I to smo dočekali – Dota 2 Beta je stigla, te smo bili u prilici da se prepustimo njenim čarima. Smatrate se Dota fanom i fanom MOBA igara uopšte? Ne propustite priliku da pročitate naše utiske. Nekima ćete biti razočarani, neke ćete zdušno podržati, ali smo uvereni da vas nećemo ostaviti ravnodušnim. Hit mod za Warcraft III je dobio svog „punokrvnog“ naslednika. Dota 2 je pred nama, i nakon dvonedeljnog druženja sa njom, iznosimo svoje utiske pred vas
Bastion je prvenac (i to kakav) nezavisnog Supergiants Games tima, koji se prošlog jula pojavio na Xbox Live servisu i oduševio mnoge igrača. Mesec dana kasnije stigao je i PC port, koji je takođe planuo na Steam-u, držeći prvo mesto po prodaji nekoliko dana nakon izlaska. Bastion je postao mala igra oko koje se podiglo mnogo buke, baš kao što je to bio slučaj sa fantastičnom platformom Limbo. Za razliku od pomenute, ova nam je nekim čudom promakla. Ipak, to smo morali da nadoknadimo, jer ovaj biser jednostavno ne zaslužuje da prođe nezapaženo. Zato smo smo instalirali poslednju verziju i krenuli sa igranjem koje se pretvorilo u pravo uživanje
Serious Sam je svoju zasluženu slavu stekao vrlo jednostavnom, ali izuzetno zabavnom formulom sa neprestanim roštiljanjem (u pravom smislu te reči) svega što se mrda na ogromnim, prelepim nivoima. Old school napucavanje ogoljeno do kostiju i upakovano u odličnu grafiku je ono što je oduševljavalo igrače deceniju pre poslednjg nastavka. Ovog puta, priča igre se seli pre dešavanja iz originala, odnosno vrlo brzo nakon invazije Mental vanzemaljaca koji su gotovo istrebili ljudsku vrstu. Međutim, Serious Sam 3 je jedna od onih igara u kojoj je priča bitna koliko i u Tetris i sličnim igrama
Hladna zima je u Gotamu, a Betmen na novom zadatku da još jednom zaustavi stare, ali i neke nove zlikovce koji ovog puta terorišu samo srce grada. Qunci Sharp je u međuvremenu iz fotelje upravnika Arkham Asylum psihijatrijske ustanove unapređen u gradonačelnika, sa planom da samo srce Gotama pretvori u mali grad okružen visokim zidovima i u njega smesti sav šljam ovog univerzuma, uključujući i neke stare, ali i nove zlikovce. Jedan od njih je i Hugo Strange koji je izabran za upravnika mračnog i pokvarenog grada, a koji ima svoju prljavu agendu koju vi kao Mračni Vitez morate da odgonetnete i sprečite ga da je ostvari
Igrajmo se asocijacija. Koje ime (serijal) vam prvo padne na pamet kada pomislite na dugu tradiciji, masivan fantazijski svet otvoren za istraživanje i sate i sate bogatog RPG iskustva? Verujemo da je u pitanju upravo ono koje stoji iza Skyrim imena. Međutim, to više ne važi, jer The Elder Scrolls V sve to podiže za barem jednu stepenicu više i postavlja nove standarde u žanru i igrama generalno. Koliko god nalikovao svom prethodniku, ovaj nastavak je mnogo više od Obliviona pod snegom. Studio iz koga dolazi je gotovo isključivo poznat po ovako koncipiranim igrama, a Skyrim je možda njegovo najbolje čedo
Call of Duty je davne 2003. godine napravio pravi bum u FPS žanru. U pitanju je igra zbog koje je samo godinu dana stariji Medal of Honor: Allied Assault izgledao blago rečeno zastarelo. Usledio je odličan Call of Duty 2, a ubrzo i treći nastavak sa kojim je serijal počeo da posustaje i bilo je očigledno da su promene neophodne. Na svu sreću, Activision je pravovremeno odreagovao napravivši presek. Tako je 2007. usledio fantastičan Call of Duty: Modern Warfare koji je bio na pola puta između evolucije u revolucije, a koji je serijal izvrnuo naopačke, preselivši ga u fiktivni rat današnjice (sa inovativnom i zaraznom multiplayer komponentom)
Pravo je čuda da mega popularna Left 4 Dead co-op formula nije masovno kopirana, barem ne uspešno. Međutim, to se promenilo sa igrom PAYDAY The Heist, koju je najlakše opisati kao Left 4 Dead sa kriminalcima i pandurima umesto krvoločnih zombija. Ova online kooperativna igra nas stavlja u cipele uglađenih kriminalaca sa interesantnim, “patriotskim“ maskama, koji će u zavisnosti od odabrane misije imatu zadatke kao što su pljačka banke, krađa čitavog trezora, zlatnih poluga, dijamanata ili oslobađanje osuđenika iz blindiranog policijskog konvoja. Koncept misija i akcija neodoljivo podsećaju na one iz filmova kao što su Heat i The Town, što nam se izuzetno dopalo
