Dell Alienware M17X10

Dell Alienware M17X10

Na testu imamo još jedan igrački orijentisani prenosnik koji spada u kategoriju „desktop replacementa“. Zapravo, jedino zbog čega se ovaj računar zove prenosnikom mogla bi biti činjenica da se, u poređenju sa klasičnim desktop računarom i monitorom, može lakše preneti do automobila kojim ćete ga prevesti na neko drugo mesto, gde ćete nastaviti sa korišćenjem putem napajanja sa strujne mreže. Da, ovaj računar nije naročito mobilan jer teži preko pet kilograma i svakako ga nećete koristiti kao poslovni laptop koga ćete nositi po sastancima, ali zato briljira u svojoj kategoriji...

    Sadržaj

      Ivan Todorović
      Alienware je oduvek bio poznat po preskupim i izuzetno snažnim igračkim računarima, spakovanim u „svemirska“ kućišta. Ovu američku firmu znali smo samo po reklamnim banerima na web sajtovima i u 3DMark-u, sve dok ih pre pet godina nije kupio veliki Dell, nakon čega je počela ekspanzija na svetska tržišta. Zato se ovaj računar sada može naći i u Evropi, a jedan primerak došao je i do nas.

      Model M17X10 prava je „vanzemaljska roba“. Kućište oštrih linija ovog računara izgleda kao san svakog ljubitelja futurističkih filmova, a da utisak bude snažniji, tu je adekvatno vanzemaljsko osvetljenje. Uključivanje ovog Alienwarea signalizira plava boja kojom sijaju tastatura, okvir tačpeda i prorezi za zvučnike – ako ovo nije impresivno, onda zaista ne znamo šta je. Dizajnerima je bilo savršeno jasno kojoj kategoriji korisnika je ovaj računar namenjen, pa glatkih površina ima jako malo, odnosno radi se samo o ekranu i njegovom okviru koji su pokriveni staklenom pločom. Sve ostalo je matirano i otporno na ostavljanje otisaka prstiju. Ako zanemarimo to što je tačped postavljen previše ulevo, pa tokom korišćenja možete nadlanicom nehotice pomerati kursor mišta, podloga za dlanove i svekupno cela površina tastature i okruženja vrlo su udobni, što je od izuzetnog značaja za jedan igrački računar. Moramo pohvaliti i konstrukciju samog kućišta – apsolutno nema ni govora o bilo kakvom „škripanju“, ugibanju i osećaju jeftine izrade. Sve je savršeno čvrsto, što sugeriše da je unutrašnja konstrukcija metalna i da su komponente veoma dobro zaštićene.

      Tastatura je na prvi pogled neobična, ali je navikavanje trenutno. Ne radi se ni o čiklet varijanti niti o tastataturi koja spada u donedavno uobičajenu ponudu kada su laptopovi u pitanju, jer je ovo ipak računar koji treba da izdrži mesece i godine intenzivnog „rada“. Stoga je tastatura nešto robusnija, a iznad nje nalaze se senzorski tasteri. Sve ovo je osvetljeno i igranje u mraku neće predstavljati nikakav problem (naravno, po želji se može isključiti). Za tačped važi isto – matirana površina neće iritirati prste, uz više nego korektnu izvedbu tastera. Jedino što se radi o računaru koji ćete 99% vremena koristiti u kući, tako da je povezivanje miša prirodno rešenje, a nehotične „klikove“ koje možete izvesti levom nadlanicom možete jednostavno korigovati softverskim putem, odnosno softverom AlienTouch koji se dobija uz računar.

      Ekran je prilično interesantan. Iako je u pitanju panel solidno velike dijagonale, rezolucija iznosi skromnih 1440×900 tačaka. Neko bi ovo uzeo kao veliku manu, ali se ipak radi o krajnje logičnom potezu Dellovih inženjera. Ekrani pune HD rezolucije na papiru i u reklamama deluju jako atraktivno (a i korisni su za gledanje Blu-ray filmova), ali je teško ispratiti toliku rezoluciju s obzirom na snagu grafičkih čipova koji se ugrađuju u laptop računare, a koji su često dosta slabiji od svojih imenskih pandana sa desktop računara. Zato sa rezolucijom od 1440×900 tačaka nema apsolutno nikakvih problema što se tiče igranja, jer se radi o površini koja je (gledano u pikselima) manja od rezolucije 1280×1024 karakteristične za jeftinije TFT monitore koji su se mogli kupiti do pre nekoliko godina. Kome treba ekran ogromne rezolucije za rad u dizajnerskim i inženjerskim programima, ovo očigledno nije računar za njega/nju. Što se tiče samih karakteristika ekrana, radi se o glare panelu koji se odlikuje jako visokim stepenom refleksije, što dodatno pojačava staklena ploča preko ekrana. Srećom, radi se o računaru koji će se koristiti u kućnim uslovima, inače bi upotreba na otvorenom i na dnevnom svetlu bila problematična.
       

