DTK 12W 223II0

Delimir Tasić

Prilikom predstavljanja ASUS S5 serije prenosnih računara bili smo impresionirani konceptom ultra-portabilnih računara. Svaki potencijalni kupac prenosnog računara ima različitu viziju i očekivanja od svog budućeg elektronskog saputnika. Neko preferira manji stepen autonomije, ali su mu u prvom planu performanse, dok će druga grupacija ljudi preferirati radije mobilnost, a zanemariti beskompromisne performanse tj. pristaće na izvesne ustupke zarad manje potrošnje i težine krajnjeg proizvoda. Nažalost, dosta puta do sada su zahtevi po pitanju dobrih performansi bili u koliziji sa zahtevima koji se tiču visokog stepena portabilnosti notebookova, pa su kompromisi bili neizbežni. Kako je za projektovanje štedljivog prenosnog računara bilo potrebno primeniti sofisticiranija rešenja, naspram krajnje konvencionalne tehnologije koja je imanentna DTR segmentu računara, logično cena laganih i tankih prenosnih računara je uvek bila vrlo visoka.

Sada već dug tržišni život Centrino platforme, kao pomalo bizarne kombinacije Wireless adaptera, čipseta i Pentium M procesora uslovio je da proizvodi sa tim logotipom ne budu više ekskluzivni, bar ne toliko koliko su bili kada je pokrenuta 300 miliona dolara teška reklamna kampanja kompanije Intel. Naravno, toliko novca nije potrošeno uzalud, a očigledne monopolističke aspiracije „Chipzille“ se polako ostvaruju.

Perspektiva tržišta Wireless adaptera je velika i nalik „omraženom“ Microsoft-u i inferiornom Internet Exploreru, Intel je odlučio da stavi potencijalne kupce Centrino platforme pred svršen čin opredelivši ih, ne baš racionalnim argumentima, za izbor Intel Pro Wireless adaptera. Koliko je takav scenario poguban po korisnike može se videti na primeru implementacije bržeg „g“ standarda tj. tranzicije sa „b“ na „g“ standard WiFi komunikacije. Male i fleksibilne tajvanske kompanije su vrlo brzo uspele da izvrše tranziciju na 802.11g standard, ali kod velikih i inertnih kompanija, kao što je Intel, mnogi drugi faktori su u opticaju kada su takve stvari u pitanju. Valjalo se rešiti velikih stokova mini-PCI kartica sa starim WiFi adapterima (2100b), pa je tako Centrino platforma dobila svoj 802.11g adapter sa dobrih pola godine kašnjenja u odnosu na konkurenciju. Naravno, marketinška odeljenja Intel-a imale su plejadu savršeno „logičnih“ i „racionalnih“ argumenata za to kašnjenje. Koliko to znači u IT industriji kojoj je dinamičnost imanencija ne treba komentarisati. Bilo kako bilo, Intel je odlučio da je vreme da i platežno manje sposobni ili jednostavno racionalni i štedljivi korisnici dobiju lagane notebookove kao jedan od izbora. Da bi se to postiglo morali su se nekako diferencirati novi procesor od Pentium-a M. Kompromis je pronađen i konstruisan je Celeron M.

Ime Celeron je kroz nemirnu prošlost industrije mikroprocesora koju je najvećim delom generisao veliki Intel, bilo sinonim za različite stvari, pa čak i za veoma dobre performanse. Kako Intel očigledno nije previše darežljiv prema korisnicima koji nemaju ili ne žele da plate za iste tehnologije par puta poslednjih godina je uspešno totalno degradirao performanse Celeron linije procesora, tako da je bez sumnje Celeron danas sinonim za očajne performanse. To je naravno tako u segmentu NetBurst arhitekture koja se za kompaniju Intel pokazala kao bespuće i stranputica koja vrlo efektno uspeva u svojoj poslednjoj inkarnaciji, oličenoj u Prescott jezgru, da degradira teško stečeni ugled Pentium-a 4.

