Benchmark Redakcija
Dragoljub Radovanović & Petar Gredelj
Uporedni test akcionih kamera
Pod preduslovom da uživate u vratolomijama na bordu, ronite, volite da skijate po celcu ili uređenim stazama, obožavate suludi downhill mountinbike-om ili volite bilo šta drugo vezano za prirodu i akciju, jedno je sigurno – bezbroj puta ste požalili što neke trenutke niste mogli da sačuvate. Prelepi doživljaji su do pre nekog vremena morali ostati memorisani samo u našim srcima, ali pojavom ove vrste uređaja konačno dolazimo u situaciju da se prisetimo strmoglavog spuštanja bajkom u Livignu, ogromnog broja staza u Val Torensu ili beskrajnog prostranstva i dubokog snega u Šamoniju, neverovatnog morskog plavetnila u Egiptu. Ako ste jedan od onih slobodnijih tipova koji provode većinu svog vremena napolju i bave se akcionim sportovima, ove kamere će vam svakako biti zanimljive. Potpuno je nebitno da li ste dobri u ovim aktivnostima ili ne, već da imate želju da svoje umeće (ili nedostatak istog) podelite sa svetom, ili barem užem krugu prijatelja ako ništa drugo. Video klipovi su jako popularna stvar na internetu, pogledajte samo YouTube i broj ljudi koji ga svakodnevno koristi, i cifri od četiri milijarde pregleda u jednom danu. Živimo u vreme u kome su fotografisanje i snimanje video materijala postali normalna i jako česta pojava u našim životima. Naravno, ovde nije reč o pravljenju bilo kakvih klipova i fotografija, već o nešto egzotičnijim varijantama,i na internetu se često se srećemo sa video klipovima ove vrste koje nam deluju jako zanimljivo.
Snimanjem pomoću akcione kamere iz prvog lica, mogu se napraviti interesantni video klipovi, bilo da je reč o nešto ekstremnijim sportovima kao što su vožnja snouborda, skakanje iz aviona, surfovanje, ili nešto nama dostupnijim kao što su vožnja bicikla. Prilikom ovih aktivnosti, ono što vam je bitno je da kamera bude mala i da je ne držite u ruci, kako vas ne bi ometala u sportskim aktivnostima kojim se bavite. Još jedna stvar – ukoliko su vremenski i ekološki uslovi ekstremni, kamera koja snima takođe mora biti sposobna da ih podnese. Bilo da je to sneg i veoma niska temperatura, kiša, pesak i prašina, pa čak i snimanje ispod nivoa vode, kamere koje ćemo vam predstaviti su opremljene kućištima koje ih štite od ovakvih uticaja. Proveli smo sedam dana u Livignu, lepom ski resortu na granici Italije i Švajcarske, pokušavši da malo bolje sagledamo ove uređaje.GoPro je jedno od najvećih imena na tržištu akcionih kamera (od ozbiljnije konkurencije možemo pomenuti Contour i odnedavno Sony), a nedavno se pojavila i njihova treća generacija, koja donosi razna poboljšanja u poređenju sa prethodnikom. U odnosu na GoPro Hero 2, on je lakši, manji i poseduje WiFi konektivnost. Ovaj model zapravo dolazi u tri verzije i nivoa opremljenosti – White, Silver i Black paketu.