Na punokrvni Battlefield nastavak čekali smo skoro punih šest godina, odnosno da se sa dvojke prebaci na trojku. Ipak, u međuvremenu su se pojavile i neke malo drugačije BF igre, kao što su Bad Company (2) i neki neuporedivo manje ambiciozni i ozbiljni, ali prilično zabavni izleti iz serijala - Battlefield Heroes, Battlefield 1943 i Battlefield Play4Free. Ipak “trojka“ je istinski nosilac Battlefield bremena i kao takva treba da donese sve ono po čemu je serijal prepoznatljiv, ali i da to isto podigne na viši nivo. EA i DICE su i više nego svesni ovoga i ono što su nam prikazali u vreloj, maratonskoj marketinškoj kampanji izgleda upravo onako kako priželjkujemo
Od tvorca FPS žanra, pune četiri godine nakon najave, stigao je RAGE. U pitanju je igra koja je najavljivan kao nešto potpuno novo i drugačije od onoga na šta smo navikli od ID Software tima. Na žalost ili na sreću, ispostavilo se da smo i ovog puta dobili pucačina iz prvog lica, ali koja je nešto više od koridor šutera kao što su poslednje Quake i Doom igre. Zapravo, Rage koristi gotovo istu formulu kao i ostale igre ovog tima, ali obogaćenu i proširenu ogromnim postapokaliptičnim svetom otvorenim za istraživanje. Sve to upakovano je u novi, id Tech 5 endžin koji je obećavao mnogo, još od prvog trejlera za igru iz davne 2007. godine
Flying Wild Hog je novorođenče igračke industrije, ali sa pedigreom. U pitanju je nezavisni tim sastavljen ljudi koji su zaslužni za neke od najboljih modernih mindless pucačinama, kao što su Painkiller i Bulletstorm. Prošla su tek tri nepuna meseca od kada smo saznali za njihovo postojanji i prvi projekat na kome rade, a koji je već ugledao svetlost dana na PC-u kao Hard Reset pucačina. U nastavku teksta saznaćete da li je iskustvo dovoljno da se izađe na kraj sa problemima koje nameće nezavisnot u industriji koja postaje sve nemilosrdinija
Ima nešto zadivljujuće i zastrašujuće u ubojitim metalnim zverima koje danas znamo pod imenom "tenkovi". Premijerno upotrebljeni tokom Prvog svetskog rata, tenkovi su stekli svoju reputaciju tek tokom drugog svetskog konflikta, sa uvođenjem taktike Blitzkrieg-a i manevarske bitke koja je zamenila rovovsku. Danas se ni jedna moderna vojska ne može zamisliti bez njih, a bogami ni kompjuterske igre u kojima su oni prisutni bukvalno od njihovog nastanka. World of Tanks je doneo novi pristup igrama tog tipa, postavši vrlo brzo "Counter Strike" ekvivalent tenkovskih igara, sa preko tri miliona registrovanih igrača širom sveta
“War! War! War!” je fraza kojom se u najkraćim crtama može detaljno opisati Warhammer 40.000 univerzum, prepoznatljiv po odličnim real time strategijama koje nam već godinama unazad servira Relic. Univerzum u kome se vodi milinejumski rat između ljudi, orkova i demona haosa, koji se međusobno istrebljuju po planetama udaljenih solarnih sistema. U pitanju je franšiza čija otvorenost nudi bezbroj mogućnosti za nove igre, sa izvođenjem koje ne mora nužnobiti iz ptičje perspektive. Želeći da se oproba i na konzolama, Relic je ovu neiscrpnost i otvorenost Warhammer univerzuma iskoristio i podario nam igru Warhammer 40.000: Space Marine
Igara sa zombijima nikad dosta. Svi mi volimo da mlatimo i komadamo ove monstrume čija inteligencija (na nivou bubašvabe) možda ne predstavlja izazov, ali je imaju taman dovoljno da prepoznaju sveže, nezaraženo meso kojim će na kratko utoliti svoju glad i bes. Dead Island nam pruža upravo ono što volimo. U pitanju je igra na koju smo u par navrata zaboravili iz prostog razloga što su je Deep Silver i Techland najavili još 2006. godine, da bi u narednim godinama na njoj radili bez mnogo buke i medijske pompe. Ono što nas je probudilo bio je fantastičan E3 trejeler koji je ujedno i jedan od najoriginalnijih i najdirljivijih koji smo videli.
