Benchmark Redakcija
Da li je Pentax prekasno stigao na naše tražište, koje je svakako malo, ali koje se (što se IT-a uopšte tiče) za mnoge pokazalo kao značajno, jeste tema koja verovatno ne može da bude previše interesantna, odnosno o kojoj ovde ne treba raspravljati. Dobra vest je da su Pentax digitalni fotoaparati konačno kod nas zastupljeni zvanično i onako kako sigurno zaslužuju.
Pentax klasični fotoaparati nikada nisu izazivali buku kao na primer Canon ili Nikon, ali su u najmanju ruku bili konkurentni i pre svega uvek prisutni na sceni. Štaviše, prve aktivnosti kompanije se vezuju za čak 1919. godinu, dok je razvoj prvog SLR aparata krenuo neposredno posle Drugog svetskog rata. Od prvih dana (kao i danas) kompanija se ističe ne samo fotoaparatima, nego i mnogim stvarima gde je kvalitetna optika ključna. Jedan od dobrih primera koji idu u prilog ovoj priči je i fantastičan Jupiter mikro dvogled iz 1948. godine sa izuzetno kvalitetnom optikom za to vreme (kompanija se tada zvala Asahi Optical Co.).
Danas je Pentax ime koje nećete naći na vrhu liste po broju prodatih digitalnih fotoaparata, ali koje je u najmanju ruku poznato i pre svega cenjeno. Kao što smo rekli, Pentax se danas ne bavi samo fotoaparatima (film i digitalni), već se pod istim krovom mogu naći i dvogledi, objektivi, mobilni štampači i skeneri, OEM štampači, ozbiljne internet kamere i tako dalje. Pentax takođe nije nepoznato ime ni na polju medicine i usavršavanja ljudskog vida, dok su objektivi za CCTV sisteme (vrhunski video nadzor – od telefonskih govornica do hiljadama kvadratnih metara velikih javnih lokacija) od strane Pentax-a sigurno jedni od najcenjenijih na svetu (zahvaljujući kvalitetu i 50-godišnjoj tradiciji).
Na početku prethodnog pasusa smo rekli da Pentax aparate ne treba tražiti na listama najprodavanijih fotoaparata, odnosno da po broju prodatih aparata Pentax u bliskoj budućnosti neće moći da se približi na primer Sony-ju ili Canon-u. Razlog za to naravno nije loš kvalitet digitalnih fotoaparata ove marke, već pre svega njihov mali broj. Pentax je dosta pažljivo i polako ulazio digitalnu borbu i može se reći da se tek u zadnjih godinu dana polako “oslobađa”. Ono po čemu je veći broj digitalaca iz ove kuće poznat je iznad svega jedinstvenost. Optio 450/550/555 teško da imaju direktne konkurente iz bilo koje druge kompanije, a isti je slučaj i sa “potopivim” WR 33 i 43 modelima. Slučaj jedinstvenosti pristuan je u velikoj meri i kod fotoaparata koji vam danas predstavljamo. U pitanju je, bez razmišljanja, najmanji digitalni fotoaparat (i to za par “brojeva” manji od konkurencije) koji zadržava SVE karakteristike zahvaljujući kojima se nešto zove “digitalni fotoaparat”. Činjenica da se jedna kompanija poput Pentax-a ne bavi samo digitalcima je u ovom slučaju dobra strana medalje, jer je od ranije poznato da je svaki fotoaparat ove marke polako i pažljivo pripreman, na kojima je za neke finese možda suludo mnogo vremena potrošeno.
Rečenica da je Optio S4 (kao i njegov prethodnik Optio S i njegov naslednik Optio S4i) najmanji digitalni aparat na svetu sigurno se ne bi mogla okarakterisati kao potpuno tačna. Međutim pre svega iz razloga iz kojeg se danas svašta naziva digitalnim fotoaparatom. Veliki je broj pre svega mobilnih telefona sa mogućnošću fotografisanja, a ne treba zaboraviti ni na razne digitalne “fotoaparate” iz TVShop-ova koji se mogu smestiti u bikini :). Šalu na stranu, velika popularnost digitalnih fotoaparata je takođe uslovila i ponudu, objektivno velike količine đubreta niske cene i još nižeg kvaliteta što potpuno nezasluženo nosi epitet “digitalac”. Pentax Optio S4 se zaista može nagraditi kao najmanji aparat koji nose sve bitne, ali i ne samo bitne, osobine jednog punokrvnog digitalnog fotoaparata.
Šta se to podrazumeva pod “bitnim osobinama jednog digitalca”? Pre svega, misli se na adekvatan senzor (CMOS ili CCD, češće CCD) standardnih dimenzija, kao i objektiv koji uz senzor mora da čini homogenu celinu. Nije obavezno da objektiv ima promenljivu žižnu daljinu (optički zum), ali kako 99% digitalnih fotoaparata poseduju optički zum, moglo bi se reći da je i to jedna od bitnih osobina. Blic se takođe podrazumeva, kao i LCD ekran sa zadnje strane aparata koji služi za pregled fotografija i pruža mogućnost kadriranja zahvaljujući prikazivanju onoga što kamera vidi (izuzeci su SLR digitalne kamere). Na ovu listu se obavezno mora dodati i mogućnost proširenja memorije. Moguće je da smo nešto zaboravili, ali je i ovo dovoljno da bi oni koji su zbunjeni masovnom ponudom digitalaca i “digitalaca” shvatili šta je to u stvari jedan pravi i potpuni digitalni fotoaparat. Pentax Optio S4 nije nikakva prevara (pa je zbog toga izuzetno malih dimenzija), već je to ništa drugo do maksimalno umanjen digitalni fotoaparat za današnje pojmove.