Najpristupačniji paket je White, kod koga za 249 evra dobijate Consumer Grade senzor od 5 megapiksela, 1080p@30fps, 960p@30fps i 720p@60fps širokugaono video snimanje, 3 fotke u sekundi rafalani režim, ugrađen WiFi modul i kompatibilnost sa WiFi daljinskim i aplikacijom za smartfon za kontrolisanje kamere. Paket koji mi imamo na testu je Silver verzija GoPro Hero 3 kamere, u kojem po ceni od 349 evra dobijate Prosumer Grade senzor rezolucije 11 megapiksela, 1080p@30fps, 960p@48fps i 720p@60fps širokougaono video snimanje, 10 fotografija u sekundi rafalni režim, ugrađen WiFi i kompatibilan je sa WiFi daljinskim i aplikacijom. Najmoćniji paket je Black verzija, koja po ceni od 449 evra nudi dosta moćnije karakteristike u odnosu na prethodna dva. Professional Grade senzor od 12 megapiksela, 1080p@60fps, 720p@120fps, 1440p@48fps, 4k@15fps, 2.7k@30, WVGA@240fps širokougaono video snimanje, 30 fotografija u sekundi rafalni režim, ugrađen WiFi, u paketu se dobija WiFi daljinski, kompatibilan je sa GoPro aplikacijom, i ima profesionalni nivo performansi pri lošijem osvetljenju. U momentima testiranja ovih uređaja na terenu, GoPro 3 nije bilo moguće pronaći u našoj zemlji. Ukoliko vas kao nas put nanese u Livigno, ski resort na granici Italije i Svajcarske, poznat kao bescarinska zona, bićete sasvim sigurno oduševljeni cenama koje su za nove modele daleko ispod cena za GoPro 2 u našoj zemlji. Primera radi, GoPro 3 White može se dobiti za samo 209 evra. Silver verzija je 269, dok je GoPro 2 samo 190e – za razliku od nekih 35000 dinara koliko košta u našoj zemlji!? GoPro 3 Black edition nije ni tamo bio dostupan sredinom decembra…
GoPro Hero 3 Silver verzija dolazi u sivom pakovanju koje na vrhu poseduje providni plastični deo, u kojem je kamerica vezana za postolje i takoreći izložena, kako bi je kupci bolje osmotrili u pakovanju. Ona je već ubačena u plastično vodootporno kućište, koje joj nudi zaštitu od raznih uticaja. Uklanjanjem sivog kartona i plastičnog dela, dobija se crna kutija sa GoPro oznakom i na njenom vrhu plastični poklopac na kojem stoji postolje.
Unutar ove crne kutije nalazi se još jedna, u kojoj je smeštena oprema koja dolazi uz ovaj model. Ovde smo zatekli vratanca, koje možete da menjate na kućištu i koja umesto vodootpornosti nude bolji kvalitet zvuka, dva samolepljiva postolja, takozvanu J kopču koja ide na postolje, 3-way Pivot ruku, USB kabl, GoPro nalepnice i kartice, koje ukazuju na GoPro sajt, na kome preuzimate uputstvo za korišćenje i vršite nadogradnju softvera. Štampano uputstvo bi bilo poželjnije na našem mišljenju. Još jedna zamerka je da u paketu nema punjača za struju, tako da kamericu možete puniti samo kada ste pri računaru, što nije uvek slučaj.
Ono što nam se nije nikako dopalo kod novog modela jeste utisak da se radi o uređaju sa beta softverom, nedovoljno usavršenom verzijom! Stvar broj jedan, ne sećamo se da smo došli u kontakt sa uređajem koji služi za nešto sasvim drugo a zahteva konekciju sa internetom da bi se uopšte pokrenuo. Kao što smo rekli u pasusu gore, sve što od informacija u pakovanju zatičete jeste papirić koji vas upozorava da treba da posetite web lokaciju proizvođača. Zamislite situaciju da ste došli na skijanje, kupili kameru a nemate računar sa internet konekcijom. To znači da nemate kameru koju ste kupili… Krećemo sa Chrome browserom….poruka, ovaj browser nije podržan. U redu, drugi browser…treba vam Java 7, instaliraj. Povežite vašu kameru, računar koji smo koristili je MacBook, ne prepoznaje uređaj. Postoji alternativa, izvaditi bateriju, upisati serijski broj uređaja – dobijamo link za skidanje firmvera. Pošto nam uređaj nije prepoznat, instalacija se obavlja tako što firmver treba staviti na memorijsku karticu a šta ćete ako nemate čitač memorijskih kartica na hiljadu kilometara od kuće? I to smo uradili, par minuta za flešovanje softvera. Konačno naša kamera radi…ali kako? Tako što apsolutno nemamo kontrolu nad WiFi modulom koji radi onako kako on želi a ne kako mi to očekujemo. Uključi se posle n pokušaja, isključi nakon x pokušaja. Treći taster na kameri koji ga razlikuje od GoPro Hero 2 modela namenjen je za isključivanje – uključivanje WiFi modula, taj taster uopšte ne reaguje. Sve ove zavrzlame su nas koštale toga da imamo minimum snimljenog materijala sa ovom kamerom. Uzeli smo je na svega dva dana pre povratka kući, stigli smo na stazu sa minimumom baterije koju je preko noći “pojeo” WiFi modul kome bukvalno ništa nismo mogli. Prosto neverovatan splet okolnosti i na sve ovde navedeno imamo gomilu primedbi jer je prosto neverovatno da novi uređaj izađe u prodaju sa ovakvom gomilom nerešenih problema. Fizički izgled uređaja U odnosu na prethodnu generaciju, GoPro 3 je 30% manji i 25% lakši, tačnije rečeno, smanjena je dubina, dok je visina i širina ostala nepromenjena, kako bi ostao kompatibilan sa dodacima prethodnog modela. Sa prednje strane kamerice nalazi se f/2.8 objektiv koji bi trebalo da ponudi duplo oštriju sliku u odnosu na Hero 2, a ugao koji zahvata je širokih 170 stepeni.