Da je Intel rešio i tu situaciju da promeni postalo je jasno kada je najavljen Celeron M, a koji je predstavljen zajedno sa novim Pentium M procesorima. Da ne bude zabune: Celeron M procesori ne sačinjavaju Centrino komplet i koriste posebne čipsetove koji nose oznaku i852.

Celeron M, kao i Dothan bazirani Pentium M procesori, označeni su posebnim model rating oznakama i postoje u „standard voltage“ i ULV verzijama. Radna frekvencija modela koji rade na standardnim voltažama se kreće u intervalu od 1.2 GHz, a modeli koji se klasifikuju kao ULV rade na 0.8 – 0.9 GHz. Ono po čemu se najviše razlikuju ovi Celeron procesori od Pentium „braće“ je smanjen L2 keš na svega 512k. Ipak, imajući u vidu arhitekturu ovih procesora koja se odlikuje znatno kraćim pipelineom u odnosu na Prescott jezgro moguće je da pad performansi ne bude preterano izražen kao kod desktop verzije Celeron procesora koja je derivat Northwood jezgra. Kako performanse nisu mogli da degradiraju, pošto je kao jedino sredstvo smanjenja performansi pored obaranja takta bilo smanjenje L2 keša Intel je odlučio da se, po običaju, okrene ne baš preterano popularnim merama.

Tako smo, kao rezultat očigledno velikog intelektualnog napora Intel-ovih inženjera, dobili prvi mobile procesor koji nema mogućnost promene takta u toku rada ili bilo kakvih režima uštede energije! Da dobro ste pročitali, Celeron M nema SpeedStep tehnologiju koliko god to zvučalo bizarno, ako koristite tehniku racionalnog mišljenja. Na svu sreću FSB nije bilo moguće oboriti, jer Intel-ovi čipsetovi odavno ne podržavaju niži FSB od onog koji radi na 400 MHz.

Moguće je uz Celeron M koristiti i855 čipset ili specijalno dizajnirani (i jeftiniji) i852GM čipset. Iz oznake je jasno da je predviđeno samo i852 rešenje sa integrisanom grafikom što se uklapa u ideju o što nižoj ceni ovakvih računara. Cena će ostati u granicama prihvatljive i zbog toga što su ovi procesori predviđeni da se prodaju i bez wireless adaptera. Naime, i Pentium M je mogao da se dobije posebno, ali je cena bila nesrazmerno visoka, pa se proizvođačima takva kombinacija nije isplatila, a i tada nema ništa od šarenog Centrino logotipa i subvencija za marketinško promovisanje Centrino based mašina.

DTK na testu

Kompanija DTK je na našem podneblju već niz godina popularna u segmentu kućišta i napajanja iako je njihov „proizvodni“ asortiman značajno širi. Zašto stavljamo reč proizvodni pod navodnike? Zato što DTK skoro ništa od onoga što prodaje pod svojim brendom ne proizvodi samostalno. DTK napajanja koja su kod nas veoma popularna izlaze uglavnom iz pogona kompanije Macron i etiketiraju se kao DTK. Naravno, najčešće je reč o veoma kvalitetnim proizvodima tj. DTK pažljivo bira svoje snabdevače.

Već prvi pogled na kutiju u kojoj stiže junak ovog testa naveo nas je na pomisao da je reč o još jednom OEM proizvodu koji je za DTK distribuciju proizvela neka druga kompanija. Malo novinarskog istraživanja dovelo nas je do sajta kompanije Uniwill ( www.uniwill.com ) gde pod istom oznakom tj. „223II0“ postoji već jedan identičan model.

Pakovanje u kome je stigao testirani notebook je veoma malih dimenzija što će uz plastični rukohvat za nošenje omogućiti veoma lako dopremanje računara kući iz prodavnice. U pakovanju se nalazi set CD-ova na kojima se nalaze drajveri, Linux verzija CyberLink PowerCinema paketa, Roxio Easy CD and DVD creator i PowerDVD za Windows. Operativnog sistema nema.

