Apple MacBook Air

Filip Majkić

Apple MacBook Air

Koncept računara koji se našao na našem prikazu je razvio Intel. Ovaj gigant je postavio sebi za cilj izradu prototipa koji će predstavljati neku vrstu vesnika budućnosti, oslanjajući se na aktuelne trendove koji traže što manje gabarite uređaja, što viši stepen mobilnosti i što manju potrošnju. Ipak, svaki koncept vredi onoliko koliko je primenjiv, i svaki bi ostao mrtvo slovo na papiru (ili mrtav metal u staklenom zvonu) da se ne pojavi neko ko će na pravi način uspeti da iskoristi prednosti istog i promoviše novu tehnologiju. Intel je razvio Lorado i Metro koncepte ultra-tankih notebook računara, ali niko nije imao hrabrosti da u punoj meri iskoristi njihov potencijal – sve dok se nije pojavio Apple. Prestižni američki proizvođač, poznat po inovativnom inženjeringu i dizajnu, ali i po sposobnosti da u pravom trenutku prepozna kakav je baš uređaj neophodan širim slojevima kupaca, iskoristio je pomenute osnove da kreira i ponudi proizvod koji se odmah može svrstati u sopstvenu kategoriju. Tako je nastao MacBook Air. Nema nikakve dileme da će budućnost doneti veći broj ovakvih računara, ali zašto čekati, ukoliko postoji dostupna alternativa već danas? Apple je hrabro utrčao u punom sprintu tamo gde drugi nisu želeli da prođu ni laganim kasom i zato sada drugi moraju da ulože još više napora da se izbore sa manijom koja je zahvatila segment ultraportabilnih notebook računara onog trenutka kada se pojavio MacBook Air. Možda je fascinantna činjenica da se nekih genijalnih stvari Apple uvek prvi seti, ali možda je, na kraju krajeva, to i jedna od uloga ove kompanije: da postavi trendove koji će se, kasnije, možda nametniti i postati – standardi.

Notebook na testu – Apple MacBook Air

Na naš test je stigao svež MacBook Air koji izmamljuje ushićenje već pri prvom kontaktu. Znali smo da je tanak i lak, ali da toliko dobro deluje uživo – tome se ipak nismo nadali. Radi se o najtanjem, a zašto ne reći i možda i najlepšem notebook računaru koji je u ovom trenutku dostupan. On ne probija barijere po pitanju težine (bilo je i laptopova lakših od njegovih 1.36 kilograma), a po svojim dimenzijama se čak šetka po granici između ultraportabilnih laptopova (dijagonala od 13.3 inča), no sasvim sigurno deluje nestvarno kada se u ruci drži notebook računar tanak gotovo poput fascikle ili sveske. Tu dolazi do izražaja ona sposobnost kompanije Apple da isporuči fantastično dizajnirane uređaje koji su dovoljno inovativni u odnosu na konkurenciju u pravom trenutku. Odmah da napomenemo da MacBook Air ima i nekih prilično ozbiljnih mana i da mu se dosta toga može zameriti. Tanak dizajn računara je uslovio mnoge kompromise, a konektivnost je najviše pretrpela. No, sve stvari o kojima se ovde radi (a koje ćemo napomenuti u nastavku izlaganja) su adekvatno naglašene. Ipak, naš je utisak da pozitivne stvari daleko nadjačavaju negativne, naročito ako se ima u vidu kojoj je publici namenjen i kako je koncepiran ovaj računar. Krenimo redom…