Sa prednje strane takođe pronalazimo mali, 1.5 inčni monohromatski ekran na kome se prikazuju opcije kamerice, koji je isti na oba modela, indikator za punjenje, okidanje fotografija i snimanje video klipova, kao i dugme Power i Mode u jednom. Kod Hero 3 modela takođe imamo još jednu plavu blinkajuću lampicu za indikaciju uključenosti WiFi konekcije. Dugme za okidanje je sada veće kod novog modela i samim tim prijatnije za operaciju. Na oba modela imate još jednu lampicu na gornjoj ivici, koja je postavljena kako bi uočili snimanje iz više pozicija. Zadnja strana uređaja i bokovi se razlikuju na ova dva modela, kod Hero 3 su crni dok je celokupno kućište Hero 2 modela srebrne boje. Na levim bokovima GoPro 3 modela iza plastičnog poklopca, nalaze se redom microHDMI, microUSB i slot za microSD karticu, dok je kod Hero 2 modela tu 3.5mm tv video izlaz, miniUSB i 3.5mm ulaz za mikrofon. Na drugom boku Hero 3 kamerice imamo mikrofon i dugmence za uključivanje WiFi modula, dok je kod Hero 2 prisutan slot za SD karticu pune veličine, kao i miniHDMI port. Ono što je takođe bitno, na zadnjim stranama ovih kamerica je konektor za LCD ekran, koji spada u dodatnu opremu koja se kupuje posebno, i preko koga možete da pregledate fotografije i video snimke koje ste zabeležili. Ekran je osetljiv na dodir i poseduje u sebi zvučnik i 3.5mm ulaz za slušalice kao i odgovarajuća vratanca za zaštitnu plastiku, sve to po ceni od 99 evra.
Baterija je izmenjiva kod oba modela, a ovo je naročito bitno ako želite da snimate nešto više tokom dana, što vam jedna baterija neće pružiti. Vrlo je preporučljivo kupiti rezervnu bateriju koja košta 25 evra.
Plastično kućište je glavna stvar kod GoPro kamerica, jer su one ipak namenjene nešto ekstremnijim uslovima, tako da moraju imati odgovarajuću zaštitu. Ovde ne mislimo samo na vremenske uslove, već i na zaštitu od padova i udarca, jer je to u ekstremnim sportovima ipak stvar koja se neretko dešava.
Ova zaštitna kućišta poseduju vodootporne dugmiće na opruge, tri dugmeta kod novog modela Hero 3 (jer poseduje dodatni WiFi prekidač), i standardna dva dugmeta za uključivanje/kretanje kroz opcije, i okidač za fotke i snimke. Dubina do koje možete roniti sa ovim kućištima je oko 60 metara. Kao što znate, vratanca možete menjati u zavisnosti od toga da li želite vodootpornost, bolji zvuk, ili varijantu sa LCD ekranom. Sistem zatvaranja kućišta je malo izmenjen u odnosu na Hero 2, tako da je sada nešto sigurniji i manje je sklon ka slučajnom lomu pri otvaranju ili zatvaranju.