Sam početak trećeg mlenijuma podario nam je Deus Ex igru. Biser koji je ušao u istoriju kao skoro savršen hibrid pucačine sa snažnim RPG elementima, koji je igračima pružao veliku slobodu u izboru stila igranja i pristupa različitim problemima. Sve ovo bilo je zaokruženo odličnom, mračnom pričom, smeštenom u fantastično cyberpunk okruženje, pedesetak godina u budućnost, u vreme u kome se nanotehnologija koristi za unapređivanje ljudskih psiho-fizičkih sposobnosti. Tri godine kasnije stigao je Invisible War, nastavak koji mnogi fanovi žele da zaborave. Konačno, pred nama je poslednji nastavak koji silno želi da povrati slavu originala. Da li je to danas uopšte moguće? Saznajte u nastavku teksta
Ako imate malo više staža u igranju PC igara, verovatno ćete se setiti naslova kao što su Star Control 2, Master of Orion i Space Rangers. Upravo te igre su bile inspiracija timu od dva programera entuzijaste, koji zajedno čine celokupni MinMax Games razvojni studio. Njihov prvenac, igra pod imenom Space Pirates And Zombies (ili skraćeno S.P.A.Z.), počela je kao projekat koji je nastao kada su njih dvojica u međusobnom razgovoru shvatili da igre koje se njima igraju više niko ne pravi, a kako se na kraju ispostavilo, daleko od toga da su jedini kojima ovaj žanr nedostaje. Uostalom... ko još ne želi da bude svemirski pirat... i tamani zombije!
Ako želite da se oprobate u ulozi Boga ili preciznije, same majke prirode, onda je From Dust prava igra za vas. Ovde se sve svodi na menjanje geografkse strukture tropskog okoliša, u cilju spasavanja plemena i njihovih naseobina od prirodnih nepogoda, poput cunamija, požara i vulkana. Međutim, treba imati u vidu da ova igra stiže od Ubisoft-a, zajedno sa ozloglašenom DRM zaštitom. Ovo u prevodu znači da jednom kada igru preuzmete sa Steam-a, moraćete da budete u konstantnoj vezi sa uPlay serverima, odnosno internetom. Stvar dodatno pogoršava činjenica da igra ima neki konflikt sa Steam opcijama u igri, čije aktiviranje može da zakuca igru i vrati vas na desktop, baš kao i prekid veze sa internetom
Oni koji tvrde da su video igre nova, kompleksna vrsta umetnosti nastala simbiozom više umetničkih žanrova, ukomponovanim sa svežim idejama, mogu čvrsto da se uhvate za Limbo i ne puštaju ga ni po koju cenu. U pitanju je niskobudžetna igra Playdead tima koja je na X360 stigla pre tačno godinu dana i prodala se u nešto preko pola miliona primeraka (što je zavidna cifra za igru ovog kalibra), da bi danas ugledala svetlost dana i na PC-u i PS3 konzoli. Ideja, koncept, dizajn i audio vizuelna komponenta, će vas od samog početka ostaviti zatečenim
Kako je tenis poslednjih par godina postao prilično popularan na našim prostorima (pre svega zahvaljujući ogromnim uspesima naših tenisera) smatramo da je pravo vreme da opišemo najnoviju igru koja se bavi ovim sportom. Konkurencija na ovom polju nije velika i proteklih par godina dominiraju dva serijala – Top Spin i Virtua Tennis. Top Spin je oduvek vukao ka simulaciji i što autentičnijem teniskom iskustvu, dok Virtua Tennis od svog prvog dela okrenut nešto opuštenijem, arkadnom stilu igranja. Virtua Tennis 4 ni malo ne odskače od ustaljene formule, a šta je to novo što donosi, pročitajte u nastavku teksta