Specifikacije
foto kamera
Pentax Optio S4
megapiksela
4.0
maksimalna rezolucija
2304×1728
niže rezolucije
1600×1200, 1024×768, 640×480
kompresija
JPEG – ***, **, * – (tri nivoa kompresije)
veličina senzora
1/2.5″
tip senzora
CCD
objektiv
5.8mm – 17.4mm
objektiv – ekvivalentno 35mm
35mm – 105mm
najveći otvor blende
f/2.6(w) – f/4.8(t)
optički zoom
3x
digitalni zoom
4x
autofokus
7 tačaka AF, 1 tačka (centar), fokus na “beskonačno”
af lampa
ne
ručni fokus
da
raspon ručnog fokusa
6cm do “beskonačno”
raspon fokusa
40cm – “beskonačno”
raspon fokusa – makro
18cm – 50cm
raspon fokusa – supermakro
6cm – 20cm – pri položaju objektiva na 10.2mm
merenje
Multi-segment, Center-weighted & Spot meter
kompenzacije ekspozicije
+/- 2 EV u koracima od 1/3
iso osetljivost
AUTO, 50, 100, 200
shutter speed (brzina zatvarača)
4-1/2000
white balance (balans belog)
Auto, Daylight, Shade, Tungsten Light, Fluorescent Light, Manual (Custom)
modovi blica
Auto, Flash-Off, Flash-On, Auto + red-eye reduction, Flash-On + red-eye reduction
domet blica
?
aperature priority (prioritet blende)
ne
shutter priority (prioritet zatvarača)
ne
modovi snimanja
Program, Picture mode, Night scene, Movie, Panorama assist, 3D image, Digital filter, User, Landscape, Flower, Portrait, Self-portrait, Surf & Snow, Autumn color, Sunset
video klipovi (sa tonom)
320×240 pri 15 fps – ograničenje 60s po klipu
self timer (samookidač)
10s
tip memorije
SD/MMC
količina memorije uz aparat
11MB – interno
tražilo
optičko
LCD
1.6″
rezolucija LCD ekrana
84.000 tačaka
live histogram
da
playback histogram
da
konekcija sa računarom
USB 1.1
baterija
D-LI8
trajanje baterija
?
težina
98gr bez baterija i kartice, 115gr sa baterijom i karticom
dimenzije
83 x 52 x 20mm
U prilog tezi da je ovo izuzetno mali, ali i svakako potpun digitalni fotoaparat idu i podaci iz tabele sa specifikacijama. Specifikacija ovog aparata izgleda jako slično kao i bilo kog drugog digitalnog fotoaparata. Kao što se odmah može videti, neke napredne funkcije, kao što je potpuni manuelni mod ili Av (A) i Tv (S) modovi, ne mogu se naći na ovom aparatu, ali je takav slučaj praktično sa svakim digitalnim fotoaparatom malih dimenzija. Svakako je dobra vest da je moguće ručno određivati ISO osetljivost ili način merenja scene. Lepo je i videti da je veličina CCD-a na nivou bilo koje druge kamere malih dimenzija. Istina, potrebno je iz tog senzora izvući čitavih 4 megapiksela, ali o tome nešto kasnije. Pentax fotoaparati obično imaju vrlo dobar makro mod, ali je Pentax S4 ipak izuzetak. Međutim, 6cm je i dalje jako pristojan makro i biće od koristi kada je potrebno ponekad snimiti neke sitne objekte. Video mod je tu čisto da bi postojao i ne može se okarakterisati kao konkurentan, dok najduža ekspozicija od 4 sekunde znači da će ponekad biti potrebno povećati ISO osetljivost (samim tim i nivo šuma) radi ostvarivanja dovoljno eksponirane noćne scene. Neke opcije kao što su ručni fokus ili histogram, što tokom snimanja, što tokom pregleda, samo idu u prilog priči da Pentax veoma ozbiljno i pažljivo priprema i plasira sve svoje digitalne fotoaparate. Za kraj idu dimenzije i težina, koje izgledaju lepo na papiru, ali još lepše kada jednostavno zaboravite da u džepu (čak i od farmerki) nosite digitalni fotoaparat sa 3x optičkim zumom koji pravi slike od 4 megapiksela.
Pakovanje
– Pentax Optio S4
– D-LI8 3.7 710mAh baterija
– D- BC8 punjač sa kablom
– USB kabl
– AV kabl
– Traka za nošenje
– Potpuno štampano upustvo
– Upustvo za povezivanje i softver
– CD sa softverom i drajverima
– Naočare za gledanje 3D slika
Oprostićete nam ako smo neku sitnicu zaboravili jer iz kutije standardne veličine praktično ispadaju kablovi, upustva, kesice i slično. Naravno, nikada ne treba očekivati da se uz fotoaparat dobije nešto spektakularno, ali bi se moglo reći da je pakovanje Pentax-a S4 idealan primer kako bi trebalo da izgleda pakovanje svakog malo boljeg aparata. Kako ništa nije savršeno, tako se može zameriti činjenici da se uz ovaj aparat ne dobija dodatna SD kartica. Istina, aparat ima 11 megabajta interne memorije, što je dovoljno čisto da bi se aparat probao, jer je uz najfiniju kompresiju moguće snimiti samo 3 ili eventualno 4 slike najveće rezolucije. Dodatna SD kartica je praktično neophodna. Takođe nam je zasmetalo što su oba upustva na nemačkom jeziku, ali kako su Pentax aparati tek od skora prisutni kod nas, daćemo još malo vremena uvozniku da konsoliduje svoje redove :). Mnogima takođe nije jasno kako su naočare za gledanje 3d slika završile u kutiji sa fotoaparatom, ali je objašnjenje krajnje jasno. Optio S4, kao i mnogi drugi Pentax-i, ima opciju, odnosno asistenciju za slikanje jednog kadra (dva puta) kako bi se to integrisalo u jednu 3D sliku, za pregled koje će kasnije biti potrebne ove specijalne naočare.
Spoljašnjost
Pre svega potrebno je skrenuti pažnju na sive “štrafte” (jednu ste već mogli videti u prvoj slici) na ovom Pentax-u S4. Naravno, ove štrafte ne postoje i nemoguće ih je okom videti na aparatu, već su one nastale usled specifičnog osvetljenja korišćenog dok nam je S4 pozirao. Zaista su potrebni savršeni svetlosni uslovi kako bi se uspešno snimio ovaj fotoaparat. Problem je u tome što aparat ima fantastično i izuzetno hrapavo metalno kućište, koje, eto, čini ovaj aparat jednim od veoma teških predmeta za slikanje, ali koje ćete izutezno voleti jer je veoma kvalitetno i definitivno sjajno. Ono što je takođe još zanimljivo je ponuda Pentax-a S4 u tri različite boje.
