Pozitivne ocene
- Najbrže punjenje na telefonima ikada – 120W
- Solidan rezultat na testu autonomije
Negativne ocene
- Xiaomi se cele godine muči da ohladi Snapdragon 888 – a ovo je već treći takav telefon
- Možda smo od kamera više očekivali
Čini se da po prvi put Xiaomi plaća danak prevelikim očekivanjima publike – jer ju je tako navikao. Xiaomi publika uvek očekuje neočekivano i neverovatno, ponekad i nerealno. Ali je Xiaomi u pogledu cene i to ispunjavao. Sada je došlo vreme za jedan cenovno realan primerak
U poslednjih nekoliko godina, Xiaomi nas je bezbroj puta ostavljao bez daha: nekada je to bilo zbog tehničkih unapređenja a mnogo više nudeći neverovatne specifikacije po ceni koja nas kada pogledamo šta drugi nude za taj novac, dovodi u stanje iščuđavanja i preispitivanja – pa kako je to moguće? Stigao je Xiaomi 11T Pro, imamo li isti takav utisak?
Sudeći po unboxing videu ovog telefona, rekao bismo da publika ne deli isti entuzijazam kao kod nekih ranijih Xiaomi telefona ove klase. Pronalaze se nedostaci koji nisu nedostaci u smislu loše tehničke realizacije, već potrebe da se ovaj model uvede u cenovnu klasu koja je zamišljena. I onda se otkida malo ovde, malo onde… jer nije moguće da dobijemo sve isto samo malo drugačije nego nekoliko meseci unazad, a da dobijemo 30 posto bolju cenu.
Proizvođač će se naravno iz petnih žila potruditi da vam karakteristike ovog telefona predstavi kao da su na vrhunskom nivou – a naš je opet zadatak da radimo svoj posao, da primetimo nedostatke – ali i da budemo pravični. Jer sve što bi kupac želeo u ovom telefonu, a to je ono što imaju telefoni klase 1000e, jednostavno nije moguće. Ako neki drugi brend to predstavi, onda ćemo i mi svima ostalima da natrljamo na nos što to i oni ne urade. Zadatak ovog medija, jeste da budemo racionalni i svesni svih faktora koji utiču na cenu.
Dakle, sada znamo i cenu, čekali smo je da budemo iskreni, kako bi doneli pravi sud: ona iznosi 77 hiljada dinara u Srbiji, to je ekvivalent iznosu od 650e za sve one koji nas gledaju iz drugih zemalja. Ukoliko poželite verziju sa duplo više skladišnog prostora, to će vas koštati 6000 dinara, odnosno 50ak evra više. Dakle, 83 hiljade dinara.
Ono što smo međutim saznali jeste da će prvih hiljadu kupaca u pretprodaji dobiti uz telefon i Xiaomi prečišćavač vazduha vredan dve stotine evra: ide zima, idu zagađenja, znamo kakav nam je kvalitet vazduha… zaista lep i koristan poklon, i mi ovde u redakciji imamo takav jedan.
Naravno, od juče je ovaj telefon u pretprodaji kod naših drugara iz Telenora, pa ukoliko rezevrišete svoj primerak preko njih na rate kroz neki ugovor – i vama sledi air cleaner. I da, ne zaboravite da odnesete neku krntiju od telefona na reciklažu pa dodatno smanjite cenu uređaja. E sad, verovatno treba požuriti, ako odbijemo cenu tog prečišćavača vazduka, telefon ispadne u toj nekoj varijanti 450e što je baš lepo. Uz ono legendarno, količine su ograničene.
Xiaomi 11T Pro – dizajn
No da se pozabavimo mi ovim telefonom, konačno. Oblik i dizajn telefona, pa sada već možemo da govorimo o Xiaomi standardnom dizajnu. Nakon toliko telefona ovog proizvođača, da tako kažemo, na isti kalup, ne možemo da pronađemo neku konkretniju inspiraciju. I ova siva boja se nekako nametnula kao standardna za telefone ovog proizvođača, samo što sa svakim modelom stiže i novo ime – ovog puta je u pitanju meteorska siva.
