Benchmark Redakcija
Pre nedelju dana, predstavili smo vam jedan od ovogodišnjih TCL telefona kojim se kompanija uključila u trku kada je u pitanju neka viša srednja klasa mobilnih uređaja. TCL 10 Pro je ambiciozno zamišljen telefon koji ima svojih aduta, ali i pored velikog iskustva koji kineska kompanija ima kroz Alcatel i Blackberry brendove, to je ipak tek drugi model pod TCL brendom, pa će mnogi korisnici razumljivo biti malo skeptični kada treba odvojiti malo veću sumu novca za nov telefon.
I u TCL-u su svakako svesni da se reputacija gradi na onim pristupačnijim modelima, pa je paralelno sa TCL 10 Pro, predstavljen i TCL 10L. Dok je cena Pro modela oko 55000 dinara, odnosno 460€, TCL 10L je skoro pa duplo jeftiniji, 29990, odnosno 250€, pa samim tim predstavlja i primamljiviji model širem krugu korisnika. I ove godine se u ovoj klasi telefona vodi ljuta bitka, Redmi i Realme nastupaju baš agresivno, ali TCL je spremio svog novog takmičara u ovoj kategoriji.
Po pitanju dizajna, ovaj telefon deli neka rešenja sa skupljim modelom. Sada već za TCL prepoznatljivi izgled zadnjeg dela, odnosno sistema kamera je tu i ovog puta, sa sve četiri kamere i dva blica, ali za razliku od Pro modela, na 10L je on izbočen u odnosu na zadnju površinu, čak ceo milimetar, ali je pozitivno to što simetrična postavka uzrokuje manje problema kada telefon stavite na ravan sto, pa nema onog klackanja kao kada je sistem kamera u jednom uglu. Što se estetskog momenta tiče, on je stvar ukusa naravno, a čini se da ova verzija ne izgleda onako efektno kao kada je potpuno ravna – kao na TCL 10 Pro telefonu, a treba istaći da je unutrašnjost kamera sistema u istoj boji kao i kućište, izgleda diskretnije i neupadljivije nego da je napravljen u npr. crnoj boji kako je to često slučaj.
Kad smo kod boje, model na testu je stigao u biserno beloj, dakle sa minimalnim prelamanjem svetla, tek koliko da se dobije utisak dubine – ovo TCL naziva Arctic White, a u ponudi je još i Marianna Blue, neka tamna i zasićena plava koja se presijava na ljubičasto. Što se upotrebljenih materijala tiče, pozadina je ovog puta od nečega što TCL zove organic glass. Zašto baš organsko staklo nismo sigurni, ali izgleda lepo, čvrsto je, nemamo zamerke. Okvir opet deluje kao hromirani metal, mada nismo uspeli da pronađemo informaciju da li je zaista metal ili plastika. I ne, ne vredi prinositi magnet kako su neki od vas predlagali, jer nisu svi metali feromagnetni, pogotovo aluminijum i magnezijum koji se najčešće i koriste za prenosne uređaje. Jedini način da znamo sigurno je da se telefon ispusti na pod, pa eto, ko prvi uspe u tome, neka napiše u komentarima.
Na desnoj strani okvira nalaze tasteri za uključivanje i podešavanje jačine zvuka, dok je na levoj hibridni dual SIM ili SIM+microSD slot, kao i Smart Key taster o kome ćemo opširnije nešto kasnije. Na gornjoj strani je 3.5mm konektor za slušalice, i jedan mikrofon, dok se drugi nalazi na donjoj strani, zajedno sa USB Type-C konektorom i dva simetrična otvora koji izgledaju kao stereo zvučnici, ali zapravo samo iz jednog izvire, ipak mono zvuk, dovoljno glasan, ali tek korektnog kvaliteta.
Prednja strana je prekrivena 2.5D staklom, bez konkretnog pominjanja tipa zaštite, a iza njega se nalazi veliki ekran od 6.53”, koji TCL naziva Dotch display, što je igra reči na Dot i Notch, praktično fensi ime za punch-hole izrez, a koji se nalazi u gornjem levom uglu ekrana. Okviri su umereno tanki, a telefon ukupno prilično velikih dimenzija, celih 4 milimetara duži i 3 širi od Pro modela, iako je sam ekran 1.5mm veći u dijagonali.
Što se ležanja u ruci tiče, telefon je relativno klizav , naročito zadnja strana, mada će u tome verovatno pomoći futrola koja bi trebala da stigne u prodajnom pakovanju.