Objektiv
Na prvi pogled bi se moglo reći da je samo još jedan objektiv na jednom od digitalnih fotoaparata, međutim nije tako. Nekoliko puta smo već skrenuli pažnju na izuzetno male dimenzije ovog fotoaparata i jasno je da će to biti slučaj još dosta puta tokom ovog opisa, jer su dimenzije upravo jedna od najznačajnijih osobina ovog modela. Staviti objektiv sa 3x optičkim zumom na fotoaparat koji je osetno manji od paklice cigareta svakako nije bio lak zadatak i ne samo zbog malih dimenzija aparata, već i zbog činjenice da S4 ima senzor veličine kao i većina digitalaca slične klase i rezolucije. 35-105mm je raspon ovog SMC Pentax objektiva (u 35mm ekvivalentnom formatu), što bi se okarakterisalo kao pravi balans širokog i tele položaja – raduje što je i pored nimalo lakog posla Pentax uspeo da izbegne stavljanje nedovoljno širokog objektiva na aparat malih dimenzija, što uopšte nije retkost. Najveći otvor blende je na nivou proseka (što ne znači ništa loše u ovom slučaju) i iznosi f/2.6 u najširem položaju objektiva i f/4.8 u najužem. Kada je aparat isključen, objektiv se naravno uvlači automatski u telo dok predeo sa staklom prekriva zaštitna plastika.
Blic
Za ugrađeni blic u Pentax Optio S4 se ništa specijalno ne bi moglo reći. Relativno je slabašan što se praktično moglo i očekivati od aparata ovih dimenzija, odnosno što je često viđeno na ovakvim fotoaparatima. Naravno, blic će biti sasvim dovoljan kada je u situacijama sa jako malo svetla potrebno snimiti neke obližnje objekte (2-3 metara), ljude obično, ali i ništa osim toga što se u ostalom moglo i očekivati. Ono šta je na nas ostavilo utisak je relazivno brzo “punjenje” blica između dve slike. Istina, ne treba očekivati nikakve spektakularne rezultate, ali je brzina taman dovoljna da se zadrži utisak brzine i hitrosti koji generalno ostavlja ovaj aparat.
Tražilo
I pored svojih malih dimenzija, Pentax S4 ima optičko tražilo, a sa prednje strane aparata se naravno nalazi prednji deo tražila.
Mikrofon
Mala rupica levo ispod objektiva predstavlja mikrofon koji služi kako bi se snimio ton uz video klipove ili ostavile zvučne poruke uz snimljene fotografije.
Self-timer lampa, senzor za daljinski
Sa prednje strane aparata se još može naći (levo) senzor za daljinski upravljač (koji je dodatna oprema) i (desno) lampa koja “otkucava” kada se koristi samookidač od 10 sekundi.
Ništa preterano zanimljivo se ne može naći sa ove strane aparata.
Sa druge strane aparata, posmatrano iz ovog ugla, se pored alke za kačenje trake za nošenje mogu naći i konekcije. Oprostićete nam što smo zaboravili da skinemo ovu gumenu zaštitu sa konekcija prilikom fotografisanja aparata. Iza gornje gumene zaštite se nalazi tzv. 4.5v DC ulaz, odnosno mesto za priključak eksternog napajanja, odnosno ispravljača kako bi se aparat mogao koristit bez baterija. Iza donje gumene zaštite se može naći USB i AV konekcija u jednom, a dobijaju se dva različita kabla, koji imaju zajednički priključak za kameru. USB kabl naravno služi za konekciju sa računarom i snimanje snimljenog materijala sa aparata na PC, dok AV kabal služi na primer za povezivanje aparata i televizora, kako bi se na istom prikazivale snimljene fotografije.
Navoj za stativ
Navoj za stativ se ne nalazi u idealnom položaju (u pravcu sa objektivom) što će predstavljati problem za vrhunske rezultate prilikom snimanja panorama, što se ne bi moglo okarakterisati kao nedostatak, koliko bi moralo da se zameri činjenici da je navoj od plastike. Fizička izrada i izbor materijala celokupnog aparata je zaista na vrhunskom nivou, pa ovaj plastični navoj zaista odskače od generalnog utiska. Ipak, kako smo viđali nešto veće aparate na kojima se nije uopšte našlo mesta za navoj, možda bi se moglo reći da je postojanje navoja dovoljno.
Mesto za bateriju, SD/MMC slot
Iza veoma tankih plastičnih vratanca nalazi se mesto za bateriju i dodatnu memorijsku karticu. Kada prvi put otvorite ova vratanca pomislićete da ste ih polomili, jer ona nisu direktno povezana za ostatak aparata, već preko parčeta savitljive gume (što je u principu zaštita od lomljenja ovih vratanca). Kao što smo u prethodnom testu rekli i možda najavili jeste da je prisutno sve više aparata koji koriste SD kartice, koje danas možda imaju idealan odnos cene, performansi i veličine. Kao što je rečeno uz aparat se ne dobija dodatna SD/MMC kartica jer je Pentax smatrao da je interna memorija dovoljna, mislimo na onu koju poseduje ovaj aparat. Svakako da je sve jedno da li “startnu” memoriju dobijete integrisanu u aparat ili u vidu dodatne kartice malog kapaciteta, ali svega 11mb interne memorije je za aparat od 4 megapiksela jednostavno premalo – veća Secure Digital/Multi Media Card kartica je jednostavno neophodna. Ostavljena je mogućnost kopiranja fotografija sa interne memorije na dodatnu karticu i obrnuto. Na sledećoj slici se nalazi tabela sa prosečnim brojem fotografija koje je moguće snimiti na 256MB dodatnu karticu:
Obzirom na dimenzije aparata i činjenicu da je tek dva ili tri milimetra deblji od AA baterija, ne bi se moglo očekivati da Pentax S4 koristi AA baterije. Ovaj aparat koristi izuzetno malu i neverovatno laganu D-LI8 3.7V 710mAh koja se uspešno smešta u ovo malo kućište i neosetno povećava težinu aparata. Po nekim nezvaničnim specifikacijama, ova baterija sa uključenim LCD ekranom može da snimi 180 slika (za polovinu korišćen blic). Uz aparat i bateriju se dobija i D-BC8 punjač koji je univezalnih specifikacija, pa je za neka putovanja gde se ne koristi priključak za struju kakav mi koristimo, dovoljno kupiti adekvatan kabal od par evra, dolara ili 150-200 dinara.