Kompletan koncept MacBook Air računara je baziran na dve stavke – on je predviđen da bude pomoćni računar i on je „žestoko“ oslonjen na tehnologije bežičnog povezivanja. S’tim u vezi, korisnik mora tačno znati šta očekuje od računara. Ukoliko se njegov digitalni život bazira na drugačijim osnovama, postoji velika opasnost da mu Air više smeta nego pomaže da odradi neki posao. Ultratanak računar kompanije Apple poseduje samo jedan (1) USB 2.0 port. Priključak za LAN uopšte ne poseduje, već je neophodno dokupiti odgovarajući adapter koji USB 2.0 port pretvara u Ethernet konektor. Samim tim su korisnici jasno usmereni prema varijantama bežičnog povezivanja. Ovoj tvrdnji ide na ruku i situacija sa optičkim uređajem – koga u stvari nema. Računar ne poseduje DVD pisač, ali zato podržava „pozajmljivanje“ optičkog uređaja sa računara sa kojim je umrežen preko bežične veze. Alternativno, moguće je dokupiti eksterni DVD rezač, koji pak košta prilično, a svejedno zahteva izdvajanje dodatne sume novca u odnosu na ionako pozamašnu svotu. Samim tim postaje potpuno jasno da je MacBook Air laptopu namenjena uloga sekundarne mašine. Pored toga, treba priznati da on realno posmatrano ne raspolaže sa dovoljno snage da bude korišćen kao primaran računar. Konačno, vredi li uopšte izdvajati toliku svotu novca za sekundarnu mašinu, posebno u vreme kada se za takvu sumu može kupiti laptop koji bez problema može da vrši funkciju primarne mašine gledano sa aspekata podržanih tehnologija, konektivnosti i snage? To sve zavisi od tačke gledišta korisnika. MacBook Air je kao Skoti Pipen iz legendarnog doba Čikago Bulsa i „Letećeg“ Majka, odnosno Majkla Džordana. Bolja druga opcija ne postoji, ali je i dalje samo druga opcija i to se mora imati na umu prilikom razmatranja. Baš kao i u doba kada su Bulsi harali, a druga opcija u čuvenom „trougao“ napadu posle Džordana uvek bio Pipen.

Čime to raspolaže MacBook Air ispod haube, odnosno ispod prelepo dizajniranog aluminijumskog „oklopa“? Saradnja kompanija Apple i Intel je i dalje aktuelna i ne nazire joj se kraj, tako da ne iznenađuje što je i novi računar baziran na Intel mobilnim čipovima. Ono što je interesantno jeste odluka kompanije Apple da za ovaj računar ne koristi LV (low voltage) ili ULV (ultra low voltage) procesore Intela namenjene tržištu mobilnih računara niske potrošnje, već da ide na „punokrvnu“ Core 2 Duo varijantu. Tu postoji i interesantna priča o „posebnom“ procesoru koji je korišćen isključivo u ovom računaru. Naime, radi se o C2D procesoru koji radi na 1.6 GHz, koji jeste baziran na tipičnoj Merom arhitekturi kao i drugi notebook procesori poslednje generacije, ali koji dolazi u daleko manjem pakovanju. Originalno je planirano da ovakvi čipovi debituju zajedno sa Montevina mobilnom platformom, ali je Intel odlučio da svom dragom partneru udovolji i omogućio mu tako da u svoj tanak notebook ugradi procesor značajno manje potrošnje (20 W naspram standardnih 35 W), bez žrtvovanja performansi ili karakteristika (CPU raspolaže sa 4 MB L2 keš memorije i radi na 800 MHz FSB-u). Tu je još i Intel 965GMS čipset, sa GMA X3100 integrisanom grafikom.