IP53 sertifikat otpornosti na vodu i prašinu, napravimo razliku u odnosu na naprednije standarde, nije za potapanje pod vodom – a istovremeno se podsetimo da Mi11 s početka godine po tom pitanju nije imao ništa.
Gorilla Glass Victus napred i pozadi, aluminijumski frejm, težina 204 grama kao direktna posledica implementirane baterije od 5000 mAh. Standardni raspored power tastera sa implementiranim čitačem otiska prsta i tastera za zvuk na desnoj strani, leva potpuno prazna, dole fioka za dve sim kartice bez podrške za memorijske, glavni mikrofon, Type C port i rešetka prvog zvučnika.
Gore, rešetka drugog zvučnika i sekundarni mikrofon, između koji se smestio Harman Cardon potpis zvučne slike. Dakle, nije u pitanju ono alternativno rešenje gde slušalica telefona obavlja funkciju sekundarnog zvučnika – e sad što se kvaliteta zvuka tiče, to je zaista uvek diskutabilna stvar kada iz ovako minijaturnih zvučnika sad neko treba da opiše nekakav spektakl.
Svako ko se iole razume u kvalitet zvuka bi samo podigao obrvu kada bismo govorili o nekakvom posebnom zvučnom doživljaju kojeg istini za volju – nema, kao i na bilo kom drugom telefonu. Samo je pitanje koliko je glasan da bi eliminisao potrebu da sa sobom vučete neki manji bluetooth zvučnik kada se nađete sa ekipom na nekom druženju. Ako smo kod toga, da, natprosečno je glasan i sa te strane opravdava konstataciju stereo zvučnika solidnog intenziteta.
Ekran, procesor
Ekran, naravno 6.67 inča, kao i 90 posto drugih Xiaomi telefona, 1080×2400 piksela rezolucija, 120 Hz osvežavanje, 1000 nita svetlina, 480Hz.
Procesor očekivano najmoćniji procesor današnjice namenjen Android telefonima: Snapdragon 888 jeste taj procesor koji svi priželjkujemo u svom telefonu zbog konkretne snage kojom raspolaže – ali isto tako donosi i taj problem zagrevanja koji je i dalje na snazi i koji – nije rešen.
Ko se seća našeg testa Mi11 Ultra telefona setiće se da smo tada uporedo pratili zagrevanje na tom telefonu, S21 Ultra sa Exynos čipom i iPhone 12 Pro Max sa Bionic čipom – pokrenuli smo 3D Mark Stress test kako bi simulirali intenzivno igranje u dužem vremenskom periodu i na neki način dočarali šta se dešava u takvoj situaciji.
Mi11 Ultra je gurao do svojih maksimalnih granica – i u jednom momentu obustavljao rad, ispadao iz testa. A14 Bionic problema nije imao a Exynos 2100 bi oborio takt kako bi ostao u igri do kraja, po cenu obaranja performansi.
I baš nas je zanimalo da li je Xiaomi to nekako rešio u međuvremenu – jer podsetimo se, Mi 11 je bio prvi telefon sa Snapdragonom 888 a nakon njega smo imali još nekoliko telefona sa ovim procesorom na testu, kod kojih taj problem nije bio u toj meri izražen.
Naročito iz razloga što smo pre nekih 20ak dana videli negde vest, da je Xiaomi takođe posegao za obaranjem takta, samim tim i smanjene konzumacije električne energije kako bi rešio problem. I da je u pitanju takozvano inteligentno obaranje takta gde telefon prepoznaje realne, zahtevne aplikacije i u tom momentu smanjuje intenzitet svog rada. To generalno nije ništa novo ni neobično, jer bolje je da sistem obori performanse kako bi uređaj dalje koristili, makar i po cenu slabijih performansi – nego da vas jednostavno izbaci iz igre ili aplikacije.
A da li se 11T Pro greje? Greje se. Ali ne gori… čini se bolje nego što je bilo, nažalost, nemamo Mi11 kod sebe da ih stavimo jedan pored drugog i uporedimo.
Uz pomenuti procesor, na raspolaganju su varijante sa 8GB RAM-a i 128 ili 256GB skladišnog prostora – razlika u ceni je 6000 dinara ili 50e, pa procenite šta vam više odgovara.