Okidač, OFF/ON taster
Posmatrano odozgo, na Pentax-u S4 se može naći okidač i taster za uključivanje/isključivanje aparata. Okidač je na prvi pogled malo nezgodan, ali je posle vrlo kratkog navikavanja moguće precizno pritiskati ga do pola ili do kraja (zavisno od potrebe). Oko tastera za uključivanje/isključivanje se nalazi prsten koji sija simpatičnom zelenom bojom i koji štiti taster od slučajnog pritiska, pa samim tim nije potrebno držati OFF/ON taster neko vreme kako bi se aparat uključio ili isključio.
Još jednom ignorišite ove sive prelaze na crvenom (koji u stvari ne postoje).
Tražilo
Pentax Optio S4 i pored svojih neverovatno malih dimenzija poseduje optičko tražilo, koje zumira za jedno sa objektivom i pored kojeg se nalaze dve lampice koje pružaju informacije, odnosno signalizaciju kada je LCD ekran isključen. Tražilo je, kako je i očekivano, veoma malih dimenzija i naravno se ne može pričati o bilo kakvoj udobnosti prilikom korišćenja. Podrazumeva se da je za precizne kadrove praktično obavezno koristiti LCD ekran, dok je optičko tražilo na raspolaganju onda kada je (isključenim LCD ekranom) potrebno maksimalno štedeti bateriju. Sledeća slika bi grubo trebala da pokaže preciznost optičkog tražila (sivi predeo je onaj što tražilo vidi, a beli predeo koji je aparat snimio):
LCD
LCD ekran na ovom aparatu je još jedan dokaz da je Optio S4 generalno vrlo kvalitetan digitalni fotoaparat, što je i za očekivati, obirzom na klasu i cenu. Ekran je dijagonale 1.6 inča i vrlo dobre rezolucije od 84.000 tačaka. I uopšte, sve pozitivne kritike se mogu uputiti na račun ovog ekrana jer je prikaz veoma jasan i oštar, dok je frejmrejt uvek na visokom nivou i uopšte ne varira zavisno od količine svetla.
Zvučnik
Sa zadnje strane se nalazi i zvučnik za reprodukciju tona sa video klipova ili snimljenih zvučnih poruka uz fotografije.
Kursor
Prva negativna, da ne kažemo iritirajuća stvar na koju smo naišli koristeći Pentax Optio S4 je ovaj izuzetno mali kursorski taster, koji ujedno ima i funkciju “OK” tastera kada se pritisne po sredini. U početku je bilo izuzetno teško bilo šta konfigurisati u meniju, jer (primer) ako biste hteli “levo” kroz meni, otišli bi “dole”, a ukoliko biste želeli “dole”, dobili bi “OK” akciju i cela stvar je izgledala veoma zabrinjavajuća u početku (u pitanju nije bio nikakav kvar, već jedino potreba za navikavanjem). Srećom, posle svega 2-3 dana standardnog korišćenja i navikavanja moguće je uspešno (još uvek ne hitro) i bez greške kretati se kroz menije i podešavati kameru, mada, zavisno od veličine prstiju, u većini slučajeva vrhom palca, odnosno noktom.
Tasteri – snimanje
Kursorski taster naravno služi za 4-smerno kretanje kroz menije. Takođe, pristikom na gore se vrši kontrola (odnosno uključivanje) samookidača, senzora za daljinski i snimanja sekvenci (continious shooting). Pritiskom na dole se ulazi u odabir modova. Tasteri levo i desno mogu imati različite funkcije, koje se određuju u opcijama.
OK
“OK” je taster kojim se potvrđuju razne operacije u samom aparatu.
Pritiskom na levi zum taster vrši se smanjivanje žižne daljine (laiči rečeno, vrši se zum “u nazad”).
Pritiskom na desni zum taster vrši se povećavanje žižne daljine, odnosno vrši se zumiranje.
Taster za određivanje moda blica: isključen, uvek uključen (u dnevnim situacijama ima funkciju tzv. “fill flash”-a), automatski sa redukcijom crvenih očiju, uvek uključen sa redukcijom crvenih očiju, automatski. Takođe, ovim tasterom je moguće brisanje neposredno snimljene fotografije.
Taster za kontrolu načina fokusiranja: standardan, makro, super-makro, “beskonačan”, ručni fokus i biranje jedne od 49! fokusnih tačaka. Zaista je moguće fokusnu tačku postaviti u jedno mesto od ponuđenih 7×7 preko celog kadra, što je stvarno sjajna mogućnost, na nivou pro aparata i veliko je iznaneđenje videti ovoliko kontrolu fokusne tačke na fotoaparatu ove klase.
MENU
Taster koji služi za ulazak i izlazak iz menija.
DISPLAY
Taster za kontrolu LCD-a, moguće je ekran isključiti, uključiti bez informacija, sa dodatnim informacijama i sa potpunim informacijama (sa sve “live” histogramom).
Taster za ulazak u mod za pregled materijala.
Tasteri – pregled
Kursorski taster i prilikom pregleda služi za 4-smerno kretanje kroz menije. Kada se vrši pregled fotografija, tasterima levo i desno se prelazi sa jedne na drugu fotografiju, a tasterom dole se vrši (samo privremeno) rotiranje slike. Kada je slika uvećana, ovim tasterima se “skroluje” po slici. Ukoliko su video klipovi pauzirani, tasterima levo i desno moguće je puštati video klip frejm po frejm.
OK
I u ovom slučaju OK tasterom se potvrđuju razne operacije. Takođe pritiskom na ovaj taster se započinje i završava snimanje zvučnih poruka koje je moguće ostaviti uz fotografije, kao i reprodukovanje tih poruka.
Taster za prelazak na 3×3 pregled fotografija ili (ukoliko je slika već uvećana) smanjivanje uvećanja tokom pregleda. Takođe, ovaj taster služi za smanjivanje tona prilikom reprodukovanja video klipova.
Taster kojim se vrši uvećanje fotografija radi preciznijeg pregleda. Ovaj taster takođe služi za povećanje tona prilikom puštanja video klipova.
Taster za pojedinačno (kada se pritisne jednom) i grupno (kada se pritisne dva puta) briasnje snimljenog materijala. Podrazumeva se da je potrebno potvrditi OK tasterom zahtev za brisanje.