Adapter veoma malih dimenzija (uobičajeno za mašine koje karakteriše mala potrošnja) našao je svoje mesto u paketu i kako je deklarisan kao 3.25A adapter, napuniće bateriju od 4000 mAh za otprilike 1h 30 minuta. U praksi ta vrednost nije previše odstupala od teorijske do koje smo došli pomoću uobičajenih formula iz fizike.

Kućište u koje je smešten testirani notebook izrađeno je od nešto mekše plastike, ali je veoma jednostavno dizajnirano, pa se uklapa u ideju korporativnog prenosnog računara male potrošnje i mase. Dizajn pomalo podseća na ASUS M6 seriju. Na poklopcu koji je izrađen od plastike metalik sive plastike nalazi se DTK logotip, a sa druge strane poklopca smešten je izuzetno jasan za ovu dijagonalu (12 inča) WIDE screen rezolucije 1280×800. Očigledan je napredak TFT-LCD panela, pa tako i najjeftinije mašine, kao što je DTK 12W-223II0 imaju sasvim solidne panele.

Taster za uključivanje smešten je nedaleko od poklopca ekrana i svetli plavom bojom što opet podseća na ASUS M6 notebook.

Zvučnici su smešteni sa prednje strane ekrana što je najbolja pozicija, jer dlanovi tokom kucanja neće ometati audio reprodukciju. Zvučnici su iznenađujuće glasni, ako se ima u vidu kojih su dimenzija i možemo ih okarakterisati kao iznad prosečne.

Tastatura nije previše kvalitetna, ali smo viđali i gore. Tokom kucanja vrlo malo će se ugibati – skoro neprimetno na šta se sigurno možete navići. Ipak, tasteri su previše mekani, a osećaj tokom kucanja, mada je to pomalo i subjektivno, nije previše dobar. Touch pad je uobičajen za ovu cenovnu klasu i pored osetljive površine ima dva tastera. Sekcije za skrol naravno nema, a nema ni trećeg tastera tj. klackalice.

Dve LE diode na prednjoj ivici računara signaliziraju stanje baterije i da li je računar uključen tj. da li je u „stand by“ stanju. Sa desne strane kućišta nalazi se i dioda kojom ćete biti obavešteni da li je aktivna WiFi konekcija, da li radi HDD i sl. WiFi adapter, osvetljenje ekrana i slične uobičajene funkcije moguće je kontrolisati posredstvom tastature – kombinacijom FN i nekog od numeričkih tastera. Takvo rešenje koriste gotovo svi proizvođači notebookova, pa možemo reći da je to standard.

Sa leve strane smešten je VGA port, optički uređaj, čitač kartica kao i jedan USB port. Do još jednog USB porta može se doći uklanjanjem poklopca sa donje strane računara.

PCMCIA, audio konektori, IEEE1394 priključak (4-pina, mini), USB nalaze se sa desne strane sa koje su i konektori za telefonsku liniju i mrežni UTP kabl.

Dakle, dizajn ni po čemu nije neuobičajen i verujemo da će se dopasti većini korisnika. Izrada je mogla biti i bolja, plastika malo čvršća, ali i pored veoma konkurentne cene, računar se nikako ne može okarakterisati kao nekvalitetan po pitanju završne obrade. Manje dimenzije kućišta uticale su na to da plastika ne krcka i ne ugiba se pod prstima.

Unutrašnjost

U specifikaciji kao centralni procesor figurira Celeron M na 1400 MHz. Reč je o Banias 130 nm jezgru koje ima 512k L2 keša – upola manje od Pentium M Banias procesora. Kako „Speed Step“ tehnologija nije implementirana (tj. disableovana je) procesor sve vreme radi na 1400 MHz. tj. trebalo bi da radi. Naime uključivanjem opcije „High Performance Mode“ iz BIOS-a, FSB bi se podesio na vrednost od 110 MHz, a procesor bi radio 1539 MHz – malo overkloka nije na odmet?