Baterija, punjenje čak 120W
Priča oko baterije i punjenja je koliko god to bilo neobično, glavni novitet ovog telefona i najveći marketinški adut 11T Pro uređaja. I maksimalni fokus je baš na tome… baterija od 5000 mAh puni se snagom punjača od neverovatnih 120W koji se malazi u pakovanju telefona i zavidnih je gabarita.
Veliki hajp je Xiaomi napravio na ovom planu, a onda opet imamo veliki broj onih koji su zabrinuti za trajanje baterije i grčevito se u komentarima bore da dokažu kako to nije dobro. Sve je tu jasno po pitanju tehničke implementacije: dve baterije od po 2500mah se svaka ponaosob pune snagom od 60w – u suprotnom, telefon bi dosegao neke ekstremne temperature i to ne bi izašlo na dobro.
Proizvođač garantuje 800 ciklusa punjenja a ne znamo baš da li bi se iko igrao sa ovakvim stvarima a da ne stoji čvrsto iza svoje odluke da krene tim putem. Kome treba hiljade reklamacija nakon recimo 6 meseci? Nikome… tako da, mi se ne bismo opterećivali time, garancija postoji ako kupite telefon regularno, ili plešite na ivici u onom drugom slučaju. A uvek imate opciju da punite telefon bilo kojim sporijim punjačem koji imate u kući, ako ste i dalje zabrinuti.
Xiaomi kaže 17 minuta od 0 do 100 – po papirima. Naše testiranje kaže 24 minuta od 2 do 100 procenata, to je ono što smo mi izmerili – i dalje je to strahovito brzo kako ne bi punili telefon tokom noći, već ujutru dok perete zube i stavite džezvu za kafu. Tako da, i ako ste zaboravili sinoć da stavite telefon na punjač i treba brzo da izađete iz kuće, nema panike.
A što se potrošnje tiče, deset sati YouTube reprodukcije na 50 posto osvetljenja 11T Pro završio je sa preostalih 56 procenata baterije što je sasvim zadovoljavajuć rezultat.
Ono što ovom telefonu nedostaje da bi bio deo premijum segmenta telefona svakako je bežično punjenje, koga za razliku od top segmenta Xiaomi ponude s početka godine, modela Mi11 i Mi11 Ultra, 11T Pro – ne podržava.
Eto i pravog momenta za jednu mini anketicu – ukoliko vaš telefon podržava bežično punjenje, da li ga zaista koristite?
Kamere
Balansiranje između moćnog hardvera i moćnog sistema kamera je obično u korist jednog ili drugog, čim ne govorimo o najvišoj klasi telefona, pa je to slučaj i kod ovog modela.
Iako pogled na specifikacije kaže da 11T Pro ima 108MP glavni senzor, a recimo njegov Ultra rođak samo 50MP, pa bi manje iskusni korisnici mogli imati visoka očekivanja, u pitanju je budžetska varijanta Samsung Isocell senzora sa ovako visokim brojem megapiksela, poput onih koje smo viđali i na recimo kompletnoj Motorola Edge 20 seriji i mnogim drugim modelima širom srednje klase.
To primera radi nije isti senzor kakav ima S21 Ultra, čisto da napravimo razliku, to je i dalje isti senzor koji je i u telefonu od 350e, na primer Redmi Note 10 Pro.
Glavna kamera u ovom slučaju je sa otvorom blende od f/1.8 i autofokusom putem fazne detekcije, ali bez optičke stabilizacije, što nije idealno, ali jeste očekivano, pa čak i uobičajeno na modelima sa ovim tipom senzora.
Fotografije koje je on u stanju da isporuči su vrlo korektne u dnevnim uslovima, čak i po danima koji nisu baš najlepši poput onih kada smo testirali ovaj telefon, sa prirodnim koloritom i dobrim ukupnim izgledom, čak i ako nivo detalja nije baš na nivou koji bismo očekivali od 108MP i činjenicu da je i danju prisutan mali nivo šuma. Dakle, baš kao i na drugim modelima koje ga koriste, ovaj senzor vas neće oboriti s nogu, ali će uvek obaviti vrlo dobar posao.