       
      Na opcijama za povezivost definitivno se nije štedelo. Odavno nismo sreli prenosnik sa PCMCIA slotom, a o Firewire priključku i da ne govorimo. Osim obaveznog HDMI-ja i VGA konektora, tu je čak i DisplayPort pune veličine, zatim kombinovani eSATA-USB port i cela četiri audio konektora. Zbog dizajna rashladnog rešenja koje se nalazi u zadnjem delu, konektori nisu mogli biti smešteni uz samu gornju ivicu, ali ni ovakvom rasporedu ne možemo uputiti zamerke. Verovatno je isti razlog zašto je odabran DVD drajv sa slot mehanizmom umesto sa standardnim „vratancima“, pa iako nam se slot drajvovi naročito ne sviđaju, inženjerska odluka je sasvim opravdana. Letimičan pogled na specifikacije govori da su ga osmišljali ljudi koji su jako iskusni kada je u pitanju izbor hardvera za jedan računar primarno igračke orjentacije. Previše puta smo se sretali sa računarima neizbalansiranog hardvera, gde se kombinuju previše brz procesor i ne tako snažan grafički čip, a sve u pratnji ekrana prevelike rezolucije gde će grafički podsistem iscrtavati broj slika u sekundi da tečnost animacije bude jedva na ivici podnošljivosti. Naravno, takvi računari imaju i šire polje upotrebe, ali kada se razmišlja u domenu igranja, tu važe drugačija pravila.

      Alienware je igrao veoma mudro: dovoljno jak, ali ne prejak procesor + najjači grafički čip koji se mogao uklopiti bez kompromitovanja rashladnog rešenja + ekran zadovoljavajuće rezolucije = apsolutno glatka animacija u svim igrama na najvišem nivou detalja. Procesor Core i5-520M će po potrebi skakati i na 2,93 GHz, a grafički čip, koji je na nivou Radeona HD 5770 za stone računare, bez ikakvih problema će se izboriti sa svakom igrom u nativnoj rezoluciji ekrana i sa četvorostrukim umekšavanjem ivica. Sa igračkog aspekta – čista desetka.
       

      Dell Alienware M17X10

      Ekran

      17“, 1440 x 900, glare

      Procesor

      Intel Core i5-520M 2,4 GHz, 3MB L3 keša, dva jezgra, četiri threada

      Grafika

      ATI Mobility Radeon HD 5870 (800 Stream procesora, 128-bitna magistrala, 1 GB GDDR5, GPU @ 700 MHz, VRAM @ 4 GHz)

      Sistemska memorija

      4 GB (2+2GB) DDR3 1066 MHz Kingston

      Hard disk

      500 GB RAID stripe (dva diska po 250 GB)

      Optički uređaj

      Philips/Lite-On DVD RW (slot-in)

      LAN, bežične konekcije

      Intel 1Gbit LAN, Dell 802.11b/g/n, Bluetooth

      Konektori

      4 x USB 2.0, eSATA/USB, HDMI, DisplayPort, VGA, FireWire, Ethernet, PCMCIA slot, audio konektori, 8-u-1 čitač kartica, 2.0 Mpix web kamera

      Operativni sistem

      Windows 7 Home Premium 64-bit

      Masa

      ~5,3 kg (sa devetoćelijskom Li-Ion baterijom)

      Dimenzije

      406 x 321,5 x 51,5-53,5 mm

      Cena

      139,860 dinara

      Garancija

      2 godine

       
      Hard disk je naročito interesantna priča. Zapravo, radi se o dva hard diska vezana u stripe RAID, čime je formiran jedan logički disk duplo većeg kapaciteta i skoro duplo veće brzine transfera. Nažalost, diskovi se prijavljuju samo kao „Intel Raid“ zbog kontrolera preko koga su povezani, tako da bez otvaranja računara nije moguće saznati karakteristike samih diskova (količina bafera, broj obrtaja i slično). I bez toga, jasno je da je najčešće usko grlo računarskog sistema eliminisano i da će učitavanje u igrama biti veoma, veoma brzo. Zvučni sistem je nešto snažniji od onoga što se uobičajeno sreće na prenosnim računarima, jer je veći profil omogućio ugradnju većih zvučnika. Sve što važi za kvalitet zvuka na laptopovima generalno, važi i ovde (uključujući slabiji bas), s tim što će igračke sesije moći da budu više nego dovoljno glasne, ako tako nešto volite.

      S obzirom na gabarite i snagu računara, autonomijom nismo nezadovoljni. U režimu minimalne štednje struje, računar neće izdržati ni sat vremena, dok se pri maksimalnoj štedljivosti može izvući gotovo četiri sata, ali je upotrebljivost u tom slučaju jako ograničena. Sa druge strane, ovo definitivno nije laptop koji ćete nositi pod miškom ili u torbi i izvlačiti ga na javnim mestima i poslovnim sastancima, tako da je autonomija ovde poslednja stvar o kojoj treba brinuti. U prilog tome govori i poruka BIOS-a pri uključivanju računara ako isti nije povezan na strujnu mrežu – dobićete jasno saopštenje da je M17X10 dizajniran za korišćenje „na struju“ i da bateriju treba upotrebljavati samo kada je to apsolutno neophodno.
       