Taster za pojedinačno ili grupno zaključvanje fotografija i video klipova. Zaključane fotografije ili klipovi se onda jedino formatiranjem kartice mogu izbrisati. Podrazumeva se da je zaključane fajlove moguće i otključati.
MENU
Taster koji služi za ulazak i izlazak iz menija.
DISPLAY
Taster za kontrolu prikaza na LCD-u. Moguće je prikazati fotografiju bez dodatnih informacija, sa osnovnim infromacijama i sa zaista potpunim informacijama sa sve histogramom.
Taster za vraćanje u mod za fotografisanje.
Opcije i podešavanja
Modovi
P mod bi se ujedno mogao nazvati i najnapredniji i najprostiji mod na Pentax-u S4. Kamera automatski određuje otvor blende i brzinu zatvarača, ali su sve druge opcije dostupne, kao što su ISO osetljivost, kompenzacija ekspozicije, biranje načina merenja i fokusiranja, odabir moda blica i tako dalje.
Mesto gde se ulazi u podmeni za odabir predefinisanih scena – objašnjene ispod.
Noćni mod je mod u kome su objedinjeni “slow sync” blic i uopšte produžene ekspozicije. Kako je u ostalim modovima najduža brzina zatvarača 1/8, potrebno je koristiti noćni mod za duže ekspozicije – do 4 sekunde, koliko dopušta ovaj fotoaparat. Isto tako, kada se u ovom modu uključi blic, koristi se tzv. “slow sync”, odnosno blic sa produženom ekspozicjiom. Mnogo puta do sada smo u testovima objasnili za šta služi ovakav način korišćenja blica.
Mod za snimanje video klipova sa zvukom. Video klipovi su rezolucije 320×240 pri 15 frejmova u sekundi. Klipovi su ograničeni na trajanje od 60 sekundi.
Mod koji asistira snimanju nekoliko fotografija koje će kasnije biti spojene u jednu panoramsku fotografiju. Asistencija je moguća u četiri (gore, dole, levo, desno) smera.
Pentax aparati imaju 3D mod, koji je verovatno jedinstvena sitnica. Objašnjenje je dato u upustvu, a ovaj mod asistira slikanju dve fotografije, koje će se kasnije automatski spojiti u jednu. Takve odštampane fotografije, uz malo vežbe i uz naočare (koje se dobijaju uz aparat) zaista mogu uvesti treću dimenziju snimljenim fotografijama. Ovaj mod je nekome može biti veoma zanimljiv, nekome beskoristan, a nekome čak smešan. Međutim, poenta je u tome da Pentax aparati često obiluju ovakvim sitnicama i “sitnicama” koje su vrlo jedinstvene.
Još jedna, verovatno jedinstvena stvar, jesu digitalni filteri: crno-beli, sepia, crveni, roze, ljubičasti, plavi, zeleni i žuti. Prilikom fotografisanja, slika će “povući” boje zavisno od odabrnog filtera. Još jedna zanimljiva stvar, koja spada pod ove filtere je tzv. “slim filter”, odnosno mogućnost da se slike sužavaju (odnosno “nabijaju”) po horizontali i vertikali i to 8 koraka. Setite se samo priče sa početka ovog testa i činjenice koliko Pentax ponekad pretera sa nekim “sitnicama” :).
User mod pamti 100% podešavanja i bez obzira što je mnogo korisniji kod aparata sa A, S i M modovima, i na aparatu ove klase može naći svoju primenu.
Predefinisane scene
Pentax fotoaparati obično imaju u većini slučajeva podešavanje ISO osetljivosti, makro/”beskonačnog” fokusa, načina merenja, kao i podešavanje kontrasta/zasićenosti boja/oštrenja – ovo istina imaju i mnogi drugi aparati, ali se stiče utisak da Pentax jednostavno odlično isprogramira predenisane scene, koje se jedna od druge osetno razlikuju.
Snimanje pejzaža.
Scena za snimanje cveća.
Blenda je u sceni za snimanje portreta uvek najviše otvorena, kako bi se što više smanjila dubinska oštrina. Istina, pozadinu i nije moguće “zamutiti” sa sitnim 5.8-17.4mm objektivom, ali je uz malo veštine i uvek najviše otvorene blende je moguće delimično postići ovaj efekat.
Scena za snimanje samoportreta.
Surf&Snow predefinisana scena bi trebala da blagom korekcijom boja dočara atmosferu snežnih ili sunčanih dana, odnosno snežnih planina ili plaža.
Ova scena bi trebala da istakne divne jesenje boje lišća i drveća.
Scena pri kojoj kamera koriguje boje kako bi istakla scene zalaska i izlaska sunca.
Opcije i podešavanja
Recorded Pixels
– 2304×1728
– 1600×1200
– 1024×768
– 640×480
Odabir veličine fotografija.
Quality Level
– ***
– **
– *
Biranja stepena kompresije za svaku ponuđenu veličinu fotografija.
White Balance
– Auto
– Daylight
– Shade
– Tungsten Light
– Fluorescent Light
– Manual
Moguće je dopustiti kameri da radi korekciju balansa belog (najbolje što to može) ili odabrati jednu od 4 predefinisane vrednosti. Takođe je moguće idealno odrediti balans belog fotografisanjem belog papira pod istim svetlosnim uslovima kao i ono što će biti fotografisano.
Focusing Area
– Multiple
– Spot
Multiple način fokusiranja automatski bira jednu od 5 tačaka u centralnom predelu kadra, dok Spot uvek koristi centralnu tačku.
AE Metering
– Multi-segment
– Center-weighted
– Spot
Odabir jednog od tri načina merenja scene.
Sensitivity
– Auto
– 50
– 100
– 200
Biranje ISO osetljivosti. ISO 400 nije dostupan, kao što se može videti.
Digital Zoom
– Off
– On
Uključivanje ili isključivanje korišćenja digitalnog zuma.
Instant Review
– Off
– 0.5-5 sec.
Nameštanje prikaza neposredno snimljene fotografije.