Isto važi i za ultraširoku kameru od 8 MP, u pitanju je Sony IMX355 senzor sa otvorom blende od f/2.2 i uglom snimanja od 120˚, koja izgledom podseća na ono što nudi glavna, doduše uz balans koji malo vuče na crveno, a uz naravno manje detalja i mekši izgled, nešto manje kontrasta i još malo više šuma.
E sad, ako se manjak optičke stabilizacije da oprostiti na glavnoj, njeno odsustvo na kameri koju Xiaomi naziva telemacro je već problematično, jer znamo da optičko uvećanje dodatno uvećava i probleme sa mirnom rukom i dobijanjem oštrih fotografija.
Stvar donekle vadi činjenica da je optički zoom u ovom slučaju samo 2x, pa to i nije toliko uočljivo, ali se postavlja pitanje čemu onda uopšte i služi kamera koja i nije pravi telefoto, već 50mm ekvivalent za one koji barataju foto terminologijom.
Po našem mišljenju, sve ispod 2.5, a poželjno 3x uvećanja je besmisleno i ne toliko bolje od onih modela koji dobrim glavnim senzorom slikaju, pa uvećavaju softverski, tim pre što je ovde u pitanju senzor od samo 5MP f/2.4 koji radi korektno, ali ne više od toga.
Istina, ovaj senzor ujedno služi i kao macro, u koju svrhu zapravo ima i više smisla, pogotovo s obzirom na mogućnost autofokusa, pa možemo slobodno reći da je ovo možda i najjači foto adut ovog telefona, jer je u pitanju jedna od najboljih macro kamera koju smo imali prilike da vidimo na bilo kom telefonu, sa apsolutno impresivnim zumom i što je bitno, lakim dobijanjem željenih fotografija zahvaljujući dobrom fokusiranju.
A kad padne mrak, glavni senzor u noćnom modu baš i ne briljira, pa rezultati umeju da variraju, mada možemo reći da su mahom od solidnih do korektnih i uvek sasvim upotrebljivi. Redukcija šuma je solidna, a procesiranje gubitak detalja noću nadoknađuje malo veštačkim izoštravanjem koje na manjim ekranima izgleda dobro, dok prenos fotografije na veći ekran ipak otkriva realno stanje.
U odnosu na glavni senzor, ultraširoki noću izgleda daleko mekše i bleđe, dok telefoto ima značajno više šuma koji uz još veštačko izoštravanje baš ume da rezultuje upitno upotrebljivim fotografijama.
Kada je video snimanje u pitanju, tu imate zaista puno opcija, najpre zahvaljujući Snapdragon 888 čipsetu koji je dovoljno snažan da omogući 8K rezoluciju do 30 slika u sekundi, kao i naravno 4K u 30 ili 60 slika u sekundi, 1080p u do 240 slika u sekundi, ili slowmotion sa čak 960 slika u sekundi.
Najoptimalniji mod je svakako 4K koji nudi vrlo dobar kvalitet videa, u poređenju sa fotkama možda i prijatno iznenađenje, sa solidnim nivoom detalja i sasvim pristojnom stabilizacijom, iako je povremeno primetno pomeranje na ivicama objekata koje algoritam ne uspeva da u potpunosti ispegla. Full HD omogućuje i korišćenje super steady stabilizacije, ali nismo baš primetili da je ona nešto značajno bolja od standardne.
Što se 8K tiče, snimci u toj rezoluciji jesu u većem bitrate-u, pa samim tim i detaljniji, mada sumnjamo da će se iko odlučiti za snimanje u toj rezoluciji, što zbog odsustva stabilizacije što zbog činjenice da je vrlo zahtevna za reprodukovanje i zauzima puno prostora na telefonu.
Treba napomenuti da je video u 4K rezoluciji sposobna da snima samo glavna kamera ovog telefona: ukoliko želite da napravite širokougaoni video zapis, telefon će sam oboriti rezoluciju na FullHD.
Vredi pomenuti i da je u softveru prisutno nekoliko interesantnih video modova koji vam mogu omogućiti razne zanimljive efekte kako biste malo začinili svoje vlogove ili klipove za društvene mreže.