Notebook ima 2 GB DDR2 memorije koja radi na 667 MHz. Raspolaže ekranom sa LED pozadinskim osvetljenjem, dijagonale 13.3 inča. Radna rezolucija ovog ekrana je 1280 x 800 piksela. Kao standard se uz ove računare isporučuje hard disk kapaciteta 80 GB, sa ATA interfejsom koji potpisuje Samsung. Slaba tačka ovog diska, kao i celog računara, jeste što se vrti na svega 4200 rpm. Iako bismo preterivali kada bismo rekli da se to svugde oseća, ne bi bilo fer reći ni da se ni na jednom koraku ne oseti. Ipak, odluka o hard disku ovog tipa ne čudi, imajući u vidu format samog notebook-a. Alternativno, korisnici se mogu odlučiti za varijantu SSD-a kapaciteta 64 GB (i papreno doplatiti, a prema svim testovima ne dobiti apsolutno ništa kada se radi o performansama). Kao što smo pomenuli, nema FireWire portova, nema optičkog drajva, tu je samo jedan USB port i micro-DVI konektor. Zato su WiFi i Bluetooth uredno podržani, uključujući i Draft N standard poslednje generacije za WiFi mreže. Laptop poseduje web kameru, kao i novi trackpad koji donosi nove mogućnosti, nešto nalik onima koje smo videli na iPhone telefonu, a što je omogućio njegov ekran osetljiv na dodir.

MacBook Air stiže u luksuznom tvrdom pakovanju, koje najviše nalikuje kutijama za cipele prestižnih kompanija. U njemu dolaze sam laptop, Micro-DVI to DVI i Micro-DVI to VGA adapteri, krpica za brisanje, MagSafe adapter, DVD diskovi za instalaciju i povratak sistema, kao i štampana dokumentacija na engleskom jeziku. Za dokumentaciju imamo samo reči hvale jer ne samo da uredno objašnjava početnicima neke osnovne stvari u vezi sa korišćenjem računara, već i iskusnim konzumerima Apple proizvoda otkrivaju trik ili dva koje novi uređaj donosi. U njoj ćete pronaći i uputstvo kako „migrirati sadržaj“ sa starog računara na MacBook Air.

Sam laptop je jednostavno – predivan. Dolazi u prepoznatljivoj aluminijumskoj varijanti, ali koju ovaj put karakteriše neverovatna uniformnost, zahvaljujući izostanku portova. Sa izuzetkom priključka za strujni adapter, ne postoji ništa što bi narušilo linije Air-a. Čak su i tri postojeća priključka (USB, micro-DVI i audio izlaz) pogodno smešteni u pregradicu sa desne strane računara, koja se po potrebi može zatvoriti i na taj način sakriti priključke čije postojanje smeta „lepoti“ uređaja. Dizajn je zaista izuzetan i plašimo se da nikakve slike ne mogu dočarati osećaj koji se ima prilikom susretanja sa računarom u realnosti. Njegova debljina iznosi 19 milimetara na najdebljem delu, odnosno tamo gde se ekran spaja sa ostatkom računara. Ova debljina spada na svega 4 milimetra na prednjoj strani računara, pošto su linije takve da se debljina smanjuje idući ka prednjem delu. Inače, ne treba se bojati da će pregrada sa desne strane ili priključak za strujni adapter sa leve strane uzrokovati probleme sa priključivanjima, odnosno sa „štrčanjem“, pošto je debljina tih delova taman tolika da se sve može lepo konektovati, bez problema sa održavanjem visine laptopa.

Na poklopcu se izdvaja simbol kompanije Apple, čuvena jabuka koja – kao i kod svih drugih laptopova ove firme – svetli u mraku. Ista priča važi i za tastaturu, čiji tasteri takođe poseduju pozadinsko osvetljenje. Sama tastatura je identična onima sa MacBook laptopova. Moramo reći da smo tastaturom vrlo prijatno iznenađeni, pošto smo očekivali neki vid neizbežnog kompromisa. Međutim, tasteri su meki i prijatno leže pod prstima, dok ne postoji nikakvo ugibanje ili problem nekog drugog tipa. Sama tastatura je full tipa, ali bez numeričkog dela. Neke stvari kao što su page up/down, home/end nisu direktno dostupne, već je za njihovo korišćenje potrebno korišćenje Fn (Function) tastera. Trackpad je takođe novina za tržište notebook računara, pošto donosi neke stvari koje do sada nisu viđene na istom. Glavna novina dolazi iz multi-touch podrške, sličnoj onoj viđenoj u iPhone mobilnim telefonima. Tako se na primer sada može lako zumirati prostim približavanjem dva prsta jednog prema drugom, ili pak rotirati obrtanjem.  Korišćenjem tri prsta se može ići napred-nazad kroz programe ili određene sekcije i tako dalje. Sam osećaj pod prstima je izvanredan, a trackpad je prilično velikih dimenzija. Po dijagonali ima gotovo 12 centimetara, što svakako olakšava rad sa većim brojem prstiju. Nove multi-touch mogućnosti su takođe uredno dokumentovane, što je još jedan plus za Apple. Pomenimo da su trackpad i podloga metalik-sive boje identične onoj na spoljnom delu računara, te da u tom smislu nema nikakvog prelaza ili narušavanja kontinuiteta u smislu dizajna. Tastateri su crne boje. Iznad ekrana se nalazi iSight web kamera sa mikrofonom, dok je zvučnik smešten na desnoj strani računara. Interesantno je da ne postoje dva zvučnika, te da je podržan samo Mono zvuk.