Sam ekran je verovatno najznačajnija razlika u odnosu na TCL 10 Pro, pa je u ovom slučaju, umesto zakrivljenog OLED-a, tu ravni LTPS LCD panel, ali identične rezolucije od 1080 x 2340 piksela. HDR podrška je tu, a ekran u zvaničnoj specifikaciji poseduje maksimalnu svetlinu od 450 nita – mi smo izmerili nešto manje, 410, uz kontrast od oko 1250:1.
Što se kvaliteta prikaza tiče, TCL je i na ovom modelu implementirao NXTVision, koji služi za vizuelno poboljšanje prikaza u vidu kontrasta, oštrine i zasićenja boja, kao i pretvaranje SDR sadržaja u HDR. Ako volite uzbudljiviji prikaz, ova opcija će vam se verovatno dopasti, dok će oni koji vole veran prikaz verovatno preferirati da je isključe i koriste Standard mod koji prema našim merenjima pruža vrlo veran prikaz boja, uz Delta E odstupanje od odličnih 2.6. Pored toga, tu je i Vivid mod koji se adaptira tokom dana zavisno od ambijentalnog svetla, kao i Reading mod koji je znatno prijatniji za dugotrajno čitanje i gledanje u ekran, a koji možete dodeliti i automatski samo određenim aplikacijama. Kad smo kod softverskih opcija, ovaj model dolazi sa Android 10 operativnim sistemom i TCL UI korisničkim interfejsom koji smo i u recenziji TCL 10 Pro modela pohvalili, jer zaista ne deluje kao nečiji prvi pokušaj da se napravi interfejs, već ostavlja bolji utisak od mnogih rešenja, čak i nekih kompanija koje imaju možda veći renome kada su mobilni telefoni u pitanju. Zaista je puno opcija za fino podešavanje svega, od načina korišćenja telefona, gestova i navigacije, do izgleda, broja i rasporeda ikonica.
Tu su i neki automatizovani modovi, poput npr. Bigsby rutina na Samsung modelima u malo bazičnijoj formi, pa možete podesiti kada kreće noćni režim sa drugim postavkama ekrana, ili automatski pokrenuti Game mod kada pokrenete neku igru, a koji pored optimizacije performansi i mreže može i isključiti neke gestove i tastere, blokirati notifikacije i isključiti automatsku regulaciju osvetljenja ekrana. Tu je i driving mod koji se može automatski aktivirati kada se telefon poveže na Bluetooth u kolima i najavljivati glasom pozive ili čitati poruke, odbijati pozive ili dozvoljavati samo one sa vaše kontakt liste i najbolje od svega, zapamtiti gde ste parkirali kada izađete iz kola.
Lista aplikacija je podeljena u kategorije koje se mogu lako reorganizovati, dodati nove aplikacije i slično, pa je očigledno da se neko u TCL-u itekako potrudio da interfejs ne bude samo drugačiji, već i da poseduje poboljšanja koja imaju praktičnog smisla. Tu je i Smart Key taster, i kome možete dodeliti čak tri istovremene funkcije, jednu za kratak, jednu za dug i jednu za dvostruki pritisak, i to sve od pokretanja aplikacija, kamere u određenom modu, baterijske lampe, raznih sistemskih funkcija i slično. Potencijalno vrlo korisna stvar kada se ne nju naviknete
Što se hardvera tiče, TCL 10L poput Pro verzije pokreće Snapdragon procesor, ali nešto starije generacije. Ovde je u pitanju 11nm osmojezgrani Snapdragon 665 koji je i dalje čest izbor u ovoj klasi. Uz 6GB RAM memorije, performanse telefona su sasvim korektne obzirom na cenu, a ono gde ćete najpre primetiti ograničenje su neke zahtevnije igre u kojima Adreno 610 grafika ne uspeva baš uvek da održi visok frame rate za potpuno glatko iskustvo.
Što se skladišne memorije tiče, na raspolaganju je 64GB eMMC 5.1, koja je nešto sporija od npr. UFS 2.0 standarda, mada su brzine pokretanja i učitavanja korektne, iako ne na nivou nekih bržih modela, sa UFS 2.1, u odnosu na koje je razlika ipak primetna. Od ostalih hardverskih zanimljivosti, tu su FM tjuner, NFC, Bluetooth 5.0 i dual-band WiFi.
Za otključavanje telefona je zadužen čitač otiska prsta na zadnjoj strani, koji očekivano radi brže i pouzdanije nego onaj unutar ekrana na Pro modelu, kao i prednja kamera koja pruža solidno brzo i poudano otključavanje putem prepoznavanja lica.