256 MB DDR333 memorije je uobičajeni kapacitet kada su jeftini računari u pitanju, a kako su na raspolaganju dva DIMM slota (jedan je popunjen) nadogradnja je laka. Pošto Celeron M radi na 400 MHz FSB-a ume da iskoristi brže memorije, pa se svako ubrzanje takta memorije primeti u testovima. DDR400 memorije teoretski može da pokrije pola propusnog opsega kojim procesor komunicira sa čipsetom, pa je ubrzanje sa DDR266 na DDR333 primetno, pogotovu jer mobilni Intel čipsetovi za sada ne podržavaju dual chanell.

Intel Graphics Extreme 2 je idealno rešenje za korisnike koji ne nameravaju da se igraju na računaru. Istina, kako deli sistemsku memoriju sa ostatkom računara, smanjiće raspoloživi kapacitet raspoložive memorije, ali se to može prevazići nadogradnjom tj. ubacivanjem još jednog DDR modula.Veoma pohvalna za ovu cenovnu kategoriju, je odluka da se ugradi Hitachi HDD sa brzinom rotacije ploča od 5400 RPM i 8 MB keša. Takvi diskovi su predviđeni za najskuplje prenosne računare i ugrađuju se npr. u IBM T seriju…

U mini-PCI slot postavljena je Intel 2200BG WiFi kartica, pa je ovakva mašina veoma slična daleko skupljim Centrino rešenjima. U kasnijem delu videćemo da Celeron M nudi odlične performanse, pa se opravdano postavlja pitanje da li vam je zaista potrebna Centrino mašina. Naravno, nedostatak „Speed Step“ tehnologije se primećuje, ali autonomija je i ovako solidna, a računar je lagan i što je najvažnije – veoma jeftin.

Kada su optički uređaju u pitanju, klasični „read only“ uređaji su u potpunosti napušteni, pa se kao „entry level“ nudi uvek combo DVD/CD-R uređaj. Tako je ovog puta, a optički uređaj koji DVD diskove čita brzinskom specifikacijom od 8x, a narezuje CD-ove brzinom od 24x, potpisao je nepoznati QSI. Iste optičke uređaje ugrađuje i MSI u svoje barebone prenosne računare.

Litijum-jonski agregat Panasonic-ove proizvodnje od 4000 mAh puni se, kao što smo već rekli, za otprilike nešto manje od 2h, a nudi solidan stepen autonomije – u rangu najboljih DTR mašina.

Ko god je imao prilike da vidi testirani notebook nije imao dileme da je ovo izuzetno izbalansirana mašina. Intel Celeron M i pored nedostatka „Speed Step“ tehnologije je izuzetno dobar procesor i omogućio je konačno konstrukciju veoma laganih i jeftinih prenosnih računara. Teško da bismo išta promenili u specifikaciji DTK 12W 223II0 notebooka izuzev što bismo dodali još 256 MB memorije. Imajući u vidu namenu ovakvih računara, odabir komponenti je pun pogodak!

Procesor

Intel Celeron M 1400 MHz, FSB400, 512k L2, mPGA-479M

Čipset

Intel i852GM + ICH4-M

Memorija

2 x DDR-DIMM slot, 256 MB DDR333 CL2.5

Ekran

12.1 inčni TFT-LCD WSXGA+ (1280x800x24)

Grafika

Intel Graphics Extreme 2 (max. 64 MB deljene memorije)

PCMCIA

Texas Instruments PCI-1410 Type I/II

Hard Disk

Hitachi DK23FB-40, 40 GB, 8 MB keš memorije, 5400 RPM

LAN

Realtek RTL8139 Fast Ethernet 10/100 Mbps

WLAN

Intel Pro Wireless 2200BG (802.11g)