Bez Windows-a, molim!

Nakon 47 sekundi od pritiska na taster za paljenje računara, dolazimo do još jednog prilično jakog aduta, standardno udarne stavke kada se radi o računarima kompanije Apple – operativnog sistema. Uz MacBook Air se isporučuje Mac OS X 10.5 operativni sistem, znan i kao Leopard, poslednja iteracija operativnih sistema kompanije Apple. Proizvođač ovaj sistem naziva „Najboljim operativnim sistemom na svetu“, a računar sa našeg testa poseduje poslednju iteraciju istog, oznake 10.5.2, u kojoj su ispravljene sve boljke uočene u ranijim verzijama. Kako se do sada u principu nismo susretali sa ovim operativnim sistemom, pokušaćemo da objasnimo tj. dočaramo isti, te opišemo neke novine koje donosi – naravno, imajući na umu da je ovo ipak opis notebook računara, a ne operativnog sistema.
Mac OS X je derivat Unix sistema, „brat od strica“ Linux platforme, ako tako može da se kaže, imajući u vidu njihove zajedničke korene. Ipak, radi se o zatvorenom operativnom sistemu koji se zvanično koristi samo na računarima jedne kompanije – a to je Apple. Ovakav koncept i podrška koju pruža Apple su pružili osnov i omogućili razvoj brojnih softverskih rešenja, uključujući i profesionalne aplikacije. Ono što ćemo odmah naglasiti jeste da se Mac OS X sjajno snalazi sa velikim brojem pokrenutih aplikacija i da se njegovo korišćenje zasniva na filozofiji „pokreni i ne gasi jer nema potrebe“. Veliki broj pokrenutih aplikacija, zahvaljujući izuzetno efikasnom keširanju i menadžmentu memorije, praktično ne ostavlja trag na performanse računara. Ovo napominjemo zato što kod ovog operativnog sistema najviše koristi dolazi upravo od alatki koje omogućavaju sređivanje i razmeštanje pokrenutih aplikacija, a to je, između ostalog, nešto što upravo Leopard donosi. Idemo redom.

Ono što početnicima predstavlja najveći problem jeste početno snalaženje, pa ćemo pomenuti nekoliko osnovnih stvari. Na donjem delu ekrana se nalazi Dock, traka na kojoj se nalaze „neke“ ikonice. Važno je objasniti da Dock vrši funkciju koju na Windows sistemima imaju i Start Menu i Taskbar. Na njega se mogu stavljati osnovne skraćenice prema programima, ali i kada minimizujete program on se tu „spusti“. U odnosu na ranije verzije, Dock je sada redizajniran (3D Dock) i lepše animiran, a njegova funkcionalnost je na standardno visokom nivou. Na gornjem delu ekrana se nalazi traka sa opcijama, odnosno Toolbar. Veoma je bitno naglasiti da je ta traka permanentno prisutna i da sadržaj koji se prikazuje u njoj zavisi od aplikacije koja je trenutno aktivna, te su tako drugačije opcije dostupne u zavisnosti od situacije. Na taj način se maksimalno pojednostavljuje korišćenje i objedinjuje interfejs u jedan sistem koji se analogno prenosi od programa do programa i olakšava snalaženje.

