Aleksandar Božović
Filip Majkić
Najnoviji član Transformer serije uređaja kompanije ASUS, sada već dobro poznate, nosi ouznaku T300L. Kako bi se “pojačao” njegov “laptop DNK”, kategorisan je kao pripadnik Transformer Book familije. O čemu se zapravo radi? Krajnje jednostavno, radi se o 13-inčnom računaru visoke klase, koji po potrebi može da se koristi i kao ultrabuk i kao tablet. Razlika potiče od (ne)priključenog docka, odnosno podnožja, koje u konkretnom slučaju sa sobom donosi tačped i tastaturu.
Već u samom startu je jasno da će pogled na ovaj “laptab” pre svega zavisiti od – vaše perspektive, mnogo pre nego od njegovih objektivnih karakteristika i upotrebljivosti. Oni koji žele jasno diferencirane uređaje, i koji kompromise koji su neizbežni (makar trenutno) u napravama koje eksperimentišu sa granicama ili ih čak potpuno ukidaju, smatraju nepotrebnim ili čak nepraktičnim, svakako ne gledaju dobronamerno na ovakve sprave. Posebno sa cenom koja dobrano premašuje stotinu hiljada dinara. Sa druge strane, neki drugi korisnici će ovo dočekati kao savršen odgovor na svoje želje i potrebe. U startu će stoga da se stvori tabor onih koji će na ovakve računare gledati pozitivno ili negativno, i to ako treba do krajnjih granica tih pojmova.
Pre nekoliko nedelja smo prikazali test Transformer Book T100 uređaja. Da pozajmimo jedan izraz kojim će se najbolje objasniti relacija između njih – “T100 je za masu, T300 je za klasu”. Dakle, iako se radi o sličnim konceptima, T300 predstavlja visoku klasu onoga što je T100. Ne samo što je računar veći, samim tim sa većim i boljim ekranom, tastaturom i tačpedom, već je izrađen od aluminijuma, u njemu se koristi “punokrvna” Haswell hardverska platforma i tako dalje. Uostalom, uskoro ćete sve saznati, ali je ovo dovoljno da steknete odgovarajuću predstavu već na samom startu. Pređimo na T300…
Dizajn, konektori
Primerak smo dobili u klasičnoj “ekološkoj” kutiji. Nema naročitih ekskluzivnih dodataka, poput neke torbe koja bi sasvim sigurno koristila u nošenju, ali bi sa druge strane i cenu paketa učinila većom. Strujni ispravljač je (sada već standardno, za ultrabuk računare više klase) specifičnog dizajna, istanjen, u minimalističkom stilu. 45 W je više nego dovoljno da napaja ovakvu mašinu bez problema. U paketu zatičemo i micro USB – to – USB kablić (ne dongle koji vam samo omogućava da na micro USB priključite USB uređaje, već dupli ulaz), koji služi za povezivanje ekranskog dela sa dockom i punjenje docka. Videćete već o čemu se tu radi.
Odmah u oči upada težina ekranskog dela. Neka vas to ne čudi, jer je u njemu sav hardver. Imamo situaciju da je masa tablet dela 960 grama, a docka 650 grama. Izrada je sjajna! Oba dela su izrađena od brušenog aluminijuma i izgledaju kao prefinjeni ultrabuk kada su spojena (što ovako spojena naprava zapravo i jeste), ali isto tako tablet deo izgleda veoma lepo sam za sebe.
Što je takođe bitno, vrlo je simetričan. Obično kompanije zanemare ovaj faktor prilikom kreiranja sličnih uređaja, pogrešno ostavivši da jedna ivica bude šira od druge (najčešće donja od gornje), ili da debljina tablet dela bude različita, jer zaborave (ili ne žele) da dovoljno modifikuju ekranski deo. Tako u tim situacijama imamo da računar izgleda i deluje sasvim logično u laptop modu, ali nesimetrično i nezgrapno u tablet modu. Ovde to nije slučaj. Naprotiv, sve ivice su zakošene ka unutrašnjosti, što dodatno pomaže simetričnosti.