Fast Fwd Movie
– Off
– x2
– x5
– x10
– x20
– x50
– x100
Još jedna jedinstvena opcija, ovoga puta se odnosi na snimanje video klipova. Moguće je ubrzati snimljene video klipove, da izgledaju otprilike kao ubrzani snimci oblaka ili cvetanja biljkaka iz nekih prirodnjačkih emisija. Suština ove opcije je da, ukoliko se izabere 2x ubrzanje, kamera snima tek svaki drugi frejm i ređa ih redom ili svaki 100-ti kod 100x ubrzanja i tako dalje, čime se dobija efekat ubrzanja.
3D Mode
– Parallel
– Cross
Dva načina snimanja 3D slika.
Memory
Za svaku od navedenih opcija: Flash, White Balance, EV Compensation, Digital Zoom, AE Metering, Sensitivity, Focus Mode, Zoom Position, MF, Display, File #, moguće je uključiti ili isključiti pamćenje setovanja. Ukoliko je pamćenje isključeno, potom ponovnog uključivanja aparata, setovanja se vraćaju na fabrička.
Sharpness
-2, -1, 0, +1, +2
Korekcija oštrenja.
Saturation
-2, -1, 0, +1, +2
Korekcija zasićenosti boja.
Contrast
-2, -1, 0, +1, +2
Korekcija kontrasta.
EV Compensation
+/- 2 EV u koracima od 1/3
Kompenzacija ekspozicije.
Copy Image&Sound
Kopiranje snimljenog materijala sa interne memorije na dodatnu i obrnuto.
Resize
Smanjivanje dimenzija fotografija.
Trimming
Isecanje delova fotografija.
Alarm
Ovaj aparat, opet kao i mnogi Pentax-i, može da vam posluži kao i budilnik i to za tri zadata vremena.
Slideshow
Opcija za kontrolu automatskog listanja snimljenih fotografija.
Record Voice Memo
Kada je ova opcija postavljena na “Off”, tokom pregleda fotografija nije moguće pokrenuti snimanje zvučnih poruka, pritiskom na taster OK.
Format
Formatiranje memorije.
Sound
Kontrola raznih tonova koje kamera može da ispušta (i koji se srećom svi mogu isključiti).
Start-up Screen
Kontrola startnog ekrana (takođe je moguće isključiti).
Data Style
Kontrola rasporeda meseci, godina i dana u datumu.
Date Adjust
Podešavanja datuma.
World Time
Opcija koja će vam pomoći ukoliko često putujete.
Language
Odabir jezika: engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, ruski i dva daleko-istočnjačka jezika.
Video out
Odabir Pal ili NTSC video sistema.
Sleep Timeout
Opcija kojom se određuje vreme iključivanja ekrana ukoliko je aparat neaktivan.
Auto Power Off
Opcija kojom se određuje vreme iključivanja celog fotoaparata ukoliko je aparat neaktivan.
Quick Delete
Kada je potrebno obrisati fotografiju ili fotografije, na ekranu se pojavljuje “delete” i “cancel” opcija. Ukoliko je “quick delete” opcija postavljena na “off”, prva ponuđena opcija biće “cancel”, pa je tako potrebno i jednom kliknuti kurorski taster na gore i tek onda kliknuti na OK kako bi se fotografija obrisala. Ukoliko je “quick delete” opcija postavljena na “on” prva ponuđena opcije je “delete” i dovoljno je samo pritisnuti OK taster.
Quick Zoom
Uključivanje i isključivanje brzog uveličvanja tokom pregleda fotografija.
Fn Setting
Biranje setovanja koje će se korigovati (slobodnim za konfigurisanje) levo i desno tasterima.
Reset
Resetovanje svega u kameri na fabrička setovanja.
Ekran – fotografisanje
Tasterom display se kao i kod svih drugih digitalnih fotoaparata reguliše nivo informacija koje se prikazuje na LCD-u. Ekran je takođe moguće isključiti i samim tim osetno štedeti baterije. Kao što se može videti, količina informacija koje se prikazuju na ekranu je na zaista zavidnom nivou, a centralno mesto zasluženo zauzima “live” histogram, koji može da bude izuzetno cenjen od ljudi koji ga razumeju.
Pritiskom okidača na pola, zeleni prvougaonik pokazuje koji je predeo fokusiran od pet koje koristi multiple AF sistem. Takođe (okidač je još uvek pritisnut do pola), u donjem levom uglu se pokazuje otvor blende i brzina zatvarača koji će se koristiti ukoliko se okidač pritisne do kraja. Ukoliko je “istant review” uključen, neposredno posle snimka, fotografija se prikazuje na ekranu.
Ekran – pregled
Zum-klackalicom, odnosno levim i desnim tasterom za zumiranje, moguće je pregledati fotografije u 9 slika odjednom ili svaku pojedinačno. Svaku sliku je moguće dodatno uveličati radi preciznijeg pregleda, ali je uveličavajući faktor veoma mali i postoji u samo četiri nivoa.
I tokom pregleda, tasterom display je moguće odrediti nivo prikazivanja informacija u tri nivoa. Kao što se može videti, kada su sve informacije o fotografiji uključene, Pentax Optio S4 se ne bi postideo ni pro aparata, jer je sve što treba tu, jasno i pregledno, uključujući i histogram.
Softver
Softver koji se dobija uz Pentax S4 je svima dobro poznati ACDSee blago adaptiran za Pentax fotoaparate. Generalno gledano, ACDSee je jedan izuzetno moćan sistem i kada se sabere sve što ACDSee može da uradi, dolazi se do zaključka da je ova softverska podrška u najmanju ruku konkurentna sa mnogim drugim softverskim rešenjima, koja se neretko programiraju specijalno za određene modele. Najveća novina, koju standardni ACDSee nema, je mogućnost spajanja panormaskih fotografija i to je ujedno i najveća (i možda jedina vredna spomena) novina ove specijalne Pentax verzije svima nam omiljenog ACDSee programa.