Sada davne 2005. godine F.E.A.R. je oduvao igrače misterioznom pričom, kvalitetnim hororom i jezivom atmosferom do tada ne viđenim u FPS žanru, ali i odličnim napucavanjam u nezaboravnom slow-motion stilu. Do ove igre niko nije moga ni da zamisli koliko može da bude jeziva nepomična devojčica koja se niotkuda pojavljuje onda kada to najmanje očekujete, a zatim isto tako nestaje u mraku ispod sijalice koja treperi. Tome treba dodati i odličan AI, koji je napucavanje činio poprilično izazovnim. Četiri godine kasnije, stigao je F.E.A.R. 2 od koga smo možda očekivali više, ali koji je bio sasvim solidna igra koju su u velikoj meri „čupale“ raznolike lokacije kakve su nedostajale prvoj igri
Nakon što je "obrnuo" novog Djuka, autor ovog teksta je ostao zbunjen i zatečen. Da li je moguće da smo više od decinije sa nestrpljenjem čekali igru koja kao da je negde od 2003. godine stajala zaboravljena na polici ugašenog 3D Realms-a, sve dok je Gearbox nije pronašao, očistio od prašine i rešio da je portuje na konzole i danas prodaje kao nastavak legende koja je obeležila pucački žanr? Ako zanemarimo 12 godina razvoja i fokusiramo se na pitanje da li je Forever dostojan Duke Nukem 3D hita iz 1997. godine, jednostavan odgovor je - ne, nije
Za razliku od Star Wars univerzuma koji na neki načinzvuči nespojivo sa Lego kockicama, serijal Pirata sa Kariba delujedaleko primamljivije, pre svega zbog komične avanturističke tematike i likova koji nekako bolje pristaju popularnim kockicama. Tako nas peta po redu Lego igra baca u Diznijev Pirates of the Caribbean univerzum i na neki način prati sva četiri filma, uključujući i poslednji On Stranger Tides nastavak. Da li i šta novo donosi LEGO Pirates of the Caribbean (pored nove tematike) saznajte u nastavku teksta
Nakon odigranog prvog nastavka fantastičnog akcionog RPG-a iz 2007. godine, CD Projekt sa pravom možemo nazvati neprikosnovenim kraljem u onome što radi, a to je kreiranje ogromnih, detaljnih, neverovatno živih i kompleksnih fantazijskih svetova, u ovom slučaju nastalih iz istoimenih novela poljskog pisca Andreja Sapkovskog. The Witcher 2 je smešten u svet kojim upravljaju likovi od kojih bi većinu okarakterisali kao nosioce svega lošeg i pogrešnog što osoba može da ima u sebi. Međutim, i ovog puta tu je Geralt koji će svojim delima vođenim karakterističnim moralom i etikom, na ovaj ili onaj način uticati na budućnost zemalja Severnog kraljevstva, ali i na sopstvenu sudbinu
Splash Damage je tim sa desetogodišnjim „multiplayer“ iskustvom koji će ostati upamćen po mapama i modovima za Quake, ali pre svega kao kreator fenomenalne Wolfenstein: Enemy Teritory igre iz 2003. godine. Četiri godine kasnije Enemy Teritory franšiza je proširena na Quake univerzum sa igrom Enemy Teritory: Quake Wars. U pitanju je odlična, u potpunosti timski orjentisana igra rađena u id Tech 4 endžinu, sa gomilom vozila i velikim mapama sa brojnim raznolikim zadacima koje je moguće izvršiti isključivo timski. Iako je kod kritike prošla odlično, Quake Wars definitivno neće ostati upamćena po dobroj prodaji
Portal je verovatno bio neočekivano najupsešniji eksperiment igračke industrije. U pitanju je igra kojom je Valve samo želeo da obogati The Orange Box paket. Međutim, ovaj biser je oduševio igrače svojom jednostavnošću, genijalnošću i svežinom, što mu je donelo najviše ocene kod igrača, ali i kritike. Očekivano, uspeh je naterao Valve da na svom Steam servisu igru ponudi i samostalno, a rezultat je više miliona prodatih digitalnih kopija u protekle četiri godine. Dugo najavljivani i više puta odlagani nastavak je konačno pred nama, a sa njim je Valve portale otvorio i na konzolama