Dock deo je veoma tanak, što je posledica toga da u ovaj deo nije stavljan hardver za razliku od standardnog laptopa, jer je ovde hardver smešten “iza ekrana”, kako bi računar normalno funkcionisao u tablet modu. Dok je gornji deo docka izrađen od aluminijuma, donji deo je od kvalitetne plastike. Aluminijum sa obe strane bi bio istinski “overkill”, obzirom da ovde, kao što rekosmo, nema hardvera.
Čiklet tastatura je veoma solidna, standardnog je rasporeda, sa velikim Enter tasterom i našim slovima. Ispod nje je smešten tačped. Relativno su solidnih dimenzija, imajući u vidu da se radi o 13,3-inčnom uređaju. Levo i desno od tastature i ispod tačpeda su gumeni “prihvatači” koji služe da na mekan način obezbede prijanjanje ekrana kada je uređaj zatvoren. Na gornjem delu docka je konektor za povezivanje sa laptopom, a na levoj strani micro USB izlaz.
Osim da povežete USB drajv, on služi i za jednu specifičnu svrhu – punjenje docka. Ne, dock nema “pomoćnu bateriju”, u tom smislu da je u njemu smeštena sekundarna baterija koja će pomagati u autonomiji, ali ima svoju sopstvenu “baterijicu” koja će obezbediti da dock radi odvojeno od ekranskog dela, u slučaju potrebe ili želje korisnika. Za obezbeđivanje ove mogućnosti imamo i prekidač u gornjem levom uglu. Na ovaj način možete zadavati komande dockom dok je ekran na nekoj odvojenoj poziciji. Sa druge strane, ova stavka bi bila još bolja kada bi ekran imao neku dršku ili naslon, ali bi se tada svakako narušila estetika računara. Pada nam na pamet i scenario gde iz tableta izbacujete sliku na veći ekran, bilo putem micro HDMI konektora, bilo putem Intel Wireless Display tehnologije, dok bežično upravljate pomoću docka.
Konektori
Najveći konektor na uređaju jeste upravo veliki konektor kojim se ekranski deo povezuje sa dockom. Smešten je na donjoj ivici ekranskog dela, gde se nalazi i čitač micro SD kartica. Nažalost, dock se ne napaja preko ovog konektora, i tu ulazi u priču micro USB – to – USB kablić koga smo spominjali na prethodnoj stranici. Jedan kraj povežete u micro USB u docku, drugi u USB u ekranskom delu, i na taj način punite dock. Istina je da ovako gubite oba USB konektora na neko kraće vreme, ali je ovo operacija koju je retko kada potrebno obavljati – zapravo, mi smo samo jednom to uradili i više nijednom nismo punili dock tokom višednevnog boravka i intenzivnog korišćenja i testiranja.
Na levoj strani ekranskog dela je smešten pomenuti USB priključak pune veličine. Tu su još i audio konektor, priključak za struju, micro HDMI izlaz, otvori za ventilaciju, kao i indikator baterije i tasteri za jačinu zvuka. Sve u svemu, leva strana je poprilično načičkana svim i svačim. Za razliku od nje, na desnoj strani su samo dva zvučnika koji su članovi sada već dobro poznate ASUS-ove Sonic Master palete. Na gornjem delu su veliki otvori za hlađenje, i u levom ćošku taster za paljenje računara. Najzad, ispod ekrana je kapacitivni Windows taster, koji se može koristiti kao prečica za šetanje između desktopa i Metro interfejsa.
Hardver, specifikacija
U domenu hardvera se ASUS opredelio za poslednju iteraciji hardvera za ultrabukove. Radi se, dabome, o Haswell platformi. Na ovakvom uređaju Haswell dobija i novi smisao, jer vidimo da snažniji x86 procesori zapravo mogu da odgovore na potrebe korišćenja u tablet okruženju – barem nam se to pokušava dokazati. Procesori su brzi, snage ima više nego dovoljno, i ovde zaista komotno može da se koristi Windows 8, makar što se hardvera tiče. Haswella odlikuju razne optimizacije za brojne scenarije koje mogu dramatično pomoći kod određenih parametara rada kao što su termalna disipacija i posledično zagrevanje, ili trajanje baterije. O svemu tome smo već pisali ranije u tekstovima, a sada samo dodatno naglašavamo upotrebnu vrednost svega toga u ovakvom hibridnom uređaju.