Opšti utisak
Dimenzije! Prva i osnovna osobina i prednost ovog digitalnog fotoaparata jesu dimenzije. Svi smo svedoci ne samo multipliciranja ukupnog broja prodatih fotoaparata, već praktično nepreglednog broja novih modela u svim klasama. Dobar deo tih fotoaparata je nekako izgubljen između klasa i obično nejasno šalju poruku kupcu da li je to aparat malih dimenzija, da li je to napredni amaterski aparat, da li je to porodični aparat, itd. Kod Pentax Optio S4 modela nema dileme, ovo je, kao što smo već rekli, najmanji (ako ne najmanji, razlika je par milimetrima) digitalni fotoaparat koji ima sve osobine kao i neki par puta veći fotoaparati. I ne samo to, ovaj fotoaparat ima i objektiv sa 3x optičkim zumom (zahvaljujući “sliding lens” konstrukciji), što još više impresionira. Kao što se na donjoj slici može videti, Pentax S4 u ruci deluje kao pola špila karata, dok praktično nema džepa u koji se ne može smestiti. Istina, malene dimenzije ne mogu garantovati nikakvu ergonomiju ili dobro ležanje u ruci, ali to se i onako ne očekuje od ovakvog aparata.
Ovo što je još jedna pozitivna osobina ovog aparata je brzina i to praktično na svim poljima.
operacija
Pentax Optio S4
uključivanje aparata u mod za fotografisanje
2.3
uključivanje aparata u mod za pregled
1
iključivanje aparaza iz moda za fotografisanje
1.6
isključivanje aparata iz moda za pregled – objektiv uvučen/izvučen
0.1/1.4
prelazak iz moda za fotografisanje na pregled
0.8
prelazak iz pregleda na mod za fotografisanje
0.8
zumiranje (iz wide u tele)
1.3
od isključenog aparata do uslikane fotografije
~ 3.5
snimanje “slika za slikom”
~ 3
I sam pogled, ali i detaljniji pregled ove tabele svakako ide u prilog tezi da je Pentax S4 veoma hitar i agilan fotoaparat. Deo ovih podataka treba uzeti sa rezervom, jer rezultati mogu varirati od svetlosnih uslova, modela memorijske kartice, korišćene rezolucije, kompresije i tako dalje. Ono što se u tabeli ne može videti, a što svakako spada pod svakodnevno korišćenje fotoaparata je, takođe brzo i jednostavno, podešavanje i snalaženje po menijima, koje je u stilu celog aparata. Potrebno je još jednom ponoviti, brzina ovog fotoaparata je ono što će svi voleti i koja je u globalu verovatno najbolja od svih aparata koje smo do sada testirali.
Dobijali smo možda i po koju kritiku što previše značaja pridajemo brzini fokusiranja, odnosno da svakako postoje ljudi kojima to nije toliko bitno. Ipak, u dosadašnjem stilu, auto-fokusne mogućnosti će uvek biti nešto zbog čega ćemo hvaliti ili kuditi aparat, a u slučaju Pentax Optio S4 digitalnog fotoaparata možemo samo pohvale uputiti. Veoma dobre AF mogućnosti su nešto što svakako nismo očekivali od ovakvog fotoaparata. Istina, nije bilo ni za očekivati da S4 bude loš na ovom polju, ali način na koji S4 fokusira je svakako prijatno iznenađenje. Proces fokusiranja se odvija jako brzo po danu, kao i u ostalom kod svih aparata koje smo do sada testirali, ali ono što je na ovom aparatu sjajno urađeno su AF mogućnosti u situacijama sa manje svetla (prostorije osvetljene sa slabim običnim “kućnim” svetlom itd.). Granica količine svetla ispod koje aparat ne može da fokusira je jako nisko i mogućnosti za uspešno fokusiranje u situacijama sa malo svetla su do sada najbolje od svih testiranih aparata. Realno, potrebno je otići u najmračniji ćošak sobe ili izaći na ulicu bez ulične rasvete da bi se S4 naterao na neuspešan fokus. Naravno, ove reči u nečijim očima mogu izgledati preterano i naterati ljude da pomisle da ovaj aparat fokusira kao neki DSLR, što svakako nije slučaj. Ono što sigurno jeste da je AF sistem na ovom aparatu jedan od boljih (ukoliko se priča o aparatima koji nisu profi), nevezano za klasu, što se uostalom samo može da se dopiše na listu osobina koje po brzini ovaj aparat svrštavaju u iznadprosečne.
I još malo o brzini. Lag okidača (misli se na lag od pritiska okidača, do početka ekspozicije, kada je scena već fokusirana, odnosno okidač pritisnut do pola) je izuzetno mali i ovo je još jedna sjajna osobina ovog fotoaparata. Šta više, lag okidača je praktično na profi nivou što je za svaku pohvalu. Ukoliko na ovo dodate odlične i brze AF mogućnosti, mali broj aparata će se naći koji će biti pogodan za konstatno “škljocanje” kao ovaj Pentax.
I bez obzira što je ovo izuzetno mali fotoaparat, morale bi se uputiti primedbe na ergonomiju koja jedva dobija prelaznu ocenu. Kriminalani kursorski tasteri i bez malo mašte poređani ostali tasteri (pa je potrebno čitati šta ispod njih piše, ili jedva videti sličicu ispod njih) su nešto što je jednostavno moralo biti bolje napravljeno.
Jačina blica je takođe nešto što se ne očekuje od ovakvog aparata, ali je ipak potrebno još jednom napomenuti da će ona biti dovoljna tek za slikanje 2-3 osobe u grupi udaljene isto toliko metara i ništa više od toga.
Ono što takođe smeta je nedostatak sport predefinisane scene, odnosno moda, koji može da bude nemerljivo koristan na fotoaparatima bez manuelnih podešavanja ili S moda. ISO400 ili samookidač od 2 sekunde su isto neke “sitnice” koje nekome mogu zatrebati, ali je malo i nerezonski tražiti dlaku u jajetu u vezi sa ovim fotoaparatom koji nam je bio veoma zanimljiv za “igranje” i testiranje i kome se sve da oprostiti zbog neverovatno malih dimenzija, a iskreno, malo šta ima da se oprosti ovom sjajnom fotoaparatu.
Fotografije
Sve fotografije su rađene u najvišoj (2304×1728) rezoluciji i najfinijoj (***) kompresiji, pri osetljivosti ISO 50. Osim ukoliko drugačije nije naglšeno. Veličine fajlova se kreću u rasponu od 2.02-2.73MB.