Ovo kućište možete montirati na nosače čiji je izbor stvarno šarenolik, ali imajte na umu da se oni kupuju odvojeno, i da osnovno cena paketa može porasti poprilično ako kupujete raznorazne dodatke za GoPro kamere. Kako ih ne bismo nabrajali pojedinačno, sve dodatke za montiranje zajedno sa njihovim slikama možete pronaći na sledećoj stranici. Mi smo od dodataka isprobali samolepljiva postolja, 3-way pivot postolje i pojas koji se vezuje i pozicionira kameru nešto ispod grudi, koja je zapravo skroz prijatna za nošenje.
Ono što je nama posebno bilo zanimljivo kod nove Hero 3 kamere jeste mogućnosti povezivanja sa telefonom kroz WiFi mrežu, preko posebne GoPro aplikacije koju možete preuzeti besplatno na Google Play Store-u ukoliko koristite Android, ili na App Store-u ako imate iOS uređaje. Ovo je po nama izuzetno korisna mogućnost, pogotovo zbog lakšeg upravljanja opcijama u odnosu na mali monohromatski ekran i zbunjujuće kontrole. Pre nego što povežete kamericu sa telefonom, potrebno je postaviti WiFi režim na Phone i Tablet, pa zatim naći SSID ime koje ste dodelili vašoj kamerici iz liste, upisati password, pa tek onda pokrenuti aplikaciju.
Aplikacija vam nudi potpunu bežičnu kontrolu nad kamericom, biranje režima rada, daljinsko okidanje i pokretanje/zaustavljanje snimanja sa bežičnim pregledom onog što kamerica vidi, koje kasni nekih par sekundi kako pomerate kamericu, kretanje kroz podešavanja, informacije o bateriji, slobodnom prostoru i slično. Ipak, u aplikaciji nam nedostaje pregled napravljenih fotografija i video snimaka, ali razumemo da bi ubacivanjem ovih stvari, potreba za eksternim ekranom bila znatno umanjena. Dobro je što smo svedoci da se na Play Store-u poslednjih dana pojavljuje sve više aplikacija nezavisnih developera koje omogućavaju upravo to!
Prestigio nije toliko veliko ime kao GoPro u svetu akcionih kamera, ali nas je ovim modelom veoma prijatno iznenadio u poređenju sa Hero 2 i 3 modelima. Kao što možete pretpostaviti, ova kamerica jeste cenovno pristupačnija varijanta u poređenju sa Hero modelima, ali kada pogledamo šta sve dobijamo i za koji novac, moramo priznati da nam RoadRunner 700X po ceni od 235 evra deluje kao odlična kupovina.
RoadRunner 700X je pre svega okarakterisana kao kamerica za snimanje saobraćaja iz automobila, ali to je samo jedan deo njenih mogućnosti. Ona se svakako može koristiti i u druge svrhe, tačnije, možete je montirati na bicikl, ili sa njom snimati podvodne aktivnosti do dubine od 60 metara, poneti je na skijanje, penjanje, itd. Ovde nemamo nekoliko verzija paketa kao kod GoPro Hero 3, već samo jedan jedini.
Prestigio RoadRunner 700X je kamera koja može da beleži video materijal u FullHD rezoluciji pri 30 frejmova u sekundi, mada možete spustiti rezoluciju na 480p, tako izgubiti dosta na kvalitetu snimka, ali dobiti video u 60 frejmova u sekundi. Kao što je se to podrazumeva, ovaj model takođe ima širok ugao snimanja, tačnije ugao od 170 stepeni. Maksimalna rezolucija fotografija koju ovaj model može da napravi je 4032 x 3024, tačnije 12.3 megapiksela. Kutija u kojoj se nalazi ovaj model crno-siva, prepoznatljiv dizajn koji smo ranije sretali na Prestigio proizvodima. Sa prednje strane nalazi se prozirna plastika kroz koju možemo da vidimo upakovanu kamericu, dok okretanjem kutije na zadnju stranu zatičemo njene specifikacije.