Još jedna karakteristika Leopard operativnog sistema (i brojnih drugih „mačaka“ koje su mu prethodile) jeste izvanredan sistem za pretragu. Kompletan koncept se zasniva na principu da korisnik uopšte ne mora da striktno vodi računa o tome gde šta smešta. Zahvaljujući aplikaciji Spotlight, pronalaženje dokumenata, fajlova i ostalih stvari je više nego lako i efikasno. U gornjem desnom uglu se nalazi polje za pretragu u koju se ukuca pojam, da bi se potom dobili rezultati, izvanredno sortirani po važnosti, vrsti, ali i ključnim rečima. Pretraživanje podržava pretragu unutar arhiva, po metapodacima, dokumentima i tako dalje, a ceo sistem u praksi deluje fantastično. Naravno, parametri po kojima se vrši pretraga se mogu podešavati u odgovarajućim opcijama. Rezultati se dobijaju instantno, zahvaljujući efikasnom indeksiranju koje se permanentno vrši (a koje, za razliku od nekih drugih operativnih sistema koje poznajemo, ne srozava performanse mašine). Tu je i Documents Stack, novina u Leopardu, koja omogućava lak i brz pristup dokumentima direktno iz Dock-a. Uostalom, na gornjoj slici sve možete videti, uključujući i opis osnovnih funkcionalnosti, načina sortiranja itd.

Klikom na simbol jabuke u gornjem levom uglu Toolbar-a može se pristupiti raznim podešavanjima i informacijama o operativnom sistemu i samom hardveru. Pored detaljnih informacija o „činiteljima“ ovog računara, tu se može pristupiti System Preferences sekciji, koja je otprilike analogna Windows Control Panel-u, odakle se dalje mogu vršiti podešavanja raznih sekcija. Spaces opcija predstavlja mogućnost posedovanja više desktopova i grupisanja aplikacija po njima. Na taj način je moguće pokrenuti mnoštvo aplikacija, sortirati ih po grupama i onda šetati između grupa, bez neophodnosti gašenja aplikacija radi bolje preglednosti. Broj virtualnih desktopova je moguće podešavati iz odgovarajućih System Preferences opcija. Konačno, tu je i Time Machine sistem za bekapovanje. Radi se o aplikaciji koja omogućava da se na eksterni hard disk bekapuje kompletan sistem, uključujući tu i dokumenta, lična podešavanja, fajlove – jednom rečju sve. Tako da ukoliko dođe do nekakvih problema uvek možete na prost način iskopirati natrag kompletan OS i vratiti ga u normalno stanje, ili pak možete „posetiti“ operativni sistem kakav je bio u nekom trenutku u prošlosti, kada je bekapovan – otuda i ime celom mehanizmu. Iako možda ne deluje kao revolucionarna stvar, podsetićemo da se radi o alatci koja je direktno integrisana u operativni sistem (odnosno, ne moraju se juriti dodatne aplikacije) i da se povratak u najgorem slučaju vrši najprostijim mehanizmom – kopiranjem.