CPU našeg računara je smešten u klasu ultraštedljivih (ULV), dakle da se radi o ultrabuk procesoru, koji nije mejnstrim platforma. To je Core i5 4200U, koji radi na 1,6 GHz i u Turbo režimu može dostići radni takt od 2,6 GHz. Dvojezgarni procesor podržava i Hyperthreading, odnosno do četiri simultana threada. Ima 3 MB keš memorije, izrađen je u 22-nanometarskoj izradi i maksimalna termalna disipacija mu je deklarisana na 15 W. Vredi pomenuti da ova platforma podržava Trusted Platform Module 2.0 tehnologiju, koja omogućava lakšu integraciju u poslovna, korporativna okruženja i donosi više bezbednosne standarde koji se mogu iskoristiti.
Njegova karakteristika jeste prisustvo Intel HD 4400 grafičkog čipa. Intel je obećao bolje performanse u novoj generaciji, ali i podršku za displeje veće rezolucije. Grafika radi na 200 MHz bazno, a njen radni takt se penje do 1,1 GHz. Podržava do tri simultano povezana displeja, a ne treba zaboraviti ni Intel WiDi (Wireless Display) tehnologiju, koja je takođe prisutna i podržana i koja može slati sliku bežično na sliku kompatibilnih televizora (noviji modeli imaju ugrađen WiDi risiver) ili bilo kakav displej koji ima priključen eksterni risiver.
[modul]specifikacija=3242[/modul]
Korisniku je na raspolaganju 4 GB DDR3L-1600 memorije. Kada je skladišni prostor u pitanju, koristi se SSD. To je i jedini logičan izbor ne samo imajući u vidu klasu računara, već i vidove njegove upotrebe. Konkretno, upotrebljen je model kompanije SanDisk, kapaciteta 128 GB. Kada smo već tu, da napomenemo da će postojati i nešto skuplja varijanta od ove koju vidite u tabeli, koja će imati nešto brži procesor (Core i7-4500U) i SSD većeg kapaciteta (256 GB), kao i veću cenu od 136,000 dinara.
Ekran računara koga smo imali na testu je glossy Full HD (1920 x 1080) IPS ekran. Podržava 10-point multitač komande, i u suštini se radi o istoj onoj tehnologiji koja se pokazala odlično na nekim ranijim testovima ASUS hibrida. Optičkog uređaja nema. Ranije spomenuti USB portovi na računaru su USB 3.0 tipa.
Prisutne su sve standardne opcije konektivnosti…minus LAN port, dabome. Nažalost, dizajn računara nije ostavio prostora za njegovu implementaciju. Zato imamo reči hvale za WiFi. Reč je o Wireless 802.11 a/b/g/n dual bandu, koji može da radi na 2,4 GHz i 5 GHz. Šta još dodati? Windows 8, koji se isporučuje uz ovaj računar, je na našem test primerku došao u srpskoj verziji, tj. na srpskom jeziku, pa očekujemo da će ta opcija biti dostupna i u prodajiOvde možete pronaći rezultate koje ostvaruje ASUS T300, koga smo direktno uporedili sa Sony VAIO Duo 13 hibridom u smislu rezultata testova. Manje više, donose sličan hardver, pa je samim tim i iskustvo slično.
Sony Vaio Duo 13
ASUS Transformer Book T300L
Battery Eater – Reader test
9:45
8:15
PC Mark 7
4405
4467
Cinebench 11.5 OpenGL
17,57 fps
14,93 fps
Cinebench 11.5 Rendering
2,41 pts
2,5 pts
Resident Evil 5 (High, 1366 x 768, no AA, no AF)
38,8 fps
26,3 fps
Unigine (High, 1366 x 768, no AA, no AF)
21,9 fps 551 poena
14,8 fps 394 poena
Nuclear MC
9869
9655
wPrime 32M (sec)
23,816
24,204
HD Tune Transfer (MB/s)
304,3
276,8
Utisci
Utisci, utisci…vraćamo se na priču sa početka teksta, oni kojima su hibridni koncepti pri srcu će svakako biti skloniji ovakvom računaru od onih drugih. ASUS je pokušao da objedini najbolje iz oba sveta, ali je sigurno da tu ima i nekih stvari koje bi neki voleli da su odrađene drugačije. Sjajna strana računara jeste što ga možete koristiti na više načina. Loša strana jeste što u ovom slučaju, za razliku od, recimo, 10-inčnog T100 modela, nagađamo da nećete imati previše motiva da ga koristite kao tablet.