Ono što nas je posebno iznenadilo je šta se sve od opreme nalazi u njoj. Može se reći da za dosta manje novca Prestigio nudi dosta bogatiji paket u poređenju sa GoPro kamerama. Otvaranjem kutije zatekli smo pregršt stvari, od kojih većinu isprva nismo ni znali čemu služe. Od standardnih stvari koje GoPro nema u svom paketu, kao što su adapter za struju, punjač za auto, pa preko USB kabla, kablova za video izlaz, pa do nosača za razne situacije, pa čak i torbicu za nošenje svega toga.
Bitnija oprema koje nema u GoPro paketu a Pretsigio nudi u svom kompletu jeste eksterni 1.5 inčni ekran u boji i bežični daljinski upravljač koji naročito pomaže ukoliko kameru postavljate na kacigu, ali takođe i par nosača – standardni za vetrobran auta i nosač za volan bicikla. Tu su takođe i neki manji nosači koje ćemo pomenuti kasnije.
Što se tiče kvaliteta izrade, Prestigio svakako gubi bitku u poređenju sa GoPro modelima. Radi se o crnoj i naizgled jeftinoj plastici, mada, pošto uz njega stiže plastično kućište koje ga štiti od vremenskih uslova, zime, toplote i udaraca, ovo nije toliko krucijalna stvar. Kamerica je crno sive boje i sličnih je dimenzija kao GoPro Hero 2 model, tako da deluje malo više “bucmasto”, pogotovo sa montiranim ekranom.
Na gornjoj strani uređaja nalaze se neke osnovne kontrole kao što su dugme za uključivanje, Vox opcija, dugme za video snimanje, dugme za fotografisanje, i u sredini minijaturni monohromatski ekran koji pokazuje napunjenost baterije, kapacitet i režim u kojem se trenutno nalazite. Tu su takođe i dve LED lampice.
Sa leve bočne strane uređaja imamo poklopac ispod koga se nalazi pristup analognom video izlazu, i naravno, digitalnom i vidu miniHDMI izlaza. Sa desne bočne strane takođe ispod poklopca nalazimo slot za microSD karticu (u paketu se dobija 4GB), miniUSB priključak i dva mikrofona.
Ekran je naravno moguće skinuti, a ispod njega se nalazi poklopac, ispod koga se nalazi baterija kapaciteta 1000mAh. Sa leve strane se nalazi port zaštitećen gumenim poklopcem, u koji ulazi konektor ekrana.
Što se tiče ekrana, on je sićušan sa dijagonalom od 1.5 inča. Na njemu se takođe nalazi zvučnik, dugmići za navigaciju kroz opcije, menjanje režima i pregled napravljenih fotografija i video snimaka. Njegov kvalitet je zadovoljavajuć, mada su mu uglovi gledanja i vidljivost na suncu ipak nešto lošiji. On niije ništa specijalno, ali ipak je besplatno uključen u paketu i završava posao.
Kada je zaštita ove kamere u pitanju, Prestigio nudi slično plastično providno kućište koje je prisutno kod GoPro modela. Nismo baš sigurni da li je njegov kvalitet inferiorniji, ali Prestigio obećava da kameri nudi otpornost na udarce, otpornost na jako niske i jako visoke temperature, kao i mogućnost da sa kamerom odete pod vodu do dubine od 60 metara. Ekran se mora otkačiti pre nego što postavite 700X u kućište, jer nema mesta za njega. Na njemu se nalaze samo dva dugmeta za snimanje i za fotografisanje, tako da morate uključiti kamericu ručno pre nego što je stavite u kućište.
Jedna veoma korisna stvar kod ovog modela je to što je u paket uključen daljinski. On je prost i na sebi poseduje samo tri gumena dugmeta, dva za pokretanje i zaustavljanje snimanja, i jedno za pravljenje fotografija. On se veoma lako može zakačiti na jaknu ili na pantalone pomoću zakačaljke koja dozvoljava daljinskom upravljaču da stoji u bilo kom položaju koji vam najviše odgovara.