Za kraj priče o kamerama pomenimo i prednju od 16MP sa otvorom blende od f/2.5 koja ne briljira oštrinom i detaljima, ali radi sasvim korektno, a podržava i portret mod koji lepo zamućuje pozadinu iza vas, istina uz manje greške na ivicama odeće, lica i kose.
A ako bi trebali da ispod te priče o kamerama ovog telefona podvučemo crtu, bićemo jasni – ovo nije kamera sistem koji možemo porediti sa najboljima. Ovo je vrlo dobar kamera sistem, toliko. Ni manje ni više – bolji od srednje klase, lošiji od najboljih. Nedostaje optička stabilizacija na glavnom senzoru, nema dileme da bi bili nagrađeni boljim rezultatima, nema telefoto kamere, jer telemacro ne znači telefoto. A i ne piše se isto…
Softver
Što se softvera tiče, odmah da kažemo da jednu reklamu nismo videli tokom testiranja ovog telefona, pošto ima i onih koji to pitaju uvek. Od našeg poslednjeg testa Xiaomi telefona proteklo je skoro 4 meseca, u međuvremenu je izašao i MIUI 12.5, stigao na brojne modele ovog proizvođača a mi se eto, tek upoznajemo sa njim. Xiaomi napominje na prvom mestu nove wallpapere što jeste malo čudno, ali isto tako i brojne optimizacije po pitanju procesorskog zauzeća i potrošnje – što baš i nije lako na delu ustanoviti. Brojni kontekstualni meniji sada izgledaju drugačije nego ranije, tab sa obaveštenjima i pristupom brzim opcijama takođe danas izgleda drugačije nego pre.
Voleli bismo da MIUI izgleda još ozbiljnije, promene jesu tu, korisnicima Xiaomi telefona verovatno ništa ne nedostaje jer imaju pregršt opcija za fine tuning na raspolaganju, ali neko bi sve te fontove i ostale elemente dizajna softvera morao da promeni konkretno.
Dovoljno ili ne?
Čini se da po prvi put Xiaomi plaća danak prevelikim očekivanjima publike – jer ju je tako navikao. Xiaomi publika uvek očekuje neočekivano i neverovatno, ponekad i nerealno. Ali je Xiaomi u pogledu cene i to ispunjavao. Sada je došlo vreme za jedan cenovno realan primerak.
Kao što smo već rekli, nije dovoljno da telefon nazovemo flegšip telefonom na osnovu toga što sadrži najjači procesor u sebi. Ova 2021 godina je upravo to donela, da se najjači procesori nađu u mnoštvu različitih modela i onda kreću varijacije na temu
IP68, bežično punjenje, ultimativni kamera sistem, to sve ostaje karakteristika najskupljeg segmenta. Realno gledano, da je glavni senzor ovog telefona imao optičku stabilizaciju, ponovo bi govorili o dominaciji Xiaomija i u ovom segmentu. Ali – nema ga, pa ovaj telefon neće ispratiti frenetični aplauzi kao što smo navikli.
I ova kategorija u kojoj u prvoj polovini godine nismo imali niti jedan zanimljiv model sada postaje pretrpana brojnim uređajima koji, svaki na svoj način – nude neke posebne adute. Realme GT, Motorola Edge 20 Pro, sada evo i Xiaomi 11T Pro, stižu i drugi uskoro. I tek kada ih poređate sa specifikacijama jedne pored drugih, uključujući tu i Honor 50 i Huawei Nova 9 telefone koji uskoro stižu, shvatićete da niti jedan od njih nema optički stabilisani glavni senzor – pa onda nemojmo krenuti da lamentiramo nad svima njima niti da spočitavamo Xiaomiju.
A ako ih kao što rekoh poređate jedne pored drugih i uporedite njihove karakteristike, dodate pluseve i minuse – ustanovićete isto što i mi – da obrni, okreni opet Xiaomi 11T Pro u rukama ima možda i najjače adute.
Recite nam kako vi razmišljate, šta vi mislite da je najbolja odluka u ovom cenovnom rangu?