Apple ne bi bio Apple kada ne bi obratio pažnju na multimedijalni sadržaj, naročito ukoliko imamo u vidu da se u kompanijin portfolio ubrajaju takvi uređaji kao što su iPod i iPhone, kao i digitalni muzički i video servisi u sklopu iTunes sistema. Paket iLife je bogatiji nego ikada pre i donosi brojne alatke za gledanje video zapisa i slušanje muzike, a tu je sada i GarageBand, aplikacija koja se koristi za kreiranje i editovanje muzičkih fajlova, koja je standardan deo softverskog paketa. Pomenimo i unapređeniFrontRow, neku vrstu Media Center-a, pomoću kog korisnici mogu da pregledaju multimedijalne  sadržaje različitih tipova, kao i iPhoto, koji služi za organizaciju fotoalbuma. Tu je i iWeb, alatka za kreiranje web sadržaja, koja je u tesnoj vezi sa .Mac (dotMac) servisom, kome korisnici Apple računara dobijaju pristup. Naime, radi se o servisu u sklopu kog korisnici dobijaju 10 GB prostora na specijalnim serverima, koje dalje mogu koristiti za bekapovanje, deljenje fotografija ili video zapis. Preko .Mac servisa je moguće postaviti web stranicu, kompletno organizovanu kao foto-album. Back-to-my-Mac opcija služi za pristup svom Mac računaru sa bilo kog drugog računara, pod uslovom da imaju pristup internetu – još jedna u nizu novina koje donosi Leopard. Tu su i alatke za sinhronizaciju. Uz standardno prisutne aplikacije kao što su Safari (internet pretraživač), Mail, ili iTunes, kao i još neke aplikacije dolazimo do naizbežnog zaključka da se radi o izuzetno moćnoj softverskoj platformi, lako prilagodljivoj i podesivoj, koja je u stanju da ispunjava svakodnevne potrebe velikog broja korisnika, ali i spremnoj da prihvati najrazličitije profesionalne alatke, kakvih ima mnoštva za Mac OS X Leopard, zahvaljujući standardizacijama i pouzdanosti koja karakteriše Apple računare i operativne sisteme.
 

Lagani u praksi

Utisci u svakodnevnom radu su impresivni, ali ipak s’vremena na vreme ponešto zasmeta. Upadljiv je nedostatak optičkog uređaja, kao i USB portova. Vraćamo vas na početak teksta, kada smo konstatovali da je ovo notebook za one koji intenzivno koriste bežične tehnologije. Ako korisnik poseduje WiFi ruter, Bluetooth miša i još jedan računar u mreži  – odlično, za njega verovatno nema boljeg izbora za pomoćnu mašinu od MacBook Air-a. U 802.11n režimu sa odgovarajućim ruterom je ostvarivan realan transfer od oko 4 MB/s. Računar ima vrlo interesantnu mogućnost „pozajmljivanja“ optičkog uređaja od strane računara sa kojim je povezan u bežičnoj mreži, te je na taj način moguće snimiti disk ili kopirati nešto sa njega. Alternativno, moguće je dokupiti eksterni SuperDrive za MacBook Air (koji radi samo i isključivo sa ovim računarom), koji se priključuje na njegov USB port. Takođe, tu je i diskutabilan hard disk. On se vrti na 4200 rpm, 1.8“ je formata i poseduje relativno male brzine transfera reda 30 MB/s, kao i veliko vreme pristupa od dvadesetak milisekundi. Ipak, ne možemo reći da baš svugde smeta, ali veća brzina bi svakako dobrodošla u intenzivnijem radu ili prilikom pokretanja aplikacija. Takođe, Apple ne nudi 3G podršku, ExpressCard slot, a čitača memorijskih kartica nema ni na jednom modelu, a od te prakse se nije odustalo ni u slučaju Air-a.

Operativni sistem funkcioniše fenomenalno. Kao što smo već pomenuli, radi se o za sada poslednjoj verziji Leoparda, 10.5.2. Uređaj radi nečujno, a samo se katkad može registrovati blagi zvuk hard diska, i to nikada na više od par sekundi. OS i aplikacije zauzimaju oko 20 GB prostora, tako da je korisniku dostupno oko 57 GB. Njegov 13.3-inčni ekran rezolucije 1280 x 800 piksela ima LED pozadinsko osvetljenje, i takođe donosi tu tehnologiju na velika vrata u serijskim notebook računarima većih dimenzija. Iako smo imali prilike da vidimo ove ekrane u pojedinim uređajima (ASUS Eee PC, na primer), to je i dalje rezervisano za sub-notebook kategoriju. Nadamo se da će u dogledno vreme ova tehnologija biti primenjena u svim računarima. Zašto? Zato što je ekran izvanredan, i ne samo da donosi uštedu u potrošnji u odnosu na klasične panele sa CCFL pozadinskim osvetljenjem, već donosi i ravnomernije pozadinsko osvetljenje i preduslove za dobre performanse ekrana. A one su veoma dobre kada se radi o MacBook Air računaru. Boje su tople i živahne, uglovi gledanja veoma dobri, ne dolazi do distorzije boja i osvetljenja u tolikoj meri kao kod drugih laptopova i čitljivost je na izuzetnom nivou. Bilo bi još lepše kada bi Apple nudio varijantu bez sjajnog premaza, makar za ukus pisca ovih redova, ali šta je tu je. Ekran se može „zabaciti unatrag“ do ugla od 125 stepeni.