Još jedna dobra stvar kod Prestigio RoadRunner 700X modela je bogatstvo raznih nosača. Ovde imamo recimo korisni nosač za bicikl, koji veoma lako montiramo na volan, i tako dobijamo priliku da napravimo veoma zanimljive snimke.
Tu je naravno i nosač za glavnu ulogu ove kamerice, vakuumski nosač koji se kači na vetrobran vašeg auta, što je jako korisna stvar u slučajevima saobraćajnih nesreća, jer snimak pomaže da se proceni ko je bio krivac. Zatim, imamo samolepljivi nosač koji možete da zakačite na razne površine (ski kacigu na primer).
Takođe korisna stvar kod ove kamerice je laserski pokazivač na njenoj prednjoj strani, čija je uloga da pokazuje u kojem pravcu je ona uperena, i pomaže vam da fokusirate snimak, tačnije da ono što snimate bude u centru snimka.
Video kvalitet snimka kod kamerica
Kvalitet videa ne zavisi samo od kvaliteta senzora i objektiva, već i od procesiranja unutar same kamere. Jači kontrast i zasićenost boja lakše “prodaju” sliku ili video, pogotovo za osobe koje nemaju ambicije za daljom obradom materijala. Ipak, treba imati u vidu da se broj video entuzijasta svakodnevno povećava, kao i to da su se GoPro kamere ustalile za određene profesionalne namene. Entuzijasti i profesionalci ne žele previše obrađene snimke, a ključno im je da kontrast, zasićenost boja i oštrina budu na minimumu. To omogućava da video bolje “trpi” korekciju boja, kao i druge efekte. Amateri koji što pre žele da vide snimak na televizoru će sigurno ceniti jak kontrast i žive boje, a oni koji žele sami da montiraju video, urade korekciju boja i eventualno neke efekte će uvek izabrati što neutralniji video.
Ono što je problem kod naših test snimaka je što nisu snimani u istom danu i pri istim vremenskim uslovima, jer na GoPro Hero 3 snimcima boje deluju možda nešto “mrtvije” nego što to inače jesu. Na primer, situacija je gotovo bila idealna kod Hero 2 snimaka, jer je bilo sunčano i dosta svetlo. Prestigio snimak je takođe sniman u dobrim uslovima. Što se tiče bitrate-a snimaka, GoPro Hero 2 je imao ukupan bitrate oko 30 Mbps, Hero 2 oko 30 Mbps, dok je Prestigio imao samo oko 12 Mbps. Ono što moramo posebno napomenuti jeste sva moguća sila neverovatnih slučajeva koji su nas zadesili tokom šest dana boravka u Alpima. Ovog puta Marfi nije umešao prste, to su ovog puta bili Marfi, Marfi i Marfi. Nakon prva dva dana koja smo velikodušno i sebično potrošili samo na sebe i upoznavanje sa okolinom, preko neverovatnih slučajeva da se kamera zaboravi, da se ponese sa praznom baterijom ili bez memorijske kartice, da se kod GoPro 3 modela koji nam je na raspolaganju bio tek u poslednja dva dana dogodi da na napunjenom uređaju WiFi modul “posrče” kompletnu bateriju preko noći. Da na Prestigiu nemamo čime da otvorimo pristup SD slotu…totalna agonija što se tiče količine sempl snimaka. Da ne govorimo o vremenu koje nas je prilično izneverilo, minus 25, sneg, oblačnost…jednostavno, nije nam se dalo da ovaj prikaz u multimedijalnom smislu napravimo onako kako smo to inicijalno zamislili.