Tower Defence je relativno nov žanr ili bolje reći podržanr strateškog žanra, koji je proteklih godina sa sobom doneo neke odlične naslove poput Defense Grid: The Awakening za PC i Monsters za konzole na primer. Možda toga i niste bili svesni, ali istom ovom žanru pripada i igra Plants vs. Zombies za koju ste sigurno čuli, ako je kojim čudom niste igrali nebrojano sati. Poslednji ovakav naslov stiže od veterana koji su napustili CD Projekt i Metropolisi i okupili se pod krovom novooformljenog 11bit studios tima, a njihov prvenac je upravo stigao
Video igra nastala simbiozom Lego kocki i Star Wars-a (kao najpopularnijeg mračnog sci-fi univerzuma) na prvu pomisao zvuči totalno bizarno, neozbiljno, pa i nepoželjno. Međutim, ni sam LucasArts očigledno ne misli tako, jer je od 2005. godine pa do danas izbacio čak četiri upravo ovakve igre. Može se reći da su prethodne tri prihvaćene sasvim solidno, kako kod kritike, tako i kod igrača. Četvrta u vidu The Clone Wars nastavka je pred nama, pa saznajte da li je ova teška SW parodija na visini zadatka
Total War serijal je kao legendarni teškaš strateškog žanra i ove godine krenuo u invaziju na naše računare. U pitanju je ime koga se neiskusni stratezi godinama plaše, dok mu se oni drugi klanjaju. Ovog puta rat se vraća tamo gde je i počeo - u XVI vek, u podeljenu zemlju izlazećeg sunca koju pustoše ratovi zaraćenih klanova. Ono što ovaj nastavak izdvaja iz gomile prethodnih je to što se vraća korenima, koji su po mnogima najzdraviji deo stabla serijala. Zato su očekivanja fanova na prilično višem nivou nego inače, naročito ako se uzme u obzir da je po pitanju kvaliteta Creative Assembly malo skrenuo sa kursa sa prethodne dve igre (Empire i Napoleon)
Prošle su četiri godine od kako se pojavio Crysis, igra koja do danas drži titulu ubedljivo najlepšeg i tehnički najnaprednijeg parčeta zabavnog softvera. 2008. godine usledio je ništa manje impresivan Warhead, nakon koga smo ubrzo saznali da se Crytek okreće multiplatform biznisu i da će se punokrvni Crysis 2 nastavak pojaviti i na konzolama. U pitanju su iste one konzole za koje je Crytek još 2007. tvrdio da nemaju dovoljno snage da poteraju ovu igru. Međutim, taj dan je ipak stigao, ali pitanje koje mnoge plaši je da li je novi Crysis dostojan naslednik, naročito po pitanju grafike, ali i zbog nekih neizbežnih kompromisa koje diktira “slabašan” hardver aktuelnih konzola?
Ako se pored velikih izdavača kao što su EA i Activision može svrstati još neki, onda je to svakako THQ. Međutim, ono što THQ nema, a što pomenute zverke imaju je neka vrsta monopola kada su FPS franšize u pitanju. THQ je ovo rešio da promeni upravo sa igrom Homefront (preciznije igrama, jer je Homefront 2 u planu). Ovaj (težak) zadatak je poverio relativno mladom Kaos Studios razvojnom timu koji iza sebe ima samo jednu igru, a u pitanju je pucačina Frontlines: Fuel of War iz 2008. godine (koja se nije baš proslavila). Sada pred sobom imamo njihovu novu kreaciju, pucačinu prožetu raznim kontroverzama
Kao aktuelni “nekrunisani kralj” RPG žanra (koliko god on u današnje vreme imao drugačiju formu), Bioware je 2009. godine izbacio Dragon Age: Origins. Igru koja je najavljivana kao duhovni naslednik Baldurs Gate (II) legende, a koja je kod gladnih i nostalgičnih igrača upalila iskru nade u povratak iskonskog RPG-a. Pored nekih mana, Dragon Age: Origins je u velikoj meri ispunio očekivanja, kako kritike, tako i igrača – i više nego dovoljno da sa nestrpljenjem iščekujemo nastavak koji je upravo stigao