pametni” telefoni. Ljudi koji su nosili PDA uređaje negodovali su na tu pojavu i smatrali su da je najbolje za svaku namenu imati poseban uređaj. Danas mobilni telefoni mogu da budu i PDA i navigacija i to na veoma kvalitetan način. Ne kažemo da će SX1 IS istrebiti HD kamkordere, daleko od toga, ali ni jednog trenutka ne treba ignorisati želju korisnika da u što manje uređaja imaju što više funkcionalnosti. Zapravo, sami ultrazum fotoaparati su po sebi više aparata u jednom, a sada je SX1 IS na te mnogobrojne opcije dodao i respektabilno kvalitetne video snimke, sasvim dobre za naše nove LCD ili Plazma televizore. Istina je da se za 500, pa ni 600 evra, može kupiti UZ aparat koji daje bolje slike, a u taj budžet se, uz malu doplatu uklapa i najjeftiniji FullHD kamkorder. Međutim, oba takva aprata koštaju gotovo 1500 evra, što je skoro tri puta više od cene koja važi za PowerShot SX1 IS, pa mu svakako možemo oprostiti što je nešto lošiji “HD kamkorder” i što je za nijansu slabiji od najboljih ultrazoom aparata u klasi. Za takvu, specifičnu grupu kupaca, “SX1” jeste svojevrsni best-buy, iako onima koji smatraju da “aparat treba da slika, a ne da snima video”, može da se učini da ta izjava nikako ne stoji.

Teško nam je bilo kome da preporučimo SX1 IS jer je njegova cena trenutno veoma jaka. Ali hoćemo da poručimo da apsolutno po svakom aspektu ovaj aparat vrlo dobar ili odličan, a po nekim zaista fantastičan. Ako se ipak budete odlučili, nećete imati osećaj da vas je Canon prevario, jer je očigledno da je mnogo truda i pažnje uloženo u ovoj digitalac. Ovo nije fotoaparat koji morate da imate, ovo je fotoaparat koji želite da imate, a kao i ostalim potrošačkim sferama, u tom slučaju je potrebno platiti nešto veću cenu.

Za

– kvalitet izrade
– kvalitet fotografija
– objektiv, IS, USM
– ergonomija, točkić za opcije
– rotirajući ekran
– 1080p video odličnog kvaliteta među fotoaparatima
– performanse i snimanje sekvenci
– fokusiranje
– puno podešavanja i opcija

Protiv

– gabariti
– detalji videa bliži 720p rezoluciji (što je i dalje odlično)
– nema odabira 720p rezolucije
– nema HDMI kabla u pakovanju
– kvalitet fotografija opada van cetralnog dela

Aparat na test ustupila distributerska kuća, PiN Computers.