Fotografije
Ronioci nismo ali skijaši jesmo. Stoga možemo govoriti iz te perspektive a ona govori da je sve više korisnika ove vrste uređaja. Iako nam je do pre samo godinu – dve izgledalo smešno gledati skijaše sa kamerama na kacigama koji su izgledali poput vanzemaljaca sa tim antenama na glavama. Vanzemaljaca je međutim sve više…rekosmo već na startu da uspomene nemaju cenu. Samo skijaši znaju kako leto ume da bude dosadno, kao što biciklisti ili zaljubljenici u ronjenje teško preživljavaju hladne zimske dane. Lepo je u kontra godišnjem dobu sesti i lagano analizirati kako je to prošle zime bilo lepo, setiti se Harikiri staze u Majerhofenu, Saslonga u Val Gardeni, Gran Risa staze u Alta Badiji…to su trenuci koji se pamte celog života i prava je šteta ostaviti ih nezabeleženim
Šta reći o uređajima koji su se našli na našem testu…
GoPro je uspeo ono što verovatno želi svaki proizvođač bilo kog uređaja-proizvoda na svetu, definisao se kao standard. I tu nema šta da se doda, svi pričaju o GoPro kamerama, svi žele GoPro. Proizvođač to obilato koristi i čini se da upravo doživljava zvezdane trenutke, cela jedna priča napravljena je oko tog proizvoda. Prodaj proizvod, prodaj dodatnu opremu, zaradi. Kamera, LCD ekran, daljinski, par nosača, sve to izađe jednu solidnu svotu novca koja u svom zbiru da cenu jedne solidne DSLR kamere recimo. Sve to me po malo podseća na scenu kojoj sam prisustvovao u Saturnu u Nemačkoj: i pored velike popularnosti Android uređaja, polica za “aksesoriz” je dugačka tri metra i pored nje se može videti tek poneko. Naspram nje su dodaci za Apple uređaje, polica je dugačka deset metara i ne može joj se prići od gužve. GoPro je ceo sistem jako dobro zamislio, nudi dobar kvalitet i to obilato koristi. O GoPro Hero 2 modelu je u zadnjih godinu-dve sve uglavnom rečeno i on jednostavno važi za sigurnu kupovinu, ne možete pogrešiti. GoPro Hero 3 je logičan, unapređeni korak ali uz mane koje smo jasno naveli a tiču se instalacije uređaja pre puštanja u pogon. Prosoto je neverovatno da uređaj ne radi out of the box, da ste bez računara i internet konekcije na svom odmoru osuđeni da uređaj samo gledate. I ponašanjem Hero 3 modela nismo sasvim zadovoljni, očito je da firmver nije dobro “ispeglan” što ne sumnjamo da neće biti ubrzo ispravljeno. Ali govorimo o onome šta nas je snašlo i nije nam bilo naročito prijatno da se time bavimo u vreme predviđeno za odmaranje nakon napornog dana. Što se samog snimanja tiče, tu je sve OK, veoma nam se dopada dizajn kako same kamere tako i novog providnog kućišta. Ukoliko se odlučite da pazarite GoPro 3 nakon što stigne u naše prodavnice, preporučujemo da ne idete ispod Silver edition modela. White version je po specifikacijama čak ispod GoPro kamere prethodne generacije a upakovan je u novo kućište. Za one koji žele beskompromisnu kameru sa svim dodacima, Black verzija je naravno, najpotpunije rešenje. Prestigio je bio vrlo prijatno iznenađenje i zaslužuje svaku preporuku! Možda kvalitet slike ne može u potpunosti da parira onome što nudi GoPro: ali ta razlika je osetno manja u situacijama kada snimljeni materijal ne obrađujemo dodatno. Prestigio na izgled nudi zasićenije boje, intenzivnije – više nego prihvatljivo rešenje za sve one koji ne vole da se bave dodatnim editovanjem snimljenog materijala. Kvalitet izrade nije na nivou GoPro-a ali kada se kamere postave u zaštitno kućište ta karakteristika postaje mnogo manje primetna. Prestigio RoadRunner predstavlja optimalni “value for money” – za 70-ak evra manje od cene GoPro kamera u našoj zemlji dobijate kameru sa mnogo dodatnih nosača, LCD ekranom i daljinskim upravljačem što su stavke koje će vam prodavac GoPro kamere itekako naplatiti. Naravno, GoPro je GoPro i prilikom odabira kupovine vi najbolje znate šta vam je činiti. Ni u jednoj varijanti pogrešiti nećete… GoPro Hero 2 na test ustupio Gigatron
Prestigio RoadRunner 700X na test ustupio Asbis