Apple koristi 37 Watt/h Lithium-Polymer bateriju u ovom računaru (naspram Li-Ion baterija u notebook računarima ostalih serija). Nažalost, bateriju je nemoguće zameniti, već je u slučaju da se ukaže potreba za tim neophodno nositi notebook u ovlašćeni servis, gde će se baterija zameniti. Autonomija uređaja je odlična. Neopterećen može da dobaci tik ispod 4 sata, i to bez korišćenja „zaobilaznih varijanti“, kao što su zatamnjivanje ekrana i slične stvari. Pod nekim srednjim opterećenjem možete očekivati preko 2 i po sata autonomije, što je i dalje odličan rezultat (drugim rečima, može se odgledati neki deo filma Kum, a da se ne isprazni baterija 🙂 ). Grejanje računara je druga priča, premda je realno pitanje koliko se ono može izbeći kada se radi o ovako tankim napravama. Jednostavno, MacBook Air se poprilično zagreva kada se intenzivno optereti. Kada opterećenja nema, računar je relativno hladan, uz poneki mlak predeo, pretežno na levoj strani uređaja. Izuzetak je mesto na kome se ekran spaja sa ostatkom računara, gde se uostalom nalazi i baterija. Ovo mesto je tradicionalno slaba tačka Apple računara kada se radi o zagrevanju, a tako je i ovog puta, pošto je ta sekcija prilično topla bez obzira na opterećenje. Sve u svemu, imamo utisak da bi osveženje MacBook Air računara čipovima novijeg proizvodnog procesa bilo pun pogodak. Mišljenja smo da bi mašini veoma pogodovalo prisustvo 45-nanometarskih Penryn procesora, te da bi u dogledno vreme trebalo očekivati njihovu implementaciju.

Specifikacija:

Apple MacBook Air

LCD

13.3″, LED backlit

Wide LCD

da

Procesor

Intel Core 2 Duo

Brzina procesora

1.6 GHz, 4 MB L2, FSB800

Grafika

Intel GMA X3100 144 MB

Sistemska memorija

2 GB 667 MHz DDR2

Hard disk

Samsung HS082HB (80 GB, 4200 RPM, ATA interfejs)

Optički uređaj

Nema, “pozajmljuje” od drugih računara preko Wi-Fi konekcije

Modem

Nema

LAN

Gigabit Ethernet (preko adaptera koji se posebno kupuje)

Wireless LAN

AirPort 802.11b/g/n, Bluetooth

Konekcije

1 x USB 2.0, micro-DVI, audio izlaz

Maksimalna rezolucija

1280 x 800

Operativni sistem

Mac OS X v10.5.2 Leopard (uključuje Time Machine, Quick Look, Spaces, Spotlight, Dashboard, Mail, iChat, Safari, Address Book, QuickTime, iCal, DVD Player, Photo Booth, Front Row, Xcode Developer Tools),

Softver

iLife ’08 (uključuje iTunes, iPhoto, iMovie, iDVD, iWeb, GarageBand)