Kad smo kod kamera, njih je četiri na zadnjoj strani, baš kao i na Pro modelu, ali specifikacije naravno nisu iste. Zajedničko je to što oba modela imaju identični senzor dubine od 2MP, kao i široki, ultraširoki i macro senzor, ali ova tri dolaze sa manjim brojem megapiksela – 48 umesto 64MP glavni, 8 umesto 16MP ultraširoki, interesantno sa većim otvorom blende, i 2 umesto 5MP macro.
Što se kvaliteta fotografija tiče, glavni senzor daje korektan kolorit, uz čini se nešto niži dinamički opseg i mekši izgled, bez dodatnog naknadnog izoštravanja – mada je to nešto što možete dodati i softverski, po želji. Snimanje je moguće kako u punih 48MP, tako i u 12MP sa uobičajenim grupisanjem po 4 piksela, odnosno pixel binningom. Moguće je i zumiranje od 2x, ali kako nema telefoto senzora, ono se dobija kropovanjem glavnog senzora, a zanimljivo, takve fotografije su naizgled oštrije od onih bez zuma, upravo zbog dodatnog izoštravanja prilikom procesiranja. Softversko zumiranje je moguće i do 10x, ali preporučujemo da zaboravite na bilo šta preko 2x, koje radi vlo korektno.
Što se performansi u uslovima slabog osvetljenja tiče, TCL se potrudio da iPhone SE ne bude verovatno jedini ovogodišnji telefon bez noćnog moda, pa ćete i ovde kad padne mrak morati da snimate kao i do tada. Rezultat je zapravo sasvim solidan obzirom na to da se u potpunosti oslanja na mogućnosti senzora, a dva problema su nivo šuma koji je očekivano visok, kao i fokus koji se, obzirom da radi putem fazne detekcije, u mraku ne snalazi baš savršeno, pa će ako okinete dve fotografije jednu za drugom, verovatno biti razlike među njima. Takođe, dok god ima iole uličnog svetla, fotografije su vrlo upotrebljive, ali kada je malo jači mrak, kvalitet značajno opada.
Ultraširoki senzor daje prilično drugačiji kolorit od glavnog, sa mirnijim bojama, ali i čini se višim kontrastom i dinamičkim opsegom, doduše i višim nivoom šuma u tamnim delovima fotografije. Naravno, noćne performanse ovog senzora su veoma loše obzirom na mali otvor blende, pa će njegovo korišćenje biti rezervisano samo za snimanje po danu.
Nešto veoma zadovoljavajuće kod TCL 10 Pro modela je njegova Macro kamera, tačnije SuperMacro mod, koji je prisutan i na 10L. Iako je rezolucija senzora nešto niža, macro kamera je jednako upotrebljiva i daje odlične rezultate, iako naravno sa nešto nižim nivoom detalja u odnosu na Pro.
Pomenimo i video snimanje, koje je podržano u 4K sa do 30 slika u sekundi ili 1080p u 120.
Kvalitet videa u 4K je vrlo dobar, sa dosta detalja, sve dok nema bržeg horizontalnog pomeranja, što je često problematično kod telefona koji ne pripadaju baš vrhunskoj klasi. Stabilizacija je elektronska, ali rekli bismo korektna i sasvim pristojno amortizuje pokrete prilikom hoda, što joj je kod telefona uostalom uglavnom i glavna namena.
Noćno snimanje je već druga priča, pa se glavni senzor još nekako i snalazi ukoliko je kadar statičan, dok stabilizacija i fokus postaju problematični u pokretu. Ultraširoki senzor je za noćni video praktično neupotrebljiv usled premale količine svetla koja pada na njega.
Što se selfi kamere tiče, ona je od 16MP i vrlo vrlo pristojna, fotografije su detaljne, uz malo zasićenije boje, a odlično radi i zamućenje pozadine u portret modu.
Za kraj, treba reći i da je TCL 10L opremljen baterijom od 4000mAh, što u kombinaciji sa Snapdragon 665 procesorom pruža veoma dobru autonomiju. Telefon je naš test 10 sati Youtube videa sa 50% osvetljenja ekrana završio sa 40% preostale baterije, što znači vrlo komotno korišćenje za baš zahtevne korisnike i višednevno za one manje zahtevne.
Kad se sve sabere, drugi ovogodišnji TCL telefon, iako možda ne tehnički impresivan kao Pro model, pruža dobar deo njegovih mogućnosti i pruža veću vrednost za uloženi novac. Veliki ekran vrlo dobrog prikaza, odlična baterija, solidne performanse i kamere i odličan macro, uz generalno lep dizajn, za oko 250€ nije uopšte loše. Problem je zaista surova konkurencija u ovoj klasi, gde svako nudi nešto više u nekom pogledu, pa treba dobro odmeriti šta je to što je vama bitno i izabrati koji od modela to ispunjava na najbolji način.