       
      Grejanjem, odnosno odsustvom istog, naročito smo zadovoljni. Rashladni sistem izveden je odlično, pa se sva toplota odvodi kroz otvore na zadnjoj strani računara, ispod ekrana. Tokom intenzivnije upotrebe tastatura može postati jedva mlaka, ali ništa što će pokvariti utisak i odvratiti od dešavanja na ekranu. Hlađenje na momente može biti malo bučnije, ali svakom potencijalnom vlasniku treba da bude jasno na kakav računar se namerio – ovako snažan hardver treba držati pod kontrolom, a buka od hlađenja može se „pokriti“ zvučnicima.  

      Dell Alienware M17X10

      PC Mark Vantage – Score

      7.891

      PC Mark Vantage – Memory

      5.431

      PC Mark Vantage – Gaming

      6.206

      PC Mark Vantage – Productivity

      6.239

      PC Mark Vantage – HDD

      5.028

      Cinebench 11.5 – OpenGL

      37,4 fps

      Cinebench 11.5 – CPU rendering

      2,21 pts

      NucleaRUS 2.0

      10.100

      Resident Evil 5 (1440×900, high, 0xAA)

      65,2 fps

      Resident Evil 5 (1440×900 , high, 4xAA)

      65,5 fps

      Unigine Heaven 2.0 (1440×900 , high, 0xAA)

      41,7 fps

      Unigine Heaven 2.0 (1920×1080, high, 4xAA)

      32,3 fps

      wPrime (32M)

      21,06 s

      HDTune HDD average transfer

      149,1 MB/s

      HDTune HDD access time

      17,1 ms

      Battery Eater min/max

      56m / 3h 48m

       
      Ultimativni hardver dolazi sa ultimativnom verzijom Windowsa 7 64-bit, a interesantno je da third-party softvera praktično i nema. Za antivirus ćete morati da se pobrinete sami, a isto važi i za office paket, ukoliko vam zatreba. Ono što nije izostalo je softver AlienFX kojim se može prilagođavati intenzitet i boja osvetljenja računara i tastature. Podešavanja su jako fleksibilna, moguće je „pretapanje“ boja, a one se mogu dodeljivati i po zonama, pa u mraku možete jednostavno prepoznati oblasti na tastaturi i eliminisati pogrešno pritiskanje tastera. Ostatak Alienware softvera čini ranije pomenuti AlienTouch za konfigurisanje ponašanja tačpeda, kao i AlienSense za identifikaciju korisnika na osnovu snimanja lica putem ugrađene web kamere. AlienSense nudi i naprednije opcije, kao što je „zaključavanje“ ukoliko se odaljite od računara na neko vreme, kao i automatsko logovanje drugog korisnika koji sedne za računar a definisan je u ovom programu.
       

       
      Za kraj – pakovanje. Šta reći ako pomenemo da uz računar dobijate majicu, kačket i podlogu sa Alienware logotipom? Marketing stručnjaci očigledno jako drže do brendiranja ove robne marke, i za to im samo možemo skinuti kapu. Iako se ne radi o skupim dodacima, kupac koji je potrošio prilično novca na ovaj računar posle otvaranja kutije svakako će biti dirnut i zadovoljan.

      Zaključci iz prethodnih testova „desktop replacement“ laptopova važe i ovde, uz dodatnu konstataciju: ovo je jedan od najboljih igračkih računara koje možete pronaći na našem i okolnim tržištima. U prodaji postoje i jače varijante (Core i7, 8 GB memorije i ekran pune HD rezolucije), ali njihova cena postaje nesrazmerno veća i približava se brojci od oko dve i po hiljade evra. Model sa testa, iako drastično skuplji od adekvatno snažnog stonog računara, bez problema će se izboriti sa svakom igrom koju instalirate, uz neizostavni kvalitet izrade i Alienware izgled. Ako iz nekog razloga insistirate na igračkom laptopu a ne na stonom računaru, M17X10 može biti sjajan izbor koji će se veoma lepo nositi sa novotarijama u igračkom svetu duži niz godina. Iz svih nabrojanih razloga, Alienware M17X10 zaslužuje od nas toplu preporuku!
       
      Ocena: 85%
       
      Prednosti:
       

      Snažan procesor, odličan grafički čip
      Mogućnost tečnog igranja svih aktuelnih igara na najvišem nivou detalja
      Udobna tastatura
      Svi priključci koji će vam ikada zatrebati (uključujući HDMI, PCMCIA, Firewire i DisplayPort)
      Odličan rashladni sistem
      Vizuelni efekti

       
      Nedostaci:
       

      Autonomija
      Masa
      (Uslovno) Cena

       
      Notebook za potrebe testiranja ustupio PiN Computers.  

      Ostani u toku

      Prijavi se na newsletter listu i jednom nedeljno cemo ti poslati email sa najnovijim testovima i vestima iz sveta tehnologije.

      Hvala!

      Uspešno ste se prijavili na na naš newsletter! Proverite vaš email nalog kako bi potvrdili prijavu.

      Možda vam se svidi
      X870E Aorus Pro i X870 Aorus Elite Wi-Fi7 test