Težina

1.3 kg

Dimenzije

325 x 227 x 19 mm

Cena

1833 evra

Garancija

12 meseci

Rezultati testova

Apple MacBook Air

Xbench 1.3 osnovni testovi

CPU

79.72

Thread Test

149.14

Memory Test

139.32

Quartz Graphics Test

95.38

OpenGL Graphics Test

16.96

Disk Test

23.97

Xbench 1.3 dodatni testovi

User Interface Test

105.69

Floating Point Basic

2.04 Gflops

Floating Point Library

12.84 Mops

Computation

2.76 Mops

Allocate Memory

716.58 Kallocs

Elements

488.30 refresh/s

Random Disk Write

16.93

Rezime

Nakon svega što smo iskusili tokom druženja sa MacBook Air prenosnim računarom, bilo nam je potrebno nekoliko trenutaka da se vratimo na zemlju, protresemo glavu i ponovo se setimo da je to samo jedan notebook. Međutim, MacBook Air je onoliko običan notebook, koliko je i iPhone običan PDA telefon. Kao što smo i naveli u početku ovog teksta, Apple je definitivno tu da neke koncepte razradi i na sebi svojstven i uvek dopadljiv način – podigne na viši nivo. Često je prilikom svođenja utisaka neophodno više puta premeriti performanse, namenu i ciljnu grupu uređaja. To je onoliko puta neophodnije učiniti koliko novina donose uređaji specifičnog dizajna. MacBook Air je svakako naprava koja pomera granice i koja će imati svoju publiku. Nju će činiti, otvoreno recimo, ljudi kojima je dizajn najbitnija stavka, ne samo kada su računari u pitanju, ali i svi oni kojima je objektivno potrebna mašina ovakvih dimenzija. Ipak, treba voditi računa o usmerenju MacBook Air-a, koji je kreiran kao pomoćni računar. Odluka je na samom korisniku. Uživanje u radu sa ovakvom mašinom, osećaj zavisnosti koji će njegovi vlasnici izazivati kod drugih, kao i neka vrsta prestiža su nešto što ide sa ovim računarom. Ne treba nijednog trenutka zaboraviti da on ne raspolaže sa tolikim brojem USB portova koji bismo klasifikovali u kategoriju „dovoljno“, ili da nema LAN port, ili da ima spor hard disk. Opet, ne treba smetnuti sa uma da je ovo jedini prenosni računar sa ekranom sa LED pozadinskim osvetljenjem koji se trenutno može nabaviti (makar kod nas), a da ne spada u sub-notebook klasu. Ovo nije računar kod kog odlučuju nijanse. Radi se o napravi koju vredi imati, ali samo pod uslovima koje smo već nekoliko puta pomenuli. Naravno, on će više pogodovati aktuelnim i iskusnim korisnicima Mac računara, ali cenimo da će i „svičeri“ uspeti da vrlo lako nađu sebe u jednoj ovakvoj napravi. MacBook Air poseduje nekoliko implementiranih inovacija, ali i donosi otklon od tehnologije koja se možda može smatrati zastarelom, ali je još uvek aktuelna. Ako ste voljni ili ste u mogućnosti da napravite takav iskorak, bolji notebook od ovog nećete naći.

Performanse

9

CPU

6

Grafika

2

Hard disk

1

Autonomija

10

LCD panel

7

Količina sistemske memorije

5

Izrada računara

18

Dizajn

13

Tastatura, touchpad

4

Konekcije

1

Dodatni hardver i oprema

2

Softver

9

Garancija

1

UKUPNO POENA:

61

Apple MacBook Air – Benchmark Advanced Design Award

Prednosti:

– Dizajn
– Mac OS X 10.5.2 Leopard
– Osećaj u radu
– Autonomija
– Sjajan trackpad
– Dosta procesorske snage za ovaj tip uređaja

Nedostaci:

– Samo jedan USB port, bez LAN porta
– Bateriju korisnik ne može menjati
– Visok stepen zagrevanja
– Hard disk slabih performansi

Notebook na test ustupio CT Computers .