U suštini, najprostije rečeno, 13,3 inča sa masom od oko 1 kilograma je previše za intenzivniju primenu u vidu tableta. Za povremenu upotrebu da, ponekad – svakako. Često? To je već pitanje. Za trenutak ćemo se vratiti u domen tableta i podsetiti da je Apple sa oko 680 grama u prvoj generaciji svoj iPad postepeno istanjivao, da bi najnoviju iPad Air verziju doveo do nekih 470 grama. T300L jednostavno nije toliko udobno koristiti kao tablet, i ruke će vam se umoriti bez obzira što ćete ga držati sa dve ruke.
Naravno, sve to ima svoje, što bi se reklo, i ne može se očekivati da naprave opremljene Core procesorima i vrhunskim hardverom imaju istu masu kao i manji modeli. Sa druge strane, upravo zato će blistati u laptop modu! Ne zaboravite da ekran osetljiv na dodir imate i u tom režimu rada, tako da bismo zapravo ovaj uređaj preporučili pre svega osobama kojima treba primarno ultrabuk sa tačskrinom, te kojima će tablet režim biti interesantan bonus. Ekran se vezuje za podlogu magnetnim držačima, ali ostaje žal što se punjenje docka ne vrši direktno, već se mora koristiti eksterni micro USB to USB kablić.
Što se tiče samih performansi, tu nemamo ni najmanju primedbu. Računar se ponaša baš kao što bi trebao da se ponaša moderan ultrabuk. Skrenuli bismo pažnju da, sa druge strane, to istovremeno znači da u tablet režimu imate ultrabrz Windows 8 tablet sa full mogućnostima i opcijama. Brz SSD svakako pomaže udobnom radu i pozitivnom utisku, ali i ASUS-ova tehnologija koja vraća uređaj iz standby režima za najviše dve sekunde (Instant On, Super Hybrid Engine II), i zaista doprinosi da u svakom smislu T300L u realnom radu deluje poput tableta, u najpozitivnijem smislu te reči. Naravno, kao i uvek kada se radi o full Windows operativnom sistemu u režimu kontrole dodirom, preporučujemo da obratite pažnju na veličinu fontova i menije, koji nisu uvek prilagođeni ovom vidu upotrebe.
Windows 8 na našem primerku je bio na srpskom jeziku što je dosta…zanimljivo iskustvo.
Ekran je odličan, ali sa izuzetno visokim nivoom refleksije. Reč je o Full HD IPS modelu veoma dobrog nivoa osvetljenosti, vrlo odzivnom i živahnim u svakom pogledu. Već smo spomenuli 10-point multitač tehnologiju i sa te strane zaista nemamo nikakvih primedbi. Frontalna kamera je klasična web kamera, a zadnja kamera od 5 megapiksela spada u kategoriju „može da posluži“, ali ne bismo savetovali da se na nju primarno oslanjate za svoje fotografije i video, kao uostalom i na drugim tabletima.
Tastaturu je veoma udobno koristiti. Već smo spominjali da ima naša slova i veliko Enter. Nema numerički deo, što i nije realno očekivati u 13-inčnom formatu. Sa druge strane, tačped je ostavio dvojaki utisak. Veoma je dobar kada je rad u pitanju, odziv na komande i slično, ali je istovremeno njegov klik izuzetno glasan. Takođe, preporučujemo da obratite pažnju na to da podrazumevano, čim se ne koristi, ulazi u svojevrsni standby režim (verovatno da bi štedeo bateriju docka) pa je potrebno sekunda-dve da počne da ponovo registruje pokrete od momenta kada počnete ponovo da ga koristite. Svakako preporučujemo da to izmenite u podešavanjima.
Najzad, značajna stavka jeste što dockom može da se kucka i radi i kada je ekranski deo odvojen od baze. Dakle, ekran možete negde prisloniti na nešto, i kuckati ili upravljati tačpedom odvojeno. To može biti dosta korisno pojedinim grupama korisnika. Sve u svemu, nije neophodno da dock bude povezan sa ekranom da bi tastatura i tačped radili, već je moguće “daljinsko upravljanje”. Na gornjoj levoj strani docka se nalazi mali taster kojim dock možete potpuno ugasiti.