Čitač kartica

4 in 1, SD, MMC, MS, MSPro

Konektori

2xUSB 2.0, VGA, S-Video/kompozitni, PCMCIA I/II, IEEE1394

Optički uređaj

QSI SBW242B (24x24x10x – 8x DVD)

Tastatura

84 tastera, QWERTY

Audio

Vinyl AC97 Audio, Stereo zvučnici

Modem

SmartLink 56k AC'97

Baterija

Panasonic Litijum-jonska, +10.8, 4000 mAh

Adapter

Output: 20V ~ 3.25A

Upravljački uređaj

Touch Pad, dva tastera

Dimenzije

29.2 x 23 x 31

Masa

1.9 KG

Operativni sistem

~

Distributer

www.belcomputers.co.yu

Cena

830 €

Testovi

DTK notebook smo suprotstavili ranije testiranom GA GMax NB 1401 modelu, koji je bio baziran na Centrino tehnologiji. Pentium M procesor koji je ugrađen u GA notebook radi na istom taktu kao i kod DTK modela, pa je jedina razlika između ta dva procesora u “Speed Step” tehnologiji i L2 kešu.

Uporedne specifikacije…

DTK 12W 223II0

Gigabyte GMax – NB1401

Procesor

Intel Celeron M 1400 MHz, 512k L2

Intel Pentium M 1400 MHz, 1024k L2

Čipset

i852GM/ICH4-M

i855GM/ICH4-M

Memorija

256 MB DDR333

256 MB DDR266

Grafika

Intel Extreme Graphics 2 (64 MB)

Intel Extreme Graphics 2 (64 MB)

Hard Disk

40 GB, 8 MB keša, 5400 RPM

40 GB, 2 MB keša, 4200 RPM

Rezultati testova…

Zaključak

DTK 12W – 223II0

Iako na papiru ne izgleda sjajno Celeron M se pokazao kao odlično rešenje: nije preterano sporiji od punokrvnog Pentium M procesora, a očigledno je dosta jeftiniji. Čipset i852G sa druge strane obezbeđuje skoro sve funkcije skupljih i855 čipsetova, ali treba imati u vidu da za sada ne postoji i852 bez integrisane grafike što znači da su korisnici notebookova zasnovanih na Celeron M procesorima “osuđeni” na integrisanu Intel-ovu grafiku. Naravno, kako Celerom M može raditi i sa i855 čipsetovima nije nemoguće konstruisati modele koji će koristiti dodatni grafički čip, ali će to zasigurno podići cenu takvim računarima.

DTK 12W – 223II0 nas je krajnje prijatno iznenadio. Nismo očekivali previše za relativno nisku cenu, ali smo na kraju testiranja bili više nego zadovoljni. Veoma dobar ekran, WIDE proporcija i specifikacija koja je do skoro krasila neuporedivo skuplje Centrino modele ne ostavljaju nikoga ravnodušnim. To naročito ima značaja kada se ima u vidu da su do skoro notebookovi spakovani u ovako mala kućišta bili prilično skupi. Dodatna prednost je i to što se i pored male mase u kućištu našlo mesta za optički uređaj, što nije bio slučaj kod ASUS S5 modela. Istini za volju ASUS-om model krasila je primetno kvalitetnija izrada, postignuta upotrebom kombinacije plastike i metala, ali i skoro 2x veća cena. Ipak, izrada DTK modela ni u kom slučaju nije loša, ali nije na vrhunskom nivou. Kućište je u celosti izrađeno od plastike, a kod računara kojima je mobilnost primarna osobina upotreba kvalitetnijih materijala je poželjna kako se kućište ne bi previše habalo tokom prenošenja.

Iako računar ima izvesnih mana, one su više nego korektno iskompenzovane kroz prilično nisku cenu. Samim tim Benchmark sajt modelu DTK 12W 223II0 dodeljuje Best buy nagradu, jer smatramo da je kod testiranog modela postignut definitivno odličan odnos performanse/cena i očekujemo više ovakvih modela u narednom periodu.

Notebook računar na test ustupio “Bel Computers”