A sada malo problema… neko bi rekao. Istina, kada bi nekome ko ne zna kako izgleda i kog je tipa Pentax S4 fotoaparat, pokazali fotografije koje on pravi, utisci sigurno ne bi bili brilijantni kao što je dosadašnji deo teksta. Mora se reći da je Pentax S4 ništa drugo do žrtva večite borbe za megapiksele. 4 megapiksela koje ima ovaj fotoaparat su nivo jednog Canon-a 1D ili Nikona D2H koji su veoma profesionalni aparati realativno novijeg datuma (pogovoto ovaj drugi). Za cenu jednog spomenutog Canon-a ili Nikona se može kupiti desetak ili petnaestak ovakvih Pentax S4 fotoaparata, a otprilike su isto toliko i dimenzije ovih profi aparata veće Pentax-a. Međutim, među aparatima za “smrtnike” se vodi jedna, po mišljenju autora ovih redova, suluda borba za megapiksele. Nekome ko je i malo iskusniji sa digitalnim fotoaparatima je dovoljno samo da uzme ovaj fotoaparat u ruke i da (uz informaciju o veličini senzora) bez i jedne snimljene fotografije relativno precizno oceni kvalitet slike koje može da pruži ovaj fotoaparat. Kvalitetnih četiri megapiksela iz malog senzora i još manjeg objektiva je u najmanju ruku nerealno i današnja tehnologija (a možda i ni jedna) to jednostavno ne može da podrži. Ipak, najveći problem je u kupcima od kojih velika većina i dalje misli da je svaki aparat od četiri megapiksela bolji od onog sa tri ili sa dva, dok je istina sasvim drugačija. Mnogi forsiraju ovu borbu za megapiksele, a ostatak jednostavno mora da je prati da bi preživeo na tržištu. Realno, 2 megapiksela (mada se mnogi ne bi složili sa ovom konstatacijom) je dovoljno za, u većini foto radnji, najveći 15x21cm format – 4 megapiksela je već dovoljno za daleko veće i ozbiljnije štampe, za šta Pentax S4 niko neće pazariti i to je samo dokaz da ovaj aparat ima 2304×1728 rezoluciju samo zbog toga da ne bi bio ignorisan od neukih ljudi.
Vratimo se konkretno na kvalitet slika koje daje Pentax S4. Realno, nema se šta zameriti ovom aparatu. Istina, kvalitet slike je ispod nivoa Canon-a A80 i Ixus 430 ili recimo Olympus-a C770, što je sasvim prirodno, obzirom na veličinu senzora i objektiva ovog fotoaparata. Izražen je i nešto veći nivo šuma, ali ništa u obimima zbog kojih bi Pentax S4 bivao ignorisan od bilo koga, obzirom da je jasno da ovaj aparat neće služiti niti za profesionalnu, niti za poluprofesionalnu upotrebu. Jednostavno, dimenzije i ekskluzivnost ovog aparata su ono zbog čega će mane S-četvorci biti oproštene. Automatski balans belog se uglavnom vrlo dobro pokazao, osim kod noćnog snimka, što je možda i zaštitni znak (u negativnom smislu) Pentax-a. Istina, problem je više u objektivu i zamućenju ćoškova u situaciji kada se nalazi u širokom (wide) položaju, mada je i to jedna sitnica, obzirom na namenu ovog fotoaparata.
Za kraj, nivo šuma jeste za mrvicu veći nego što bi trebalo, a količina detalja za nijansu manja nego na (već spomenutim) A80, 430, C770. Međutim, ono što je sigurno je da će Pentax Optio S4 u najgorem slučaju pružati dobar kvalitet fotografija, bilo za normalno pregledanje na monioru, televizoru ili štampanje u standardnim formatima, što je i najbitnije, jer je ovaj fotoaparat napravljen da pre svega bude neviđeno mali, a tek onda da pravi sjajne fotografije.
Zaključak
Nakon korišćenja ovog fotoaparata je uglavnom teško ostati ravnodušan. Veličine polovine ili dve trećine špila karata, sa 3x optičkim zumom, svim viđenim kontrolama koje može da ima jedan digitalni “idiot”, veoma kvalitetnim kućištem i još mnoštvom već viđenih ali i do sada neviđenih sitnica i “sitnica”, je možda i dovoljno reći kao jedan pozitivan zaključak.
Ipak, dokaz da ovaj aparat nije ni slučajno samo privezak za ključeve ili pogodan aparat za poziranje uz neku manekenku na naslovnoj strani, jesu njegove performanse. Ovaj aparat praktično nema ni jednu operaciju u kojoj je spor, uključivanje, isključivanje, kontrola, pregled, fokusiranje, lag okidača, sve su to osobine u kojoj S4 briljira i dokazuje da nije samo fizički, nego i tehnički i softverski sjajno konstruisan aparat. Auto-fokusni sistem je osobina zbog koje Pentax S4 ne može da se postidi niti jednog aparata koji nije DSLR.
Ni kvalitet slike nije ono zbog čega S4 može da se stidi, naprotiv, mada se može videti da ovakve ultra-male dimenzije ne mogu da podrže 4 megapiksela koje ima S4. Ipak, kako je ovaj aparat namenjen svima onima koji ne žele mnogo da razmišljaju o seansi fotografisanja ili onima koji moraju imati aparat koji može da stane u bilo koji džep ili uopšte mladim ljudima (ili možda čak specifično ženskom delu populacije), jasno je da će za takve slučajeve ovaj aparat pružati više nego dobar kvalitet fotografija. Istina, video mod je ono što je očigledno na ovom aparatu zaboravljeno, jer video svega 320×240 rezolucije, pri 15 frejmova u sekundi i ograničenjem od 60 sekundi po video klipu, nije konkurentan za današnje pojmove.
Za kraj, bez obzira što je ovo svakako specijalan digitalan fotoaparat, uzevši u obzir dimenzije, kontrukciju, pa na kraju krajeva i boju (može se naći u još dve različite boje), korisnik ovog aparata ne mora da bude specijalan (u bilo kom kontekstu). Ovaj aparat jednostavno mora da pridobije najtopliju preporuku za svakoga ko uvek želi da nosi aparat sa sobom, da brzo i jednostavno fotografiše i da, bez obzira što će jako retko izvući brilijantan kvalitet fotografija, uvek biti i više nego zadovoljan njihovim kvalitetom. Malo, jednostavno, kvalitetno i brzo – sjajan spoj.
Aparat na test ustupio distributer Pentaxa za SCG, firma “EWE Computers”