Kada je buka u pitanju, nemamo zamerki. Uređaj se ne hladi pasivno, već aktivnim kulerom, ali u nezahtevnom režimu rada je sasvim nečujan jer se tada kuler gasi i naprava se hladi pasivno. Kuleri se pale i ubrzavaju kada se pokrene nešto zahtevnije, što će se pre ili kasnije i događati. Stoga je pomalo besmisleno vršiti posebna merenja – uglavnom će buka biti 0 decibel ampera, uz penjanje do 40-ak u situacijama kada igrate neke ozbiljnije igre koje traže da se cela mašina “napregne”.
Baterija
Uz ovaj računar, ASUS isporučuje četvoroćelijsku Li-Pol bateriju kapaciteta 50 Wh, odnosno 6710 mAh. Ona je na našem merenju izdržala preko 8 časova realnog rada u kombinovanom režimu, sa izbegavanjima većih opterećenja (kuckanje ovog teksta, internet browsing…). Sve u svemu, rezultat očekivan za Haswell platformu, i sasvim, sasvim pristojan. Istovremeno, to praktično znači da računar izdržava puno radno vreme, bez obzira da li u tablet ili laptop režimu. Takođe, menadžment potrošnje je na vrlo visokom nivou, standardno za ASUS, zahvaljujući pratećoj Power4Gear aplikaciji i njenim optimizacijama.
Ponovo se vraćamo na dilemu sa početka teksta i bojimo se da nemamo definitivan odgovor za vas. Susrećemo se opet sa situacijom da više nije nužno i bolje, te da više nego ikada važi engleska uzrečica “the truth is in the eye of the beholder”. Najkraće rečeno, ovaj hibrid vidimo kao idealnu napravu za osobe koje planiraju da ga prevashodno koriste kao tačskrin ultrabuk, sa povremenim “tabletnim ispomaganjem” kada će zaposegnuti za korišćenjem u vidu tableta.
Da ilustrujemo dileme sa kojima se korisnici mogu susretati. Da li je T300 bolji od T100? U svakom pogledu, naizgled. Ali, ukoliko planirate da ga koristite kao tablet u većoj meri, T100 je pogodniji zbog manjih dimenzija. 13 inča i masa od oko jednog kilograma nisu udobni za korišćenje u klasičnom tablet režimu. Takođe, tu je i pitanje cene. Za neke, ovo je sasvim dobar dil, jer dobijate vrhunski ultrabuk sa podrškom za kontrolu dodirom, koji pride možete koristiti i kao tablet! Za druge, ovo je računar za koji možete kupiti skupa i pristupačniji ultrabuk i tablet kao dva odvojena uređaja. Da li je ovo sve što se nadate da će vam Surface Pro doneti? Verovatno, i mnogo više od toga. Je li bolje nego Android ili iPad tableti za rad? Skoro sigurno jeste.
Kao što vidite, ima puno uglova iz kojih se T300L može posmatrati. On je svakako veoma interesantan uređaj, ali nije jednoznačan, i stoga ne možemo doneti ocenu u apsolutnom smislu. Ocena će u potpunosti zavisiti od vašeg ugla gledanja. Jedno je sigurno – ASUS se ne libi da eksperimentiše i da donese tržištu neki novi koncept. Idealna stvar je kada se pronađete u takvom konceptu, jer ne samo da ste tada sebi priuštili uređaj koji zadovoljava vaše potrebe, već se neretko u toj situaciji možete podičiti i potpuno jedinstvenom napravom, kakvu praktično niko drugi ne nudi (ili ne nudi u dovoljnoj količini), naročito na srpskom tržištu. T300L svakako spada u takve uređaje.
Prednosti:
– Izvanredan ekran – Kvalitet izrade – Sjajan ultrabuk sa tačskrin ekranom koji se može koristiti i kao tablet – Tastatura i tačped se mogu koristiti i kad je dock odvojen – Dok se ne optereti, pasivno se hladi, a koristi Haswell ULV procesoru solidne snage
Nedostaci:
– Nezgodniji za korišćenje u tablet režimu zbog dimenzija i mase – Mora se koristiti dodatni kablić da bi se punio dock – Tačped preglasnog klika
Računar na test ustupio ASUS.
